докторска дисертација · теологија, библистика, Стари завет и акадска књижевност
Књига Постања 2, 4б – 3, 24 у светлу акадске литературе
др Ненад З. Божовић — у време одбране асистент на Катедри за Свето Писмо Православног богословског факултета Универзитета у Београду (према реферату комисије)
Универзитет у Београду, Православни богословски факултет; 2017 (стручна комисија за преглед и оцену изабрана 12. септембра 2017, реферат од 2. октобра 2017; у НаРДуС-у рад носи датум 23. јануар 2018); 20 предстрана с римским бројевима + 502 стране, основни текст на странама 1–474, библиографија од стране 475; ментор др Родољуб Кубат; комисија: Р. Кубат, П. Драгутиновић, В. Топаловић
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Књига Постања 2, 4б – 3, 24 у светлу акадске литературе““, 21. септембар 2026., 14 страна, с пописом литературе.
Дисертација пореди јахвистички извештај о стварању и паду човека, Постање 2, 4б – 3, 24, с акадским текстовима о настанку човека, полазећи од два отворена питања: како је библијски писац користио предања старог Оријента и какву антропологију тај текст носи. Осврт налази да је реч о солидном, самостално изведеном раду који домаћој библистици доноси сопствени анотирани превод одломка с јеврејског, систематску анализу једанаест акадских одељака по истом протоколу и одмерено поређење које сличност мотива не преводи у литерарну зависност. Слабости су тројаке: појам „субверзивна рецепција“ носи јачу претпоставку него што налаз о ехоу мотива из заједничког наслеђа заправо носи; на неколико носећих места значење мотива одређује се теолошко-канонским мерилом усред дијахроне анализе без назнаке да се мења методска раван; нетачна је напомена о издањима Енума елиша, више етимолошких белешки треба исправити, транскрипција семитских речи је недоследна, а најкоришћенији коментар изостао је из пописа литературе. Ниједна не руши носеће резултате.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Појам „субверзивна рецепција“ наспрам порицања контакта | Закључак с једне стране пориче сваки непосредан контакт, „не можемо тврдити да је постојао непосредан контакт библијског писца са неким акадским текстом“, а с друге тврди да „можемо говорити о тзв. субверзивној рецепцији акадских традиција“. | Рецепција, појачана придевом субверзивна, претпоставља пријем из познатог извора и намерно преокретање, што се тешко држи уз порицање контакта; показана антитеза антропологија сама по себи не установљава рецепцију. | 472, 473 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Теолошко-канонско мерило усред дијахроне анализе | На више носећих места, код смртности у 2,16-17, познања добра и зла и два дрвета, закључак о значењу мотива доноси се теолошко-канонским мерилом без назнаке да се мења методска раван; девтерономистички контекст проглашен је за „одлучујући контекст за разумевање Пост 2-3“, док датирање рад оставља отвореним. | Део закључака о значењу мотива може деловати као да почива на конфесионалном опредељењу, а не на упоредно-историјском налазу; чвршћи израз о девтерономистичком контексту прећутно уводи датацију. | 12, 13, 208, 424 | Becker 2011; Steck 1999; аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Тврдња о исцрпности корпуса и број једанаест | Рад најављује да „биће представљени сви акд. текстови који имају заједничку (или макар сличну) садржину са Пост 2-3“, а реферат наводи „укупно 11 кључних одељака акадских текстова“; набрајање даје дванаест ставки, Мит о Етани нема засебан одељак, а сумерски Енки и Нинмах се анализира изван акадског корпуса. | Категорична тврдња о исцрпности и број нису доследно поткрепљени, што слаби управо допринос који комисија истиче, свеобухватност. | 24, 200 | аргумент из грађе самог рада; реферат комисије |
| 4 | Превод „са изворника“ у пракси је превод немачког предлошка | За већину акадских одељака рад сам каже: „Превод са је рађен са нем. језика од фон Зодена“, уз консултацију транслитерације, речника и, за Енума елиш, клинописа. | Најава превода са изворника не одговара поступку за већину одељака; где почивају фини филолошки закључци, требало би изричито назначити основу и посредство. | 61 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Нетачна напомена о издањима Енума елиша | Тврди се да за тај спев „није доступна новија транскрипција“, иако су до предаје постојала новија критичка издања с транслитерацијом, међу њима Lambert, Babylonian Creation Myths, 2013. | Напомена о издањима је нетачна, а избор основе за превод није образложен; уз одељак о Енума елиш VI, 1–40 недостаје белешка о варијантама и лакунама. | 107 | W. G. Lambert, Babylonian Creation Myths, 2013 |
| 6 | Нетачности у преводу и приписивању | Стих Енума елиш I, 102 преведен је као „Син синова, синова богова“, иако Šamši значи Сунце; у карактеризацији бога Еа човеку се у Енума елишу приписује материјал од глине и крви, док је тамо крв убијеног Кингуа; текст уз паралелу Мкр 38 погрешно је назван „Зацарање Асархадоново“ уместо Крунисање Асурбанипала. | Ситне, али стварне нетачности које рад на другом месту сам тачно наводи, па их треба ускладити. | 31, 40, 55, 195 | критичка издања: Lambert 2013; State Archives of Assyria 3, 11 |
| 7 | Историографски и мерни подаци | Најранији рукопис Атрахасиса датован је у 12. век пре Христа наспрам исправног 17. века на суседној страни; сумерска прича о потопу у 6. век уместо у 16; Трећа династија Ура у половину 3. миленијума уместо у позни 3. миленијум; мера bēru преведена као лига од 4,8 km уместо око 10,8 km; откриће Асурбанипалове библиотеке датовано у 1847. | Низ споредних омашки у датумима и мерама, при чему рад тачан податак по правилу има на другом месту. | 15, 57, 58, 74, 130, 165 | критичка издања и стандардни приручници асириологије |
| 8 | Етимолошке и граматичке белешке | šupšikku није изведено из глагола šupšuqu, облик li-bi-il је прекатив глагола (w)abālu, а не изведеница од именице за прављење цигли; уз niklātu стоји погрешна морфолошка ознака, глоса уз gan додаје „гајити“, mātu је сведено на обрадиву земљу, а разлика ʼeṣ ha-ḥayyim и ʼeṣ ḥayyim објашњена је као промена врсте речи. | Лексичко-граматичке нетачности, бројне али без утицаја на носеће закључке; транскрипција семитских речи недоследна је, иста реч транскрибована двојако. | 62, 70, 79, 88, 117, 283, 331, 342 | речници CAD, AHw и ThWAT; Правопис српскога језика 2010, т. 291 |
| 9 | Научни апарат: изостао коментар и погрешни библијски упути | Коментар B. Jacob, Das erste Buch der Tora – Genesis, цитиран више десетина пута, изостао је из пописа литературе; закључни пододељак у поглављу III носи број 7.4 уместо 7.9; садржај изоставља пододељке 1.18 и 1.19; „Пс 118, 73“ треба да гласи Пс 119, 73, а „Прем 2, 23“ Прем 2, 24. | Акт о уређивању научних часописа изричито каже да напомене „не могу бити замена за цитирану литературу“; остале омашке су формалне и не дирају аргумент. | 92, 93, 313, 327, 440, попис литературе | Акт о уређивању научних часописа 2009; ISO 690:2010; The SBL Handbook of Style, 2. изд. 2014 |
| 10 | Реферат тврди нешто више од самог текста | Реферат тврди да је „библијски писац познавао извесне мотиве који се помињу у акадској литератури и да их је користио“, док рад опрезније пориче непосредан контакт с акадским текстом; реферат преузима и вредновање акадске антропологије као ропско-функционалне, изведено на једној енциклопедијској одредници, а број једанаест не слаже се с набрајањем. | Формулација реферата сугерише више него што закључак рада носи, а поједини текстови, Адапа и Гилгамеш, не своде се сасвим на исти антрополошки образац. | 43, 472, реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Самосталан, анотиран превод Постања 2, 4б – 3, 24 с јеврејског по BHS уз Септуагинту, с текстуално-критичким и филолошким апаратом, који веродостојно преноси масоретски текст и на сложеним местима.
- Систематска анализа једанаест акадских текстуалних одељака о антропогонији по истом протоколу, од којих се неки, како истиче и комисија, „први пут могу читати на српском језику“.
- Методска прозирност: најављен опус историјско-критичких корака уз обавезу „уколико је неки корак изостављен то ће бити посебно објашњено“, што поступак чини прегледним и понављивим.
- Самостални упоредни увиди: Атрахасис као најближа паралела Постању 1–11, контраст у схватању рада и носећи резултат да „Акадски текстови смртност виде као чињеницу, а библијски као избор.“
- Обазривост тамо где је најпотребнија: закључак се зауставља пре тврдње о литерарној зависности, у складу с мерилом које Сандмел поставља против паралеломаније.
Образложење примедби
- Појам „субверзивна рецепција“ наспрам порицања контактаНалаз о антитези антропологија је чврст, преокретање је документовано из текстуалних црта, а формулација је доследно ограђена изразом „скоро антиподи“; појам одређен као рецепција општих представа преко заједничког наслеђа није у противречности с порицањем контакта.
- Теолошко-канонско мерило усред дијахроне анализеКанонско-патристичка метода најављена је као комплементарна и избор је свестан; тематски оквир, морална одговорност и заповест-казна, не зависи од датирања.
- Тврдња о исцрпности корпуса и број једанаестКритеријум избора је изричит и проверљив, критеријум садржинске и структурне сличности, а омеђење рад транспарентно уводи најавом да поједини кратки текстови неће бити посебно анализирани.
- Превод „са изворника“ у пракси је превод немачког предлошкаРад то доследно назначава и „изворник“ дефинише као латиничну транслитерацију, а за главне текстове, Гилгамеш по Џорџу и Мит о стварању човека и краља по Мајеру, ради из критичке транслитерације.
- Нетачна напомена о издањима Енума елишаРад преводи преко стандардног немачког текста уз клинопис и лексиконе, а сама читања нису доведена у питање, па закључци о том одељку стоје.
- Нетачности у преводу и приписивањуИлустрација риме остаје важећа, а суседни стихови и паралеле наведени су тачно; рад с акадским текстовима у целини је озбиљан и проверљив до нивоа транслитерације.
- Историографски и мерни подациИсторија истраживања повезује асириологију, религиологију и историјско-критичку методу у кохерентан лук и тачно смешта носеће фигуре.
- Етимолошке и граматичке белешкеФилолошки слој садржи и стварне самосталне увиде, разликовање ṭēmu и ḫasisu с полемиком с фон Зоденом и исправку старијег превода израза zišagallu, а спорне етимологије доследно су означене као несигурне.
- Научни апарат: изостао коментар и погрешни библијски упутиАпарат је у целини темељан и уредно вођен: фусноте непрекидно нумерисане, интернет извори с датумом приступа, посредни наводи доследно обележени, акадски извори и лексикони заведени и стварно цитирани.
- Реферат тврди нешто више од самог текстаНосећи налаз реферата да нема директне текстуалне паралеле тачно одговара закључку рада, а ранија објављивања делова истраживања испуњавају услов из члана 34 Правилника.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (септембар 2017).