Радова у бази: 61. Клик на рад отвара сажетак осврта и табелу основних примедби.
др ум. Тамара Адамов ПетијевићОраторизација опере: Адаптација и осмишљавање опере „Легенда о невидљивом граду Китежу и дјеви Февронији“ Николаја Римског-Корсакова за концертно или полу-сценско извођење
писани део докторског уметничког пројекта · Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности · 2018Ментор: Бојан Суђић, редовни професор; коментор др Соња Маринковић, редовни професор · Комисија: Бојан Суђић (ментор), др Соња Маринковић (коментор), мр Биљана Радовановић Бркановић, мр Весна Шоуц Тричковић (редовни професори ФМУ) и др ум. Жељка Милановић (редовни професор Академије уметности у Новом Саду); Комисија именована 9. маја 20189 примедби · дириговање и оперска извођачка пракса: концертно, односно полусценско извођење опере Римског-Корсакова Легенда о невидљивом граду Китежу и дјеви Февронији у ораторијумском тумачењу; ораторијски потенцијал опере (хор, литургијски слој, знамени напев, лајтмотиви), адаптација партитуре за концертно извођење скраћењем за трећину, документована табелама за сва 362 партитурна броја, хорска и диригентска решења, однос писаног дела и извођења; рад чине увод, поглавље о концертном извођењу и ораторијском потенцијалу опере, поглавље о адаптацији партитуре по чиновима и закључак, уз нотне примере, фотографије с концерта и препев либрета
Писани део докторског уметничког пројекта образлаже концертно, односно полусценско извођење опере Римског-Корсакова Легенда о невидљивом граду Китежу и дјеви Февронији у новосадској Синагоги 17. маја 2018, по раду и извештају комисије прво у Србији, на партитури коју је ауторка приредила и скратила за трећину. Осврт оцењује само писани део; о уметничком квалитету извођења ништа не закључује. Најтрајнија вредност рада је поглавље о адаптацији: табеле бележе судбину сваког од 362 партитурна броја, а диригентска и хорска решења образложена су и проверљива, што и извештај комисије оцењује као „за будуће проучаваоце опере, драгоценим“. Слабости су четвороструке: ораторијске одлике нису одређене као мерило, а закључак се на циљ не враћа; начело скраћивања није изречено, а адаптација није свуда описана ни нотирана, најмање у трећем чину; појединачне чињенице (датовање летописа, Хендлова Теодора, описи оркестрације) и став о свеприсутности знаменог напева изнет као чињеница иако је у литератури споран; научни апарат, у коме пет цитираних извора нема у попису, а десет од 25 јединица пописа се у тексту не цитира. Рад је најјачи тамо где говори као диригент, а најмање уверљив тамо где преноси туђа тумачења без мерила које би их повезало с диригентским одлукама.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Циљ без мерила: ораторијске одлике нису одређене, а термин ораторизација није дефинисан | Циљ је постављен као оправдање унапред изабране концертне поставке: „Циљ уметничког истраживања је оправдати поступак концертног или полу-сценског извођења опере Легенда о невидљивом граду Китежу и дјеви Февронији њеним ораторијумским тумачењем“ (стр. 6); главни аргумент гласи „Уколико опера обилује ораторијским елементима, њена концертна или полу-сценска поставка су сасвим оправдане, па и префериране.“ (стр. 10), а ораторијске одлике се набрајају, не везују за партитурна места; поређење с богослужењем остаје на набрајању аналогија: „Може се уочити аналогија између неких сцена опере и богослужења у цркви“ (стр. 14). | Мерило ораторијских одлика није изречено, па се из њега не изводи ни избор задржаних и изостављених бројева; историјска и компаративна метода примењене су посредно, као приказ секундарне литературе, а историјат концертне праксе не наводи ниједну датирану продукцију осим новинског чланка о концертној Аиди; термин ораторизација, по коме рад носи наслов, није одређен, иако ауторкини аргументи прате речничку одредбу ораторијума. | 6, 9–11, 14–19 | AEC 2015, 2; Borgdorff и Haarberg 2013, 232–233; Речник српскога језика 2011, 870; Статут УУ 2017, чл. 109 ст. 4 |
| 2 | Став о свеприсутности знаменог напева изнет као чињеница, а у литератури је споран | „Китеж је од почетка до краја испуњен мелодијским формулама знаменог напева древног руског црквеног појања.“ (стр. 14), поновљено на стр. 15 без извора; хор наводно изводи знамени напев „у цитатима или стилизацији“ (стр. 11), а ниједан хорски цитат није наведен; напев у бр. 294 на стр. 15–16 тачно је одређен као тропар „Се, Жених“, а на стр. 35 исто место назива се лајтмотивом Февронијиног „Великог Славословља“ из првог чина, док у табели четвртог чина (стр. 40) уз њега стоји назив тропара с двоструким упитником. | Реч је о ставу совјетске фолклористкиње К. Корабљове, који Морисон критички разматра, налазећи у партитури само један цитат знаменог напева, а Тарускин Китеж описује као дело препуно религиозне лирике „without benefit of church chants“; рад неслагање литературе не помиње, а однос три одређења напева у бр. 294 није разјашњен. | 11, 14–16, 35, 40 | Morrison 2002, 117, 146 и 155; Taruskin 2008, 180 |
| 3 | Композиторова упутства из 1905: забрана скраћења непоменута, звона нерешена | Рад упутства наводи само ради звона: „уколико театар нема неопходан избор од 6 звона за сцену, тада поставка Легенде није могућа.“ (стр. 17), а не каже како су звона решена у Синагоги; у истим упутствима композитор изричито забрањује скраћења: „При сценической постановке сказания никакие сокращения, а также перерывы музыки, не могут быть допущены, как искажающие драматический смысл и музыкальную форму.“ (Римски-Корсаков 1905), а други део рада бави се управо скраћењима; тврдња да „Сам композитор у партитури оставља веома мало упутстава за конкретне сценске кретње и радње“ (стр. 10) претерана је. | Одредба о скраћењима се не помиње, иако би разлика између сценске и концертне поставке, коју упутства сама сугеришу, оправдала скраћења и ојачала главну тезу; партитура има више десетина ремарки о уласцима, изласцима и кретњама ликова, а на једну од њих (бр. 294) рад се и сам ослања. | 10, 17, 35 | Римски-Корсаков 1905 (Замечания о постановке и исполнении, Полное собрание сочинений, т. 14А); Римски-Корсаков 1962 (партитура) |
| 4 | Начело скраћивања није изречено, а трећи чин нема образложења | Оквир скраћивања јесте дат (трајање сведено за трећину, концертна намена, услови простора), али се избор задржаних и изостављених бројева не изводи из ораторијумског тумачења: изостављени су и одсеци које рад сам повезује с тезом (исцељење ране, бр. 22–26; Февронијина визија преображене природе, бр. 275–284; црквени напев, бр. 334–336), а већина изостављања само је набројана, у облику „Потом је неколико бројева прескочено“ (стр. 22). У трећем чину потпуно је изостављено 39 од 109 партитурних бројева, највише у опери, а после наслова (стр. 31) следи само табела (стр. 31–33); нотни примери 15–20, узети из тог чина, у тексту се нигде не помињу. | Ако циљ гласи оправдати поставку ораторијумским тумачењем, мерило скраћивања је природан део тог оправдања; трећи чин, најјаче скраћен, остаје без текстуалног описа адаптације, што је најозбиљнији документарни недостатак рада. | 6, 20–22, 28, 31–33, 44 | аргумент из грађе самог рада; Статут УУ 2018, чл. 99 ст. 1 |
| 5 | Интервенције описане речима, без нотног записа; адаптирана верзија се не може реконструисати | Рад речима описује бројне промене у распореду гласова и инструмената (стр. 26–28, 38), али ниједан измењени одсек не приказује нотним записом; нови прелази описани су само исходом: „Бр. 49 је скраћен и тонално усклађено прелази изненада на бр. 51“ (стр. 22). Сви нотни примери снимци су изворне партитуре, а компјутерски обрађена партитура помиње се тек у закључку: „цела партитура је компјутерски обрађена и на тај начин су израђени штимови за све инструменте у оркестру“ (стр. 44), и није приложена. | Писани део не бележи ни како су изведена звона, ни како су урађени спојеви после скокова, ни каква су била темпа; бела књига AEC међу процедуралним стандардима наводи „replicability (especially of procedures)“, а програм докторских студија ФМУ, који ауторку формално не обавезује, тражи да „Концепција дела, метод рада и стваралачки процес морају бити документовани у трајној репродуктивној форми“. | 22, 26–28, 36, 38, 44 | AEC 2015, 3; ФМУ 2018 (опис предмета Уметнички пројекат, DZUP1) |
| 6 | Текст и табеле неусаглашени, табеле без легенде, омашке у опису оркестрације | „Изостављена су још само два броја, 58 и 59“ (стр. 22), а по табели (стр. 24) задржано је последњих шест тактова бр. 59; песма стрелаца задржана је „све три строфе, поштујући важну и веома заступљену симболику броја три“ (стр. 22), а по табели самог рада (стр. 24) песма има четири строфе; „Алт-флаута, која је раније пратила Гришино лудило – последицу смртног греха, као и наступ птице смрти, сада се чује уз птицу радости.“ (стр. 35), а алт-флаута први наступ Алконоста у четвртом чину (бр. 286–290) не прати. | Табеле немају легенду, па записи делимичних скраћења и празне ћелије остају двосмислени; тумачење оркестрације као споја птице смрти и птице радости ослања се на погрешан податак; у дијалогу-еху из бр. 262 распоред инструменталних група обрнут је у односу на партитуру, у бр. 310 мотив доноси само соло виолина, а шестоделна фигура у прологу није секстола, него редовна подела такта 6/4 на осмине. | 21–22, 24, 27, 29, 32, 34–35, 37, 39, 43 | Римски-Корсаков 1962 (партитура, т. 14А–Б); аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Закључак се не враћа на циљ, а извођење је документовано само делимично | Увод тачно одређује домет писаног дела: „Практично-извођачки приступ је круна уметничког истраживања“ (стр. 6); закључак (стр. 44–46) не сабира које су ораторијске одлике показане ни како су утицале на избор задржаних и изостављених бројева, а као налаз наводи доживљај: „Ораторијски потенцијал Китежа је био непресушна инспирација током читавог рада.“ (стр. 44); извођење писани део документује само програмом, табелама и фотографијама, без упута на снимак и без обрађене партитуре. | Фирентинска начела писани део описују као „a discursive component that critically reflects upon the project and documents the research process“, а бела књига AEC упозорава да „It is not enough to perform a work and call this a ‘communication of research results’“; закључак не сабира ни ограничења извођења, иако их рад на својим местима изричито бележи. | 6, 20, 28, 44–46 | ELIA 2017, 9; AEC 2015, 4–5; Borgdorff и Haarberg 2013, 236 |
| 8 | Научни апарат: попис и навођење неусклађени, наводи без извора, неодредива упућивања | Пет извора цитираних у фуснотама или тексту нема у попису (Белчер, Вокер, Гутман и Конрад, Кандински 1977, Митровић), а десет од 25 јединица пописа нигде се у тексту не цитира; израз „тестаментом руске националне традиције XIX века и њеним сумирањем“ (стр. 5) стоји под наводницима без аутора и без фусноте; фусноте с ознаком op. cit. уз Савића (фн. 24, 27, 28) не кажу на који се од два његова рада односе; попис (стр. 47–48) понавља јединицу 17, прескаче бројеве 21–29, а Паринова књига наведена је искварено и у два облика. | Наводници по Правопису означавају туђ текст („Наводницима се издваја дословно наведени туђи текст“), па читалац с правом тражи извор; из упућивања се не види на које се дело односе; средишњи појам рада, ораторизација, нема ослонац у литератури, а попис нема јединице о знаменом напеву и обиходу; међународни стандард тражи доследност: „A consistent system of punctuation and typography should be used throughout a list of references.“ | 5, 12, 16, 18–19, 42–48 | Правопис 2010, т. 168; CMOS 2017a, §14.34 и §14.36; CMOS 2017b; ISO 690:2010, 4.4 |
| 9 | Препев либрета, транскрипција и превод: статус препева, недоследна имена, једно место с промењеним смислом | Прилог „Либрето“ (стр. 79–105), препев Стефана и Јелене Савић, не каже да ли је реч о пуном либрету или о верзији за извођење, а стихови наведени на стр. 25 разликују се од истих стихова у прилогу (стр. 84–85); податка о објављивању препева и о сагласности преводилаца нема, а у захвалници (стр. 45) препев је приписан само Стефану Савићу; поред „Кутерма“ стоји и „Кутјерма“ (стр. 8, 24), поред „Бражники“ (стр. 29) и „Бражњики“ (стр. 27); у фусноти 36 Морисонови „secondary characters“ и „principals“ у преводу постају „фантастични ликови“ и „ликове из реалног света“ (стр. 44). | Препев је ауторско дело, па би податак о његовом статусу и о сагласности преводилаца био природан део прилога; Стефан Савић у раду има двоструку улогу, носећег секундарног извора и препеваоца либрета, што рад нигде изричито не назначава; облици „Кутјерма“ и „Бражњики“ одступају од правила Правописа о преношењу руске сугласничке мекоће, а правилни облици стоје на другим местима у самом раду. | 8, 20, 24–25, 27, 29, 44–45, 79–105 | ЗАСП 2009, чл. 2 ст. 2 т. 1; Правопис 2010, т. 97, 197, 250в и 250г; Morrison 2001, 261 |
др Марија С. БјелобркУтицај свеобухватне кардијалне рехабилитације на дијастолну дисфункцију и функционални статус пацијената лечених перкутаном коронарном интервенцијом након акутног коронарног догађаја
докторска дисертација · Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет · 2019Ментор: проф. др Слободан Додић · Комисија: проф. др Игор Иванов, доц. др Владимир Ивановић, проф. др Арсен Ристић11 примедби · медицина, кардиологија, кардијална рехабилитација
Дисертација проспективно испитује да ли дванаестонедељни програм амбулантне свеобухватне кардијалне рехабилитације, с надзираним и индивидуално дозираним тренингом, поправља дијастолну функцију леве коморе и функционални статус болесника после акутног коронарног синдрома леченог перкутаном коронарном интервенцијом. Осврт налази да је реч о солидном, самостално изведеном клиничком раду: главни ефекат вреднован је исправно, поређењем промена међу групама, програм тренинга описан је узорно, а рад је поштен на сопствену штету. Главне слабости су нацрт и његово тумачење (групе нису рандомизоване, а закључци су узрочни), предвиђачки модел оцењен на истим подацима без валидације, непотпун опис статистичких поступака и низ табеларних омашки. Ниједна не руши носеће налазе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Групе нису рандомизоване, а полазне разлике нису кориговане | Припадност основној групи одређена је географском доступношћу и мотивисаношћу болесника. Рад каже: „kontrolna i osnovna grupa razlikovale su se statistički samo po godinama starosti“, али су на почетку значајне и разлике у LDL холестеролу и у појединим ехокардиографским и спироергометријским параметрима. | Групе се могу систематски разликовати и по чиниоцима који сами утичу на исход. Ниједна полазна неравнотежа није статистички коригована нити наведена као ограничење, а текст који тврди упоредивост оповргавају сопствене табеле. | 67, 109 | TREND (Des Jarlais, Lyles, Crepaz 2004), ставка 8; Vickers, Altman 2001 |
| 2 | Узрочни језик закључака | Кључни закључци користе реч „utiče“, иако је нацрт нерандомизован, с показаним полазним неравнотежама. | Исправно је исказати снажну повезаност већег побољшања с учешћем у програму, а не доказан узрочни однос. | 122–124 | TREND 2004; STROBE (von Elm и др. 2007) |
| 3 | Две од четири хипотезе нису могле бити проверене, а рад то не издваја | Трећа хипотеза пореди комплетан и некомплетан програм, али су „svi ispitanici koji su bili uključeni u program ASKR isti realizovali“ у пуном обиму. Део друге хипотезе остао је непроверив јер „nije zabeležena pojava ni jednog MACE“. Примарни и секундарни исход нису изричито означени и нема претходног прорачуна величине узорка. | Међу циљевима и закључцима нигде се не каже да тај део хипотеза остаје статистички непроверен. | 121 | TREND 2004, ставка 6 |
| 4 | Предвиђачки модел оцењен на истим подацима без валидације | Модел с три предиктора изведен је на 23 догађаја, количник шансе за припадност групи износи 49,259 уз интервал поверења 4,237–572,49, а површина испод криве 0,890 добијена је на истом узорку. Закључак га назива „odličan marker za procenu poboljšanja dijastolne disfunkcije leve komore“. | Однос догађаја по променљивој је испод оквирног прага десет, тачкаста процена је нестабилна, а мера дискриминације привидна. Без валидације модел треба представити као обећавајући, експлораторни налаз. | 105, 123 | Peduzzi и др. 1996; TRIPOD (Collins и др. 2015) |
| 5 | Ехокардиографска мерења: без податка о поновљивости и заслепљености | Градирање се ослања на препоруке из 2009, означене као актуелне, иако је до предаје постојала актуелизација из 2016. Није наведено ко је мерио, да ли је процењивач знао којој групи болесник припада, ни колика је варијабилност мерења. | Нађене промене су мале, па се без податка о поновљивости не зна поуздано да је промена изнад грешке мерења. | 69, 116 | Nagueh и др. 2016; TREND 2004, ставка 9 |
| 6 | Спироергометрија: трака у опису, вати у протоколу | Тест се описује на покретној траци и по модификованом Брусовом протоколу, а оптерећење је дато у ватима: „početno opterećenje 25W uz povećanje od 25 W na svaka 3 minuta“. | То је образац за бициклергометар. Вршна потрошња кисеоника системски се разликује између траке и бицикла, па опис модалитета треба ускладити. | 71 | Fletcher и др. 2013 (Exercise Standards) |
| 7 | Непотпун опис статистичких поступака | У методама су наведени само тестови за независне узорке, иако се вредности пре и после приказују у више табела. Провера нормалности није извештена, корекција за вишеструка поређења није примењена, а верзија програма није наведена. | Уз табеле се не зна који је тест дао коју вредност, а при великом броју поређења понешто се значајним испостави и случајно. | поглавље Материјал и методе | SAMPL (Lang, Altman 2013); Bland, Altman 1995 |
| 8 | Унутрашња сагласност табела и текста | У једној табели уписане су немогуће вредности значајности, веће од јединице; средња промена ејекционе фракције противречи другој табели; проценти за први степен рачунати су с погрешним имениоцем; значајност разлике хемоглобина наведена је двојако. | Сваки пропуст за себе је лак, али их скупно треба исправити као ерату ради уредности и поновљивости. | поглавље Резултати | SAMPL (Lang, Altman 2013) |
| 9 | Закључци шири од резултата и без одељка о ограничењима | Први закључак говори о побољшању фактора ризика, а међугрупно су значајни само LDL и индекс телесне масе. Ефекат тренинга приписује се деловању „preko ne-kardijalnih mehanizama“, а ништа од тога у раду није мерено. Засебног одељка о ограничењима нема. | Претпоставку о механизму треба представити као претпоставку из литературе, а не као налаз ове студије. Ограничења су расута по дискусији и ниједно место их не покрива на окупу. | 122–124 | STROBE (von Elm и др. 2007), ставка 19 |
| 10 | Етичка документација | Рад наводи одобрење „Etičkog odbora IKVBV“ и потписан информисани пристанак, али не и број и датум одлуке, образац пристанка, позивање на Хелсиншку декларацију ни регистрацију истраживања. | Реч је о формалним недостацима проверљивости које струка очекује, нарочито о регистрацији истраживања пре укључивања првог испитаника. | 66 | Хелсиншка декларација 2013, т. 35; препоруке ICMJE, децембар 2017; Закон о правима пацијената, чл. 25 |
| 11 | Научни апарат | Једна јединица се нигде не цитира, два дела су удвостручена под различитим бројевима, а кључна јединица за градирање дијастолне функције наводи погрешан часопис, што се преноси и у натпис слике. | Исправку код носећег извора ваља урадити управо зато што је извор носећи; остало су козметичке и уредничке омашке. | попис литературе | препоруке ICMJE, децембар 2017; Patrias, Citing Medicine 2007 |
др Бојан С. БлагојевићПојединац и заједница у Кјеркегоровој мисли
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филозофски факултет · 2014Ментор: др Миланко Говедарица, ванредни професор Филозофског факултета у Београду · Комисија: др Миланко Говедарица (ментор, ванредни професор), др Иван Вуковић (доцент) и др Иван Младеновић (доцент), сви Филозофски факултет Универзитета у Београду; комисија за оцену и одбрану образована 6. новембра 2014, реферат датиран 20. новембра 201411 примедби · савремена филозофија: тумачење односа појединца и заједнице у Кјеркегоровом опусу (псеудонимна и потписана дела), с Хабермасовим и Матуштиковим тумачењем као интерпретативним оквиром и Нансијевом и Тенисовом теоријом заједнице као разграничењем; типологија односа појединца и заједнице по стадијумима егзистенције (естетски, етички, религиозни), анализа сопства и очајања из Болести на смрт, међуигра о женској индивидуалности (Криза у животу једне глумице), хришћанска љубав из Дела љубави и, у закључку, сучељавање Кирмсеовог и Тилијевог тумачења дневничких записа; рад чине увод, осам поглавља и литература
Дисертација узима за предмет питање да ли мислилац појединца има и појам заједнице и какво место тај појам заузима у саставу сопства, и брани тезу да припадност заједници има конститутивну улогу за Кјеркегорово схватање сопства, кроз типологију односа појединца и заједнице по стадијумима егзистенције. Осврт најпре бележи шта рад доноси: јасно изречену тезу и план, самостално супротстављање Хабермасу, Матуштику, Тилију, Мекинтајеру и Вестфалу аргументом из текста, сопствене тумачењске предлоге о сопству и очајању, аргумент о немогућности заједнице заводника и закључак који именује шта би тезу оборило. Слабости су четвороструке и ниједна не руши основну тезу: мерило приписивања псеудонимних ставова Кјеркегору изречено је касно и пре тога није доследно примењено, а метод и извори нису образложени; конститутивна улога заједнице аргументована је пуном снагом само за етички стадијум; на местима која нису споредна тачност је неуједначена (Шопенхауер као извор досаде, преводи кључних места, логичка немогућност у Страху и дрхтању, Гилембургова, Кирмсеове речи пренете као Кјеркегорове); депонована електронска верзија има једанаест празних и девет окрњених страна, а апарат недостајуће јединице и недовољну завршну лектуру. Рад је строжи и тачнији у полемици с тумачима него у реченицама којима сам себе оквирује.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотезе и метод: једна изречена теза, неједнако аргументована по стадијумима; метод и извори нису образложени | Рад изричито поставља једну основну тезу (стр. 15), док увод обећава „основне хипотезе овог истраживања“ (стр. 1); друге две хипотезе, које реферат наводи, у тексту постоје као програмски ставови увода (стр. 11, 16), а закључак их не сабира; конститутивна улога заједнице изричито је изведена за етички стадијум (стр. 194, 206–207), за естетски посредно (стр. 180), а за религиозни као корак који поглавље 7 омогућава, али не чини; закључак ипак гласи: „Уколико је наша анализа тачна, заједница игра кључну улогу у конституисању сопства на свим стадијумима егзистенције.“ (стр. 268). | Метод рада није именован, избор Хабермаса и Матуштика за оквир образложен је једном реченицом (стр. 15), а однос према Тилијевој дисертацији (2008), с којом рад полемише, у уводу није одређен; захтев за хипотезама у филозофском раду може бити испуњен и тезама, али оно што увод обећа треба да буде и изведено. | 1, 11, 15–16, 180, 194, 206–207, 268 | Правилник о већима научних области Универзитета у Београду, чл. 20 ст. 2 (текст важећи 2014); аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Приписивање псеудонимних ставова Кјеркегору: мерило изречено касно и пре тога непримењено доследно | Рад полази од претпоставке да „Кјеркегор иза мноштва ставова изражених у својим псеудонимним делима заиста заступа један одређени став“ (стр. 1), а мерило по коме се псеудонимни исказ узима као Кјеркегоров изводи тек у полемици с Вестфалом: „Веру више не описују ироничари, песници и хумористи, већ аутори унутар хришћанства.“ (стр. 241); пре тога ставове судије Вилхелма, Климакуса и де Силенција наводи као Кјеркегорове без назнаке псеудонима (стр. 9, 16, 22, 24, 219), а ставове Анти-Климакуса у поглављу 2 доследно приписује Кјеркегору без посебног образложења. | Рад сам Вестфалу замера неразликовање псеудонимних перспектива (стр. 240), па је недоследност утолико уочљивија; у закључку псеудонимност Страха и дрхтања служи као олакшица (стр. 268), док се псеудонимност других гласова на које се теза ослања не проблематизује. | 1, 9, 16, 22, 24, 219, 240–241, 268 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Појам заједнице: приказ уместо оквира, оквир напуштен после стр. 82, погрешно преведено кључно место Књижевног приказа | Стране 25–50 претежно излажу Матуштикову књигу редом њених страна, а после стр. 82 ни Хабермас ни Матуштик се више не помињу; разграничење од Нансија сведено је на једну фусноту (фн. 26, стр. 263); на стр. 19 рад наводи: „Напротив, идеја која нам је потребна је скептицизам, нужан за прави развој појединачности“ (стр. 19), док је код Кјеркегора субјекат реченице сама идеја друштвености, заједнице, која јесте онај скептицизам потребан за развој индивидуалности (SKS 8, 100). | Губи се дијалектичка, негативна улога асоцијације, коју рад на стр. 79 иначе препознаје; Хабермасов каснији оглед о Кјеркегору (2001) и зборник Kierkegaard in Post/Modernity (1995) нису узети у обзир, а најава да је Тенисова теорија утицала на Тилијево тумачење (стр. 69) нема упориште, јер Тили Тениса не помиње. | 15, 19, 25–50, 53, 69, 77, 79, 82, 263 | SKS 8, 100 (Кјеркегор, En literair Anmeldelse); Habermas 2001; Matuštík и Westphal (ур.) 1995 |
| 4 | Сопство и очајање: душевно преведено као духовно у наводу SUD 43; формулације јаче од изворника | У наводу SUD 43 рад пише: „Сваки човек је духовно-телесна синтеза којој је намењено да буде дух.“ (стр. 97), а Хонг има „psychical-physical synthesis“, дански „den sjelelig-legemlige Synthese anlagt til at være Aand“ (SKS 11, 158), дакле душевно-телесна синтеза; рад двапут пише да Кјеркегор веру одређује „само негативно“ (стр. 102, 104), иако сам на стр. 88 и 133 наводи Анти-Климакусову позитивну формулу да сопство „транспарентно почива“ у сили која га је поставила. | Смисао се чува контекстом, јер одмах следећа реченица разликује синтезу тела и душе од духа, па је грешка у преводу навода, а не у тумачењу; реченица на стр. 128 да „пркос не спада у домен његовог избора већ је склоност детерминисана људском природом“ јача је од Анти-Климакусовог схватања наследног греха, а рад је на стр. 129 исправно ублажава; друштвене димензије очајања поглавље назначава, али не разрађује. | 83, 88, 97, 99, 102, 104, 124–125, 128–129, 133 | Kierkegaard, The Sickness unto Death (Hong 1980), 43; SKS 11, 158 |
| 5 | Шопенхауер као извор досаде: историјска тврдња без упоришта, противна датумима | Рад најављује да ће естетски начин живота показати као низ одговора „на шопенхауеровски проблемдосаде“, „чије филозофско порекло Кјеркегор скрива“ (стр. 135), а на стр. 141 каже и да га Кјеркегор преузима од Шопенхауера; шема у фн. 66 (стр. 160), по којој би Силуете одговарале задовољењу, у средњем члану нема упориште, јер Силуете приказују рефлектовану тугу заведених жена (стр. 168–172). | Кјеркегорови записи о Шопенхауеру почињу 1854. и сведоче о открићу (SKS 25, NB29:95), па се паралела с Шопенхауеровим кругом жеље, задовољења и досаде може бранити само као типолошка аналогија, а не као историјски однос; теза да Јоханес има одлике етичког појединца (стр. 150) и његово смештање у очајање пркоса (стр. 161) нису изричито помирени. | 135, 141, 145, 148, 150, 160–161, 168–172, 175 | SKS 25, NB29:95 (журнал почет 5. маја 1854); SKS 2, 30 (Diapsalmata) |
| 6 | Етичко поглавље: рационално оправдање морала показано у једном пасусу; два неусклађена исказа | Одговор на питање да ли је Кјеркегорово оправдање морала рационално у Мекинтајеровом смислу (стр. 207) дат је у једном пасусу и почива на премиси о свеприсутности очајања (стр. 205); оправдање је сврстано у „кантијанску линију“ (стр. 207), а у одељку 4.4 кантовска етика као судијина позиција стоји у сукобу с Богом из Ултиматума; тврдња да особа Б прослеђивањем Ултиматума мења своје схватање етичког (стр. 203) није усклађена с тврдњом да етичара самоувереност спречава да уочи разлику између свог и пасторовог погледа (стр. 211). | Зборник Kierkegaard After MacIntyre (2001), посвећен управо Мекинтајеровом читању Или-или, користи се само преко Мекинтајеровог одговора (фн. 64, стр. 205); навод особе Б на стр. 202 упућен је на први том Или-или, а налази се у другом; Страх и дрхтање није објављено годину дана после Или-или, него исте 1843. године. | 190, 193, 200, 202–203, 205, 207, 211 | Davenport и Rudd (ур.), Kierkegaard After MacIntyre, 2001; Kierkegaard, Either/Or II (Hong 1987) |
| 7 | Религиозно поглавље: логичка немогућност без места, а текст Страха и дрхтања каже супротно; приписивања без места | Приговор Ханеју почива на тврдњи: „Сам де Силенцио у примеру са Аврамом говори управо о логичкој немогућности“ (стр. 221), за коју место није наведено, док текст гласи: „The moment the knight executed the act of resignation, he was convinced of the impossibility, humanly speaking“ (FT 46–47); оцена да Кантов Бог наликује стоичкој концепцији (стр. 215) приписана је Климакусу без места, а на стр. 233 теза о непријатности појединачности омашком је приписана Авраму уместо де Силенцију. | Однос између излагања типологије по Климакусу (стр. 213–217) и оспоравања Климакусовог увида (стр. 241) није образложен, а Аврам је узет за парадигму религиозности Б без суочавања с Климакусовим одређењем те религиозности као везане за историјско откровење; религиозност А смештена је у очајање коначности (стр. 242), иако мерило које рад наводи Анти-Климакус и сам рад на стр. 95 везују за очајање нужности. | 16, 95, 213–217, 219, 221, 223–225, 233, 240–242, 268 | Kierkegaard, Fear and Trembling (Hong 1983), 35–36, 46–47; SKS 4 |
| 8 | Међуигра и закључак: Гилембургова, еманципација жена, Кирмсеове речи пренете као Кјеркегорове | Закључак тврди да је поштовање према женама показано и на Гилембурговој (стр. 268), а она је у поглављу поменута једном, нетачном реченицом: „Док своје поштовање према Гилембурговој Кјеркегор не изражава у својим објављеним списима, већ приватно“ (стр. 254), иако је Књижевни приказ (1846) посвећен управо њој (SKS 8); Кирмсеово „won't do“ преведено је као „да тај огроман број не може бити довољан“ (стр. 271), а на стр. 273 речи „у овом животу могућа само милитантна Црква“ стоје под наводницима као део записа Pap. X 2 A 366, у коме их нема. | Рад тиме пропушта најјачи доказ за сопствену тезу о Гилембурговој; тврдња да се Кјеркегор противио еманципацији жена документована је само исказом судије Вилхелма (стр. 251), а изречена као Кјеркегоров став (стр. 255), мада ослонац у потписаним Делима љубави постоји (SKS 9); фн. 44 на стр. 254 наводи погрешне податке о Хејберговој (по SKS K14: Јулију је играла 1828. са шеснаест и 1847. са тридесет четири године); тврдња да су први енглески преводи потицали од америчких пастора (стр. 272) није тачна у тој општости (Холандер 1923, Лаури 1944). | 245, 251, 253–255, 268–274 | SKS 8 (посвета En literair Anmeldelse); SKS 9 (Kjerlighedens Gjerninger); SKS K14; Kirmmse 2000, 92; Hollander 1923; Lowrie 1944 |
| 9 | Наводи, преводи и терминологија: границе навода, скраћен Ханејев навод, Christentum уместо Christenhed | Уводни Ханејев навод (стр. 2) изоставља ограду „neither this nor the literary and rhetorical style of the writings as a whole need be taken to entail any denial of the philosophical relevance of the corpus in whole or part“, а „But they do tend to indicate a basis for denying“ преведено је као „Ово нам даје основу за порицање“ (стр. 2); Стиру се приписује непријатељство према свим облицима друштвености, иако Стир каже: „The ethic itself is not subject to any such attack.“ (Steere, 1946, xiv); као дански облик за хришћански свет наведено је „(дан. Christentum, енг. Christendom)“ (стр. 11), што је немачка реч за хришћанство. | На више места под наводницима стоји сажета парафраза (стр. 57, 169, 196, 201), а у блок-наводима има изостављања без знака изостављања (стр. 59, 101, 103); Хабермасов Geltungsanspruch на стр. 45–48 преведен је као „валидне тврдње“; имена се пишу неуједначено (Немахас уз Нехамас, Доналд уместо Даглас Стир, МекКарти противно Правопису т. 214), а латинска максима гласи unum noris omnes, а не „unus noris omnes“ (стр. 54). | 2–3, 11–12, 40, 45–48, 54, 57, 59, 66–67, 101, 103, 143, 159, 169, 190, 196, 201, 222, 254 | Hannay 1982/1991, 11–12; Steere 1946, xiv; The Chicago Manual of Style, 16. изд. (2010), 13.6 и 13.76; Правопис 2010, т. 214 и 260 |
| 10 | Научни апарат: депонована верзија с празним и окрњеним странама, посредно навођење дневника, неусклађене јединице | У депонованом примерку једанаест страна главног текста празно је осим броја стране и броја одељка (стр. 8, 17, 136, 162, 163, 184, 185, 212, 243, 257 и 267), а на још девет текст је окрњен; Упутство Сената из 2011. тражи: „Електронска верзија рада мора бити идентична штампаној и у формату за архивирање у дигитални репозиторијум Универзитета у Београду.“; четири дневничка записа из закључка наводе се према Кирмсеу, а два према Тилију (стр. 54, 224, 270–273); Стадијуми на животном путу наводе се у пет фуснота, а издање у литератури није наведено (стр. 252); избор Journals 1853–55 приписан је Александеру Друу, а приредио га је и превео Роналд Грегор Смит. | Аутор је потписао изјаву о истоветности штампане и електронске верзије, па је реч о недостатку депоноване верзије, који треба отклонити депоновањем целовите; посредност је уредно означена, али није констатована као ограничење, иако се записи наводе по тумачу чије се читање у истом поглављу оспорава; литература из 2010–2014. има само две јединице, без данског критичког издања, а јединице и фусноте имају низ формалних грешака (Harman уместо Hartman, Westphall, Englewood Cliffs уместо Atlantic Highlands, McIntyre) и код превода изостају преводиоци. | 1, 8, 17, 40, 42, 54, 100, 112, 136, 162–163, 184–185, 212, 224, 243, 247, 252–253, 257, 267, 270–276 | Упутство Сената Универзитета у Београду за формирање репозиторијума докторских дисертација, 14. 12. 2011, тач. 1 и Прилог 4; McAdoo 2010; The Chicago Manual of Style, 16. изд., 14.273; KJN vol. 2 (2008), xiv |
| 11 | Реферат комисије: три оцене одлучније од текста | Реферат тврди: „Sprovedenim istraživanjem potvrđene su prethodno formulisane hipoteze.“, док рад изричито формулише само једну тезу (стр. 15), закључак о њој изриче условно (стр. 268), а трећој хипотези се изричито не враћа; предмет рада, по реферату, тиче се „celokupnog opusa danskog mislioca“, што важи за избор дела, а не за религиозну продукцију у целини; оцена да рад на примеру Гилембургове показује Кјеркегорово поштовање према женама као индивидуама не стоји (стр. 254). | Стандарди Већа научних области друштвено-хуманистичких наука (2011) траже да реферат објасни да ли су хипотезе потврђене или оборене, и реферат тај захтев формално испуњава, али преувеличава кад једну условно изречену тезу наводи као потврђени резултат; реферат уз то поистовећује естетску продукцију с псеудонимном, а религиозну с потписаном, док рад сам тачно бележи да су и позна религиозна дела псеудонимна (стр. 83, 240). | 15, 83, 240, 254, 268 | Универзитет у Београду, Стандарди рада Већа научних области друштвено-хуманистичких наука, 5. 4. 2011 |
др Ненад З. БожовићКњига Постања 2, 4б – 3, 24 у светлу акадске литературе
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Православни богословски факултет · 2017Ментор: др Родољуб Кубат · Комисија: др Родољуб Кубат, др Предраг Драгутиновић, др Владислав Топаловић10 примедби · теологија, библистика, Стари завет и акадска књижевност
Дисертација пореди јахвистички извештај о стварању и паду човека, Постање 2, 4б – 3, 24, с акадским текстовима о настанку човека, полазећи од два отворена питања: како је библијски писац користио предања старог Оријента и какву антропологију тај текст носи. Осврт налази да је реч о солидном, самостално изведеном раду који домаћој библистици доноси сопствени анотирани превод одломка с јеврејског, систематску анализу једанаест акадских одељака по истом протоколу и одмерено поређење које сличност мотива не преводи у литерарну зависност. Слабости су тројаке: појам „субверзивна рецепција“ носи јачу претпоставку него што налаз о ехоу мотива из заједничког наслеђа заправо носи; на неколико носећих места значење мотива одређује се теолошко-канонским мерилом усред дијахроне анализе без назнаке да се мења методска раван; нетачна је напомена о издањима Енума елиша, више етимолошких белешки треба исправити, транскрипција семитских речи је недоследна, а најкоришћенији коментар изостао је из пописа литературе. Ниједна не руши носеће резултате.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Појам „субверзивна рецепција“ наспрам порицања контакта | Закључак с једне стране пориче сваки непосредан контакт, „не можемо тврдити да је постојао непосредан контакт библијског писца са неким акадским текстом“, а с друге тврди да „можемо говорити о тзв. субверзивној рецепцији акадских традиција“. | Рецепција, појачана придевом субверзивна, претпоставља пријем из познатог извора и намерно преокретање, што се тешко држи уз порицање контакта; показана антитеза антропологија сама по себи не установљава рецепцију. | 472, 473 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Теолошко-канонско мерило усред дијахроне анализе | На више носећих места, код смртности у 2,16-17, познања добра и зла и два дрвета, закључак о значењу мотива доноси се теолошко-канонским мерилом без назнаке да се мења методска раван; девтерономистички контекст проглашен је за „одлучујући контекст за разумевање Пост 2-3“, док датирање рад оставља отвореним. | Део закључака о значењу мотива може деловати као да почива на конфесионалном опредељењу, а не на упоредно-историјском налазу; чвршћи израз о девтерономистичком контексту прећутно уводи датацију. | 12, 13, 208, 424 | Becker 2011; Steck 1999; аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Тврдња о исцрпности корпуса и број једанаест | Рад најављује да „биће представљени сви акд. текстови који имају заједничку (или макар сличну) садржину са Пост 2-3“, а реферат наводи „укупно 11 кључних одељака акадских текстова“; набрајање даје дванаест ставки, Мит о Етани нема засебан одељак, а сумерски Енки и Нинмах се анализира изван акадског корпуса. | Категорична тврдња о исцрпности и број нису доследно поткрепљени, што слаби управо допринос који комисија истиче, свеобухватност. | 24, 200 | аргумент из грађе самог рада; реферат комисије |
| 4 | Превод „са изворника“ у пракси је превод немачког предлошка | За већину акадских одељака рад сам каже: „Превод са је рађен са нем. језика од фон Зодена“, уз консултацију транслитерације, речника и, за Енума елиш, клинописа. | Најава превода са изворника не одговара поступку за већину одељака; где почивају фини филолошки закључци, требало би изричито назначити основу и посредство. | 61 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Нетачна напомена о издањима Енума елиша | Тврди се да за тај спев „није доступна новија транскрипција“, иако су до предаје постојала новија критичка издања с транслитерацијом, међу њима Lambert, Babylonian Creation Myths, 2013. | Напомена о издањима је нетачна, а избор основе за превод није образложен; уз одељак о Енума елиш VI, 1–40 недостаје белешка о варијантама и лакунама. | 107 | W. G. Lambert, Babylonian Creation Myths, 2013 |
| 6 | Нетачности у преводу и приписивању | Стих Енума елиш I, 102 преведен је као „Син синова, синова богова“, иако Šamši значи Сунце; у карактеризацији бога Еа човеку се у Енума елишу приписује материјал од глине и крви, док је тамо крв убијеног Кингуа; текст уз паралелу Мкр 38 погрешно је назван „Зацарање Асархадоново“ уместо Крунисање Асурбанипала. | Ситне, али стварне нетачности које рад на другом месту сам тачно наводи, па их треба ускладити. | 31, 40, 55, 195 | критичка издања: Lambert 2013; State Archives of Assyria 3, 11 |
| 7 | Историографски и мерни подаци | Најранији рукопис Атрахасиса датован је у 12. век пре Христа наспрам исправног 17. века на суседној страни; сумерска прича о потопу у 6. век уместо у 16; Трећа династија Ура у половину 3. миленијума уместо у позни 3. миленијум; мера bēru преведена као лига од 4,8 km уместо око 10,8 km; откриће Асурбанипалове библиотеке датовано у 1847. | Низ споредних омашки у датумима и мерама, при чему рад тачан податак по правилу има на другом месту. | 15, 57, 58, 74, 130, 165 | критичка издања и стандардни приручници асириологије |
| 8 | Етимолошке и граматичке белешке | šupšikku није изведено из глагола šupšuqu, облик li-bi-il је прекатив глагола (w)abālu, а не изведеница од именице за прављење цигли; уз niklātu стоји погрешна морфолошка ознака, глоса уз gan додаје „гајити“, mātu је сведено на обрадиву земљу, а разлика ʼeṣ ha-ḥayyim и ʼeṣ ḥayyim објашњена је као промена врсте речи. | Лексичко-граматичке нетачности, бројне али без утицаја на носеће закључке; транскрипција семитских речи недоследна је, иста реч транскрибована двојако. | 62, 70, 79, 88, 117, 283, 331, 342 | речници CAD, AHw и ThWAT; Правопис српскога језика 2010, т. 291 |
| 9 | Научни апарат: изостао коментар и погрешни библијски упути | Коментар B. Jacob, Das erste Buch der Tora – Genesis, цитиран више десетина пута, изостао је из пописа литературе; закључни пододељак у поглављу III носи број 7.4 уместо 7.9; садржај изоставља пододељке 1.18 и 1.19; „Пс 118, 73“ треба да гласи Пс 119, 73, а „Прем 2, 23“ Прем 2, 24. | Акт о уређивању научних часописа изричито каже да напомене „не могу бити замена за цитирану литературу“; остале омашке су формалне и не дирају аргумент. | 92, 93, 313, 327, 440, попис литературе | Акт о уређивању научних часописа 2009; ISO 690:2010; The SBL Handbook of Style, 2. изд. 2014 |
| 10 | Реферат тврди нешто више од самог текста | Реферат тврди да је „библијски писац познавао извесне мотиве који се помињу у акадској литератури и да их је користио“, док рад опрезније пориче непосредан контакт с акадским текстом; реферат преузима и вредновање акадске антропологије као ропско-функционалне, изведено на једној енциклопедијској одредници, а број једанаест не слаже се с набрајањем. | Формулација реферата сугерише више него што закључак рада носи, а поједини текстови, Адапа и Гилгамеш, не своде се сасвим на исти антрополошки образац. | 43, 472, реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Драгана Н. ЧавловићВегетација влажних станишта у Србији у условима климатских промена
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Шумарски факултет · 2018Ментор: др Драгица Обратов-Петковић · Комисија: др Драгица Обратов-Петковић, др Ивана Бједов, др Јелена Томићевић-Дубљевић, др Мирјана Оцокољић, др Владимир Ђурђевић, др Саша Орловић13 примедби · шумарство, пејзажна архитектура и хортикултура, екологија влажних станишта, климатске промене
Дисертација на три рамсарска подручја, Засавици, Пештерском пољу и Лабудовом окну, спреже класификацију станишта, педологију, регионалне климатске пројекције, симулацију погодности станишта, предеону анализу и евалуацију еколошког карактера, вођене једним питањем: како ће вегетација влажних станишта одговорити на промену климе. Осврт налази да је реч о солидном и садржајно богатом раду, чији је најубедљивији потез укрштање двеју независних анализа биљних стратегија с биљногеографском анализом и анализом животних форми, и који на више места сам обелодањује границе својих метода. Слабости су четвороструке: врстно специфична предвиђања изведена су из једног климатског модела с једним покретачем и једним сценаријем, без исказане несигурности; статистичко извештавање је непотпуно, а дискриминантна и регресиона анализа на 24 индивидуе са 14 особина без унакрсне провере даје стопостотну класификацију која је последица нацрта; две од пет хипотеза нису оповргљиве; и бројеви у тексту на више места не одговарају сопственим табелама, уз погрешне датуме о статусу заштите. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Предвиђања из једног модела, без исказане несигурности | Климатске пројекције изведене су из једног регионалног модела с једним глобалним покретачем, а симулација вегетације вођена је само сценаријем А1Б; несигурност излаза нигде није бројчано исказана. | Врстно специфична предвиђања треба читати као усмеравајући резултат симулације, а не као прогнозу с квантификованим поверењем. | 22, 105 | IPCC 2013; Teutschbein и Seibert 2012 |
| 2 | Придруживање старих и нових климатских сценарија | Рад сценарије А1Б и А2 изједначава са сценаријима RCP4.5 и RCP8.5 по величини добијеног локалног загревања и тврди да су резултати „у сагласности са резултатима глобалних студија“. | Придруживање по исходу, а не по радијативном форсирању, по коме се А1Б обично смешта ближе RCP6.0, може се представити само као груба оријентација, не као спољна валидација модела. | 123 | IPCC 2000; IPCC 2013 |
| 3 | Симулација погодности станишта без сопствене валидације | Модул PROPS, калибрисан на преко 40.000 европских снимака, примењен је на домаће заједнице без независне валидације, осим једне корелације која је испала слаба; рад сам наводи да су параметри „као улазни/излазни параметри из модела су веома слабо документовани“ и да је „потребно је калибрисати улазне параметре“. | Ниска вероватноћа присуства, нарочито на Пештерском пољу, може делом одражавати неусклађеност европске базе с домаћим врстама, а не само еколошко стање станишта. | 128, 134 | Guisan и Zimmermann 2000; Araújo и Guisan 2006 |
| 4 | Анализа стратегија на 24 индивидуе са 14 особина | „Узето је 108 индивидуа из популација доминантних врста зељастих биљака, од тог броја одабране су 24 индивидуе, као узорак на којем је вршена анализа“; дискриминантна анализа даје стопостотну класификацију група које су и дефинисане унапред, без унакрсне провере, а рад закључује: „Добијена је формула која се може применити на остале популације“. | При таквом односу броја објеката и предиктора стопостотна тачност је очекивана последица преприлагођавања, а не доказ ваљаности; препоручени број понављања по особини није достигнут. | 20, 21, 107, 109 | Hair и др. 2010; Pérez-Harguindeguy и др. 2013 |
| 5 | Две од пет хипотеза нису оповргљиве | Прва гласи: „Вегетација влажних станишта је хетерогена и самим тим прати динамику услова средине“, без мерила праћења; пета: „Евалуација еколошког карактера влажних станишта показује степен примене принципа одговорног коришћења“, што свака евалуација показује. | Не постоји стање грађе које би те две претпоставке оповргло, а закључак нигде изричито не враћа проверу на хипотезе. | 16 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Статистика без броја јединица и p-вредности | Више корелационих поступака дато је без броја јединица и без значајности, на пример: „Методом Пирсонове корелације упоређене су мерене и процењене вредности“, изведено на највише девет профила; значајност регресије приказана је као „р=0.0000“. | При таквом броју јединица ни виши коефицијент није нужно значајан, а за ординалне податке примеренији би био Спирманов коефицијент; облик p=0.0000 није коректан. | 75, 109 | van der Maarel 1979; Legendre и Legendre 2012 |
| 7 | Бројеви у тексту не одговарају сопственим табелама | „Пројектовано повећање температуре износи 7,71 °С, односно 8,97 °С“, док разлика апсолутних вредности у истој реченици даје 7,98 и 9,41; за локалитет LO1 наводи се „највећим садржајем хумуса (27,59%)“, а табела за стандардну дубину даје знатно нижу вредност; сопствена вредност и проценат варијансе другог фактора међусобно су неспојиви. | Преносне и рачунске омашке које траже редакцију табела, графикона и бројева у тексту. | 72, 122 | унутрашња сагласност рада |
| 8 | Погрешни датуми о статусу заштите | У евалуацији стоји да Засавица „ужива заштиту и на националном (од 1996. године) и на међународном (од 2006. године)“, а национална заштита почиње 1997, рамсарски статус 2008; година уписа Лабудовог окна на Рамсарску листу тачније је 2006 него 2007. | У истој реченици обе године су погрешне, иако рад тачну годину националне заштите наводи на више других места. | 149 | Уредба о заштити Специјалног резервата природе Засавица, 1997; рамсарски записи |
| 9 | Нацрт узорковања и педолошки узорак | Метода гласи „на свакој огледној површини отворен је педолошки профил“, а отворено их је девет за тринаест квадрата; за један локалитет „консултовани су постојећи подаци из литературе“ без именованог извора; лабораторијска својства дата су само за дубину 20 cm. | По типу станишта у правилу је један просторни квадрат, па проценти спектара немају меру варијабилности, а стварни број профила и извор за један локалитет требало је изнети већ у методама. | 17, 67, 70 | Braun-Blanquet 1964; Westhoff и van der Maarel 1978 |
| 10 | Резолуција предеоних података и домет закључка | Преглед промена покривача изведен је на подацима CORINE с најмањом јединицом од 25 ha; у резултатима је неутрални модел опрезно ограђен („То нужно не значи да је овај предео настао деловањем насумичног процеса“), а у закључку тврдња постаје одређенија: „постоје процеси у пределу који генеришу предеоне обрасце“. | Груба резолуција може подценити фине промене, а одступање од насумичног модела не именује ни мери конкретне процесе. | 142, 153 | Bossard, Feranec и Otahel 2000; With и King 1997; Gardner и Urban 2007 |
| 11 | Евалуација на малом броју исказа и питање дозвола | Евалуација почива на једном експертском интервјуу и анкети с по једним представником сваког од три управљача: „Анкета (Прилог 9) се састојала из 11 питања“; рад не наводи податак о пристанку испитаника ни о дозволама за узорковање у заштићеним подручјима. | Закључке о степену примене начела одговорног коришћења треба читати као индикативне налазе студије случаја, а помен дозвола и сагласности био би пожељан. | 144, 146 | Bogner и др. 2009; Meuser и Nagel 2009 |
| 12 | Научни апарат и лектура | Позивања „Holdridge, 1947“ и „Татић и сарадници (1977)“ немају јединицу у попису; класично дело о острвској биогеографији наведено је обрнутим редоследом аутора; код станишта шикаре леске откуцан је „Е3.17“ уместо F3.17; више научних имена носи словне омашке, на пример „Achillea milefollium“; ознака сценарија А1Б јавља се у три облика. | Проследивост апарата и номенклатурна тачност траже редакцију, мада идентитет извора и врста нигде није споран. | 3, 5, 87, 104 | ISO 690:2010; McNeill и др. 2012, Мелбуршки кодекс; IPNI |
| 13 | Реферат не уочава недостатке | Реферат закључује да „Недостаци докторске дисертације нису уочени“ и да су „постављене хипотезе су правилно истражене“. | Формалних недостатака има и проверљиви су, а две од пет хипотеза нису постављене као оповргљиве тврдње; суд реферата треба читати као оцену да ниједна слабост не дира тезу. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Иван ЋирићInteligentno upravljanje mobilnim robotima na osnovu neuro-fazi-genetskog prepoznavanja objekata i praćenja ljudi u robotskoj viziji
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Машински факултет · 2015Ментор: проф. др Жарко Ћојбашић · Комисија: проф. др Драган Антић (председник), проф. др Жарко Ћојбашић (ментор), проф. др Властимир Николић, доц. др Данијела Ристић-Дурант, проф. др Стеван Станковски12 примедби · машинско инжењерство, аутоматско управљање, мобилна роботика, роботска визија, обрада слике, неуронске мреже, фази логика, генетски алгоритми, ANFIS, метода потпорних вектора, термовизија, 3D сензори
Дисертација развија систем роботске визије и на њему заснован највиши ниво управљања мобилном платформом: детекција, препознавање и просторно лоцирање објеката и људи, као и праћење људи, решавају се спрегом неуронских мрежа, фази логике, генетских алгоритама, ANFIS-а, метода потпорних вектора и наивног Бајеса над четири сензора визије (монокуларна, стерео и термовизијска камера и 3D сензор са структурираном светлошћу) на платформама DaNI у Нишу и FRIEND у Бремену. Носећа замисао је сегментација слике с повратном спрегом из теорије управљања, а праћење човека своди се на предвиђање временске серије положаја нелинеарном ауторегресивном мрежом уз независни ласерски мерни еталон.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Тврдња о супериорности без поређења с референтним методама | Закључак тврди да је спрегом више техника вештачке интелигенције могуће обезбедити препознавање и праћење „koje je superiorno u odnosu na postojeća rešenja“ (стр. 154). | Пријављене тачности (реда 89–98%) измерене су на сопственим лабораторијским скуповима, без поређења с референтним методама на истим или јавним подацима и без теста значајности; једино место где се реч о надмоћи изворно јавља (стр. 75) преузето је из туђих радова на магнетно-резонантним сликама, уз ауторову ограду да се не може уопштити. | 75, 154 | Salzberg 1997; Demšar 2006; Everingham и др. 2010; Dollár и др. 2012 |
| 2 | Уопштавање с лабораторијских услова | Закључак говори о аутономном и поузданом раду, док су сва истраживања изричито сужена на „klasifikacije objekata i ljudi u laboratorijskom okruženju“ (стр. 3), а термовизијски систем је „razvijan isključivo za upotrebu u zatvorenom prostoru“ (стр. 156). | Граница важења наведена је више пута у самом раду, па завршна реченица тај квалификатор треба изричито да понесе; није реч о неоправданом закључку него о пропуштеном ограничењу. | 3, 156 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Термовизијски класификатор без иједног бројчаног показатеља | Одељак 6.5 (Evaluacija rezultata) не садржи тачност, матрицу конфузије, прецизност, одзив ни F-меру за термовизијски SVM класификатор, нити поделу скупа, избор језгра и хиперпараметара; евалуација се своди на општу расправу и једну илустрацију успешног праћења, иако су улази и обим података наведени (512 објеката, четири обележја, из двеста кадрова), а камера прецизно описана: „Termovizijska osetljivost kamere je manja od 0.05°C a tačnost čitanja je ±2°C“ (стр. 118). | Закључак поглавља о поузданом препознавању људи термовизијом није квантитативно поткрепљен; минимум је скалирање, језгро и пар (C, γ) уз поделу скупа, а за поређење је постојао и наменски јавни термовизијски скуп (OTCBVS, скуп 01, 2005). | 118 | Hsu, Chang, Lin 2010 (Practical Guide to SVC); OTCBVS Benchmark Dataset Collection 2005 |
| 4 | Детекција људи: независност теста и небаланс класа | „Obučavanje, validacija i testiranje vršeno je sa 3474 objekata“ (стр. 104), подела 70/15/15, укупна тачност изнад 89%. | Рад не документује да ли су обучавајући и тест скуп раздвојени по видео снимцима и особама (корелисани суседни кадрови могу доспети у обуку и у тест, што тачност чини оптимистичном проценом); класе су небалансиране (човек чини око три четвртине узорака), па би тривијалан класификатор већ достигао око 76%, а тачност се извештава без те основне вредности. | 104 | Kohavi 1995; Fawcett 2006; Everingham и др. 2010; Sokolova & Lapalme 2009; Japkowicz & Shah 2011 |
| 5 | Поновљивост стохастичких поступака | За генетски алгоритам наведени су величина популације, елитизам, тип укрштања и мутације и интервал, али не и број генерација, услов заустављања, вероватноће оператора и добијене нумеричке вредности прагова; исто важи за генетско подешавање PID појачања, дато као оквир с упутом на пратећи рад. | Поступак није поновљен ни праћен анализом осетљивости, па минимални стандард поновљивости није у потпуности испуњен. | поглавља 6 и 7 | Peng 2011; Bartz-Beielstein и др. 2010 |
| 6 | NAR наспрам NARX и недоказана предност над Калмановим филтром | Предиктор реализован у поглављу 7 јесте нелинеарна ауторегресивна мрежа без егзогеног улаза (NAR, топологија на слици 7.4), док наслов замисли рада, Abstract и кључне речи користе NARX; тврдња да NAR мрежа надмашује Калманов филтар изведена је из дијаграма на којима се обе процене готово поклапају с мереном позицијом (слика 7.6), без нумеричке метрике грешке. | NAR и NARX нису исти модел; предност над устаљеном методом требало би показати на нелинеарним трајекторијама уз меру грешке — до тада је реч о демонстрацији применљивости. | поглавље 7 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Два наведена доприноса су замисли, не изведени огледи | Оптималан избор улазног вектора карактеристика (одељак 5.3) изложен је као поставка: „problem se svodi na višekriterijumsku optimizaciju, a cilj je naći vektor karakteristika sa najmanjim brojem karakteristika koji će dati najveću tačnost“ (стр. 110) — без покренутог алгоритма, добијеног вектора и постигнуте тачности; исто важи за интелигентну адаптивну сегментацију (одељак 4.4); оба су у попису доприноса означена речју „Predlog“ (стр. 155). | Ознака „Predlog“ је коректна, али у оцени научног доприноса те замисли треба држати одвојено од експериментално потврђених резултата, а не наводити раме уз раме с њима. | 110, 155 | аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Једначине: инваријанти, праг, унутрашњи позиви | Под једначином 3.32 наведено је осам инваријанти названих Hu-овим, док их је Hu (1962) дефинисао седам, а осми потиче од Flusser–Suk (1993), уз погрешне знаке у појединим сабирцима; прозни опис глобалног прага супротан је конвенцији „Beli pikseli odgovaraju segmentiranom objektu“ (стр. 37); унакрсни позив на једначине (3.32) и (3.33) на стр. 80 треба да гласи (4.12) и (4.13); у једначини 6.6 стоји 4320 уместо 43.200, што сам текст на стр. 118 демантује. | Низ нотационих омашки које не мењају резултате, али траже пажљиву математичку редактуру; у класификацији су и иначе коришћене прве три, односно седам инваријанти, па осми не улази у резултате. | 37, 80, 118 | Hu 1962; Flusser & Suk 1993; ISO 80000-2:2009 |
| 9 | Слике, нумерација и бројеви | Две различите слике носе исти број (Слика 4.9 на стр. 68 и 69; Слика 4.27 на стр. 90 и 94), недостаје ознака слике 5.1, нумерација пододељака поглавља 7 је неуредна (изостаје 7.3.2, одељак 7.4.2 стоји ван редоследа); помен 90 итерација обуке не поклапа се са сликом 5.8, која документује 43 епохе; величине скупова за различите класификаторе (око 860, 940 триплета, преко 800) нису усаглашене; на дијаграму слике 7.6 вредности на оси дубине (до око 23 m) несагласне су с лабораторијским опсезима. | Омашке не дирају садржину, али отежавају праћење на којим тачно подацима почива који резултат. | 68, 69, 90, 94 | аргумент из грађе самог рада |
| 10 | Језик: једна омашка мења значење | Рад наводи да глувонеме особе користе „glasovnog jezika“ (стр. 130), док је реч о знаковном језику, чему одговарају и наведени извори; уз то низ куцачких омашки (disetraciji, block maching, addaboost), недоследан запис назива (FREND/FRIEND, Bumblebee/Bumbebee) и Gentic уместо Genetic у енглеском наслову на насловној страни. | Лекторски пропусти не мењају смисао, осим једног (знаковни наспрам гласовног језика) који треба исправити; стручни англицизми (диспаритет, фрејм, кластеровање) нису мана ако су доследни. | 130 | Правопис српскога језика, Матица српска, 2010 |
| 11 | Научни апарат: усмерење цитата и стил записа | Темељне методе на месту помена упућене су на радове аутора или на несродне јединице уместо на изворна дела (три критеријума детекције ивица — Canny 1986; SVM и AdaBoost — Cortes–Vapnik 1995, Freund–Schapire 1997; Кинектов алгоритам позе — Shotton и др. 2011); једна јединица (Tang и др. 2000) наведена је а нецитирана; два интернет извора без датума приступа, један без наслова, аутора и године; транслитерација имена и стил записа неуједначени. | Формалне, али бројне замерке; норма тражи датум приступа за онлајн изворе и једнообразан стил записа јединица. | 157–168 | ISO 690:2010 (т. 3.4, 3.5, A.3.1) |
| 12 | Извештај комисије: формулације испред онога што текст показује | Извештај узима да је спроведена упоредна анализа различитих интелигентних алгоритама, док рад признаје да би тек будуће истраживање подразумевало „primenu svih spomenutih klasifikatora na sve probleme, njihovu uporednu analizu performansi“ (стр. 156); оцена о оствареним циљевима преузима из резимеа и квалификацију о супериорности; два доприноса означена као „Predlog“ наводе се као остварена; метаподаци нису усклађени (извештај 170 страна и 98 слика, страница с подацима 169 страна и 96 слика). | Извештај не проверава посебно квалификацију о супериорности и не примећује унутрашњу напетост коју рад сам исказује; неусклађене метаподатке треба ускладити. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Александар ЧупићПројектовање транспортних мрежа применом еволуционог рачунарства: мрежа за пренос експрес поштанских пошиљака
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет · 2014Ментор: проф. др Душан Теодоровић · Комисија: проф. др Душан Теодоровић (ментор), проф. др Бранка Димитријевић, проф. др Вера Ковачевић-Вујчић11 примедби · саобраћајно инжењерство, операциона истраживања, поштански саобраћај, хаб локацијски проблеми, пројектовање транспортних мрежа, генетски алгоритми, вишекритеријумска оптимизација, компромисно програмирање
Дисертација формулише хаб локацијски проблем за мрежу преноса експрес пошиљака као вишекритеријумски целобројни задатак у коме су, поред профита преносиоца, равноправни критеријуми ниво услуге и покривеност корисника, а број и локације хабова нису унапред задати. Решава га генетским алгоритмом с операторима који чувају допустивост решења и компромисним програмирањем, уз интерактивни поступак с аспирационим нивоима доносиоца одлуке; приступ је примењен на стварне податке оператора CityExpress у Србији (мрежа од 16 чворова) и на контролну мрежу Турске (81 чвор), а из решења се изводе радна времена чворова, ред вожње, возни парк и капацитети прераде.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Изостанак мере квалитета решења | „Добијени резултати показују да је предложена еволутивна метода изузетно успешна при решавању хаб локацијских проблема.“ (стр. 149); „Предложени еволутивни приступ је веома значајан јер омогућава успешно решавање датих проблема, без обзира на димензије проблема.“ (стр. 147) | Тврдње нису поткрепљене поређењем с референтном тачком: нема поређења с егзактним оптимумом (за мрежу Србије од 16 чворова изводљивим набрајањем подскупова), с познатим тест-примерима хаб локације ни с другом метахеуристиком; оцену треба свести на демонстрирану изводљивост и реалистичност, не на доказану оптималност. | 127, 147, 149 | Barr и др. 1995 (Табела 2); Johnson 2002 (принципи 3 и 7) |
| 2 | Уопштавање домета из две студије случаја | „Сви резултати добијени експериментисањем указују да су развијени програми способни за решавање широког спектра хаб локацијских проблема.“ (стр. 148); „У том смислу величина посматраног проблема не представља посебан изазов у решавању, што је потврђено на контролном примеру транспортне мреже у Турској.“ (стр. 148) | Из једне студије случаја и једног контролног примера изводи се закључак о применљивости на класу и о неосетљивости на димензије; демонстрирана је изводљивост на мрежама до 81 чвора истим програмом, не доказана скалабилност, за коју би требао низ инстанци растуће величине с мереним временом рачунања. | 148 | Johnson 2002, принцип 3 |
| 3 | Извештавање о стохастичком алгоритму | Алгоритам „не налази увек Парето оптимално решење, али је проценат успешности у распону од 70 до 100%“ (стр. 122); „не постоји значајна стандардна девијација критеријумских функција“ (стр. 125) | Систематска статистика поновљених извршавања (просек, најгори случај, расипање, различита засејавања) дата је само за једну комбинацију тежина (десет понављања); за остале случајеве приказана је по једна најбоља вредност, а термин „стандардна девијација“ употребљен је описно, за варијацију по комбинацијама тежина. | 122, 125 | Barr и др. 1995 (различита засејавања генератора) |
| 4 | Унутрашња противречност око времена рачунања | На стр. 112 стоји да времена „нису прелазила 2 сата“ и да „времена рада рачунара нису дата ни за један изведени експеримент“, док стр. 134 за најкомпликованији случај наводи време од приближно 150 минута, а Табела 4.8 садржи колону с временима рада за мрежу Турске. | Неусаглашени искази истог реда величине не могу истовремено стајати; квалитативни закључак о прихватљивом времену рада није доведен у питање, али исказе треба ускладити. | 112, 134 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Формулација модела без изричите променљиве укључења чвора | „Услов (4.25) одређује да је сваки чвор придружен једном и само једном хабу.“ (стр. 96), док опис поступка и мера покривености почивају на томе да се чворови с прекратким временским прозором избацују из мреже (стр. 91–92). | Модел нема експлицитну променљиву укључења чвора нити је сумирање у критеријумима ограничено на опслужене чворове; реч је о нотационом пропусту, не о несагласности с имплементацијом, али би изричита променљива укључења ускладила модел с описом. | 96 | Alumur & Kara 2008 (стандардни запис хаб модела) |
| 6 | Тржишни приказ: удео Европе у експрес индустрији | Тврдња да је „готово половина генерисана на територији Европе“ (стр. 24) | По истом извору (Oxford Economics, 2009) највеће је тржиште Северна Америка (43%), а Европа учествује с око 28%; формулација је вероватно настала сажимањем навода о унутаревропском авио-карго тржишту; уз то се раст од четири одсто везује за физички обим уместо за реални приход, а 2,75 милиона послова означава као индиректне уместо укупно подржаних. | 24 | Oxford Economics, The Impact of the Express Delivery Industry on the Global Economy, 2009 |
| 7 | „USPS“ уместо UPS међу глобалним интеграторима | „Највеће светске компаније у овој области су: DHL, FedEx, TNT и USPS.“ (стр. 23), што понавља и стр. 16 | USPS је национални поштански оператор САД, а не глобални интегратор; да је реч о омашки, а не о забуни око идентитета, види се из тога што рад на истој страни међу глобалним преносиоцима тачно наводи UPS, као и из описа UPS-а на стр. 30. | 16, 23 | аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Атрибуција порекла модела и метода | „Прва формулација проблема p-хаб центра дата је у [OKe91]“ (стр. 43); рад Skorin-Kapov и сарадника (1996) сврстан је међу примене Лагранжове релаксације (стр. 51); „Duckstein [Duc84] је предложио следећу меру ‘блискости са идеалним решењем’“ (стр. 100) | O'Kelly & Miller (1991) формулишу једнохабни минимакс критеријум, а општи проблем p-хаб центра уопштава Campbell (1994); наслов јединице Skorin-Kapov и сарадника показује да је реч о тесним линеарним релаксацијама; за компромисно програмирање приписивање би било потпуније уз изворнике (Zeleny 1982; Yu 1973); опис простог генетског алгоритма и назив SGA потичу из Goldberg-ове систематизације (1989), а не само из Holland-а (1975). | 43, 51, 61, 100 | Alumur & Kara 2008; O'Kelly & Miller 1991; Goldberg 1989; Zeleny 1982; Yu 1973 |
| 9 | Неуједначене математичке ознаке и погрешни унутрашњи позиви | Иста бинарна променљива писана је малим x у дефиницијама и великим X у ограничењима (4.25)–(4.27); ток пошиљака као W_ij и w_ij; симбол R двоструко (скуп чворова на стр. 85, приходи на стр. 86); псеудокод упућује на израз (3.1) уместо (4.31); позив „У табели 2“ (стр. 113) треба да гласи 4.2; скраћеница класе сложености развијена је као „спада у групу NP (Non-Polynomial)“ (стр. 3). | Одступања од доследног означавања и нетачно развијена скраћеница NP (недетерминистичко полиномијално време); у прорачунима нема стварне двосмислености, али омашке отежавају праћење и треба их отклонити. | 3, 85, 86, 113 | ISO 80000-2:2009; Garey & Johnson 1979 |
| 10 | Научни апарат: нецитирана грађа, интернет извори и библиографске омашке | Попис литературе (стр. 152–176) има 244 јединствене ознаке, од којих се 64 не цитирају у тексту; свих дванаест интернет извора наведено је без датума приступа; неколико записа има погрешну годину или том (Bryan & O'Kelly 1999, не 2002; IIE Transactions 33; RAIRO 35; Networks 49; уредник Grauer, не „Graver“); регулаторни оквир поштанског саобраћаја помиње се наративно, а не као цитирана јединица. | Формалне омашке које не ометају проналажење јединица, али их треба уредити; за трајно архивирани рад датум приступа електронског извора обавезан је елемент. | 152–176 | ISO 690:2010; записи изворних издања (Journal of Regional Science 39(2) 1999; IIE Transactions 33(5) 2001; RAIRO 35(1) 2001; Networks 49(1) 2007; Grauer & Wierzbicki, ур., 1984) |
| 11 | Реферат: формулације испред онога што текст показује | Реферат наводи да рад примењује „технике математичке статистике“ (стр. 7 реферата) и да је „нумерација слика, дијаграма, табела и израза поштована“ (стр. 4 реферата), уз уопштавање о применљивости на било ког оператора и друге објекте на транспортним мрежама. | Систематске статистичке обраде стохастичких извршавања у раду нема осим учесталости за једну комбинацију тежина; оцена о нумерацији у напетости је с неуједначеним ознакама и погрешним позивима; уопштавање надилази две студије случаја; обим (170 страна, 238 јединица) не слаже се са стањем рукописа (181 страна, 244 ознаке). | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Никола Н. ЦветановићНастанак и транспорт брзих атома водоника у тињавим пражњењима
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Физички факултет · 2012Ментор: др Милорад М. Кураица, ванредни професор · Комисија: др Милорад М. Кураица, др Никола Коњевић, др Оливера Шашић, др Братислав Обрадовић, по реферату од 28. јуна 20128 примедби · физика јонизованих гасова и плазме: спектроскопска дијагностика тињавих пражњења, брзи атоми водоника и аномално Доплерово ширење Балмерових линија, мерење електричног поља у катодном паду из Штарковог цепања, утицај притиска, напона и материјала катоде, импулсно и баријерно пражњење, Монте Карло симулација транспорта протона
Дисертација експериментално испитује брзе атоме водоника у тињавим пражњењима — у Гримовом пражњењу с бакарном и графитном катодом, у шупљој катоди, у импулсном режиму и у диелектричном баријерном пражњењу — уз сопствену Монте Карло симулацију транспорта протона у катодном паду. Осврт као најјаче стране издваја сопствену фит процедуру за мерење електричног поља у катодном паду из аномално проширеног профила Hα, с независним контролама, оглед у коме само промена материјала катоде при истим условима обрће однос крила линије, контролне огледе у импулсном режиму и одмерено исказана ограничења симулације. Замерке погађају закључивање (Закључак доказ против супарничке теорије тражи у зависности профила од услова уместо у разлучујућим налазима рада, завршну оцену шири изван испитаног, а утицај притиска износи у обрнутом облику), мерну несигурност спектроскопски изведених величина, квантитативно тумачење на неколико места (однос крила и рефлексија, табела 6.1, уводни тест симулације) и приказ туђих налаза и научни апарат, где су поједини подаци пренети нетачно или строже од извора.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Утицај притиска у сажетим закључцима изнет у обрнутом облику | Закључак четвртог поглавља каже: „Повећање напона помера енергијску дистрибуцију ка вишим енергијама док повећање притиска повећава интензитет крила линије тј. повећава допринос ексцитације тешким честицама, и у мањој мери повећава енергију“ (стр. 75), а општи Закључак понавља да повећање притиска повећава интензитет крила (стр. 137). | Резултати истог поглавља (слике 4.9, 4.14 и 4.20, текст на стр. 61, 67 и 68) показују супротно: крила јачају и удео ексцитације тешким честицама расте са снижењем притиска; реч је о замени речи у формулацији, али један од два главна налаза стоји у сажетку и у Закључку обрнуто и одатле је прешао у реферат Комисије. | 61, 67, 68, 75, 137 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Закључак тражи доказ против супарничке теорије на погрешном месту и шири оцену изван испитаног | Рад из промене профила с условима изводи да се то „може сматрати јасним доказом да су брзи атоми генерисани у процесима измене наелектрисања јона убрзаних у пољу, а не у резонантном процесу невезаном за поље“ (стр. 137) и да се резултати „могу сматрати верификацијом колизионог модела за брзе атоме у пражњењима“ (стр. 138). | Промену профила с условима супарничка теорија по изворима које рад цитира сама по себи не искључује; разлучујући налази у раду постоје (усмереност атома, структура по масама јона, обрт крила с графитом, нестанак крила уз мали закочни напон), али их Закључак не повезује у аргумент, а завршна оцена шира је од Резимеа и од Увода, који модел назива „делимично верификован“ (стр. 1). | 1, 36, 72, 84, 112, 137, 138 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Спектроскопски изведене величине без мерне несигурности и броја понављања | Несигурност поља дата је само као статистичка грешка фита, иако рад наводи системски утицај: „Искључивање field free компоненте из фита мења вредност израчунатог електричног поља за 5-10%“ (стр. 51). | Највеће и средње енергије, удели крила, однос плавог и црвеног крила и удели рефлектоване компоненте дати су без несигурности и без броја понављања; смер главних ефеката је далеко изнад сваке разумне несигурности, али закључци на малим разликама и проценти искоришћења напона остају без мере поузданости. | 51 | JCGM 100:2008 (т. 3.4.2 и 7.1.4 b); Konjević и др. 2002 |
| 4 | Табела 6.1: дифузиона дужина не следи из наведене геометрије | Табела наводи „Λ=0,046 cm – за цилиндар (R=4 mm, l=15 mm)“ (стр. 104). | За цилиндар те геометрије дифузиона дужина износи око 0,157 cm, а вредност 0,046 cm добија се ако се уместо 15 mm узме 1,5 mm; погрешна вредност прелази у целу колону очекиваних времена дифузије (око 114, 53 и 40 μs уместо 9,77, 4,54 и 3,41 μs), па отпада тврдња да се време пада на 4 mbar слаже с дифузијом. | 104 | Phelps 1990б (једн. 6) |
| 5 | Губитак енергије при рефлексији тумачен погрешним коефицијентом и с обрнутом енергијском зависношћу | Губитак енергије рад образлаже самим енергијским коефицијентом — „RE(C)= 0,03 , док је RE(Cu)= 0,12“ (стр. 93) — и тврди да се „вероватноћа за рефлексију као и губитак енергије одбијених атома смањује са повећањем енергије“ (стр. 94). | Губитак по одбијеном атому мери однос енергијског и бројчаног коефицијента, који се за угљеник и бакар разликује око један и по пут, а не четири пута; удео енергије који одбијени атом задржи опада с упадном енергијом, па релативни губитак расте, како показује и слика 2.6 самог рада. | 93, 94 | Ito и др. 1985; Eckstein 2002 |
| 6 | Реакција преноса протона названа ендотермном, па је механизам конкурентске теорије пренет нетачно | Рад двапут пише: „Ендотермна реакција 2.11 је веома ефикасна тј. има велику брзину реакције на ниским енергијама“ (стр. 24), а Лоуреиро и Аморим по раду „тврде да се проширене линије могу добити из ендотермне реакције протон трансфера (2.11)“ (стр. 36). | Реакција је егзотермна по изворима које рад цитира, и управо ослобођена енергија даје продуктима енергије реда eV на које се ти аутори позивају; главни аргумент рада против те теорије од тога не зависи, али помоћна тврдња о профилима на граници детекције није поткрепљена рачуном и за спектрограф самог рада не важи. | 24, 36 | Janev и др. 2003 (стр. 89); Loureiro и Amorim 2010 |
| 7 | Уводни тест симулације исказан повољније него што га слика носи | Рад каже: „Слагање са резултатима Фелпса, добијеним путем beam [10] технике је боље (~10%), што је приказано на слици“ (стр. 128) и да је „Фелпс је забележио runaway ефекат већ на 300 Td“ (стр. 128). | По слици 8.1 одступање је око 10 % само на 200 Td, а на другим пољима 30–40 %; вредност од 300 Td постоји код Фелпса само у моделу енергијског биланса, док препоручени модел даје бежање протона тек изнад 700 Td, а реч је о прорачуну, не о запажању; поређење с експериментом у катодном паду тиме није доведено у питање. | 128, 131 | Phelps 1990а |
| 8 | Научни апарат: погрешна упућивања и јединице које се не цитирају | Четири јединице се у тексту свог поглавља не цитирају, а три позива у петом поглављу воде на погрешну јединицу (за рефлексионе коефицијенте на стр. 86, за дрифтну цев на стр. 89, за SRIM на стр. 94); реченица о Фелпсовом моделу на стр. 130 нема броја референце. | Упутство Универзитета из 2012 тражи да у попису нема радова који се не цитирају; уз то су туђи налази на неколико места пренети строже од извора (првенство Барбоа и Жолија, „први квантитативни модел“, примене у астрофизичким плазмама), а образац за редуковану енергију на стр. 31 пренет је погрешно, иако га рад не користи за рачун. | 17, 31, 35, 36, 86, 89, 94, 130 | Универзитет у Београду 2012, т. 2 (Литература); AIP Style Manual 1990 |
др Стеван ЦветићанинФракционо и тополошко уопштење једначине телеграфичара као модел електричног вода
докторска дисертација · Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука · 2017Ментор: др Милан Рапаић и др Душан Зорица · Комисија: др Владимир Стрезоски, др Теодор Атанацковић, др Томислав Шекара, др Јелисавета Микуловић, др Милан Рапаић, др Душан Зорица11 примедби · електротехника, електроенергетика, теорија електричних кола, фракциони рачун
Дисертација уопштава класични Хевисајдов модел електричног вода на два начина: фракционим изводима нецелог реда у релацијама калема и кондензатора, чиме уводи меморијске ефекте, и тополошки, додавањем фракционог кондензатора у редну грану кола, из чега разматра осам начина везивања елемената. Осврт налази да је реч о солидном и математички добро изведеном теоријском раду: класификација осам топологија је потпуна и независно проверена, уопштена једначина телеграфичара изведена је у целини, аналитичко решење за полубесконачан вод ослања се на доказан услов, а домет рада је поштено оцртан. Слабости су троврсне: аналитички слој се ослања и на неисказане „остале неопходне услове“, засеци вишезначних функција и питања постојања и јединствености нису разматрани; верификација је графичка, без бројчане мере одступања, и потврђује инверзију, а не да решење задовољава полазну једначину, док су три закључка формулисана прејако; и формални слој носи словне грешке у свим главама, неусаглашене ознаке и јединице и омашке у документацији. Ниједна слабост не руши носеће резултате.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Неисказани услови аналитичког решења | Носеће решење ослања се, поред доказаног услова на аргумент функције ψ, и на формулацију да је „претпостављено је да су испуњени и сви остали неопходни услови“, а ти услови се не наводе; засеци вишезначних функција и питања постојања и јединствености не разматрају се. | Норма за инверзију контурном интеграцијом с тачкама гранања тражи да се изричито наведу засеци и изабране гране, оправда затварање контуре и потврди да решење задовољава полазни систем у временском домену. | 48 | Duffy 2004; Debnath и Bhatta 2007 |
| 2 | Важење решења само за две довољне класе параметара | Рад изричито каже: „Како није акценат на утврђивању класа параметара“, задржава се на двема довољним класама, без одређења потпуног скупа. | Обим важења аналитичког решења ван тих класа остаје отворен и требало је да буде изричито наведен као ограничење. | 49 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Верификација потврђује инверзију, не решење | Из графичког поклапања с двема нумеричким инверзијама рад закључује „исправност добијеног аналитичког решења“; нема бројчане мере одступања ни навођења нумеричких поставки. | Оба нумеричка поступка полазе од исте функције преноса, па слагање потврђује коректност инверзије, а не независно да решење задовољава полазну једначину; приказ се може поновити само начелно. | 67 | Sandve и др. 2013, правило 1; AIAA G-077-1998; ASME V&V 10-2006 |
| 4 | Три закључка формулисана прејако | Закључак тврди да су „добијена аналитичка решења засигурно тачна“, да „изведени модел уважава нове, непознате ефекте“ и да је поступак примењив на „безброј других могућих фракционих и тополошких уопштења модела електричног вода“. | Графичко поклапање без бројчане мере не носи „засигурно“, нови ефекти нису поређени с мерењем, а класе параметара и услови конвергенције изведени су за једну топологију. | 80 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Физичка заснованост фракционог уопштења | Фракционе релације уводе се претпоставком: „Уколико се уведе претпоставка да флукс кроз калем не зависи само од тренутне вредности струје“; сам облик релације у контексту вода није поткрепљен мерењем, а бездимензиони параметри немају непосредну везу са стварним водом. | Уопштење остаје без емпиријске потпоре, што рад означава као задатак даљег истраживања. | 26 | Podlubny 1999; Heymans и Podlubny 2006 |
| 6 | Класификација топологија по аналогији | Разврставање осам топологија на таласно-дифузне, дифузно-дисипативне и специјалне почива на вези реда једначине и врсте процеса, преузетој аналогијом с класичном једначином, а за фракциони случај недоказаној као општа теорема. | Природу тог мерила требало је изричито назначити као интерпретативну. | 30, 41 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Омашке у једначинама уводних глава | У синусном облику инверзије стоји косинус уместо синуса; уз сажети облик класичне једначине константа је исписана погрешно; у две једначине одштампан је погрешан знак уз квадрат коефицијента; коефицијент уз хиперболички синус погрешно је исписан; исти назив „Кошијева интеграциона теорема“ употребљен је за две различите теореме. | Ниједна омашка се не преноси у резултате, али све стоје у апарату на који се каснија извођења позивају. | 5, 53 | Kuhlman 2013; унутрашња доследност рада |
| 8 | Јединице, ознаке и натписи | Уз подужну оточну адмитансу стоји јединица [S] уместо [S/m]; експонент оператора у релацији фракционог кондензатора исписан је другом ознаком него у тексту; у ћириличним условима задржано је енглеско „and“; наслови слика осам топологија идентични су реч у реч; нагиб уз слику таласно-дифузних процеса исписан је без дељења са два. | Неусаглашености отежавају праћење, а последња погађа баш дијагностички исказ који рад истиче као предност. | 77 | SI брошура, 8. изд. 2006, одељак 5.3; IEEE Editorial Style Manual 2016 |
| 9 | Терминологија и словне грешке | Величина уведена као импулсни одзив на два места назива се „сопствени одзив“, што у теорији система означава други појам; за исту функцију користе се називи „критеријумска функција“ и „функција разграничења“; словне грешке провлаче се кроз све главе, укључујући наслове одељака и натписе слика. | Унутрашња доследност апарата и уредност текста траже пажљиву лектуру. | 57, 65 | Правопис српскога језика 2010 |
| 10 | Научни апарат и документација | Конференцијске јединице наведене су без бројева страна, једна упућује на скуп одржан после предаје без ознаке „у штампи“; кључна документацијска информација носи омашке и у наслову на енглеском; редослед двојице ментора варира по документима; програм и нумеричке поставке нису именовани, а код и подаци нису приложени. | Формалне непотпуности и ограничена поновљивост слика. | попис литературе | ISO 690:2010; Sandve и др. 2013 |
| 11 | Реферат оцењује да нема формалних недостатака | Реферат тврди да дисертација „нема ни суштинских, ни формалних недостатака“ и преузима три прејака закључка рада као утврђене. | За суштински део оцена у највећем делу стоји, али за формални део не стоји дословно: словне грешке, погрешна јединица, погрешан знак и омашке у документацији постоје. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Александар ЦветковићУлога преоперативне компјутерске симулације у предикцији попуштања шава након ресекције желуца
докторска дисертација · Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука · 2016Ментор: проф. др Небојша Здравковић · Комисија: др Драган Чановић, др Ненад Филиповић, др Драгче Радовановић, др Срђан Нинковић, др Владан Живаљевић11 примедби · медицина, хирургија, биомедицинско инжењерство
Дисертација испитује попуштање шава дуоденалног патрљка после дисталне ресекције желуца спрегом две претклиничке целине: рачунарском симулацијом струјања у реконструисаном гастродуоденалном региону, методом коначних елемената на 64 модела, и огледом на изолованом свињском дуоденуму, у коме се мери притисак при коме шав попушта. Осврт налази да је реч о самостално изведеном претклиничком раду чија два мерена налаза држе: највећи притисак се кроз све моделе јавља у зони шава патрљка, а четири технике затварања изразито се разликују по издржљивости. Главне слабости су распон између обећане „предикције“ и изведеног доказа концепта, препорука у корист једне реконструкције која није симулирана, поновљивост рачунског и огледног дела с псеудорепликацијом у статистици и идентификатори болесника на снимцима. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | „Предикција“ без иједног болесника праћеног до исхода | Наслов и четврти циљ говоре о предикцији и пацијент-специфичној симулацији, а ниједан болеснички случај није праћен до клиничког исхода попуштања; снимци болесника служе за грађење геометрије, а 64 модела су параметарске варијанте екстремне геометрије. | Тврдњу о предикцији и персонализацији треба читати као идентификацију зона ризика и доказ концепта на нивоу геометрије, а не као валидирано клиничко предвиђање дехисценције. | 51, 91, 92 | IDEAL (McCulloch и др. 2009); Altman, Royston 2000; TRIPOD (Collins и др. 2015); Taylor, Figueroa 2009 |
| 2 | Препорука у корист Roux-en-Y реконструкције без сопственог модела | Дискусија каже „Наши резултати сугеришу“ да је та реконструкција безбеднија, а увод најављује анализу „разлике измедју Billroth I, Billroth II и Roux“; ниједан од 64 модела ни оглед не садрже Roux-en-Y геометрију. | Препорука почива на литератури и на посредном закључивању из налаза о притиску у доводној вијузи, па формулацију треба заменити исказом који тај посредни статус чини изричитим. | 50, 89, 92 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Реч „валидација“ на месту где је поступак верификација | Рад каже: „У циљу калкулације и валидације нумеричке симулације са експерименталним моделима генерисали смо модел црева са задатим максималним притиском од 297 mmHg“; измерени притисак пуцања наметнут је као оптерећење. | Модел тај притисак не предвиђа независно и нема бројчане мере слагања; по метролошкој дефиницији реч је о верификацији, а не о валидацији. | 49, 80 | JCGM 200:2012 (VIM), т. 2.45; ASME V&V 20-2009 |
| 4 | Без провере независности решења од мреже и анализе осетљивости | Наведена је константна густина мреже („Просечан број чворова по једном FE моделу је био око 650 000“), али нема студије конвергенције ни провере колико налаз зависи од претпостављене крутости зида; модул еластичности наведен је тек у резултатима. | Линеарно-еластични модел с једном вредношћу крутости знатно је поједностављење према нелинеарним својствима зида, а без анализе осетљивости не зна се колико резултат од тога зависи. | 63, 80 | ASME V&V 20-2009; Roache 1994; Celik и др. 2008; Erdemir и др. 2012; Anderson, Ellis, Weiss 2007 |
| 5 | Псеудорепликација: 256 узорака с малог броја животиња као независна опажања | Главни тест „F(3, 252) = 557,045, p = 0,000“ рачунат је на 256 узорака као независним опажањима, а број животиња на истој страни дат је као 25 и као 12. | Више сегмената с исте животиње нису независна опажања; наддувани су степени слободе и снага теста, а ефективна огледна јединица је животиња. | 66, 86 | Hurlbert 1984; Lazic 2010; Festing, Altman 2002; Montgomery 2012 |
| 6 | Идентификатори болесника на снимцима | Слике 15–17 задржавају службене натписе уз MSCT снимак, па реченица „Персонални подаци пацијената нису презентовани, тако да њихова приватност ни у ком случају није била угрожена“ није тачна како је написана. | Анонимизација приказа изостала је, иако је технички поступак уклањања идентификатора постојао као стандард. | 57 | ICMJE, децембар 2015; Хелсиншка декларација 2013, пар. 24; Закон о правима пацијената 45/2013; Закон о заштити података о личности 97/2008; DICOM PS3.15 (2016a), Annex E |
| 7 | Погрешна јединица на структурној слици | Натпис гласи „( јединице MPa)“, а скала иде до вредности реда 1720; уз крутост од 1 MPa и притисак од 297 mmHg, што је око 0,04 MPa, то је физички неспојиво. | Јединице су скоро извесно kPa; слику треба читати као квалитативан приказ концентрације напона, не као тачне апсолутне вредности. | 80 | SI брошура, 8. изд. 2006; ISO 80000-1:2009 |
| 8 | Непотпуно статистичко извештавање | Нумерички исход теста нормалности, провера хомогености варијанси, параметри Tukey-евог поређења, величина ефекта и интервали поверења нису приказани; методе најављују SPSS 13 и стандардну грешку, а резултати дају SPSS v20 и стандардна одступања. | Непотпуности отежавају проверу, а малим разликама међу три шава не треба приписивати практични значај само на основу статистичке значајности. | 82, 86 | SAMPL (Lang, Altman 2013); ICMJE, децембар 2015 |
| 9 | Опис огледа непотпун за поновљивост | Не наводе се распоред сегмената на четири технике, положај сегмента дуж дуоденума, оператер ни заслепљеност мериоца; нема калибрације сензора ни мерне несигурности, а опис расе и старости животиња несагласан је између одељака. | То ограничава пуну поновљивост и контролу пристрасности. | 65, 66, 67, 68 | ARRIVE (Kilkenny и др. 2010), т. 11a и 13b; JCGM 100:2008 (GUM), т. 3.3.4 |
| 10 | Споредне непрецизности у уводу | Lembert-ов шав описан је као шав који захвата „читаву дебљину зида црева“; карцином желуца наведен је као „четврти најчешћи малигнитет“ по процени из 2008, док је новија процена из 2012 дала пето место; вредност „величина тумора већа од 30цм“ погрешна је за десет пута. | Омашке не дирају ни резултате ни закључке, а рад их већином на другом месту сам исправно наводи. | 2, 17, 39, 67 | GLOBOCAN 2012; изворни радови |
| 11 | Слике, језик и научни апарат | Натписи слика 31 и 32 говоре о притиску, а приказана величина је брзина; за исти носач смењују се „Слика“, „Figure 35“ и „Фигура 35“; илустрације су местимично снимци екрана; три публикације уписане су двапут под различитим бројем; текст носи низ словних грешака. | Ниједна ставка не дира налазе, али самосталну читљивост носача умањују. | 80, попис литературе | ICMJE, децембар 2015; Citing Medicine, NLM 2007; Правопис српскога језика 2010 |
др Јована ДеветаковићГенетички потенцијал веза (Ulmus laevis Pall.) за производњу наменског садног материјала
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Шумарски факултет · 2017Ментор: др Владан Иветић и др Драгица Станковић · Комисија: др Владан Иветић, др Драгица Станковић, др Мирјана Шијачић-Николић, др Михаило Грбић, др Владан Поповић10 примедби · шумарство, семенарство и расадничарство, генетика шумског дрвећа
Дисертација испитује популацију веза на Великом ратном острву на три нивоа: целу популацију од 89 стабала, четрнаест изабраних тест стабала и потомство тих стабала у расаднику и у два теренска огледа, повезујући генетичку варијабилност, квалитет садног материјала и намену. Осврт налази да је реч о обимном, самостално изведеном и вредном раду, с поузданом фактографском основом и ретком методолошком самосвешћу. Слабости су једне врсте и потичу из прелаза с измереног на закључено: носеће молекуларне процене почивају на два до три полиморфна локуса, снажна генетичка контрола раста и утицај генотипа на садржај метала изводе се из саме значајности анализе варијансе без компоненти варијансе и херитабилности, а принос биомасе прерачунат је с малог узорка при изразито густој садњи. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Носеће молекуларне процене на два до три полиморфна локуса | Од десет пробаних микросателитских локуса умножено је пет, два су мономорфна и изузета, па процене индекса фиксације, ефективне величине популације, уског грла и структуре популације почивају на два до три локуса, уз упоредну популацију од 14 стабала; закључак о високом диверзитету на стр. 180 то ограничење не преноси. | Методолошки водичи за баш те анализе траже знатно више локуса и индивидуа; оцена о високом диверзитету бранљива је по поређењу хетерозиготности с европским популацијама, а не по инференцијалним проценама. | 82, 88, 180 | Pritchard, Stephens, Donnelly 2000; Evanno и др. 2005; Cornuet, Luikart 1996; Waples, Do 2010; Hale, Burg, Steeves 2012; Chapuis, Estoup 2007 |
| 2 | „Снажна генетичка контрола“ изведена из саме значајности | Карактеристике садница „су статистички значајно различите (One-Way ANOVA, p<0,05), између различитих half-sib линија (Табела 37), што указује на јаку генетичку контролу раста једногодишњих садница“; компоненте варијансе и херитабилност нису процењене. | Херитабилност је однос компоненти варијансе, а не значајност разлике међу фамилијама; фамилије су из слободног опрашивања, а у ране разлике улазе и мајчински ефекти преко крупноће семена. | 135, 182 | Falconer, Mackay 1996; White, Adams, Neale 2007; Squillace 1974; Roach, Wulff 1987; Nakagawa, Cuthill 2007 |
| 3 | Псеудорепликација: свака линија у једном реду | „Саднице једне half-sib линије сађене су у једном реду“, а анализа варијансе рачуната је на појединачним садницама, без фактора реда или понављања; понављања из леја губе се пресадњом. | N је вештачки увећан, а p-вредности оптимистичне; огледна јединица није појединачна садница. | 31, 135 | Hurlbert 1984; Williams, Matheson, Harwood 2002; Quinn, Keough 2002 |
| 4 | Утицај генотипа на садржај метала из аналитичких понављања | Са сваког стабла узет је један обједињен узорак („Сакупљано је 1-2 kg свежег биљног материјала са сваког стабла“), па три понављања у Табели 32 нису биолошки узорци него мерна понављања, отуда F-односи реда десет хиљада; закључак каже да су разлике „последица утицаја генотипа“. | Тест на аналитичким понављањима мери прецизност мерења, а не биолошку разлику; сопствена Табела 33 показује значајне корелације земљиште–лист, па се овим нацртом генотип и средина не могу раздвојити. | 60, 128, 129, 181 | Hurlbert 1984; Nakagawa, Cuthill 2007 |
| 5 | Принос биомасе прерачунат с четрдесет садница | „У трогодишњем циклусу произведена је биомаса од 30 t/ha суве масе, што износи 10 t/ha суве масе годишње“, при чему је просечна маса изведена деструктивним узорком од 40 садница и помножена густином теста потомства од око 71000 биљака по хектару; алометријска једначина „ms= - 451,0 + 28,725 x d1“ за мале пречнике даје негативну масу. | Тест потомства није производни засад, а поређење с другим врстама није нормализовано на густину; рад сам наводи да је „садња у посматраном огледу изразито густа за овај тип плантажа“. | 174–178 | Zavitkovski 1981; Verwijst, Telenius 1999 |
| 6 | Хипотезе без мерила и без изричите провере | Три од четири хипотезе почивају на појмовима без задатог прага, на пример „Вез има велики потенцијал за производњу биомасе“ и „Вез има велики потенцијал за акумулацију тешких метала“; у закључцима ниједна није проверена поименице. | Без унапред задатог мерила такве се тврдње тешко и потврђују и обарају; хипотеза о акумулацији метала на незагађеном станишту прећутно је преусмерена уместо да буде означена као непроверена. | 26, 181 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Статистика без провере претпоставки и корекције за вишеструка поређења | Претпоставке анализе варијансе нису проверене, проценти нису трансформисани, а десетине анализа спроведене су без корекције; корелације за класирање садница рачунате су на средњим вредностима свега три класе: „Средње вредности ових класа су коришћене за израчунавање двостране Пеарсонове корелације (r)“. | Значајности треба читати као доказ да разлике постоје, а не као меру њихове јачине; коефицијент близу јединице на три тачке практично је загарантован. | 57, 134 | Quinn, Keough 2002; Rice 1989; Warton, Hui 2011; Nakagawa, Cuthill 2007 |
| 8 | Унутрашње неусаглашености табела и текста | Индекс Fit у тексту има погрешан знак наспрам табеле, сума квадрата за никл исписана је као 5,17 уместо 50,17, наслови табела наводе 14 линија иако степени слободе одговарају 13, заглавља наводе „cm“ иако су вредности у mm, а две месечне температуре у климатској табели физички су немогуће. | Омашке су преносне и не мењају закључке, али нарушавају тачност приказа. | 35, 84, 93, 129 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Периферне нетачности у приказу туђих података | Детаљи два хаплотипа из једног извора замењени су, упоредни податак о осам алела на једном локусу код шведских стабала противречи сопственој Табели 9, принос еукалиптуса везан је за Бразил уместо за Аустралију, а налаз о сустизању великих садница из једног извора пренет је погрешно. | Све су периферне и не улазе у носеће резултате, али их треба уподобити изворнику. | 86, 99, 171, 177 | изворни радови |
| 10 | Научни апарат и поновљивост | Три позивања немају јединицу у попису, три јединице унете су вишеструко, презимена и године у позивима местимично се не слажу с пописом; од дванаест мрежних извора датум приступа има само један; сирова мерења, генотипови и хлоропластне секвенце нису депоновани. | Независна провера молекуларног и биомасног дела тиме је ограничена. | попис литературе, прилози | ISO 690:2010; Council of Science Editors 2014 |
др Тијана ДимитријевићRazvoj i primena kompaktnog žičanog TLM modela za efikasnije projektovanje i analizu mikrotalasnih struktura cilindrične geometrije
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Електронски факултет · 2014Ментор: проф. др Небојша Дончов · Комисија: проф. др Небојша Дончов (ментор), проф. др Вера Марковић, проф. др Бранко Колунџија (Електротехнички факултет Универзитета у Београду), проф. др Оливера Пронић-Ранчић, проф. др Наташа Малеш-Илић10 примедби · електротехника, нумеричка електромагнетика, TLM метод, микроталасна техника, цилиндрични резонатори, микрострип антене, нумеричко моделовање
Дисертација развија и софтверски имплементира компактни жичани модел у TLM методу (моделовање преносним водовима) у цилиндричном координатном систему, с посебним алгоритмом повезивања жичаних сегмената кроз ћелије променљивог попречног пресека (програм 3DTLMcyl_cw, FORTRAN 77), и верификује га на цилиндричним резонаторима без оптерећења и с оптерећењем и на кружним микрострип антенама с коаксијалном побудом, поређењем с аналитичким решењима, TLM приступом у правоугаоним координатама, апроксимативним cavity моделом и мерењима у две лабораторије.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Критеријум слагања није доследно квантификован | За аналитичко поређење рад декларише праг (одступање резонантне фреквенције испод 5 MHz), али је велик део поређења с правоугаоном мрежом и с мерењем изражен само квалификативима (одлично, веома добро, изузетно добро) без мере одступања; праг је прекршен код мода TM011 (око 10 MHz), а највеће одступање од мерења иде до око 50 MHz (мод TE311 са две сонде). | Квантитативни дескриптори слагања били су разрађени пре рока; изостанак бројчане мере уз графичка поређења је стварна, иако блага, методолошка празнина. | 89, 111 | IEEE Std 1597.1-2008; Duffy и др. 2006 (метода Feature Selective Validation) |
| 2 | Мерна несигурност за антенски сегмент није исказана | За резонаторе је мерни поступак документован потпуно (опрема, калибрација SHORT/OPEN/THRU); за антене мерене у Илменау инструмент није именован, а мерна несигурност није наведена. | Упутство за исказивање мерне несигурности тражи да се уз мерни резултат да бројчани показатељ квалитета, без кога се резултати не могу поредити; мерене вредности овде служе као референца. | поглавље 4 | JCGM 100:2008 (GUM), т. 0.1; Agilent App. Note 1287-3, 2002 |
| 3 | Ефикасност из наслова изведена, а не измерена | „nameće se zaključak da je integralni cilindrični TLM metod efikasniji, u pogledu potrebnog vremena i računarskih resursa, u odnosu na pristup u pravougaonim koordinatama“ (стр. 183); глава 3 значај трајања ублажава: „duže trajanje simulacije, što nije nužno značajan problem, imajući u vidu brzine sadašnjih procesora“ (стр. 90). | Ресурсна страна (меморија сразмерна броју чворова) показана је бројчано, али измерено време симулације у раду не постоји; тврдњу о временској ефикасности треба или измерити или формулисати уздржаније. | 90, 183 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Замена типова нула Беселове функције између TE и TM модова | За TE мод ознака је описана као „n-ti koren Bessel-ove funkcije prve vrste, reda m.“ (стр. 81), а за TM мод као „n-ti koren izvoda Bessel-ove funkcije prve vrste reda m.“ (стр. 82) — обрнуто од стандардне теорије и од сопствених једначина поља у истом делу. | Транскрипциона грешка пренете уџбеничке теорије; нумеричке вредности у табелама рачунате су исправном конвенцијом (TE111 = 1,638 GHz одговара нули извода 1,8412), па резултати нису погођени, али ознаке треба исправити. | 81, 82 | Balanis, Advanced Engineering Electromagnetics, 1989 |
| 5 | Три међукорачне омашке у изразима cavity модела | Општи израз резонантне фреквенције (4.18) носи сувишан фактор брзине светлости и исти симбол пермитивности у два значења; у дефиницији површинске отпорности уз (4.48) специфична проводност стоји у бројиоцу; у једном облику компоненте магнетног поља изостао је фактор кружне учестаности. | Омашке у пренетој теорији без последица по резултате, јер радне формуле (4.19, Q фактор, снага губитака) остају тачне; треба их исправити ради проверљивости порекла израза. | поглавље 4.1 | Balanis 1989; Garg и др., Microstrip Antenna Design Handbook, 2001 |
| 6 | Замена речи у дефиницији хибридног чвора и неуједначен број водова | Услов једнакости адмитанси описан је као да се односи на „admitanse vodova, koji modeluju istu komponentu magnetnog polja“ (стр. 32), док непосредно раније стоји тачно да „vodovi, koji modeluju različite komponente električnog polja, mogu imati različite karakteristične impedanse“ (стр. 31); за исти чвор стоји „mrežu 6 vodova, čije tačke preseka obrazuju čvor“ (стр. 13) и „Prikazani čvor se sastoji iz dvanaest portova, 12 vodova“ (стр. 22); упут на непостојећу једначину (1.137) на стр. 50. | Грешка је концептуална у дефиниционој реченици, али без последица по резултате (сви примери моделовани хибридним чвором I типа); текст о броју водова није уједначен, а погрешан упут отежава праћење. | 13, 22, 31, 32, 50 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Унутрашње недоследности у идентификацији модова и параметрима мреже | Иста импулсна вредност (3,397 GHz) означена је у једној табели као мод TE113, а у другој као TM112; наведени униформни корак правоугаоне мреже (0,33 cm) не слаже се с висином резонатора при 32 чвора по оси z (стварни корак 0,445 cm); две различите табеле носе исту ознаку „3.3“. | Идентификацију два блиска мода треба разрешити засебним приказом, а параметре правоугаоне мреже ускладити ради реконструкције модела; укупан број чворова и поређење остају ваљани. | поглавље 3 | аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Уопштавање верификације шире од узорка | „U svim razmatranim primerima modelovanja patch antena postignuto je veoma dobro slaganje numeričkih TLM rezultata sa odgovarajućim rezultatima dobijenim na osnovu eksperimentalnih modela antena“ (стр. 186), док сам закључак верификацију своди на „na gotovo svim primerima koji su bili predmet istraživanja“ (стр. 190). | Поједине конфигурације (инвертована с оклопом, open-ring-slot) нису мерене, него поређене само нумерички, па је формулација са стр. 186 преопштена; прецизнија је ауторкина сопствена са стр. 190. | 157, 186, 190 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Терминолошке и језичке омашке | „magnituda i faza S11 parametra fabrikovane antene izmereni su pomoću vektorskog analizatora spektra“ (стр. 153) — реч је о векторском анализатору мрежа; тврдња да је „od svih metoda pobuđivanja koaksijalno pobuđivanje je najefikasniji“ (стр. 127) слободније препричава извор; словне грешке (Furrier/Fourrier, 3DTLMyl_cw, Pointing, Frekvenoija) и ординате означене као |S21| на дијаграмима рефлексионе карактеристике. | Лекторски пропусти и погрешно обележене осе на две слике; у поглављу 3 опрема је именована исправно, што показује да ауторка разликује инструменте. | 127, 153 | Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010 |
| 10 | Попис литературе: искривљена имена и непотпуне јединице | Искривљена или измешана имена аутора у неколико јединица (нпр. „S. W. Ramo, J.R; Fuzer T.V.“ уместо S. Ramo, J. R. Whinnery, T. Van Duzer), три чланка без потпуних података о свесци, једна теза без ознаке врсте рада, година уџбеника Balanis „Antenna theory“ наведена као 2012; уз Гухину модификацију откуцана референца [72] уместо [71]. | Формалне омашке ниске тежине, претежно из извоза програма за управљање референцама; не доводе у питање препознатљивост извора. | 192–199 | ISO 690:2010 |
др Јасмина ЂорђевићMogućnost primene tehnologije Veb 2.0 u nastavi gramatike engleskog jezika
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Филозофски факултет · 2013Ментор: проф. др Биљана Мишић Илић · Комисија: проф. др Биљана Мишић Илић (менторка), Владимир Јовановић, проф. др Савка Благојевић (Филозофски факултет у Нишу), проф. др Предраг Новаков (Филозофски факултет у Новом Саду), проф. др Мирослав Трајановић (Машински факултет у Нишу)11 примедби · методика наставе енглеског језика, примењена лингвистика, настава граматике, модални глаголи, учење језика уз рачунар (CALL), Веб 2.0 алати, квазиекспериментално истраживање
Дисертација испитује да ли се и како алати генерације Веб 2.0 могу увести у наставу граматике енглеског језика и да ли се њима та настава може унапредити. После теоријског прегледа учења језика уз рачунар (CALL), теорија учења и семантике модалности, рад питање сужава на осам значења модалних глагола и три алата (PBworks, Hot Potatoes, Dvolver) и проверава га квазиекспериментом с поновљеним мерењима на две групе студената друге године англистике (претест, три сесије, посттест, обрада у SPSS-у), закључујући да су све три хипотезе потврђене.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Нацрт не изолује ефекат алата: фиксни распоред значења и редослед корака | Иста четири значења модала увек су обрађивана у експерименталном кораку (уз алат), а друга четири увек у традиционалном, кроз све сесије и у обе групе (стр. 128, Табела 3.1); експериментални корак увек је први; ауторка значења паре по тежини — „značenje possibility/ probability bude obrađeno u eksperimentalnom koraku, a njegov pandam po težini, značenje ability, u tradicionalnom koraku“ (стр. 174). | Пошто се подела нигде не контрабалансира, фактор „приступ“ измешан је с фактором „значење“ и с могућим ефектом редоследа, па се разлика у броју грешака не може приписати искључиво алату; ограничење треба изричито стајати уз носеће поређење. | 128, 174 | Dörnyei 2007; Des Jarlais и др., The TREND Statement, 2004 (као оријентир) |
| 2 | Узорак и мерни инструменти без показатеља поузданости | Две интактне групе од по 25 добровољаца, без случајног распореда и прорачуна снаге; формулација „ukupno 100 objekata“ (стр. 117) реторички је оснажена, јер је 50 студената мерено двапут; за наменске тестове не наводи се ниједан показатељ поузданости ни поступак провере ваљаности. | Понављана мерења нису независне јединице; бројеви почивају на мерилу чија прецизност није процењена, што обавезује на резерву у уопштавању. | 117 | Mackey & Gass 2005; Brown & Rodgers 2002; Larson-Hall 2010 |
| 3 | Извештавање инференције без величине ефекта и интервала поверења | Носеће поређење експерименталног и традиционалног корака дато је без величине ефекта и интервала поверења; у Табели 3.11 ознаке граница интервала остале су без вредности; Табела 3.40 најављена је као поређење интервала поверења, а колоне су t, степени слободе и p. | Стварни недостаци статистичке прецизности мерени приручником који рад иначе следи; приказ табела неспретно је пренет из SPSS-излаза. | табеле 3.11 и 3.40 | Larson-Hall 2010; Norris & Ortega 2000 |
| 4 | Неусаглашености бројчаног приказа | Табеле по групама (3.14, 3.16, 3.18, 3.22) садрже изоловане грешке уноса, па се њихови збирови (53, 131, 51, 100) не поклапају са збирним вредностима (51, 144, 48, 96); исти податак јавља се као 39 и као 13+13; два укупна броја грешака разилазе се (око 506 наспрам око 622) јер две различите мере носе исти назив; тврдња да је „преко 99%“ студената направило од осам до 16 грешака не следи из средње вредности 12,44 и девијације 4,730. | Лаке по магнитуди, али видљиве стручном читаоцу; треба их ускладити према сировим подацима и јасно разликовати две мере. | табеле 3.14–3.22 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Закључак у језику безрезервне потврде који бројеви не носе | По графикону 4.1, у претесту је 51 грешка, у сесији утврђивања 167, у посттесту 96 — готово двоструко више него у претесту; ипак рад оцењује да је „napredak kod studenata više nego upečatljiv“ (стр. 228) и да је основна хипотеза „savladavanje nastavnih sadržaja olakšati, potvrđeno je u celosti“ (стр. 253), док резултате на другом месту износи уздржаније — студенти су значења обрађена алатом „uglavnom bolje savladali“ (стр. 218). | Пошто нацрт не изолује ефекат алата, а агрегатни бројеви су мешовити, тачнији закључак био би да су резултати сагласни с хипотезом и да илуструју могућу предност алата; прва помоћна хипотеза на 50 студената и једном сегменту може бити илустрована, не потврђена. | 218, 228, 253 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Инференцијалне формулације које премашују податак | Тврдња да t-тест показује „značajnu razliku u aritmetičkoj sredini između dva koraka u sve tri sesije“ (стр. 218) не важи за другу сесију (t = −0,163); пад грешака у другој сесији рад сам делом приписује дозвољеној табели — „mali broj grešaka sigurno delimično i posledica toga“ (стр. 199); десет позитивних страна CALL-а оглашено је као „pozitivne strane koncepta CALL i primene IKT koje su potvrđene istraživanjem“ (стр. 254), иако конструкти попут мотивације, комуникативне компетенције и аутономије нису мерени. | Исказ о значајности треба сузити на прву и трећу сесију; начелне предности литературе о CALL-у требало је држати одвојено од уско омеђених емпиријских налаза. | 199, 218, 254 | Larson-Hall 2010 |
| 7 | Тон описа алата и чињеничне непрецизности | „Mogućnosti su neiscrpne“ (стр. 100) пре него што су користи проверене; пети тип вежби Hot Potatoes-а назван је „Mixed exercises“ уместо спајања (JMatch); две реченице приписане Тејлору (1980) потичу из Warschauer (1996); словна омашка „Extranormal“ уместо Xtranormal (стр. 251). | Ниједна исправка не дира налазе експеримента, али описни слој по коме стручни читалац оцењује избор алата тражи прецизност и суздржанији тон. | 100, 101, 251 | Half-Baked Software, Hot Potatoes 6 (документација); Warschauer 1996 |
| 8 | Теоријске непрецизности у пореклу појмова | Скинеру се на једном месту приписује класично условљавање (Павловљево); порекло теорије схема стапа настанак појма (Bartlett 1932) с каснијом разрадом (Anderson 1977); увођење динамичке модалности приписује се Палмеру (2001), иако је термин старији (von Wright 1951); означавање основа обраде као епистемичког не одговара избору значења, јер је шест од осам значења деонтичко или динамичко по подели коју ауторка сама излаже. | Неслагања с наведеним референтним граматикама и приказима у споредним теоријским пасусима; не дирају обраду и мерење. | поглавље 2 | Quirk и др. 1985; Huddleston & Pullum 2002; Palmer 1990; Bartlett 1932; Anderson 1977; von Wright 1951 |
| 9 | Табеле, графикони, натписи и језик | Графикон 4.1 као тродимензионална разбијена питица за низ узастопних мерења; Табела 3.36 с натписом „absence of prohibition“ уместо prohibition; два графикона с идентичним натписом; проценти у једној колони упитника сабирају се на 103,9%; облик „needn’t have to“ (стр. 75) неусклађен с референтном граматиком; колебање „internet“/„Internet“ и „Veb 2,0“ поред „Veb 2.0“. | Апарат је у садржини претежно тачан, али недовољно дотеран у натписима и облику; словне омашке нарушавају утисак о завршној редакцији. | 75, 207 | Quirk и др. 1985; Пешикан, Јерковић и Пижурица 2010 |
| 10 | Научни апарат: недостајуће јединице, попис шири од коришћеног, интернет извори без датума приступа | Осам позивања нема јединицу у попису или се година не слаже (Todorović 2008; Campbell & Stanley 1963; Jonassen 1991; Brown 2000; Richards & Rodgers 1986/1999; Mithun 1999/1995; Krashen 1993; „Ayar“ за Azar 2007); око трећине ауторских јединица нигде се не позива; две јединице унете двапут; ниједна од 25 јединица с адресом нема датум приступа; два сопствена ранија рада ауторке стоје у попису, али се не позивају на месту преузетог приступа. | Позив аутор–годином мора се слагати с пописом; за променљиве онлајн садржаје датум приступа је потребан; унакрсно позивање сопствених радова треба допунити. | 271–287 | APA 6. изд. 2010; ISO 690:2010; MLA Handbook 7. изд. 2009 |
| 11 | Реферат преузима потврду хипотеза у целости | Реферат хвали „dobro osmišljenim i obrazloženim“ експеримент, „zavidna analitičnost i preciznost u detaljima“ и „novih, empirijskih saznanja“, и потврду хипотеза преузима у целости. | Агрегатни бројеви и нацрт који не одваја ефекат алата од тежине значења и редоследа подупиру уздржанију формулацију; похвала прецизности стоји уз неусаглашене збирове по групама и двоструко именовање двеју мера. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Милена В. ЂорђијевићТеоријски аспекти сукоба Истока и Запада у делима Ф. М. Достојевског, И. Андрића, Џ. М. Куција и О. Памука
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филолошки факултет · 2016Ментор: др Тања Поповић · Комисија: др Тања Поповић, др Адријана Марчетић, др Јасмина Ахметагић11 примедби · наука о књижевности, компаратистика и теорија књижевности
Дисертација прати идеје Истока и Запада као идеологеме, знаковне творевине променљиве вредности, кроз политичка и ангажована дела Достојевског, Андрића, Памука и Куција, у оквиру постколонијалне теорије, балканизма и теорија Другог. Осврт налази да је реч о зрелом и самостално изведеном компаратистичком раду с једним обједињујућим питањем и по једним из текста изведеним увидом у сваком поглављу, међу којима се издвајају постколонијално читање Травничке хронике и читање Куцијевог преображаја писца у Другог. Чињенична основа, где год се могла сравнити с изворницима, у највећем делу држи. Слабости су четвороструке: синтетичко премашивање с уско омеђеног корпуса на цео опус и на цивилизацијску дијагнозу, незатворен круг главног питања између увода и закључка, појединачне садржинске нетачности (приповедно лице једног Куцијевог романа, држављанство Фанона и Сезера, приписивање Тарнерове поделе ван Генепу, омашке у датумима) и научни апарат с јединицама које недостају и кључевима који се не разрешавају једнозначно. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Синтетичко премашивање с уског корпуса на цео опус | Предмет је на почетку изричито сужен на ангажована дела, а закључак да Куци деконструише идеју Запада формулисан је као да важи „у свом целокупном романескном опусу“; завршница уопштава и на цивилизацијску дијагнозу о модерности која је „избацила Бога из (уметничке) игре“. | Прелаз с изричито омеђеног корпуса на цео опус и на дијагнозу епохе није изведен ни методолошки премошћен, па носеће синтетичке формулације премашују оно што је анализирано. | 192, 193, 259 | изричито сужење предмета у самом раду (стр. 1) |
| 2 | Главно питање не враћа се у синтезу под сопственим појмовима | Увод најављује да је „главно питање на које овај рад треба да одговори јесте однос“ садржине и облика идеологема, односно знака и означеног; у Завршним разматрањима тај појмовни пар остаје разрађен само локално, у поглављу о Памуку. | Круг од увода до закључка суштински јесте затворен преко појма идеологеме, али остаје прегледно недовршен, јер се завршница не враћа појмовима којима је питање постављено. | 5 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Циљеви без нумерисаних хипотеза и преоштро оправдање доприноса | Циљеви су у уводу дати разнородно, као „циљ“, „један од циљева“ и „главно питање“, без изричито оповргљивих хипотеза; допринос је оправдан оценом да је академско занимање за Куција и Памука „готово у потпуности изостало“, при чему рад не помиње ни сопствене раније прилоге о Куцију. | Изостанак обједињеног списка циљева погађа артикулацију, не садржину закључака; оцена о изостанку занимања преоштра је на први поглед, а навођење постојећих изузетака учинило би је прецизнијом. | 4, 5, 9 | У. Еко, Како се пише дипломски рад, 2000; Booth, Colomb, Williams, The Craft of Research, 3. изд. 2008 |
| 4 | Непрецизна приписивања у теоријском оквиру | Тропартитна подела на лиминалност, маргиналност и структурну инфериорност приписана је Арнолду ван Генепу уместо Виктору Тарнеру; Кристевина теза о субјекту у процесу смештена је у шездесете године, Алтисеров есеј о идеолошким апаратима државе датиран је у 1969, а Фукоово инаугурално предавање на Collège de France у 1971; библиографска јединица о Спивак вишеструко је искварена и непотпуна. | Ниједна непрецизност не носи аргумент, али стручном читаоцу отежава поверење у детаљ и у монографском издању тражи исправку. | 120 | изворна дела наведених аутора |
| 5 | Чињеничне омашке у контексту руске мисли 19. века | Часопис Време на три места датиран је у 1961. уместо 1861–1863; Јевгеније Оњегин смештен је у деведесете године 19. века; Тургењевљеви иницијали дати су као И. П.; међу члановима салона стоји анахроно А. Н. Толстој; међу совјетским марксистичким критичарима наведен је Јосиф Бродски; адресат писма из 1870. наведен је као Мајаков уместо А. Н. Мајкова; реплику да Рус не може бити атеист изговара Шатов, а не Кирилов. | Омашке су претежно апаратске и лако исправљиве, али их је више и одају недовољну лектуру контекстуалног дела поглавља. | поглавље о Достојевском | изворни текстови и меродавни каталози |
| 6 | Завршни датум Травничке хронике и датум вешања | Година завршетка рукописа романа наведена је најпре као 1842, а потом као 1942; завршна ознака приписана је фиктивном писцу романа уместо Андрићевој ауторској ознаци; сцена вешања православних Срба датирана је у 1907. уместо 1807. | Реч је о носећем месту тумачења, јер аргумент о новом злу са Запада зависи од тачне године; словна омашка и погрешно приписивање ознаке слабе управо то место. | 85, 86, 87, 97 | текст романа (И. Андрић, Травничка хроника) |
| 7 | Омашке у подацима о Памуку и о Снегу | Година романа Зовем се Црвено дата је као 1988, а Музеја невиности као 2007; судски поступак по члану 301 смештен је у 2007; Свила је у уводном сажетку названа сестром вође исламиста, а лист за који Ка пише немачким; за британску забрану сатија стоје два неспојива датума. | Појединачно лаке, ове омашке погађају поузданост контекстуалног дела поглавља, а не тезу о двоструком наративном дискурсу романа. | поглавље о Памуку | изворни подаци о делима и меродавни каталози |
| 8 | Две нетачне тврдње у поглављу о Куцију | Тврди се да је роман Ишчекујући варваре „написан у трећем приповедном лицу“, док га Начелник приповеда у првом лицу и у презенту; Франц Фанон и Еме Сезер сврстани су међу „јужноафричке писце и мислиоце“, што нису. | Обе тврдње стоје у пуном обиму као нетачне, мада ниједна не погађа тезу о деконструкцији дихотомије Запад и Трећи свет. | 196, 204 | текст романа Џ. М. Куција Ишчекујући варваре; биографски подаци о Фанону и Сезеру |
| 9 | Стилски судови из превода без изричите ограде | Достојевски се цитира искључиво из српских превода, Памук из превода, а изводе се судови о стилу и језичким играма; рад на једном месту и сам коригује превод: „они су заправо лакеји, а не робови, како стоји у приказаном преводу“, али нигде не поставља општу ограду о читању из превода. | Изворници стоје истакнуто у попису, а нигде се не наводе томом ни страном, што ствара привид непосредне употребе; судови који зависе од језичке форме траже да се уз превод наведе и изворник. | 20 | The Chicago Manual of Style, 16. изд. 2010; MLA Handbook, 7. изд. 2009 |
| 10 | Научни апарат: јединице које недостају и кључеви који се не разрешавају | Франц Фанон, помињан више десетина пута, нема јединицу у попису ни цитат са страницом; Х. Портер Абот цитиран је, али је изостао из пописа; две јединице деле кључ Поповић 2013 и исти распон страна, а кратки кључеви Поповић 2014 и Памук 2001 немају јединицу; ниједан од близу тридесет мрежних извора нема датум приступа. | Поједини наводи не могу се разрешити једнозначно, а мрежни извори нису проверљиви без датума приступа. | попис литературе | ISO 690:2010 |
| 11 | Реферат комисије без датума и с најавом ширег предмета | Реферат отвара опис рада најавом да је реч о „анализи целокупног опуса сваког писца понаособ“, док рад свој предмет изричито сужава на ангажована дела; потписан је „У Београду“, без датума. | Формулација реферата поклапа се са синтетичким премашивањем у самом раду и не решава ту напетост; изостанак датума одступање је од Правилника, који тражи датум и потпис свих чланова комисије. | реферат | Правилник о докторским студијама Универзитета у Београду, Гласник УБ 155/2010, чл. 23 |
др Данијела З. Ђурић-МијовићАрхитектонско-конструкцијски дизајн фасадних система од челика и алуминијума
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски факултет · 2016Ментор: др Милисав Дамњановић · Комисија: др Велиборка Богдановић, др Тодор Вацев, др Драган Костић, др Миомир Васов, др Саша Стошић12 примедби · грађевинарство, пројектовање конструкција, дејство ветра на зграде, фасадни системи
Дисертација повезује лаке фасаде типа зид завеса с њиховим најмеродавнијим оптерећењем, ветром. Први део рачунарском симулацијом струјања рачуна притиске на зграду 45 × 40 × 100 m под четири угла налета и из тога изводи препоруке за израду модела и предлог зонирања фасаде; други део прорачунава стубиће и пречке од челика и алуминијума, с посебном пажњом на бочно-торзионо извијање. Осврт налази да је реч о солидном и амбициозном раду с обимним и уредно документованим нумеричким огледом, широком валидацијом на пет независних скупова података и поштеним навођењем онога што резултатима не иде у прилог. Слабости су четвороструке. Најозбиљнија погађа величину коју рад проглашава меродавном: сисући притисци при косом налету, важни за причвршћење облоге, нису достигли независност од мреже, а формалне процене нумеричке грешке нема. Примењени метод даје само средње притиске, који се пореде с пројектним вредностима стандарда као да су истоврсни. Препоруке су изведене с једног случаја. Угиби су проверени на комбинацијама оптерећења за носивост, противно стандарду EN 1990. Ниједна слабост не руши носеће доприносе, али све сужавају домет закључака.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Сисући притисци при косом налету нису независни од мреже | За налет под 45° минимални коефицијенти притиска на наветреној фасади, крову и левом зиду расту са сваком финијом мрежом, на крову до −2,61, без заравњења; ауторка сама наводи да су се „najveća odstupanja javila su se kod minimalnih Cp [-] na navetrenoj fasadi i levom zidu (do 20%)“. | Управо вршни сисући притисци на угловима и уз кров меродавни су за причвршћење фасадне облоге, што је срж тезе, па њихова неконвергенција ограничава употребну вредност тих вредности. | 129 | COST 732, Franke и др. 2007 |
| 2 | Нема формалне процене грешке дискретизације | Независност од мреже почива искључиво на процентуалном одступању двеју суседних мрежа; за величине које пролазе кроз нулу тај поступак даје бројеве реда неколико стотина процената. | Водич на који се рад позива тражи друкчије: „for validation simulations, a systematic grid convergence study using generalised Richardson extrapolation should be tried“. | поглавље 5 | COST 732, Franke и др. 2007; Celik и др. 2008 |
| 3 | Метод даје средње притиске, а назива се динамичком анализом | Стационарни прорачун при једној референтној брзини даје искључиво осредњене коефицијенте, а рад тврди да „dinamička analiza dejstva vetra primenom numeričke dinamike fluida daje, za razliku od statičke analize, preciznije uticaje na fasadu“. | Вршни флуктуирајући притисци, меродавни за локалне коефицијенте и за оштећења облоге која рад и мотивишу, овим приступом нису доступни. | 180 | EN 1991-1-4:2005, одељак 7.2.1 |
| 4 | Поређење средњих вредности с пројектним вредностима стандарда | Закључак гласи: „zaključujemo da su dobijene vrednosti Cp veće po apsolutnoj vrednosti od koeficijenata datih standardom SRPS U.C7.112“. | Сопствени коефицијенти су осредњене вредности, а коефицијенти стандарда пројектне коверте везане за вршни притисак брзине; то нису истоврсне величине, па закључак вреди читати као налаз о облику расподеле, не о магнитуди. | 180 | EN 1991-1-4:2005, одељак 7.2.1 |
| 5 | Ограничења валидације | Валидациони објекти разликују се по виткости, што ауторка сама ограђује: „model na kome je vršeno eksperimentalno ispitivanje nisu u potpunosti isti već slični“; размера и Рејнолдсов број нису разматрани, а систематско потцењивање заветреног коефицијента пријављено је без именовања узрока. | Део одступања приписаних турбулентном моделу потиче из геометрије, а оцене за поједине равни дате су без бројчане мере. | 140, 148 | COST 732, Franke и др. 2007 |
| 6 | Угиби проверени на комбинацијама за носивост | Гранично стање употребљивости проверава се на комбинацији с факторима 1,35 за стално и 1,5 за ветар, делом уз имперфекције; из тога следи предлог: „predlaže se uvođenje početnih imperfekcija u proračun ovih elemenata u opsegu L/500 do L/1000“. | Стандард за угибе прописује карактеристичну комбинацију с факторима 1,0 и без имперфекција, па су приказани угиби осетно већи од меродавних и хране закључак да је употребљивост меродавна. | 182 | EN 1990:2002+A1:2005 |
| 7 | Сопствена апликација без контролног прорачуна и тврдња о уштедама без бројева | Апликација за бочно-торзионо извијање није у тексту проверена на познатом еталонском решењу, а тврдња о уштедама изнета је у кондиционалу: „Na ovaj način usvajajući mono-simetrične I preseke ostvarile bi se značajne uštede u materijalu“. | Поверење у бројчане вредности почива на посредним разлозима, а уштеде нису поткрепљене упоредним димензионисањем маса или цена. | 181, 183 | EN 1999-1-1:2007, Анекс I; EN 1993-1-1:2005, Табела 5.1 |
| 8 | Хипотеза преопшта да би била строг тест | „Osnovna, polazna hipoteza koju treba potvrditi ovim istraživanjem jeste da ima mesta usavršavanju fasadnih konstrukcija i njihovih sistema, kako u smislu projektovanja, tako i izrade“; циљ је да фасаде буду „sigurnije“, без задате мере сигурности. | За скоро сваку инжењерску област има места усавршавању, па је хипотеза тешко оборива; део који се тиче израде фасада нигде се не испитује. | 2, 3 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Приказ важеће регулативе и једна бројчана омашка | Као нацрти наведени су prEN 13119, prEN 14019 и prEN 13947, иако су до маја 2016 сва три већ била објављена као пуноважни стандарди; опис уз EN 13501-2 преузет је од првог дела; тврди се да је код алуминијума „koeficijent termičkog širenja (vidi tabelu 3.1) je tri puta veći nego kod čelika“, а сопствена табела даје однос око два. | Приказ важећег стања није тачан на дан предаје, а множилац топлотног ширења противречи сопственој табели. | 19, 24 | EN 13119:2007; EN 14019:2004; EN ISO 12631:2012; EN 13501-2:2007+A1:2009 |
| 10 | Научни апарат: два носећа Еврокода изостала из пописа | EN 1999-1-1:2007, позван више од петнаест пута, и EN 1993-1-1:2005 доследно су навођени у тексту, али недостају у списку литературе; недостају и извори једначине за угиб стакла и класификације пресека, а исти магистарски рад уписан је двапут. | Попис не покрива све коришћене изворе, садржи двоструке и непотпуне јединице, а интернет извори немају датум приступа. | попис литературе | ISO 690:2010 |
| 11 | Ознаке једначина и величина | У једначини 5.6 молекулска вискозност означена је симболом који рад иначе користи за вртложну вискозност; једначине улазног профила носе ознаке поглавља 6, а текст их позива као 5.41–5.43; слика петог поглавља означена је као „Slika 6.30. Koeficijenti pritiska Cp“. | Нотационе неусаглашености отежавају праћење; међународни приручник јединица препоручује да се исти симбол не користи за две различите величине. | 102 | SI брошура, 8. изд. 2006 |
| 12 | Реферат оцењује шире него што је изведено | Реферат оцењује да резултати „daju realne osnove za poboljšanja postojećih evropskih standarda o dejstvu vetra“ и да су хипотезе потврђене; не доноси списак објављених радова ауторке. | Поређење средњих коефицијената с пројектним вредностима стандарда није поређење истоврсних величина, па налаз који стоји тиче се облика расподеле при косом ветру. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Дражен Д. ДрашковићСофтверски систем за учење и примену алгоритама вештачке интелигенције
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Електротехнички факултет · 2018Ментор: проф. др Бошко Николић и проф. др Милош Цветановић · Комисија: проф. др Бошко Николић, проф. др Милош Цветановић, доц. др Зоран Шеварац, доц. др Предраг Тадић, проф. др Јелица Протић11 примедби · рачунарска техника и информатика, софтверско инжењерство, образовна технологија
Дисертација описује SAIL, софтверски систем који на јединственом интерфејсу и на више платформи симулира и визуелизује тридесет алгоритама вештачке интелигенције, уводи га у наставу предмета Интелигентни системи и приказује примене ван наставе. Осврт налази да је реч о солидном и добро изведеном инжењерском раду: систем је изведен из следиве везе преглед, мерила, захтеви, систем, централни артефакт потврђен је рецензираним часописним радом, а технички описи и рачунски примери у највећем делу су тачни. Главна слабост је вредновање у настави: поређење генерација без контролне групе, уз истовремену промену бодовања, без мера расипања и величине ефекта и с непотпуно документованом анкетом, из чега су ипак изведени узрочни закључци. Остале слабости тичу се поновљивости и презентације. Ниједна не руши инжењерско језгро рада.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Узрочни закључци из поређења генерација без контролне групе | Успех генерација пре и после увођења система пореди се без контролне групе, а закључци су узрочни: „Као резултат увођења овакве симулације“ и да је евалуација „показала да студенти постижу много већи број поена“. | Из таквог нацрта узрочност не следи: разлике међу генерацијама могу потицати и од промене популације, промене оцењивања, самоселекције на изборном предмету или општег тренда. Тврдњу је требало исказати као повезаност доследну с увођењем система. | 117, 118, 124 | Shadish, Cook, Campbell 2002; Wohlin и др. 2012; Kitchenham и др. 2002; Runeson, Höst 2009 |
| 2 | У истом раздобљу промењена је и структура оцењивања | Домаћи задатак уведен од школске 2009/2010. „носи 20% од укупног броја поена на предмету“ и заменио је теоријска питања. | Просечан број поена на испиту из 2009. зато није у потпуности упоредив с оним из каснијих година, а на том поређењу почива део закључака о учинку. | 120 | Shadish, Cook, Campbell 2002 (инструментација као претња унутрашњој ваљаности) |
| 3 | Без мере расипања, теста значајности и величине ефекта | Разлике се у табелама вредновања приказују само као сирови проценти и просеци, а узорак на изборном одсеку броји десетине студената по години. | Без мере расипања, интервала поверења и величине ефекта разлике у процентима тешко се могу назвати утврђеним ефектом. Тежиште замерке је изостанак величине ефекта и мере несигурности, а не пуко одсуство једне статистике. | поглавље 7 | Wilkinson и Task Force on Statistical Inference 1999; APA JARS 2008; Cohen 1988; Wasserstein, Lazar 2016 |
| 4 | Анкета: просечне оцене нигде нису дате бројем | О анкети се наводи само да је „узело учешће око 80% студената“, без апсолутног броја и без описа састављања упитника. Текст каже: „Просечна оцена по питањима приказана је у табели 9“, а табела 9 приказује испитне поене. | Носећа тврдња о задовољству студената остаје непроверљива из самог рада. Нема ни податка о ваљаности и поузданости упитника, иако је постојао готов, проверен инструмент за оцену употребљивости. | 121 | Kitchenham, Pfleeger 2002 и 2008; Brooke 1996 (SUS) |
| 5 | Шта поједине мере заправо мере и сукоб улога | Оцене наставника и асистента и процена оптерећења мере задовољство и оптерећење, без основице пре увођења система. Аутор је асистент на предмету чији рад анкета оцењује, а рад то не помиње. | Те мере не могу поткрепити педагошки учинак, а једна реченица о сукобу улога била би на месту. | поглавље 7 | Singer, Vinson 2002 |
| 6 | Уопштавање с једног предмета на студенте и инжењере уопште | Поједине закључне тврдње налазе с једног предмета на једном факултету уопштавају на „студенте“ и „инжењере“ уопште. | Такав домашај превазилази прикупљене податке; преносивост је начелно вероватна, али емпиријски непоказана изван овог предмета. | закључак рада | Runeson, Höst 2009 (спољашња ваљаност студије случаја) |
| 7 | Поновљивост: систем, код, упитник и подаци нису доступни | Систем, програмски код, примери, упитник и сирови подаци нигде нису дати као јавно доступни, верзије кључних алата нису наведене, а најављени развој вођен тестовима не прати ниједан документован тест. | Без верзија алата и без доступног кода и података налази се не могу поновити из самог рукописа. | поглавља 4–6 | Stodden и др. 2016; Sandve и др. 2013; Smith, Katz, Niemeyer 2016; ACM Artifact Review and Badging 2016 |
| 8 | Преглед постојећих система: мерило избора и оцењивања није изричито | Закључак да „ниједан систем нема све карактеристике“ почива на прегледу четрнаест система, али није речено по ком мерилу су баш они ушли у преглед ни ко је и како доделио оцене к1–к9. Један систем стоји у обе табеле без описа у тексту. | Мерило к9, реализована мобилна апликација, особина је коју нови систем по замисли има, па је закључак делом обезбеђен избором мерила. Изричит опис обухвата ојачао би проверљивост тврдње о непостојању потпуног система. | 16–17, 53 | Kitchenham, Charters 2007; Nikolić и др. 2009 |
| 9 | Непрецизности у приказу алгоритама | Рете алгоритму приписује се да „за разлику од класичног алгоритма директног уланчавања има константно време извршавања“; STRIPS планирање означено је као „NP-тежак проблем“; стабла одлучивања уопштено се именују као CART: „Из тог разлога се често називају CART“. | Рете смањује број поређења, али му време не постаје константно; пропозиционо STRIPS планирање је у општем случају PSPACE-комплетно; CART је конкретна методологија, а ID3 и C4.5 нису CART. Замерке су локалне и ниједна не погађа тезу. | 24, 30, 36, 47, 69, 75, 114 | Forgy 1982; Bylander 1994; Breiman и др. 1984; Deterding и др. 2011; Russell, Norvig 2009 |
| 10 | Датиран приказ алата и огледи ван наставе без метрике | Попис језика за Unity гласи: „За писање пројеката могу се користити програмски језици JavaScript, C# или Boo“. Огледи над великом количином података користе технике које нису међу симулацијама самог система, без дефиниције метрике и без описа поделе података. | Званична подршка за Boo укинута је још уз Unity 5. Бројеви из огледа имају ограничену доказну снагу за трећи циљ рада. | 76, поглавље 6.3.3 | Shaw 2003 (склад тврдње и вредновања) |
| 11 | Презентација и научни апарат | Носећи податак о порасту броја студената упућен је погрешно: „што се може видети са слике 46“, док прави приказ стоји на слици 49. Проценат уз однос 86/113 требало је да гласи 76,11, а не 76,22. Легенде и делови интерфејса дати су на енглеском, а кључни алати нису унети у попис литературе. | Омашке не дирају садржину, али нарушавају уредност и отежавају поновљивост. | 13, 117 | Правопис српскога језика 2010; ISO 690:2010; IEEE Editorial Style Manual 2017; Smith, Katz, Niemeyer 2016 |
др Сања М. ФрицТеоријско и експериментално истраживање граничних трајекторија вожње у ванградским путним кривинама
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Грађевински факултет · 2014Ментор: доц. др Горан Младеновић · Комисија: доц. др Горан Младеновић, проф. др Ђорђе Узелац, проф. др Дејан Гавран, проф. др Ђанлука Дел'Аква (Gianluca Dell'Acqua), по извештају прихваћеном на Наставно-научном већу 15. маја 20147 примедби · грађевинарство, планирање и пројектовање путева, геометрија ванградских путева, меродавне брзине, трајекторије вожње у кривинама, безбедност саобраћаја
Дисертација испитује колико се путања и брзина путничког возила у кривини ванградског пута радијуса до 250 m разликују од онога што пројекат по домаћој регулативи претпоставља. Ауторка изводи сопствени аналитички модел граничне вожене трајекторије, из кога се вожени радијус R' добија као корен квадратне једначине с коефицијентима познатим из пројекта, и проверава га огледом у пуној размери: наменским мерним системом скривеним у смероказним стубовима бележи бочни положај и брзину свих путничких возила у слободном току на четири кривине, три на деоници Причевић–Ваљево и једну на путу Стара Пазова–Голубинци, где мери и на мокром коловозу. Главни налаз, да је вожени радијус на све три испитане кривине већи од пројектованог, а очекиване брзине више од пројектних, стоји. Осврт налази да поређење с регулативом почива на узорцима из којих су уклоњена возила спорија од пројектне брзине и на пројектним брзинама двеју мањих кривина које из Правилника не следе, да мерна несигурност није исказана, да је главна једначина одштампана с грешком у знаку и да закључак говори јаче од онога што три кривине једне деонице носе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Одсецање узорка на пројектну брзину | V85% у главним табелама није 85. перцентил брзина свих путничких возила у слободном току, како је рад дефинише, него перцентил пролазака бржих од пројектне брзине с којом се затим пореди: одлучено је „да се филтрацијом из даље анализе одстране проласци свих путничких возила која датом кривином пролазе тренутним брзинама које су мање од 80 km/h“ (стр. 92), уз оцену „Мишљење је да овакав поступак ни на који начин не угрожава ваљаност и валидност експерименталног мерења.“ (стр. 92). | Перцентил узорка одсеченог на пројектну брзину по конструкцији лежи изнад ње; на свим путничким возилима у слободном току из записника V85% износи приближно 81–84 km/h на R = 250 m, око 73 km/h на R = 130 m и око 74 km/h на R = 110 m, наспрам 94,64, 76,33 и 75,80 km/h у табелама рада, па налаз да разлика према пројектној брзини „у сва три случаја“ прелази 10 km/h (стр. 132) важи за возила која возе бар пројектном брзином, а не за слободни ток. | 92, 132 | FHWA-SA-10-001 (Donnell и др., 2009); Lamm и др. 2003 (PIARC) |
| 2 | Пројектне брзине двеју мањих кривина не следе из Правилника | Пројектне брзине Vp = 65 km/h за R = 130 m и Vp = 55 km/h за R = 110 m, које у поглављу 5 служе и као праг филтрирања, не следе из зависности пројектне брзине од радијуса у Правилнику 50/2011 коју рад сам приказује на слици 4.14; по табели 6-01 Правилника тим радијусима одговара око 62, односно око 58 km/h. | С исправним пројектним брзинама разлика V85% − Vp износи око 14 km/h за R = 130 m и око 17–18 km/h за R = 110 m, па кривина R = 110 m по првом Ламовом критеријуму не спада у класу лоших него задовољавајућих; порекло вредности 65 и 55 km/h у раду није објашњено. | 132, 133, 155 | Правилник 50/2011, Прилог 2, табела 6-01; Lamm и др. 2003 |
| 3 | Главна једначина одштампана с грешком у знаку | У изразу 4.29 (стр. 60), поновљеном у закључку (стр. 150), линеарни члан по R' садржи разлику L − Lk уместо збира L + Lk, како следи из исправне једначине 4.28; у закључку је и замена Q записана са знаком минус уместо плус, како исправно стоји у изразу 4.27. | Једначина у одштампаном облику нема реалних решења, а с погрешно записаним Q даје вожени радијус мањи од пројектованог; вредности R' у поглављу 5 добијене су исправним обликом, али је реч о изразу који рад нуди пројектанту на употребу, а уз то на стр. 61 наведено проширење коловоза у изразу није исказано, па се R' за мерна места 2 и 3 добија тек кад се ширина траке увећа за проширење. | 60, 61, 150 | аргумент из грађе самог рада (изрази 4.27–4.29) |
| 4 | Мерна несигурност није исказана, сензор није једнозначно одређен | Рад не даје тачност ни резолуцију мерења бочног одстојања нити бројни исход тестирања мерног система; техничке карактеристике сензора на стр. 73 наведене су без извора, а подешавање на слици 5.11 (300–5000 mm) и одстојања до 2,94 m у записницима одговарају другој варијанти серије ODSL 96B од оне коју рад описује. | Помак 15. перцентила бочног одстојања на средњем пресеку од десетак центиметара мења R' на кривини R = 250 m за око 6 m, колико износи и одступање модела од мерења на том месту, а брзине рачунате из размака стубова на банкини потцењене су за око 1–2 %, што у раду није процењено. | 72, 73 | JCGM 100:2008 (т. 7.1.4); Leuze electronic, техничка информација 2013 |
| 5 | Тест нормалности тумачен погрешно | За мерно место 1 рад наводи: „Lilliefors – p < 0.00999, односно потврдио је да приказана расподела не одступа значајно од нормалне расподеле“ (стр. 91), а исто тумачење понавља за мерно место 2 (стр. 109). | Кад се средина и стандардна девијација оцењују из узорка, читају се Лилиефорсове вероватноће, а вероватноћа мања од 0,01 значи да се нормалност одбацује на нивоу од 1 %; последица по резултате је мала, али се нормалност ипак користи, а колона V50% садржи аритметичку средину, не медијану. | 91, 109 | NIST/SEMATECH, e-Handbook (1.3.5.16); StatSoft, Electronic Statistics Textbook |
| 6 | Закључак говори јаче од резултата | Закључак тврди: „Радна (полазна) хипотеза овог истраживања свакако је потврђена.“ (стр. 155) и „Такође, показано је да постоји зависност између очекиване вожене брзине и воженог радијуса кретања V85%–R'“ (стр. 155), док рад раније тачно каже: „Неопходно је нагласити да због обима истраживања није било могуће дефинисати аналитичку зависност између очекиване вожене брзине – V85% и воженог радијуса – R'.“ (стр. 132). | Три десне кривине једне деонице, без теста значајности, не носе речи свакако и неоспорно; три тачке на слици 7.3 показују само да измерене V85% леже изнад криве из прописа, а друга полазна претпоставка, о статистички значајној зависности брзине од радијуса, није статистички испитана. | 8, 132, 155 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Веза с незгодама и утицај мокрог коловоза изречени јаче од грађе | Закључак каже: „Анализирана је и дефинисана веза између наведених зависности и могућности за догађање саобраћајних незгода“ (стр. 155), а за утицај мокрог коловоза рад на стр. 136 пише да „је доказано да тај утицај постоји“, док је у закључку веза „утврђена“ (стр. 155). | Удео незгода у испитиваним кривинама показује концентрацију незгода, а не повећан ризик, јер изложеност није рачуната, а најављена анализа везе с понашањем возача није изведена; однос брзина на сувом и мокром коловозу изведен је из по једног мерења на једној кривини у различите дане, без мерења падавина и без теста разлике. | 130, 131, 136, 155 | NIST/SEMATECH, e-Handbook (1.3.5.3); аргумент из грађе самог рада |
др Ненад Т. ФрицTeorijsko i eksperimentalno istraživanje gubitaka sile prednaprezanja u visokovrednim zavrtnjevima
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Грађевински факултет · 2015Ментор: проф. др Драган Буђевац и в. проф. др Зоран Мишковић · Комисија: проф. др Драган Буђевац, проф. др Златко Марковић, проф. др Душко Лучић, в. проф. др Зоран Мишковић, по извештају прихваћеном на Наставно-научном већу 19. марта 20157 примедби · грађевинарство, металне конструкције, тарни спојеви, високовредни завртњи, губици силе преднапрезања, цинк-силикатни премази, испитивање конструкција
Дисертација мери колико силе преднапрезања високовредни завртањ изгуби при уградњи, у првим сатима и током месеци, кад су тарне површине заштићене цинк-силикатним премазом, и шта то значи за носивост споја на проклизавање. Упоређују се класични HV завртњи M20 и завртњи са закључавањем система Huck BobTail, на 42 узорка са 126 појединачно калибрисаних завртњева, три стезна пакета, с премазом и без њега, уз праћење до 60 недеља, динамичко оптерећење и нумеричке моделе. Главни налази стоје: премаз приближно удвостручује дугорочне губитке и чини око половине губитка до 24. недеље, кратки завртњи са закључавањем не достижу минималну силу, а експлоатационо динамичко оптерећење мало утиче на губитак. Осврт налази да закључак у два дела противречи табелама рада, да су екстраполација на 20 година и гранична дужина од 95 mm исказане јаче него што их грађа носи, да вредности флексибилности стезног пакета не следе из израза рада, да мерна несигурност није исказана и да је коефицијент трења одређен по повученом стандарду.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Закључак 5 у два дела противречи табелама рада | Закључак гласи: „Bez obzira na primenjeni tip zavrtnja, uticaj AKZ na ove gubitke je zanemarljiv. Svi ispitivani zavrtnjevi, osim HBT dužine 55 mm, nakon 12 h od ugradnje, imali su silu prednaprezanja veću od minimalne propisane vrednosti.“ (стр. 201). | По табелама 5.2 и 5.4 завртњи у узорцима с премазом између 10. секунде и 12. сата губе приближно двоструко више силе него у еталонским узорцима, а после 12 сати испод минималне прописане силе били су и HBT 70 mm с премазом и свих шест група HV завртњева; рад ту ограду има на стр. 152, али је не преноси у закључак. | 150, 152, 201 | аргумент из грађе самог рада (табеле 5.2 и 5.4) |
| 2 | Екстраполација 24-недељних мерења на 20 година без несигурности | Закључци 10 и 11 тврде да се губитак може проценити „u bilo kom trenutku u toku eksploatacije konstrukcije“ (стр. 202), а изрази 5.1–5.6 су логаритамске регресије средњих вредности измерених током 24 недеље, продужене на 20 година. | Продужење око 43 пута дуже од праћења дато је без исказане несигурности, а измерене вредности на крају записа леже у свих шест група изнад криве; резултати првог дела огледа до 60 недеља нису искоришћени као провера. | 44, 160, 202 | EN 1990:2002, анекс D, т. D6 |
| 3 | Гранична дужина од 95 mm исказана као утврђена | Закључак 12: „Ekstrapolacijom usvojene bi-linearne zavisnosti između koeficijenta ξ i dužine zavrtnja L, na čitav opseg dužina primenjenih zavrtnjeva, može se zaključiti da je fenomen gubitka sile prednaprezanja u viskovrednim HV i HBT zavrtnjevima zanemarljiv za zavrtnjeve dužine veće ili jednake od 95 mm.“ (стр. 202). | Права је провучена кроз две средње вредности ξ, с преломом изван испитаног опсега и из вредности које су саме екстраполисане на 20 година, без несигурности; рад на стр. 167 говори опрезно, а на стр. 169 без ограде. | 167, 168, 169, 202 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Флексибилност стезног пакета не следи из израза рада | Вредности флексибилности стезног пакета у табели 5.19 (1,76–1,95·10⁻⁶ mm/N) не добијају се изразима 5.30 и 5.31 с улазима које рад наводи на стр. 189; ти изрази дају 0,07–0,15·10⁻⁶ mm/N. | Пошто табела 5.19 улази у израз 5.32, бројеви о дилатацији премаза у одељку 5.6 и закључку 14 преувеличани су приближно два до три пута, а уз то рачунати с номиналном уместо измереном дебљином премаза. | 189, 191, 203 | аргумент из грађе самог рада (изрази 5.30–5.32) |
| 5 | Мерна несигурност силе није исказана | Рад не наводи класу тачности ни еталонирање кидалица, ни тачност и резолуцију мерења бочног положаја траке, а седмодневно осредњавање („vrednosti sile prednaprezanja određivane su osrednjavanjem rezultata u periodu od sedam dana“, стр. 114) образлаже испитивањем које није приказано. | Стабилност мерног система у трајању од 24 до 60 недеља, температура и влажност простора и прелаз с једног мерног система на други нису документовани, па се тачност дугорочних губитака не може независно проценити. | 83, 85, 114 | JCGM 100:2008 (т. 3.3.2 и 7.1.4); JCGM 200:2012 (т. 2.39 и 4.21) |
| 6 | Коефицијент трења одређен по повученом стандарду | Испитивање је по стр. 24 изведено „prema odredbama standarda SRPS EN 1090-2:2012 [33] (bivši SRPS U.E7.140:1985.)“ (стр. 24), а по стр. 52 „u svemu prema standardu SRPS U.E7.140:1985 [32]“ (стр. 52); стварно је спроведено без продуженог огледа пузања. | SRPS U.E7.140:1985 повучен је 2012. решењем Института за стандардизацију, а Еврокод за обраду која није у табели тражи оглед по референтном стандарду с огледом пузања; изостанак огледа пузања погађа управо премаз који пузи. | 24, 52, 53, 200 | EN 1993-1-8:2005, табела 3.7, напомена 2; Решење ИСС од 25.07.2012 |
| 7 | Погрешан извор за минималну силу завртњева са закључавањем | Основица свих процената за HBT, сила од 170,7 kN, приписана је јединици [20]: „za HBT zavrtnjeve M20, prema nacrtu standarda [20] Fp,C=170,7 kN“ (стр. 96), а мисли се на нацрт техничког правила [22]. | Одобрење DIBt Z-14.4-591 из 2011, које је у тренутку предаје важило за исти завртањ, даје за M20 већу вредност (179,3 kN); избор мање вредности захтевао је образложење, а нацрт није јавно доступан па се вредност не може независно проверити. | 96, 151, 198 | DIBt, Allgemeine bauaufsichtliche Zulassung Z-14.4-591 (2011) |
др Југослав А. ГашићОнколошки и функционални резултати лечења карцинома ларинкса
докторска дисертација · Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Медицински факултет · 2017Ментор: проф. др Рајко Јовић (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) · Комисија: проф. др Вукашин Андрић (председник), проф. др Рада Трајковић, проф. др Рајко Јовић (ментор)12 примедби · медицина, оториноларингологија, онкологија главе и врата, фонијатрија
Дисертација на серији од 844 хируршки лечена болесника с карциномом ларинкса (2002–2012) и проспективном функционалном проценом гласа и гутања код 85 болесника (2015–2017) пореди онколошке и функционалне исходе по врстама ларингектомија и с нехируршким лечењем из литературе. Осврт налази велику, систематично уређену и претежно поуздано приказану клиничку грађу, поновљив опис објективне анализе гласа и доследну научну поштеност у извештавању неповољних налаза. Слабости су у нацрту и тумачењу, не у преношењу бројева: носећи закључци о супериорности хирургије над нехируршким лечењем немају подлогу у сопственом материјалу и противрече сопственој огради; живи болесници изгубљени из праћења искључени су уместо цензурисани, па се процене преживљавања понашају као груби удели; Коксов модел укључује рецидив и колинеарне T, N и стадијум, а регресионе табеле носе проверено немогуће вредности; разлике по врсти операције одражавају пометач по индикацији; упитник за гутање одступа од валидованог инструмента. Ниједна слабост није неотклоњива.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Закључци о супериорности хирургије без подлоге у сопственој грађи | Закључци гласе да су „Онколошки резултати отовореног хируршког приступа … Т2 и Т3 категорије, … супериорнији у односу на орган презервирајуће методе“ (стр. 302) и да концепт нехируршке презервације „не може у овом тренутку имати примат у односу на било који вид хируршког лечења“ (стр. 303), а рад сам признаје: „Немогућност компарације група испитаника, хетерогеност група и остали разлози … онемогућавају адекватну компарацију резултата ова два приступа“ (стр. 299). | Сопствене нехируршке групе нема; трогодишњи претежно груби исходи пореде се с петогодишњим актуарским вредностима из литературе уз мешање мера (локална контрола, DFS, DSS, OS); закључак 17 противречи извору наведеном на истој страни. | 299, 302, 303 | NCCN Head and Neck Cancers 2.2017; Lefebvre и Ang 2009 |
| 2 | Изгубљени из праћења искључени уместо цензурисани | „они који су живи а нису се одазивали на контролне прегледе су испунили критеријум за искључење из студије и нису даље праћени“ (стр. 91), а реч је о 73 од 145 изостављених; „Укупно 3-годишње преживљавање је 82.21%“ (стр. 177). | Каплан–Мајерова процена готово је једнака грубом уделу преживелих (1−150/844 = 82.22%), што значи да се понаша као груби удео и по правцу прецењује преживљавање; медијана праћења није дата. | 91, 177 | Clark и сар. 2003; Altman и сар. 1995; Schemper и Smith 1996; STROBE, von Elm и сар. 2007 |
| 3 | Коксов модел с рецидивом и колинеарним T, N и стадијумом | Модел предиктора исхода (табела 145) међу коваријанте уврштава појаву рецидива, догађај који настаје током праћења, и истовремено међузависне T, N и стадијум; претпоставка сразмерних ризика није проверена. | Пристрасност бесмртног времена и колинеарност; модел се не може читати као каузална процена независних доприноса. | 88 | Bradburn и сар. 2003; Altman и сар. 2012 (REMARK); Peduzzi и сар. 1995 |
| 4 | Немогуће и противречне вредности у регресионим табелама | Интервал поверења за стадијум исписан је обрнутим редоследом у табелама 111 и 145; интервал за екстракапсуларно ширење цео је испод нуле уз p=0.7633; у табели 138 колона означена као „p“ носи вредности веће од 1 (1.154; 1.322; 1.132). | Табеле дају само интервал и p, без коефицијента или односа ризика, па се смер и величина ефекта не виде; вредности треба исправити. | 93 | SAMPL, Lang и Altman 2013; Pocock, Clayton и Altman 2002 |
| 5 | Предиктивни модел најављен, а не изведен | Хипотеза 4: „Могуће је методом логистичке регресије поставити модел предикције преживљавања и појаве рецидива“ (стр. 88), а резултати дају само интервал поверења и p-вредност, без коефицијената, једначине и провере тачности; за преживљавање је стварно коришћена Коксова регресија. | Оно што хипотеза тврди резултати не дају: реч је о идентификацији предиктора, не о предиктивном моделу. | 88 | TRIPOD, Collins и сар. 2015 |
| 6 | Разлике по врсти операције као пометач по индикацији | Распон трогодишњег преживљавања од 97.66% за хордектомије спољним приступом до 59.55% за фаринголарингектомије (стр. 302) приказан је на нерандомизованим оперативним групама чији састав одређују локализација и стадијум тумора. | Тип операције одређују тежина и место болести, па се распон не сме тумачити као онколошка ефикасност технике. | 302 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Упитник за гутање одступа од валидованог инструмента | „Вредност DHI G скора је од 0 до 140“ (стр. 92), при чему се „свако од 20 питања“ (стр. 92) бодује од 1 до 7, док изворни инструмент има 25 ставки бодованих 0/2/4 у распону 0–100; поддомен VHI достиже 43, изнад теоријског максимума од 40; прагови тежине наведени су без извора. | Вредности DHI смеју се читати само као интерна компарација међу групама, не као резултати упоредиви с литературом; порекло превода и састав инструмента морају се разјаснити. | 92, 289 | Silbergleit и сар. 2012; Beaton и сар. 2000; Wild и сар. 2005 |
| 8 | Перцептивна оцена гласа и мере пертурбације | Субјективна оцена гласа даје се скалом 1–5 коју попуњава незаслепљен процењивач, а устаљена скала GIRBAS (стр. 21) се у студији не користи; мере Jitter и Shimmer приказане су и за апериодичне супституционе гласове, уз изричиту ограду „редуковани број због ограничења софтвера“ (стр. 196). | Ризик пристрасности и ограничена поузданост мера пертурбације на неправилним сигналима; вредности из старије верзије програма нису упоредиве с другим студијама. | 21, 196 | Dejonckere и сар. 2001; Hirano 1981; Titze 1995; Maryn и сар. 2009 |
| 9 | Гутање без инструменталне процене | Закључак 15: „Било који вид примењеног хируршког третмана не оставља значајан деглутициони хендикеп“ (стр. 302), а гутање је процењено само самооценом и упитником. | Тиха аспирација није инструментално искључена; закључак треба сузити на самопроцењени хендикеп из угла болесника. | 302 | Langmore и сар. 1988; Rosenbek и сар. 1996 |
| 10 | Етика: одобрење без броја и датума, обрасци с именом | Рад наводи одобрење Етичког одбора Клиничког центра Војводине без броја и датума одлуке (стр. 89); Протоколи I и II садрже поља за име и презиме, а начин шифровања базе није описан. | Документарна непотпуност: недостаје одлука којом би се допуштеност показала, а мере заштите идентитета нису описане. | 89 | Хелсиншка декларација 2013, §24; Закон о заштити података о личности, „Службени гласник РС“, бр. 97/2008, чл. 6 |
| 11 | Ситне бројчане омашке и мале подгрупе | У реду „Укупно“ табеле 5 минимум и максимум старости унети су као распон пушачког стажа; удео жена 10.0% уместо 10.7%; број тоталних ларингектомија 276 наспрам 275; преоперативна трахеотомија 39.3% уместо ≈13.7%; Tis n=5, субглотис n=6, N3 n=11, радикална дисекција N=5 с преживљавањем 100%. | Омашке не мењају закључке, али сведоче о недовршеној завршној редактури; на малим подгрупама вредности су нестабилне. | 9 | унутрашња сагласност рада |
| 12 | Реферат: нулте хипотезе, исправност метода и број референци | Реферат говори о „нултим хипотезама“, док су радне хипотезе на стр. 88 претежно алтернативне; тврди да закључци „потврђују исправност методолошког поступка“; наводи 248 референци (стварних дела 244, четири уписана двапут) и обим од 324 стране. | Тврдња о исправности метода не следи из рада с обзиром на искључивање изгубљених из праћења, састав Коксовог модела и немогуће вредности у табелама. | 88, 9 | аргумент из грађе самог рада |
др Вера ГлигоријевићЕкономско-географске и демографске промене аграрног простора Србије
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Географски факултет · 2012Ментор: проф. др Мирјана Девеџић · Комисија: проф. др Мирјана Девеџић (менторка), проф. др Драгутин Тошић, проф. др Миладин Шеварлић (по извештају од 7. новембра 2012)7 примедби · економска географија, демографија, рурални развој, диверзификација руралне економије, кућни бизнис, анкетно истраживање
Дисертација прати промене аграрног простора Србије кроз диверзификацију активности и прихода сеоског становништва, узимајући кућни бизнис за индикатор и градећи о њему сопствену анкетну базу на 310 власника. Осврт налази самосталан емпиријски допринос, родни налаз супротан обрасцу развијених земаља, неколико нетривијалних просторних правилности и методолошку уздржаност у омеђавању домета теорија и узорка. Слабости су компаративни облик хипотеза о примату дистанце над типом насеља који сопствени тестови не подупиру, завршне тврдње о миграцијама, одрживости и фертилитету шире од пресечног нацрта, извештавање тестова без величине ефекта и тест-статистике, генерализације „за Србију“ из непропорционалног квотног узорка без пондера, и аритметичке омашке у табелама уз непотпун попис литературе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Компаративни облик хипотеза 1а и 2 који тестови не подупиру | Подхипотеза 1а гласи да „На врсту непољоприврдних послова у руралном простору, више утиче дистанца од централног тржишта (Београда) него тип и популациона величина насеља“ (стр. 75), али расподела делатности по региону није статистички значајна (табела 5.2, sig=0,12), док је по типу насеља значајна (табела 5.4, sig=0,00); слично и за старосни састав у хипотези 2. | Тамо где хипотеза тражи примат дистанце, значајан испада тип насеља; закључак је требало формулисати као градацију према центру, конфундирану урбаношћу центра, а Mann–Whitney тест и регресија над номиналном променљивом „Sektor“ не носе закључак о већој разноликости. | 68, 75, 139 | аргумент из грађе самог рада; Siegel и Castellan, 1988 |
| 2 | Завршне тврдње о миграцијама, одрживости и фертилитету | У закључку стоји да кућни бизнис „ствара значајан приход и шансе за запослење, чиме успорава емиграцију“ (стр. 221), док је исти ефекат другде исказан условно, као „чинилац који би могао утицати на преокрет доминантних миграционих“ (стр. 219) кретања; веза с фертилитетом означена је као „нетранспарентна“ (стр. 214), а трајање послова преко пет година описује преживеле послове у узорку. | Пресечно анкетно истраживање власника, без података о миграцијама и без контролне групе, узрочни закључак не носи; требало га је свуда држати у условном модалитету који рад иначе познаје. | 214, 219, 221 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Генерализације „за Србију“ из непропорционалног квотног узорка | Узорак је стратификован, непропорционалан и квотни, без узорачког оквира, што ауторка изричито признаје (стр. 72), а инциденца од 6 % и структурни проценти исказују се „за Србију“ без пондера и без исказа поузданости. | Из непропорционалног квотног узорка без пондера не изводи се оцена за целу популацију с познатом грешком; збирне вредности описују узорак и служе међузонском поређењу, а извештај о анкети требало је да садржи величине квота, стопу одговора и опис спровођења. | 72, 122 | Kish, 1965; Bernard, 2000; Groves и др., 2009 |
| 4 | Извештавање тестова без величине ефекта и тест-статистике | Уз хи-квадрат по правилу стоји само ознака „sig“, без вредности статистике, степена слободе и очекиваних фреквенција; за t-тест нису исказани t ни df; хи-квадрат је примењен и на табеле с изразито ретким ћелијама (табеле 6.9, 6.14, 6.15). | Стандард извештавања резултата тражи уз p-вредност величину ефекта и, где је могуће, интервал поверења; очекиване фреквенције далеко испод пет нарушавају услов ваљаности теста. | табеле 6.9, 6.14, 6.15 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање, 1999; APA, 2010; Field, 2009 |
| 5 | Аритметичке и словослагачке омашке у статистичком поглављу | У табели 3.3 удео старосне групе 45–54 за 2002. откуцан је као 26,9 % уместо 16,9 %, па колона прелази сто; пораст броја домаћинстава 1971–2002. наведен је као око 516 хиљада, а из табеле 3.15 следи око 461 хиљаду; серије сеоског становништва обухватају Косово и Метохију до 1991, а серије активности га искључују, без напомене о прекиду упоредивости. | Оштећене ћелије и погрешно изведени проценти отежавају проверу, а неозначен прекид обухвата производи погрешно рачунање тренда. | табеле 3.3, 3.7, 3.10, 3.11, 3.15 | рачун из самих табела рада и подаци Републичког завода за статистику |
| 6 | Регионални удели прихода неусаглашени с табелом | Регионални удели домаћинстава с приходом преко 36.000 динара наведени на стр. 200 не изводе се доследно из табеле 8.3: вредност за центар (58,7 %) одговара кумулативу прихода испод прага, а не изнад њега, чиме се обрће однос село–град. | Реч је о бројчаној недоследности која дира и смер налаза у том пасусу, па је треба исправити према табели. | 200, 201 | рачун из саме табеле 8.3 |
| 7 | Научни апарат: године, недостајуће и нецитиране јединице | Око тридесет два неслагања године између позивања и пописа; најмање седамнаест дела цитираних у тексту нема јединицу у попису, међу њима OECD (1994) за дефиницију руралности и Bates (1997); деветнаест јединица пописа нигде се не цитира; иста фон Тиненова јединица унета је двапут. | За методолошке ослонце то је садржински, а не само формални недостатак; попис треба да одрази стварно коришћене изворе. | попис литературе | ISO 690:2010; APA, 2010 |
др Снежана ГордићУопштени стохастички процеси са применама у решавању једначина (Generalized Stochastic Processes with Applications in Equation Solving)
докторска дисертација · Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет · 2018Ментор: др Стеван Пилиповић и др Михаел Обергугенбергер · Комисија: др Дора Селеши, др Стеван Пилиповић, др Михаел Обергугенбергер, др Данијела Рајтер-Ћирић, др Љубица Опарница10 примедби · математика, стохастичка анализа, теорија уопштених функција
Дисертација спаја теорију уопштених функција Коломбоовог типа с теоријом стохастичких процеса: у Коломбоов оквир преноси очекивање, корелацију, карактеристичну функцију, независност и стационарност, а тако изграђену теорију примењује на једну класу стохастичких парцијалних диференцијалних једначина. Осврт налази да је реч о солидном и зрело изведеном математичком раду, с носећим доказима изведеним у целини и коректно и с узорним разграничењем сопственог од преузетог. Слабости су троструке: формални пропусти у исказима, пре свега помоћна пропозиција из које је испуштен услов умерености и ознака у дефиницији слабе стационарности која дословно не покрива више димензије; формулације домета шире од доказаног, као назив „метод“ за поступак показан на подкласи; и редакцијски слој с непотпуним библиографским јединицама, неслагањима у каталошким подацима и словним грешкама. Ниједна не руши носеће резултате. Оцена реферата да рад „нема недостатака“ не одговара стању у тексту.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Помоћна пропозиција без услова умерености | У Пропозицији 4.1.2(а) хипотеза за други чинилац гласи „(vn)n ∈Ek Lq“, дакле амбијентни простор свих низова, без услова умерености. | Тако исписано тврђење формално није тачно, јер производ занемарљивог низа и низа који расте брже од сваког полинома не мора бити занемарљив; сам доказ умереност користи. | 35 | унутрашња доследност исказа и доказа |
| 2 | Ознака у дефиницији слабе стационарности | Услов инваријантности очекивања записан је као „for all h ∈R such that x, x + h ∈O“, док дефиниција строге стационарности тражи „for every h ∈Rd such that“. | Узето дословно, за димензију већу од један то даје инваријантност само дуж једне координате, а последица се доказује теоремом која тражи инваријантност под свим транслацијама. | 69, 72, 139 | Теорема 3.2.1 самог рада |
| 3 | Назив „метод“ шири од доказаног | Рад говори о „a method for solving a class of linear SPDEs“ и у закључку о „the method of solving a class of SPDEs“, а доказани су потребни услови и постојање решења само под коерцитивношћу симбола; најава носеће теореме помиње само потребан услов. | Реч „метод“ звучи шире од изведеног, а преамбула теореме не покрива њен део о довољном услову. | 75, 76, 85 | Halmos 1970 |
| 4 | Умереност низа решења изведена сажето | Једино место на коме се постојање решења стварно тврди ослања се на реченицу „The sequence (un)n is moderate, since Sn“ и на упут на литературу, без исписане спојне оцене. | Недостаје ред који коерцитивну оцену за конволутор повезује с умереношћу представника случајног процеса у L²(Ω). | 78 | потпуност доказа постојања |
| 5 | Закључна тврдња о преносу аргумената шира од доказаног | Закључак каже да је „the transfer of probabilistic arguments into the Colombeau setting is enabled“, а мерљивост је доказана само у односу на σ-алгебру генерисану оштрим отвореним лоптама; за ширу σ-алгебру рад сам показује да не важи: „is not measurable with respect to the“. | Тврдњу у сажетку требало би везати уз σ-алгебру у односу на коју је мерљивост доказана. | 45, 85 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Преоштра мотивациона премиса | Рад тврди „probabilistic properties of CSPs are not studied“ и оштрије „none of these papers addressed the question of their probabilistic properties“, иако сопствени преглед наводи да су у једном цитираном раду проучаване стационарне реализације и реализације с независним вредностима. | Апсолутне формулације не одговарају сопственом прегледу литературе. | 7, 47 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Омашке у преузетим дефиницијама и прилозима | У дефиницији густине гаусовског вектора нормирајући фактор носи експонент просторне димензије уместо димензије вектора; Фубинијева теорема исказана је без σ-коначности; у дефиницији Поасоновог процеса експонент је отиснут погрешно; у једном доказу норма је пренета из другог случаја. | Записне омашке које траже редакцијску исправку, све без последица по резултате. | поглавље 4, прилог А | меродавне дефиниције у главном тексту |
| 8 | Језик, наслови и натписи | У уводу стоје неслагања подмета и прирока, на пример „Each of these approaches have been investigated by many authors“; у поглављу 6 изостао је предлог: „is a solution the given equation as well“; наслов петог поглавља у прегледу увода гласи „Colombeau Generalized Processes“ уместо стварног „Probabilistic Properties of Colombeau Stochastic Processes“. | Језичких и словних омашки има више него што одговара иначе брижљиво изведеном тексту, а две погађају навигацију кроз рад. | 1, 3, 8, 47, 82 | Trzeciak 1995; Day и Gastel 2016 |
| 9 | Непотпуне библиографске јединице и неслагања у подацима о раду | Неколико јединица нема назив часописа, свеску или стране; кључна документацијска информација наводи годину 2017, а насловна страна 2018; исти рад ауторке наведен је у библиографији као „Monatshefte für Mathematik 186.4 (2018)“, а у биографији као „Vol. 189, No. 4, 2018, 609-633“. | Стандард тражи јединствен стил: „A uniform style, format and punctuation scheme shall be used for all references in a document“; тачан је том 186, па биографију треба исправити. | 122, 148 | ISO 690:2010, §3.5; AMS Author Handbook 2017 |
| 10 | Реферат тврди да рад нема недостатака | На питање о недостацима реферат одговара: „Дисертација нема недостатака“, а и сам носи погрешан том часописа: „Vol. 189, No. 4, 2018, 609-633“. | Категорична оцена у напетости је с оним што рад сам признаје, отвореним проблемом дељења и нејединственошћу решења, и с формалним пропустима у исказима. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Ана С. ГраовацПромена јавног интереса у култури планирања у Србији на нивоу генералног урбанистичког плана
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Архитектонски факултет · 2024Ментор: проф. др Марија Маруна · Комисија: др Данијела Миловановић Родић, др Милица Милојевић, др Велимир Шећеров12 примедби · архитектура и урбанизам, урбанистичко планирање, јавни интерес, култура планирања
Дисертација прати како се мења појам јавног интереса у урбанистичком планирању у Србији, читајући га кроз културу планирања на грађи пет закона, четири генерална плана Београда и документације пет јавних увида. Осврт налази да је реч о самостално изведеном и вредном раду, чији је главни допринос аналитички оквир од три перспективе, четири поља и критеријума, доследно примењен на целу грађу, из кога израстају проверљиви налази: да јавни интерес у анализираним прописима није непосредно одређен, да утилитарни аспект стално преовлађује и да рани јавни увид не обезбеђује двосмерну комуникацију. Слабости су четвороструке: прве две хипотезе тврде да оквир нешто „омогућава“ и потврђују се самим извођењем, а трећа је узрочна на грађи која обе појаве очитава из истог материјала; збирне табеле на којима почивају налази немају кључ ознака ни правило доделе; ауторка је две деценије радила у установи која је обрађивач свих анализираних планова, а изричите изјаве о положају истраживача нема; и попис литературе нема око двадесет пет цитираних дела. Ниједна слабост не руши носеће налазе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотезе о изводљивости потврђене самим извођењем | Прва хипотеза гласи да „Концепт културе планирања омогућава успостављање аналитичког оквира за истраживање јавног интереса у пракси урбанистичког планирања у Србији“, а у закључку стоји: „чиме је доказана прва хипотеза“. | Хипотеза која тврди да нешто „омогућава“ нема услов под којим би се могла оборити, па се њена потврда поклапа с чином изградње оквира; Правилник тражи хипотезе „које ће се научно потврдити или оборити“. | 11, 149 | Правилник о докторским студијама Универзитета у Београду, пречишћен текст 2022; Creswell и Creswell 2018; Maxwell 2013 |
| 2 | Узрочна хипотеза на грађи из истог материјала | Трећа хипотеза гласи: „Промена културе планирања условљава промене јавног интереса у урбанистичком планирању“; и обележја културе планирања и садржај јавног интереса очитавају се из истих закона, планова и документације. | Не постоји мера културе планирања независна од јавног интереса која би дозволила проверу узрока и последице, а ризик кружности рад не адресира. | 11, 150 | Maxwell 2013 |
| 3 | Збирне табеле без кључа ознака | Збирне табеле оцењују сваки критеријум знаковима +, +/−, −/+, − и 0, а нигде није дат кључ који разликује „+/−“ од „−/+“, ни правило по коме се одредба сврстава у утилитаризам, друштвену правду или комунитаризам. | Знаковне оцене непосредно носе главне налазе, а разлика међу њима не може се објективно реконструисати, па читање није независно поновљиво. | 83, 100 | Krippendorff 2018; Schreier 2012; Stevens, Lyles и Berke 2014 |
| 4 | Положај истраживача без изричите изјаве | Ауторка је по биографији и реферату од 2002. до 2021. радила као урбаниста планер у Урбанистичком заводу Београда, обрађивачу сва четири анализирана плана; рад је посвећен запосленима у тој установи, а једна смерница препоручује „Успостављање институције Урбанистичког завода Београда као јавног предузећа“. | Изричита изјава о сопственој улози у анализираним поступцима и о могућем сукобу интереса припада у опис метода, а изостала је; ограда постоји само за последњи период. | 150, 152 | ALLEA 2023; Dwyer и Buckle 2009; Berger 2015 |
| 5 | Уопштавање с једног града на Србију | Наслов, главно питање и део закључака говоре о „Србији“ и „држави“, док грађу чине један град, један ниво плана и планови једне установе. | Закључци о правном оквиру важе национално, али закључци о пракси одлучивања почивају на београдској грађи, а прескок рад у закључку не образлаже. | 9 | Flyvbjerg 2006; Yin 2018 |
| 6 | Закључци о начину одлучивања и о намерама | Оцена да „држава доминантно сагледава дијалошку димензију јавног интереса као одлучивање са позиције политичке моћи“ почива на теоријском оквиру и именованим случајевима, али мерило које раздваја консензус, компромис и политичку моћ није исказано; из докумената се местимично изводе намере доносилаца одлука. | Иста врста грађе тумачи се као консензус у ранијим, а као политичка моћ у каснијим периодима; оцена остаје интерпретативна, поткрепљена али не операционализована. | 145, 146 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Тврдње о ставовима планера без исказа планера | Закључак тврди да планери мењају „своје ставове и етичке процене“, иако је трећа перспектива изричито ограничена „само кроз процедурална правила“, а „Субјективна перцепција планера везана за њихово етичко просуђивање“ изостављена. | Нема ниједног исказа самих планера, па формулацију треба ускладити с најављеним дометом. | 67, 148 | Maxwell 2013 |
| 8 | Верност навода и посредно цитирање | Закључак Чолић преокренут је и допуњен речју које у извору нема; Тејлорова дефиниција културе и Книлова дефиниција конвергенције пренете су из друге руке без ознаке посредног цитирања; натпис Табеле 1 приписује поделу Дадашпуру и Шејдаји, док је текст приписује Кембелу и Маршалу. | Код навода под наводницима није довољно ускладити смисао него и сам цитат; порекло идеје и навода мора бити тачно означено. | 20, 21 | Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду 2016, чл. 22; APA, 7. изд. 2020 |
| 9 | Бројеви, основице и датуми у делу о јавним увидима | Проценти су дати на једну децималу на приближним основицама, „око 630“ и „преко 420“, и на врло малим, 5 и 13; за поновљени јавни увид наведено је 13 учесника, а делови дају 12; за други јавни увид 108 примедаба, а делови дају 107; проширење обухвата описано је као „приближно за 1%“, а износи око 0,35%. | Ситне недоследности у преношењу из документације које не обрћу трендове, али траже јединствену основицу и ублажену прецизност. | 91 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Ставови и тачке, вредносни језик и правни основ | Нумерисани делови члана 2 закона на више места се зову ставовима, док их пропис зове тачкама; измене су „крајње рудиментарне и веома паушалне“, усвајању плана претходи „напрасна израда“; оцена да је измена Закона из 2014. донета „без формалног законског основа“ дата је без прописа, члана и органа. | У правно-аналитичком раду јединица прописа мора бити тачно означена: „Члан се дели на ставове, ставови на тачке, тачке на подтачке, а подтачке на алинеје“; правна квалификација ваљаности акта тражи правни основ. | 66, 72, 131 | Јединствена методолошка правила за израду прописа, чл. 25 |
| 11 | Непотпун попис литературе и наводи без стране | Око двадесет пет цитираних дела нема јединицу у попису, међу њима осам из једног збирног позивања на почетку рада; дословни наводи под наводницима претежно су без броја стране; иста реченица из Фирста приписана је двема различитим странама; попис наводи Александеров рад из 2002. с речју Sustainable уместо Substantive и часопис као Planning Studies. | Упутство тражи да се наведу „сви радови чији су делови у докторском раду експлицитно наведени, као и они на које се аутор позива“. | 7, 32, 48 | Упутство о облику и садржају докторске дисертације Универзитета у Београду; APA, 7. изд. 2020 |
| 12 | Реферат преузима потврду хипотеза и уопштавање | Реферат оцењује да је развијен приступ „који је омогућио емпиријску проверу претходних хипотеза“ и допринос везује за Србију; последњи период назива „Пети период од 2016-2022. године“, док их рад броји четири. | Емпиријска провера стоји само за трећу хипотезу, а уопштавање на Србију премашује грађу једног града; бројање периода је омашка самог реферата. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Татјана ГрујићПојмовне метафоре засноване на изворном домену МАШИНЕ у енглеском и српском језику
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филолошки факултет · 2018Ментор: др Катарина Расулић · Комисија: др Катарина Расулић, др Душка Кликовац, др Мирјана Мишковић-Луковић12 примедби · лингвистика, когнитивна семантика, контрастивна анализа енглеског и српског језика
Дисертација прати метафоричка проширења лексема које означавају машине, њихове делове и рад, напоредо у енглеском и српском, на грађи из корпуса BNC, COCA и Корпуса савременог српског језика, поступком за препознавање метафоре MIP. Осврт налази да је реч о темељном, самостално изведеном и методолошки поштеном квалитативном контрастивном раду: у оба језика домен МАШИНЕ структурира истих осам циљних домена, разлике су претежно на нивоу реализација, а пет изворних појмова семантички су разврстани по томе шта свака метафора осветљава. Рад отворено признаје изостанак квантификације и не изједначава корпус с језиком. Слабости су четвороструке: тачни бројеви издвојених примера не могу се независно поновити без другог оцењивача и протокола кодирања, а део контрастивних и идеолошких закључака изведен је из одсуства потврде на грађи која није потпуно упоредива; текст и сумарне табеле на више места нису усаглашени, уз погрешне наслове и нумерацију табела; идеолошки закључци местимично надилазе оно што корпус показује; научни апарат има недостајуће и сувишне јединице и лекторске омашке. Ниједна не погађа тезу ни носеће резултате.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотезе без задатог мерила потврде | Пет хипотеза изведено је из ранијих испитивања и у закључку проглашено потврђеним: „полазне хипотезе потврдиле су се током анализе“; формулисане су степенски, изразима као „у значајној мери“, и потврђене квалитативно, без прага или мере. | Потврда изведена из ранијих сопствених налаза и без изричитог мерила тешко је оповргљива; примедба погађа доказну снагу исказивања, не саме налазе. | 4, 320 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Један оцењивач, без мере слагања и протокола кодирања | Издвајање метафоричних примера („применом МИП процедуре издвојени су они за које се утврдило да садрже метафоричну употребу“) и приписивање циљног домена спровео је, по свему судећи, један истраживач, без другог оцењивача и документованог протокола. | Тачни бројеви издвојених примера, 11460 и 5890, и гранична приписивања не могу се независно поновити. | 48, 49 | Pragglejaz Group 2007, Табела 1; Krippendorff 2004; Artstein и Poesio 2008 |
| 3 | Речник за основно значење није онај који поступак препоручује | Рад наводи да група Pragglejaz препоручује речник Macmillan, а истовремено: „За енглески језик консултован је Oxford English Dictionary (OED)“, без изричитог образложења замене. | OED је историјски уређен, па би у начелу могао да фаворизује старија значења, тим пре што рад међу обележја основног значења убраја и старост. | 43 | Pragglejaz Group 2007 |
| 4 | Корпуси двају језика нису потпуно упоредиви | „Разлог за коначну диспропорцију у броју примера који су анализирани у два језика лежи искључиво у томе што је лексема machine посматрана и у оквиру корпуса СОСА“; српски корпус нема говорни регистар који BNC садржи. | Контрастивне оцене о већој продуктивности лексеме machine и налази посведочени само у енглеском осетљиви су на асиметрију грађе. | 44 | Biber 1993; аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Свођење броја примера без правила избора | За маргиналне лексеме број примера је „редукован на по 300“, без навода како је тих 300 изабрано. | Тај корак није тачно поновљив. | 48 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Неусаглашености текста и сумарних табела | Текст уводи пресликавање тврдњом да „логично произилази метафора ОСВАЈАЊЕ ВЛАСТИ ЈЕ ПРЕУЗИМАЊЕ ПОЛУГА“ и даје три енглеска примера, а сумар исто пресликавање води као „потврђена су само у српском“; Табела 41 бележи метафору ДРУШТВО ЈЕ АПАРАТ коју текст изричито пориче; тврдња о криминалној организацији као машинерији нема нумерисани пример. | Локалне противречности које реферат делом преузима; треба их разрешити, мада не мењају контрастивни налаз у целини. | 141, 143, 215 | унутрашња доследност рада, Табеле 23, 41 и 57 |
| 7 | Погрешни наслови и нумерација табела | Наслови трију табела погрешно наводе прототип (Табела 53 „на машини“ уместо механизму, Табеле 65 и 79 „на полузи“ уместо апарату); две различите табеле носе број 91, а Табела 32 је прескочена; исто пресликавање различито је именовано у тексту, табели и резимеу. | Отежано упоређивање пописа и следивост, а број од 92 табеле из реферата не одговара нумерацији. | Табеле 32, 53, 65, 79, 91 | Упутство Универзитета у Београду о облику и садржају докторске дисертације (2016), т. 1 |
| 8 | Идеолошки закључци надилазе оно што корпус показује | Део закључака изведен је из одсуства пресликавања: појединац у вршењу власти „потпуно је невидљив, како нам сведоче корпуси оба језика“; идеолошки суд уопштава се с корпусне употребе на цивилизацијски оквир у коме „ентитет се сматра простим збиром својих саставних делова“. | Корпус мери употребу, не уверења говорника; категоричне формулације на ограниченом корпусу ваља изнети као тумачење, а негирани примери нису прокоментарисани. | 156, 309, 322, 330, 345 | Booth, Colomb и Williams 2008; аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Непрецизни упути у теоријском оквиру | Дословни навод приписан Ланакеру дат је без броја стране и везан за погрешно дело; уз пример беса као течности двострука упута на Кевечеша делом промашује; број стране за анализу метафоре РАСПРАВА ЈЕ ГРАЂЕВИНА погрешан је, а уз пример о љутњи као машини погрешна је година. | Ситне непрецизности упута које стручном читаоцу отежавају проверу, без утицаја на теоријску подлогу. | 3, 22, 62, 63 | изворна дела наведених аутора |
| 10 | Научни апарат: недостајуће и сувишне јединице | Три дела цитирана су у тексту а изостала из литературе (Semino 2008, Noveck et al. 2001, Meyer 2002), четири јединице нигде се не цитирају, дело Sinclaira наводи се с две године, а монографија Gibbs 2006 унета је двапут; извор Mayr 1986 за историјски оквир нема јединицу. | Упутство прописује: „У попису литературе не сме бити радова који нису цитирани, ни оних на које се у раду не упућује.“ | 42, 156, попис литературе | Упутство Универзитета у Београду о облику и садржају докторске дисертације (2016), т. 6 |
| 11 | Транскрипција имена и лекторске омашке | Имена страних аутора недоследна су (Rosh и Rosch, „Cruise“ уместо Cruse, „Valezuela“, „Goatley“), презиме најцитиранијег теоретичара исписано је мешовитим обликом „Кöveczes“, а у тексту је низ словних омашки и удвојених речи. | Нарушена уједначеност и правописна норма писања страних имена. | 10, 12, 14, 30, 40 | Правопис српскога језика (2010); Упутство Универзитета у Београду (2016), т. 1 |
| 12 | Реферат преузима бројке и неусаглашености из рада | Реферат наводи 1408 примера и „укључујући 92 сумарна табеларна приказа“, док нумерација у тексту досеже 1410, а број табела нарушен је двоструком Табелом 91 и прескоченом Табелом 32; пресликавање ОСВАЈАЊЕ ВЛАСТИ ЈЕ ПРЕУЗИМАЊЕ ПОЛУГА наводи као забележено само у српском. | Реферат преузима неусаглашеност сумара и текста из самог рада и не тематизује асиметрију грађе при оцени основе за уопштавање. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Даница ИгрутиновићFigures of the Material and the Carnal in Shakespeare's Tragedies and Problem Plays
докторска дисертација · Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет · 2014Ментор: проф. др Владислава Гордић Петковић · Комисија: проф. др Зоран Пауновић, проф. др Новица Милић, проф. др Владислава Гордић Петковић11 примедби · англистика, шекспирологија, ренесансни неоплатонизам, историја идеја, феминистичка критика, дуализам духа и материје
Дисертација прати присуство хијерархијског и родно одређеног дуализма духа и материје, наслеђеног из ренесансног неоплатонизма и његових античких и средњовековних извора, у Шекспировим трагедијама и проблемским драмама: кроз тамницу, узношење, енозу, силазак, ништавило и теургију чита упоредо метафизичке системе и драме, уз доследно феминистичко читање метафизике. Осврт налази да рад доноси самосталан аналитички оквир (двострука типологија дуализма, троделна Нарцисова шема), низ читања утемељених у самом тексту и поуздану наводничку основу, а као слабости издваја реторички статус хипотезе постављене тако да не може бити оповргнута, домет најширих закључака и грађу ван корпуса из наслова, методску дисциплину алегоријског читања, те апарат без унетог Шекспировог издања и с посредним навођењем примарних извора. Оцена: солидан и амбициозан рад, уз препоруку пет измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотеза постављена тако да не може бити оповргнута, а апстракт је представља као потврђену | „I expect, as a loosely defined hypothesis, that the dualistic concepts derived from Renaissance Neoplatonism will resonate well with parts of Shakespeare's work“ (стр. 48); циљ гласи да се „merely increase the number of its possible meanings“ (стр. 48), а енглески апстракт извештава да је анализа показала „As predicted“ присуство дуалистичких концепата. | Задатак који по конструкцији не може да не успе представљен је као емпиријска верификација очекивања; интерпретативна тврдња мора бити тврдња која се разлозима подупире, а не потврда постављена тако да буде неоповргљива; формулу „as predicted“ ваљало би ублажити. | 48 | Booth, Colomb, Williams 2008; Wellek и Warren 1949 |
| 2 | Грађа ван корпуса из наслова и неодређен појам проблемске драме | Наслов и кључна документација омеђују предмет на трагедије и проблемске драме, али средишњи део обилно црпи грађу из комедија, романси, историја, поема и сонета, а теза о успешној теургији у 9. поглављу почива на романсама (Просперо, Паулина); појам проблемске драме нигде се не одређује, а Троил и Кресида на једном месту убраја се уз комедије. | За поједина носећа читања тежиште доказа лежи ван корпуса обећаног насловом; обим грађе и појам проблемске драме ваљало би у уводу изричито омеђити. | 48, 189 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Ослонац историјске подлоге на Франсес Јејтс без критичке ограде | Реконструкција доступности окултно-неоплатонске традиције, Бруна као мага и кабале у Енглеској ослања се на Јејтс на више од шест места; питање доступности неоплатонских струја Шекспиру решава се једном категоричком тврдњом: „there is absolutely no reason to suppose that Shakespeare would have been any less acquainted with the currents of Gnostic/Hermetic thought“ (стр. 312). | Синтезу Јејтс каснији су историчари битно ограничили, а рад ту ограду не разматра изричито нити се суочава с рестриктивнијим ставовима о рецепцији Фичина у Енглеској које и сам цитира. | 312 | Copenhaver и Schmitt 1992 |
| 4 | Чињеничке непрецизности у доксографском прегледу | Препричавање мита о Нарцису, изричито приписано Овидију, нетачно је у два детаља (осветница је Немесида, не Ерос; Нарцис вене и претвара се у цвет); прича налик Нарцису смештена је у Corpus Hermeticum V, а реч је о трактату I; име говорника из Платонове Гозбе гласи „Pausanus“; редослед Брунових боравака обрнут је; синтагма „Cabalists – notably Maimonides“ (стр. 290) сврстава међу кабалисте рационалистичког аристотеловца; име „Duns Scotus Eriugena“ спаја две различите личности. | Периферне омашке које стручни читалац у прегледном поглављу лако уочава; свака је решива ситном исправком. | 181, 290 | Овидије, Метаморфозе III; Copenhaver 1992; Платон, Гозба 180d; Јејтс 1964; Stanford Encyclopedia of Philosophy |
| 5 | Замене имена дела и универзалне тврдње у читањима драма | Пример о браку Антонија и Октавије приписан је Јулију Цезару, а припада Антонију и Клеопатри; убијени у Титу Андронику назван је „Bassanio“ уместо Bassianus; реплика Лучија приписана је All's Well That Ends Well; универзална тврдња „Platonic dualism, in short, is invariably inimical to women.“ (стр. 178); тврдња да наведени списак „exhausts all of Shakespeare's female characters appearing before the romances who have at some point at least conceived a child“ (стр. 237), уз пропуштене изузетке (грофица од Русијона; госпође Пејџ и Форд). | Замене имена дела треба исправити; универзалне формулације ваља ослабити на структурну склоност, односно на снажну тенденцију. | 178, 236, 237, 263 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Методска дисциплина алегоријског читања | На једну фигуру (Анђело) наслаже се пет међусобно некомпатибилних дуалистичких оквира без критеријума разграничења; на неколико места закључак се уводи реторички, слабије везан за текст (претпоставка да би, да је Отело поживео, „Mauritania would have been a truly hellish place“, стр. 266). | Последица изричито објављеног еклектичног, кумулативног метода чији је циљ умножавање значења: читање постаје сугестивно, а не строго оповргљиво; такве искораке ваљало би обуздати условним регистром. | 127, 266 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Текстологија Шекспировог квартa и нумерација одељака | Космогонијски говор приписан кварто-верзији Укроћене горопади потиче из засебне анонимне The Taming of A Shrew (1594); поднаслов на стр. 99 носи број 5.1.4 уместо 4.1.4, а изостају самостални наслови надређених нивоа (4.1; 7.3 и 7.3.2). | Синтагму „the Quarto version of the ending of The Taming of the Shrew“ (стр. 317) треба тако и означити; нумерацију одељака уредити. | 99, 317 | Wells, Taylor и др. 1987; The Chicago Manual of Style, 16. изд.; Образац 11 |
| 8 | Шекспирово издање није унето у библиографију; текстолошке неуједначености | Издање сабраних Шекспирових дела из кога се цитира (око 324 позива) нигде није унето у библиографију; The Riverside Shakespeare помиње се тек узгред на стр. 334; поједини распони стихова дати су шире од самог навода; на два места јавља се фолио-нумерација кроз редова уместо чин–сцена–стих; у неколико навода ситне измене (of → in, like → as, than → that) и облик „monstrous bloud“ уместо изворног „menstruous“. | Издање одређује нумерацију стихова, поделу на сцене и угласте емендације, па изостанак јединице значи да се ти елементи не могу непосредно проверити; стандард матичне области тражи да се наведе конкретно издање и да се драме наводе по чину, сцени и стиху. | 285, 334 | MLA Handbook, 7. изд., 2009 |
| 9 | Посредно навођење примарних чланова поређења | Плотинове Енеаде читају се преко Аленовог издања Фичина, Фичинов De amore и херметички корпус преко зборника Hanegraaff/Kripal, Августин преко Catena Aurea, Бруново De gli eroici furori у целости посредно; издања Плотинових Енеада нема ни у библиографији; реченица уоквирена као дословни Нигренов навод сажетак је посредника, а теза приписана Клукасу у уводу је пренета као Бертова. | Посредно навођење баш примарних чланова поређења слаби независну проверу и повећава ризик да се преузме тумачење посредника; приручници препоручују да се, кад је могуће, дође до изворника. | 161 | MLA Handbook, 7. изд., 2009; The Chicago Manual of Style, 16. изд., погл. 13 |
| 10 | Научни апарат: недостајуће јединице и неслагања година | Известан број дела навођених именом нема одговарајућу јединицу у библиографији (Сергијус Кодера, чланак Џ. Р. Бринк, Довер Вилсонов What Happens in Hamlet); примарни књижевни текстови (Спенсер, Овидије) и Библија цитирају се без унетог издања, иако рад разликује Женевску и King James верзију; неслагања године између позива и јединице на девет места (Parker/Hartman 2005 наспрам 1985; „Yates 1864“); двострука јединица (Kimbrough 1982), три јединице без године, недоследно писање страних презимена. | Правило да свако цитирано дело буде у попису и да наводи буду проверљиви; године позива треба ускладити с јединицама. | 115 | ISO 690:2010; MLA Handbook, 7. изд., 2009 |
| 11 | Реферат: оцена без методолошких недостатака и омашка у границама закључка | Реферат не наводи ниједан недостатак и предвиђа да ће пред штампу уследити тек „мање језичке и стилске интервенције“ (реферат); оцена да „нема методолошких недостатака који би утицали на резултат истраживања“ (реферат) не помиње реторички неоповргљиву формулу „as predicted“ ни проширење закључка ван анализиране грађе; реферат закључак смешта на стр. 346–374, а библиографију на 360–375, па се распони преклапају. | Оцена је бранљива у језгру, али непотпуна; распон закључка је формална омашка реферата, не рада (закључак је на стр. 346–359). | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Александра ИлићМедији и криминалитет – криминолошки аспекти
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Правни факултет · 2017Ментор: проф. др Ђорђе Игњатовић · Комисија: проф. др Ђорђе Игњатовић (ментор), проф. др Ивана Симовић-Хибер, др Јован Ћирић (научни саветник, судија Уставног суда), др Ивана Стевановић (виши научни сарадник, Институт за криминолошка и социолошка истраживања), проф. др Милана Љубичић (Филозофски факултет)7 примедби · криминологија, медији и криминалитет, морална паника, медијска конструкција стварности, претпоставка невиности, анализа садржаја штампе и телевизије, кривично судство
Дисертација испитује како медији у Србији представљају криминалитет и с којим последицама, укрштајући квантитативну и квалитативну анализу садржаја штампе и телевизијских вести за раздобље 2006–2011, поређење са званичном статистиком, три испитивања (новинари, судије, грађани), праксу Европског суда за људска права и студију случаја. Осврт налази целовиту криминолошку обраду теме на домаћој грађи, ваљану операционализацију, самосталан појмовни допринос о законској и друштвеној кривици и интелектуално поштење у извештавању налаза против сопствене тезе. Слабости су регистар закључивања (хипотезе проглашене потврђеним на основу дескриптивних учесталости), уопштавање с пригодних узорака, ограничена поновљивост анализе садржаја и низ унутрашњих непрецизности резултатског дела и апарата.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Регистар закључивања: „потврђене“ хипотезе на описној грађи | Циљ је постављен описно-разумевајуће — „Основни циљ истраживања односа медија и криминалитета је опис и разумевање појаве“ (стр. 228) — а хипотезе, међу њима и узрочно формулисане, доследно се проглашавају потврђеним на основу дескриптивних учесталости и пробраних примера, без мера повезаности или значајности. | Реч „потврђене“ надилази оно што подаци носе; примеренија је формулација да су налази сагласни с претпоставкама, а тврдња о медијском „утицају“ интерпретативни закључак; за описно-разумевајући нацрт описни показатељи и триангулација јесу легитиман основ, па је реч о преоштром избору речи. | 228 | Игњатовић, Методологија истраживања криминалитета, 2009; Krippendorff 2013; Neuendorf 2002; Riffe, Lacy и Fico 2014 |
| 2 | Једини инференцијални тест не подржава претпоставку о узрасту и полу | Претпоставка да разумевање криминалитета и страх од злочина зависе од карактеристика испитаника, „при чему посебан утицај имају узраст и пол“ (стр. 231), проверена је једним тестом над унакрсном табелом старости и страха (Табела 49), који је статистички незначајан; рад то и сам бележи: „Углавном су уједначени проценти по старосним групама“ (стр. 337). | Ту појединачну претпоставку требало је преформулисати у одсуство изражене везе; носећи налази рада на том тесту не почивају, па његов исход не руши тезу о доминантној позицији медија. | 231, 337 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Уопштавање с пригодних узорака | Анкета на 160 грађана, интервју с осам судија и фокус-група са седам новинара описани су као основ за уопштавање „на целокупну популацију“ (стр. 242), а узорак судија као „репрезентативан“ (стр. 244); рад ограничења и сам образлаже: „Мали узорак новинара је последица околности да је све мање професионалних новинара“ (стр. 242). | Уопштавање на популацију везано је за вероватносни избор узорка, којег овде нема; налазе ваља износити као налазе о испитаном узорку, уз признање да је за квалитативна испитивања садржинска обухватност легитиман циљ. | 242, 244 | Fowler, Survey Research Methods, 2013; Yin 2014; Flyvbjerg 2006 |
| 4 | Поновљивост анализе садржаја | Опис поступка не садржи кодну шему, категорије, правила кодирања ни меру поузданости кодирања, а уз рад није приложен попис анализираног корпуса новинских текстова и телевизијских прилога. | Поузданост кодирања и одредивост корпуса услови су проверљивости удела и трендова на којима почивају носећи налази; јединица анализе и кључне речи јесу транспарентно наведене, па је корпус у начелу одредив. | поглавље о пројекту истраживања | Krippendorff 2013; Neuendorf 2002; Riffe, Lacy и Fico 2014 |
| 5 | Унутрашње непрецизности резултатског дела | Тврдња да насиље у породици 2011. „достиже највиши ниво у посматраном периоду“ (стр. 272) не слаже се с приложеном табелом (максимум у 2009); код силовања се као година с највише текстова наводи 2009, док је збир највиши 2007; пасус о малолетницима унутрашње је противречан; удео текстова о корупцији зависи од начина пребројавања. | Ниједна непрецизност не руши закључке, али погађа тачност приказа и мора се исправити; једно место тврди пораст извештавања уз „свакако“ иако мера повезаности није утврђена. | 272 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Студија случаја: анонимизација и независност извора | Рад доследно анонимизује судије, а правноснажно ослобођену приватну особу, чију медијску идентификацију критикује, именује пуним именом и приказује с идентификујућим фотографијама; оцена да су органи гоњења „журили“ ослања се делом на исказе судија који су случај окончали ослобађањем; један пример из 2014. излази из раздобља анализе 2006–2011. | Доследна анонимизација била би исправнија, а ограду о независности извора требало је навести; аналитичка снага студије — механизам „осуде пре пресуде“ и концепт друштвене кривице — тиме није доведена у питање. | поглавље о студији случаја | Yin 2014; Flyvbjerg 2006 |
| 7 | Научни апарат и опрема | „Op. cit.“ се употребљава при првом помену дела; неколико дела наведених у фуснотама изостало је из пописа, а неколико јединица пописа нигде се не цитира; пресуда Европског суда о несталим бебама наведена је преко новинског портала; извор медијске архиве дат је као гола адреса без датума приступа; SPSS-табеле задржале су нередигована енглеска заглавља. | Стандард за попис литературе, навођење судских одлука и интернет извора је недвосмислен, па формалне омашке при коначној редактури ваља отклонити; тачност приказаних вредности није угрожена. | попис литературе и прилози | Упутство УБ о облику и садржају дисертације, 2016; Упутство за ауторе Анала ПФБ, 2016; OSCOLA 2012; APA 2010; Правопис 2010 |
др Милош ЈевтићPristup projektovanju organizacije zasnovan na merenju usklađenosti elemenata organizacije
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Факултет организационих наука · 2012Ментор: проф. др Ондреј Јашко · Комисија: проф. др Ондреј Јашко (ментор), др Драгослав Словић, др Небојша Јанићијевић (по извештају од 19. октобра 2012)7 примедби · организационе науке, пројектовање организације, мерење елемената организације, ординалне скале, усклађеност (fit), ефикасност предузећа
Дисертација предлаже да се три елемента организације — структура, систем мерења перформанси и култура — измере седмостепеним ординалним скалама, да се њихова усклађеност дефинише на основу измерених вредности и да се та усклађеност повеже с ефикасношћу највећих предузећа у Србији. Осврт налази тачно уочену празнину код носећег извора, помак у начину мерења елемената, самосталну синтезу модела пројектовања, употребљив поступак перцентилних рангова и методолошку самосвест у признавању ограничења. Слабости су скале примењене без показатеља поузданости и без међусобне калибрације, мешање три операционализације усклађености, хипотезе о могућности проглашене „доказаним“, закључци о унапређењу пројектовања и репрезентативности шири од пресечног корелационог нацрта, те терминолошке и апаратске омашке.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Скале без показатеља поузданости и без калибрације | Три новоконструисане седмостепене скале примењене су без пилотирања, коефицијента поузданости и провере ваљаности; аутор то признаје и предлаже начин провере — „Uslov pouzdanosti skale se u ovom slučaju može ispitati tako što će merenje raspona zaduženja biti izvršeno od strane više različitih subjekata koji vrše merenje“ (стр. 114) — а дефиниција усклађености претпоставља да су нивои трију скала међусобно еквивалентни, што није утврђено. | Провера поузданости први је корак у развоју сваке мере; без ње бројчане налазе треба узети као истраживачке, а не као коначно потврђене, а мерна грешка на којој почивају корелације остаје неутврђена. | 114, 165, 252 | Churchill, 1979; Nunnally и Bernstein, 1994; Hinkin, 1998; DeVellis, 2003 |
| 2 | Три операционализације усклађености у истој анализи | Рад користи једнакост нумерала (подударање), апсолутну разлику вредности и стандардну девијацију као да су иста ствар, иако на стр. 168 сам утврђује да се „razlike između vrednosti varijabli se ne mogu oduzimati“, а на стр. 221 признаје да „oduzimanje ovih vrednosti nije potpuno metodološki ispravno“. | Различите перспективе усклађености носе различита теоријска значења и не смеју се мешати; средине и стандардне девијације на ординалној скали погрешне су у мери у којој су размаци међу вредностима неједнаки. | 168, 221, 245 | Venkatraman, 1989; Drazin и Van de Ven, 1985; Stevens, 1946 |
| 3 | Хипотезе о могућности проглашене „доказаним“ | Хипотезе H1–H3 постављене су као тврдње „Moguće je…“ и потврђују се самим чином извођења, а закључак гласи да је општа хипотеза „dokazana potvrđivanjem četiri posebne hipoteze“ (стр. 251); једина емпиријски оборива и проверена хипотеза је H4. | Закључак меша конструкциону демонстрацију изводљивости с емпиријском потврдом; прецизније је H1–H3 означити као доказ изводљивости, а реч „доказано“ задржати за H4. | 9, 251 | Saunders, Lewis и Thornhill, 2009; Bryman и Bell, 2011 |
| 4 | Закључци шири од пресечног корелационог нацрта | Из пресечне корелације у затеченим предузећима рад изводи да је „dokazano da se definisanjem usklađivanja elemenata organizacije unapređuje proces projektovanja organizacije“ (стр. 251), а узорак назива „nacionalno reprezentativan, slučajan nestratifikovan“ (стр. 183) иако је реч о намерно бираном оквиру највећих предузећа и пригодно реализованом узорку. | Ниједан поступак пројектовања није спроведен нити мерен пре и после интервенције, па унапређење остаје импликација, не доказан ефекат; репрезентативност важи највише за популацију највећих предузећа. | 180, 183, 251 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање, 1999; Saunders, Lewis и Thornhill, 2009 |
| 5 | Именовање мере супротно садржају и језик утицаја | Варијабла названа усклађеност свих елемената операционализована је стандардном девијацијом, која расте с неусклађеношћу, па су сви коефицијенти негативни иако H4 тражи позитивну корелацију; на једном месту разлике „govori u prilog uticaju nezavisne promenljive“ (стр. 244). | Дословна форма хипотезе стоји уз негативне коефицијенте, а на пресечним подацима језик утицаја треба свести на језик повезаности. | 244, 246, 247 | аргумент из грађе самог рада; Wilkinson и Радна група, 1999 |
| 6 | Терминолошке и статистичке непрецизности | Једнофакторска анализа варијансе доследно се назива факторском анализом, што је прешло и у извештај Комисије; post hoc тест транскрибован је као „Thaman-ov“; анализа варијансе спроводи се уз нарушену нормалност и хомогеност варијанси без Welch-ове корекције; број критеријума ефикасности неусаглашен је (30 наспрам 42). | Факторска анализа је други поступак, па назив треба ускладити пре него што пређе у резиме; претпоставке анализе треба проверити и о томе известити. | 203, 206, 214, 221, 233 | Field, 2009; Hair и др., 2010; Pallant, 2010; Wilkinson и Радна група, 1999 |
| 7 | Научни апарат и лектура | Рад Joan Woodward (1965) цитиран је без јединице у попису; двоструки кључеви аутор–година нису разликовани ознакама a/b; интернет извори немају датум приступа; извори емпиријске грађе нису у попису; носећи термини стоје као „kontigentni“ и „ordinarna“, а презиме једног аутора као „Todorivić“. | Потпуност и доследност јединица нарушене су, а упорне омашке у носећим терминима нарушавају уредност рукописа. | 14, 114, 146, попис литературе | ISO 690:2010; APA, 2010; Правопис српскога језика, 2010 |
др Милица М. ЈовановићRazvoj modela za evaluaciju performansi menadžmenta tehnologije zasnovan na Triple Helix pristupu
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Факултет организационих наука · 2022Ментор: проф. др Милан Мартић · Комисија: проф. др Милан Мартић, проф. др Маја Леви-Јакшић, проф. др Гордана Савић, др Јасна Петковић, др Гордана Кокеза13 примедби · организационе науке, менаџмент технологије, операциона истраживања, композитни индекси
Дисертација предлаже дводимензионални мерни оквир за перформансе менаџмента технологије на нивоу националне економије, три корака управљања укрштена с три актера Triple Helix приступа, и три аспекта мерења пресликава на три метода: агрегацију на Ивановићево одстојање и CIDI, ефикасност на анализу обавијања података и ефективност на Матрицу циљева, уз верификацију на 35 јединица за 2015. годину и пример извештаја за Србију. Осврт налази солидан и добро замишљен пројектантски рад, чији артефакт стварно постоји, доследно је спроведен и делом спољно проверен објављивањем, с унутрашњом провером стабилности рангова и поштено набројаним ограничењима. Слабости су четвороструке и ниједна не руши носећи допринос: општа и прве три посебне хипотезе постављене су тако да не могу да не важе, а закључак њихову потврду именује као доказ; наративни приказ коначног индекса ефикасности противречи меродавној табели, а сумарна ћелија једне табеле не одговара збиру сопствене колоне; анализа несигурности и осетљивости коју цитирани приручник тражи није спроведена, а редукција индикатора није поновљива из самог рада; унакрсна позивања, узорак извештаја, записи једначина и терминологија траже уредничку исправку.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотезе које не могу да не важе, а закључак их назива доказаним | Хипотеза H1 „dokazivaće se posebna hipoteza H1 bibliografskim putem“ (стр. 9), а њена потврда изводи се самим чином класификације: „može se zaključiti da je dokazana posebna hipoteza H1“ (стр. 41); општа хипотеза формулисана је вредносно, развој модела „suštinski doprinosi utvrđivanju strategije održivog razvoja nacionalne ekonomije“ (стр. 6), а закључак каже „osnovna hipoteza istraživanja je dokazana“ (стр. 130). | За општу и прве три посебне хипотезе не постоји критеријум по коме би исход могао бити негативан; преглед литературе не може да докаже конструктивну претпоставку, а рад је верификован на једном пресеку без анализе несигурности. | 6, 9, 41, 130 | Hevner и др. 2004; Peffers и др. 2007 |
| 2 | Наративни приказ индекса ефикасности противречи меродавној табели | Као три најефикасније земље наводе се „Južna Koreja (1,220)“, „Island (1,162)“ и „SAD (1.018)“ (стр. 99), док Табела 15 Сједињеним Државама даје 0,6479 (ранг 23); исти пасус као најслабију наводи „Turska (0,2486)“ (стр. 99) уз Канаду и Аустрију, које су у табели у средини поретка. | Две верзије финалног прорачуна, наратив и Слика 48 наспрам Табеле 15; погађа кључни резултат ефикасности и његову проверљивост. | 99 | унутрашња сагласност рада |
| 3 | Сумарна ћелија Матрице циљева не одговара збиру колоне | У Табели 24 укупна вредност стуба Универзитет (182,00) не одговара збиру сопствене колоне тежинских вредности (436,00), а вредност 182,00 провлачи се кроз Табелу 25, извештај за Србију и закључак. | Ћелија остаје неразрешена у штампаном раду; меродаван прорачун треба потражити у прилозима. | 106 | унутрашња сагласност рада |
| 4 | Редукција индикатора без прага и корелационе матрице | Полазни скуп од 34 индикатора сведен је на 23 само с образложењем да је „zbog visokih koeficijenata korelacije, baza je redukovana na predložena 23 indikatora“ (стр. 94); праг корелације, поступак избора и матрица нису приказани. | Приручник за конструкцију композитних индекса тражи да вишеваријациона анализа води избор и разреши корелисаност при пондерисању и агрегацији; корак није поновљив из саме дисертације. | 94 | OECD & JRC 2008 |
| 5 | Претпоставка о једнакој подели вредности индикатора | Вредност индикатора који припада двама или трима актерима дели се на половине, односно трећине, јер „akteri podjednako utiču na vrednosti ovih indikatora“ (стр. 94). | Претпоставка је произвољна, а њена осетљивост није испитана. | 94 | OECD & JRC 2008 |
| 6 | Изостала анализа несигурности и осетљивости, мали узорак | Верификација је спроведена на 35 јединица за 2015. годину, без систематске анализе несигурности и осетљивости; Коксов и супер-ефикасни модел не помињу могућност неизводљивости супер-ефикасности. | Узорак од 35 јединица тесан је у односу на број улаза и излаза по стубу, а робусност рангова на избор индикатора, нормализацију и тежине није испитана. | 86 | OECD & JRC 2008; Dyson и др. 2001; Seiford & Zhu 1999 |
| 7 | Штампарске грешке у записима једначина | Ограничење BoD модела одштампано је као „≤ 0“ уместо „≤ 1“; именилац удела тежина у CCR моделу носи слободан индекс; распон индекса у И-одстојању записан је „од 1 до n“ уместо до m. | Записи противрече изворним методама и сопственим резултатима. | 86 | Cherchye и др. 2007 |
| 8 | Скала Матрице циљева и анахронизам индикатора | „Ocena 10, odnosno optimističke vrednosti za svaki od indikatora“ одређене су као „prosečna vrednost koji su OECD zemlje ostvarile“ (стр. 106), а закључак говори о „zadovoljavajući nivo efektivnosti“ (стр. 114); у Матрицу су унети индикатори из Стратегије 2021–2025 примењени на податке из 2015. | Задовољавајућа ефективност значи напредак изнад сопствене недавне основе, не изнад OECD мерила; реперне вредности не наводе тачне године ни базу. | 106, 114 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Ознака „34 OECD земље“ нетачна за 2015. годину | Скуп укључује Летонију и Литванију, чланице тек од 2016. односно 2018, а изоставља Аустралију и Израел, чланице и 2015; податке из 2015. рад не образлаже изричито као последњи потпуни пресек. | Скуп је вођен расположивошћу упоредивих података, па ознака не одговара стварном чланству. | 94 | аргумент из грађе самог рада |
| 10 | Преломна грешка у узорку извештаја за Србију | На једној страни узорка (Слика 59) називи актера уз вредности Матрице циљева замењени су, а на другој су испремештане вредности по корацима управљања, што противречи тексту да су „uslovi koje pruža Država iznad proseka“ (стр. 120); уз то стоји лапсус „faze Triple Helix modela“ (стр. 122). | Узорак извештаја је демонстрациони артефакт рада, а две његове стране међусобно се противрече. | 120, 122 | унутрашња сагласност рада |
| 11 | Приписивања и датовања у прегледном делу | Циљеви одрживог развоја приписани су UNDP-у, а усвојила их је Генерална скупштина УН Резолуцијом A/RES/70/1; настанак појма националног иновационог система смештен је у крај 90-их, док исти ред наводи Freeman (1987), Lundvall (1992) и Nelson (1993); Стратегија 2016–2020 означена је као „trenutno je aktuelna Strategija naučnog i tehnološkog razvoja“ (стр. 26) иако рад на стр. 35 наводи Стратегију 2021–2025. | Чињеничне непрецизности и редакцијски заостатак у контекстуалним пасусима. | 26, 35 | United Nations General Assembly, A/RES/70/1, 2015 |
| 12 | Научни апарат: позиви без јединице и нецитирана јединица | Позиви „Huijong (1993)“ (стр. 43) и „Halkos & Petrou (2019)“ (стр. 81) немају јединицу у литератури, једна од 304 јединице остала је нецитирана, а осам интернет извора нема датум приступа; унакрсне референце у поглављу 6 померене су за један. | Упутство Универзитета у Београду тражи да у попису не буде радова који нису цитирани ни оних на које се не упућује; непосредно цитиран извор без јединице не може се проверити. | 43, 81 | Упутство о облику и садржају докторске дисертације, УБ 2019; ISO 690:2010; APA 2010 |
| 13 | Реферат: пет индекса и десет поглавља | Реферат оцењује да је дисертација „написана према свим стандардима научно-истраживачког рада“, наводи да је креирано пет композитних индекса и говори о десет поглавља, док рад изричито именује четири индекса, а главни текст има осам нумерисаних поглавља. | Реферат не помиње унутрашња неслагања у приказу коначног индекса ефикасности ни несагласну ћелију Табеле 24, а оцену о верификацији свих хипотеза износи без ограде о оповргљивости конструктивних хипотеза. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Немања З. КаровићПоезија и поетика треће генерације српског послератног модернизма (Љубомир Симовић, Бранислав Петровић, Матија Бећковић)
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филолошки факултет · 2023Ментор: проф. др Предраг Петровић · Комисија: проф. др Јован Делић, проф. др Валентина Хамовић, проф. др Предраг Петровић13 примедби · српска књижевност, историја српске књижевности двадесетог века, послератни модернизам, поетика, рецепција
Дисертација књижевноисторијски и поетички одређује место Љубомира Симовића, Матије Бећковића и Бранислава Петровића у развоју српског послератног модернизма: прати опусе од краја педесетих до почетка осамдесетих, чита текућу критику из изворне периодике и каснија књижевноисторијска сврставања, а тумачења изводи блиским читањем; основна теза гласи да су тројица више од генерације, а мање од покрета или школе. Осврт налази да рад доноси прегледан приказ рецепције трију опуса изведен из изворне периодике, низ самосталних поетичких увида изведених из грађе, критичку самосталност према критичарима и песницима и упоредну синтезу која тројицу диференцира; као суштинску слабост издваја то што се сродност тројице показује цртама по којима је тројка и издвојена, без изричитог разграничења од блиских песника које рад сам наводи и без прага под којим би теза пала, а као техничке слабости дословна понављања у Завршној речи, ненапоменуту издавачку основу навода стихова, недостајуће и вишезначне библиографске јединице и лекторске омашке. Оцена: солидан, добро изведен и зналачки написан рад, уз препоруку три измене за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Средишња теза без изричитог разграничења и без прага оборивости | Теза је исказана афирмативно; заједничке црте (обнова комуникативног песничког језика, разговорни језик, жаргон и дијалекат, окренутост обичном човеку, хумор и гротеска, набрајање, поента, хипербола) изведене су и поткрепљене грађом, али се посебност баш ове тројице доказује цртама по којима је тројка и издвојена, док рад сам у уводу наводи да сродне црте деле и други песници тог времена (Данојлић, Трифуновић, Шујица, Вито Марковић, Мирјана Стефановић). | Изричито разграничење тројице од тих блиских песника рад не изводи, нити наводи шта би морало да се нађе да теза не буде потврђена; слабост дотиче саму тезу и оправданост корпуса. | 9 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Носећи појам из наслова није дефинисан, а исти израз везан је за две групе | Трећа генерација нигде се не одређује изричитом дефиницијом, а прву и другу генерацију рад не именује; иста скупина песника на разним местима означава се различитим терминима преузетим од историчара књижевности, а на једном месту (стр. 168) синтагма којом рад означава тројицу поклапа се с називом који Палавестра, пренет у уводу, везује за сасвим друге песнике (Попу и Павловића). | Терминолошка недоследност око носећег појма; у пасусу о Палавестриној периодизацији исту скупину ваљало би доследно означавати једним термином. | 8, 9, 168 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Уводни апарат: имена, издања и јединице које треба ускладити | Име песника-сељака на стр. 5 (тамо у облику Србислав) треба ускладити с тачним обликом Србољуб Митић, како рад и сам пише: „чијем кругу припадају Момчило Тешић, Србољуб Митић, Добрица Ерић и Милена Јововић“ (стр. 7); уз Палавестрину јединицу цитирану по другом издању (2012) корисно би било назначити прво издање (1972); Послератни српски песници (1970) помињу се без јединице у попису; уз наслов Магла и лик (фн. 3) требало би додати име аутора. | Техничке неуједначености које не дирају садржину, али оптерећују апарат. | 5, 7, 8 | унутрашња сагласност рада |
| 4 | Симовић: атрибуција суда и приказ „Дневника о Црњанском“ | Упут на стр. 32 с кључем Палавестра 1996: 287 нема одговарајућу јединицу у попису, а исти кључ другде у раду (стр. 15) везан је за Џаџића; приказ „Дневника о Црњанском“ (стр. 84–85) ослања се претежно на једну полемички позиционирану монографију и преузима њен оштар вредносни речник („не обазирући се на анахронистичку грешку коју евидентно чини“, стр. 85). | Атрибуцију суда о Епитафима треба разрешити, а чињеничну раван (анахронизам текста из 1934. према догађајима 1941–1945) јасно раздвојити од полемичких квалификација. | 15, 32, 84, 85 | унутрашња сагласност рада |
| 5 | Симовић: наслови, кључеви и садржај | Име носиоца суда на стр. 38 треба исправити из Зоран Костић у Звонимир Костић (како рад пише две реченице раније и у попису); пододељак 2.5 Епигонске странпутице постоји у тексту (стр. 59), али је изостављен из Садржаја; наслови појединих песама и поема наводе се у више варијаната (Дрво које изговарам на стр. 53 једном као Дрво које говорим; наслов песме о Страшном суду у две генитивне варијанте, стр. 125, 127–128); неколико упута треба уједначити (сувишна двотачка у кључу Мишић: 1976; голи број стране без поновљеног кључа). | Коректорске неуједначености које ваља отклонити ради прегледности апарата. | 38, 53, 59, 125, 127, 128 | унутрашња сагласност рада |
| 6 | Бећковић: самоцитати без јединице и мешовита издавачка основа „Метка луталице“ | Кључеви Каровић 2019а (фн. 76) и Каровић 2019б (фн. 105) немају одговарајуће јединице у попису Извора и литературе, иако се из тих ранијих радова прерађују делови поглавља; стихови из Метка луталице наводе се наизменично кључевима с годином 1963 и 2013, при чему у попису фигурира само репринт из 2013. | Обавезујуће упутство Универзитета тражи да у попису буду сви радови на које се у тексту упућује; кључеве треба уједначити или додати јединицу првог издања. | 155, 171 | Упутство за формирање репозиторијума докторских дисертација УБ 2011; Кодекс професионалне етике УБ, чл. 25; Правилник о докторским студијама УБ, чл. 34 |
| 7 | Бећковић: техничке и коректорске омашке | Два узастопна пододељка означена су истим бројем 5.8 (у тексту и у Садржају); наслов Крлежиног дела на стр. 196 исписан је с испуштеним словом, а тачан облик дат је на стр. 201; наслов Мирковићевог приказа гласи двојако (Необична поема у тексту, стр. 194; Несебична поема у попису); голи кључеви на неколико места не разрешавају двосмисленост (Поповић 1977, 1977а и 1977б припадају двојици различитих Поповића); књига С. Кордића Његош и Матија (1995) нема јединицу у попису; у наводу Калезића (стр. 176) изостављена реч („интелектуално“) требало би да буде означена ознаком изостављања. | Уз кључеве треба додати презиме или име аутора, недостајуће јединице унети, а лектурске омашке (икорпорира, стр. 155; метаопоетски, стр. 171) отклонити. | 155, 171, 176, 194, 196, 201, 248 | унутрашња сагласност рада |
| 8 | Петровић: полемички тон, издавачка основа и апаратске омашке | Полемички тон према Марину Кузмићу (стр. 264) могао је бити одмеренији; рад не напомиње зашто се Петровићеви стихови наводе из Сабраних песама (2012) и да ли се текст разликује од првих издања; графију наслова песме Panta rhei треба ујединити (стр. 258 наспрам стр. 283–287); Симовићев прилог Предосећању будућности означен је и као предговор (стр. 6, 267) и као поговор (стр. 274, 364); позивање „(Петровић 1964: 155)“ на стр. 316 нема одговарајућу јединицу у попису; навод приписан Јани Алексић означен је погрешним кључем 2019б, који у попису носи Владан Бајчета. | Кратка методолошка напомена о меродавном тексту отклонила би питање разлика међу издањима; неколико словних и техничких омашки у кључевима и речима (208б уместо 2008б, стр. 306; колебање презимена Сименуовић наспрам Симеуновић) треба исправити. | 6, 258, 264, 267, 269, 274, 283, 306, 316, 364 | унутрашња сагласност рада |
| 9 | Завршна реч: дословна понављања из поглавља | Завршна реч на више места дословно репродукује одломке из поглавља — пасус о бокорењу (стр. 150 и 398), реченица о чулном односу субјекта према свету (стр. 259, 390 и 403), пасуси о Бећковићу (стр. 388–389 наспрам 184, 185, 190) — а отвара се формулацијом готово истоветном оној из сажетка; поновљени низ вредности на стр. 395 и 396. | Понављање носећих места делом је жанровска особина синтетичког закључка, али би закључак добио да таква места преосмисли, тим пре што на другим местима доноси стварну упоредну синтезу. | 150, 259, 390, 395, 396, 398, 400, 403, 404 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Дословност навода и издавачка основа стихова | У дословним наводима провлаче се словне омашке које у цитату не смеју стајати (неделотоворна, стр. 101; истнску у наводу стиха, стр. 363); у наводу Аћимовића Ивкова (стр. 120) унутар навода изостало је повратно се; издавачка основа навода стихова није уједначена (Симовић из првих издања, Петровић из Сабраних песама, Метак луталице мешовито). | Начело дословности тражи да се навод пренесе верно; кратка методолошка напомена о меродавним издањима учинила би текстуалну основу тумачења потпуно прозирном. | 101, 120, 363 | аргумент из грађе самог рада |
| 11 | Научни апарат: сувишне двотачке, голи кључеви и попис неусаглашен с позивима | На неколико места провлачи се сувишна двотачка иза презимена (Мишић: 1976; Ђорђевић: 1982; Глушчевић: 1983; Јеремић: 1976), голи кључеви упућују на непостојећу или вишезначну јединицу (Палавестра 1996: 287; 1970а: 6; разговор Зубановић–Пантић из 1992. без презимена); два самоцитата и упут „(Петровић 1964: 155)“ немају јединицу у попису; седам јединица пописа не наводи се појединачно позивањем аутор–година; двострука нумерација пододељка „5.8“ и изостанак пододељка 2.5 из Садржаја. | Систем позивања аутор–година тражи обавезне суфиксе код исте године, раздвајање кључева тачком-запетом и потпуну јединицу; упутство Универзитета тражи да у попису буду сви радови на које се упућује. | 15, 32, 316 | Упутство за припрему рукописа, Зборник Матице српске за књижевност и језик; Упутство УБ 2011 |
| 12 | Терминолошки облици и лектура | Терминолошке облике ваља ускладити с нормом струке (апосиопеза, метапоетски), исправити штампарску грешку у кључном термину (дефитистичко, стр. 90) и низ лектурских омашки (књижевнокриитичку, стр. 385; екастравагантнијом, стр. 397; Дестерац уместо Десетерац, стр. 405). | Ниједна од ових омашки не дира садржину тумачења, али их треба отклонити лектуром. | 90, 385, 397, 405 | Речник књижевних термина 1985/1992; Правопис српскога језика 2010 |
| 13 | Реферат: „доказује“ и ситна одступања у опису | Реферат наводи да дисертација „доказује“ тезу да су тројица „више од песничке генерације или нараштаја“; обим „438 страница“ и границе поглавља које реферат наводи стоје уз ситна одступања (реферат почетак Завршне речи ставља на 380, док текст почиње на 381); реферат тачно наводи четири раније објављена рада аутора, од којих ниједан није унет у попис Извора и литературе. | Рад тезу образлаже, брани и илуструје, али је не доказује у строгом смислу; реч „доказује“ јача је од онога што рад чини. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Јован Д. КовачевићКартирање шумске вегетације на основу података сателитског осматрања Земље коришћењем техника машинског учења
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Грађевински факултет · 2021Ментор: др Жељко Цвијетиновић · Комисија: др Драган Михајловић, др Љиљана Брајовић, др Милева Самарџић-Петровић, др Дмитар Лакушић, др Борис Радић11 примедби · геодезија и геоинформатика, даљинска детекција, машинско учење
Дисертација развија аутоматизовану методологију картирања осам типова шумске вегетације на целој територији Србије из вишевременских снимака мисије Sentinel-2, техникама машинског учења. Осврт налази да је реч о солидном и самостално изведеном методолошком раду националне размере, с промишљеним двема временским репрезентацијама, пажљиво грађеном референтном грађом и валидационом поставком која избегава два позната извора оптимистичке пристрасности. Рад је уздржан према сопственим резултатима: сам објављује неповољну независну валидацију, укупну тачност од 64,02 и 60,59 одсто наспрам 85,43 одсто у унутрашњој провери, и тражи додатну валидацију карата пре шире употребе. Слабости су четвороструке: нигде није исказано расипање између понављања провере, па се најситније разлике међу моделима не могу разликовати од случајности; избор атрибута није угнежђен у спољну петљу; недостају подаци за поновљивост; а применљивост се оцењује по унутрашњој провери, не по независном узорку. Уз то иду омашке у прегледним табелама сензора и у три једначине. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Нема мере расипања ни теста значајности | Ниједна мера перформанси није праћена стандардном девијацијом између пет понављања провере ни тестом значајности разлика; рад сам на једном месту одбија да пресуди: „Због тога на основу тако малих разлика није могуће тврдити који приступ даје тачније резултате“. | Разлике реда неколико десетих делова процента укупне тачности не могу се поуздано разликовати од случајне варијације, што погађа изборе засноване на таквим разликама, пре свега правило агрегације. | 83 | Kuhn и Johnson 2013; Hastie и др. 2009 |
| 2 | Избор атрибута није угнежђен у спољну петљу | Избор репрезентативних атрибута изведен је засебном провером над целим скупом података, а не унутар сваке итерације спољне евалуационе петље. | Такав поступак начелно може оптимистички проценити изабране подскупове атрибута. | поглавље 5 | Ambroise и McLachlan 2002; Hastie, Tibshirani и Friedman 2009, одељак 7.10.2; Meyer и др. 2018 |
| 3 | Просторна аутокорелација и оптимизам унутрашње провере | Провера изоставља целе локације, али не уклања просторну аутокорелацију међу кластерисаним полигонима исте класе; рад сам признаје да су мере „генерално пристрасне када је реч о оцени квалитета карте на комплетном подручју истраживања (Olofsson и др., 2014)“. | Тачност унутрашње провере вероватно је оптимистична, што потврђује знатно нижи исход независне валидације. | 95, 109 | Roberts и др. 2017; Ploton и др. 2020 |
| 4 | Применљивост оцењена по унутрашњој провери, не по независном узорку | Поређење са сличним студијама и оцена применљивости наслањају се на укупну тачност од 85,43 одсто из унутрашње провере, док независна валидација на 25 235 полигона даје 64,02 и 60,59 одсто; површине класа исказане су без интервала поверења. | Струка правим мерилом тачности карте сматра независан вероватносни узорак, а добра пракса препоручује интервале поверења за тачност и површине. | 103, 110, 115 | Olofsson и др. 2014, препоруке v и vi; Stehman и Foody 2019; Wadoux и др. 2021 |
| 5 | Недостају подаци за поновљивост | Нису наведени семе случајности, верзије језика R и коришћених пакета, пуни хиперпараметри прилагођеног SMOTE ни табеларни списак идентификатора 89 гранула, које су дате само графички. | Без тих података потпуно независна репродукција поступка није могућа. | поглавље 4 | Sandve и др. 2013, правила 4 и 6; Wilkinson и др. 2016; Nüst и др. 2018; Kedron и др. 2021 |
| 6 | Две претпоставке усвојене без провере | „Претпоставка је да ова три временска интервала довољно наглашавају разлике у фенолошким обрасцима сваког типа шумске вегетације“, а за хиперпараметре „претпоставља се да промена параметара неће значајно утицати на одређивање оптималних параметара методологије“. | Прва претпоставка подржана је посредно, а друга није тестирана, јер варирање хиперпараметара није вршено. | 66, 80, 122 | аргумент из грађе самог рада; Probst и др. 2019 |
| 7 | Нетачности у прегледним табелама сателитских сензора | Група сензора с пикселом мањим од једног метра обухвата RapidEye и ZiYuan III, који по сопственој Табели 1 то нису; почетна година мисије SAOCOM дата је као 2015, иако је лансирана 2018; панхроматска резолуција Landsat-а дата је као 10 m уместо 15 m; тврдња о „више од 2000 активних сателита који врше осматрање Земље“ односи се на све активне сателите. | Чињеничне грешке прегледног поглавља које не додирују методологију ни резултате, али их треба исправити. | 10, 11, 14, 16 | спецификације мисија; сопствена Табела 1 рада |
| 8 | Омашке у једначинама приказа метода | У једначини 3.4 степен информативности нормализован је ентропијом расподеле класа, а не информацијом поделе по атрибуту; у једначини 3.8 недоследан је предзнак градијентног члана; скраћеница SU употребљена је за две различите величине. | Тако дефинисана мера не отклања пристрасност према вишевредносним атрибутима, што је њен наведени мотив. | 35, 37 | Hastie, Tibshirani и Friedman 2009 |
| 9 | Висина терена из модела површи и називи спектралних канала | Топографски атрибути рачунати су из продукта EU-DEM v1.1, који је по сопственим метаподацима модел површи и над шумом одражава висину крошњи; у једној реченици канали B05–B08a названи су блиским инфрацрвеним, а B11 и B12 средњим инфрацрвеним. | Назив висина терена је непрецизан, а називи канала одступају од званичног приручника мисије и од властите Табеле 5. | 74 | EEA и Copernicus 2016; ESA, Sentinel-2 User Handbook 2015 |
| 10 | Научни апарат, запис бројева и лектура | Позивање „Lu и др. (2017)“, на месту где се сопствени резултат пореди с туђим, нема јединицу у попису; једна јединица се нигде не цитира; софтвер и пакети наведени су без верзије; децимални знак је тачка; у тексту стоје словне омашке попут „Sentnel-2“ и „Имлицитна“. | Једно позивање без јединице стваран је пропуст; децимална тачка одступа од српске правописне норме, мада не од међународног стандарда јединица. | 103 | ISO 690:2021; SI брошура, 9. изд. 2019, т. 5.4.4; Правопис српскога језика 2010 |
| 11 | Реферат говори о потврђеним хипотезама којих у раду нема | Реферат наводи да резултати „потврђују иницијално постављене истраживачке хипотезе“, док рад поставља главни и шест парцијалних циљева, без хипотеза под тим именом; на једном месту реферат закључке смешта у непостојеће поглавље: „У седмом поглављу дати су закључци докторске дисертације“. | Потврда почива на мерама унутрашње провере које рад сам проглашава пристрасним, па је оцена реферата одлучнија него што поставка рада допушта. | 109, реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Гордана В. КозодеровићAnaliza prirode rezistencije na hinolone i molekularna tipizacija odabranih serotipova Salmonella enterica subspecies enterica
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Биолошки факултет · 2012Ментор: проф. др Весна Милошевић и доц. др Јелена Лозо · Комисија: доц. др Јелена Лозо, проф. др Весна Милошевић, др Маја Велхнер, др Наташа Голић (по извештају од 23. марта 2012)7 примедби · молекуларна биологија, микробиологија, молекуларна епидемиологија зооноза, салмонеле, резистенција на хинолоне, типизација сојева
Дисертација испитује сојеве салмонеле серотипа Enteritidis који круже међу пилићима, у намирницама и међу људима на северу Србије, и учесталост и молекуларну основу резистенције на хинолоне. Осврт налази промишљен нацрт у два корака, у коме други корак проверава и исправља први, концентрацију за скрининг изведену из сопствених мерења, потврду сваке позитивне селекције двема независним методама и грађу приказану до појединачног изолата. Слабости су непроверена поновљивост типизације, оцене дискриминативне моћи без исказаног мерила и без интервала поверења, закључци шири од опрезнијих формулација које рад сам има у дискусији, и формални пропусти научног апарата.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Поновљивост типизације није проверена ни исказана | Правило за издвајање типа гласи: „prvo je definisan osnovni, preovlađujući tip za svaki prajmer i nazvan tip A, a zatim je svaki novi tip koji se razlikovao od osnovnog tipa u jednom ili više fragmenata označen kao tip B, C, D ili E.“ (стр. 56), дакле разлика у једној траци довољна је за нови тип. | Метод на који се рад позива узима профиле различитим тек кад се разликују у више од две траке и сваки сој испитује четири пута преко два оператера; рад то одступање не наводи, а поновљивост профила није исказана, па су број група и оба индекса горња процена моћи разликовања. | 56, 80 | Betancor и сар. 2004; van Belkum и сар. 2007 (ESGEM смернице) |
| 2 | Оцена дискриминативне моћи без исказаног мерила | У закључку стоји да је метода „pokazala je zadovoljavajuću diskriminativnu moć“ (стр. 100), а у дискусији да је комбинација метода „pokazala zadovoljavajuću diskriminatornu moć (D = 0.828)“ (стр. 80), оба пута без критеријума према коме се оцењује. | Рад индекс преузима од аутора који наводе пожељан праг изнад 0,90 и упозоравају да је индекс дефинисан за несродне сојеве и велике збирке, а овде се примењује на локалну збирку од шездесет изолата с епидемијски повезаним изолатима; разлике у трећој децимали не треба тумачити као стварне. | 80, 100 | Hunter и Gaston 1988; Grundmann и сар. 2001; van Belkum и сар. 2007 |
| 3 | Праг Dice коефицијента преузет из друге врсте профила | Рад тврди: „Kada se uporede razlike između profila, za svaki prajmer Dice koeficijent je viši od 0.8, što govori o visokoj srodnosti svih izolata.“ (стр. 68), а праг преузима из рада који га изводи на профилима с више од двадесет трака. | Примењен на профиле с пет до десет трака, у којима се типови по конструкцији разликују од основног у једној до две траке, тај праг готово ништа не разликује — вредност изнад 0,8 следи аритметички из начина на који су типови дефинисани. | 55, 68, 81 | Lima и сар. 1997; Tenover и сар. 1995 |
| 4 | Закључци шири од дискусије и сажетка | Закључак тврди да „ne postoji klonalno širenje NAL rezistentnih sojeva S. Enteritidis“ (стр. 101), док дискусија каже да „govori o tome da je mala verovatnoća da postoji klonalno širenje“ (стр. 94), а сажетак најтачније — „Nisu nađeni dokazi o klonalnom širenju sojeva rezistentnih na nalidiksičnu kiselinu.“; сажетак истовремено тврди да је „tipizacija je dokazala nasumičnu raspoređenost tipova“, што подаци не доказују. | Тип мутације није маркер клонске сродности, а двадесет шест изолата из веће колекције није типизовано ниједном другом методом; друго објашњење високе сличности профила је ограничена моћ разликовања код клонског серотипа, које рад сам наводи на стр. 82. | 82, 94, 100, 101 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Знак епидемиолошке граничне вредности и изостала напомена | Рад наводи: „Za CIP prema EUCAST standardu izolati sa MIC ≥ 0.06 mg/l su epidemiološki rezistentni“ (стр. 92), док извор на који се позива дивљи тип одређује као вредност мању или једнаку граничној, а не-дивљи изнад ње. | Последица је да тврдња о свим изолатима важи за 34 од 35, јер би изолат с вредношћу 0,064 mg/l био дивљег типа; уз то, табеле важеће на рок носе упозорење о слабом одговору код системских инфекција са смањеном осетљивошћу, што обухвата 34 од 35 изолата. | 92 | Kahlmeter и сар. 2003, стр. 146; EUCAST, табеле граничних вредности в. 1.3 (2011); EUCAST експертска правила в. 1 (2008) |
| 6 | Опис колекција не одговара табелама | Метод наводи да изолати потичу с подручја Јужнобачког округа (стр. 44), док табеле 2 и 3 за седамнаест од шездесет изолата наводе места у Сремском округу, Младеновцу, Црвенки и Панчеву; збирка се назива насумично одабраном (стр. 80), иако је по опису састављена наменски и садржи епидемијски повезане изолате. | Колекцију би требало описати као изолате с подручја које покривају установе у Новом Саду, а учесталости и индексе из такве збирке не представљати као процену за популацију — што сам рад показује кад исту учесталост на већем узорку налази четири пута мањом. | 44, 45, 80 | аргумент из грађе самог рада; van Belkum и сар. 2007 |
| 7 | Неисказана одступања од стандарда и омашке у граничним вредностима | Диск-дифузија и агар-дилуција рађене су уз инкубацију 24 сата на 37 степени, дуже и топлије од услова које прописују меродавни поступци тог доба; критеријуми за тетрациклин у табели 7 нису вредности издања на које се рад позива него старије. | Рад тврди да је рађено по стандарду, а одступања нису означена као измена; пошто су интермедијерни изолати сврстани у резистентне, удео резистенције на тетрациклин могуће је прецењен. | 52, 53, 54 | CLSI M7-A6 (2003) и M100-S20-U (2010); EUCAST, табеле контроле квалитета в. 1.3 (2010) |
др Немања Ј. КрстићРепродукција симболичких граница кроз породичне праксе у Србији
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филозофски факултет · 2018Ментор: проф. др Смиљка Томановић · Комисија: др Ивана Спасић, др Драгана Стјепановић Захаријевски, др Предраг Цветичанин, др Смиљка Томановић11 примедби · социологија, социологија породице
Дисертација спаја појам симболичких граница с појмом породичних пракси, уграђује тај спој у бурдијеовски оквир поља и капитала и примењује га на грађу из Србије: анкету на хиљаду испитаника и тридесет два интервјуа. Осврт налази да је реч о самосталном и добро изведеном истраживању, с промишљено постављеним мешовитим нацртом, верним приписивањима и претежно тачно пренетом статистиком. Главне слабости су раскорак између обима грађе и снаге закључка (класни закључци из једног до два типична случаја), узрочан и категоричан језик на пресечној и наративној грађи, извештавање без величине ефекта уз неколико стварних противречности у преношењу статистике, недокументован узорак и етички поступак и пропусти у научном апарату. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Класни закључци из једног до два типична случаја | Класни обрасци илустровани су малим бројем намерно одабраних типичних случајева, понегде једним или двама по фракцији, али се формулишу као својства класа и фракција. Изузетак од обрасца који је „transklasnog karaktera“ у закључку је уопштен на Србију. | Пошто су испитаници бирани као типични представници, грађа такав закључак не носи као бројчани налаз. Формулације треба изричито означити као илустрације положаја. | 91, 139, 232 | Small 2009; Lamont, Swidler 2014 |
| 2 | Узрочан и категоричан језик на пресечној и наративној грађи | Закључак каже да су родитељске праксе „direktno određene socijalnim granicama“ и да нешто „definitivno demokratizuje“, а у телу да нешто „sigurno predstavlja polje sporova“. | Претежно квалитативна и пресечна грађа даје повезаност, а не доказан смер и јачину узрока, а поготово не међугенерацијски пренос. | 119, 238, 242 | аргумент из грађе и нацрта рада |
| 3 | Од разлике до границе без изричитог мерила | Рад унапред тврди да ће симболичке границе „gotovo izvesno biti prisutne i u porodičnom prostoru“, а из значајне генерацијске разлике на целом узорку закључује да је „porodični prostor ispresecan simboličkim granicama“. | Мерило по коме дистрибуција пракси постаје граница није изведено на једном месту, а агрегатна разлика међу генерацијама није исто што и граница унутар конкретне породице. | 36, 235 | аргумент из теорије коју рад усваја (Ламон) |
| 4 | Противречности у преношењу статистике | Вредност t=3,592 приписана је табели којој не припада, уз погрешан смер разлике за радни статус; две табеле носе истоветне вредности t=−2,101 и p=0,036 за различите тврдње; знак разлике у једној табели супротан је припадајућем графикону. | Реч је о тачности извештавања, па све омашке треба исправити према изворном излазу статистичког програма. | 145 | APA 2010 |
| 5 | Значајност без величине ефекта и нарушена претпоставка теста | Статистичка значајност се тумачи без величине ефекта, па при великом узорку и мале разлике средина постају значајне. Тест за омиљени музички жанр рачунат је на табели у којој велик број ћелија има очекиване фреквенције испод пет. | Суштински домашај разлика остаје неутврђен, а приказану значајност за жанр треба узети с резервом. | поглавље с анкетним налазима | APA 2010; Wilkinson и др. 1999; Wasserstein, Lazar 2016; Field 2013 |
| 6 | Узорак: без стопе одзива и пондерисања | За узорак описан као случајан и репрезентативан не наводе се стопа одзива ни пондерисање. Број испитаника по табелама варира без објашњења, а популација се једном одређује као становништво изнад 25 година, а другде као „1000 punoletnih građana“. | Тврдња о репрезентативности почива на пројектној теренској документацији на коју се рад не позива изричито. | 104 | AAPOR Standard Definitions 2016; Groves и др. 2009 |
| 7 | Кодирање и инструменти: мера слагања и прилози изостају | Поступак кодирања описан је поштено: „Revidiranje modela je bio jedini način da se održi objektivnost“. Мера слагања кодера и број двоструко кодираних транскрипата нису наведени, а упитник, водич за интервју и кодна шема нису приложени. | То ограничава поновљивост из самог рукописа. | 103 | COREQ (Tong, Sainsbury, Craig 2007); SRQR (O’Brien и др. 2014); GRAMMS (O’Cathain и др. 2008) |
| 8 | Етика: пристанак и ризик посредне препознатљивости | Етичка димензија сведена је на псеудониме и упут на литературу. Обавештени пристанак, институционално одобрење и чување снимака и транскрипата нису обрађени. | Спој детаљних личних података у табели о испитаницима и исказа богатих појединостима отвара стваран ризик посредне препознатљивости упркос псеудонимима. | Табела 36 | ISA Code of Ethics 2001; BSA Statement of Ethical Practice 2017; Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду, чл. 33; Закон о заштити података о личности, чл. 17 |
| 9 | Провера типологије стратегија не може бити оборена | Типологија пет стратегија делања „biće u celini preuzeta“ из изворника. Њена провера на тридесет два разговора има критеријум приближности који допушта велика преклапања, граничне случајеве, па и сасвим нову стратегију. | Критеријум који ниједан случај не може оборити даје хеуристичку, а не тестирајућу снагу, и то треба изричито навести. | 210 | Le Roux, Rouanet 2010; Everitt и др. 2011; Guest, Bunce, Johnson 2006; Lincoln, Guba 1985 |
| 10 | Хипотезе без мерила оповргавања, кључни појам тек у закључку | Четири хипотезе постављене су афирмативно и широко, а закључак се на њих не враћа нити каже која је потврђена. Кључни појам „prostorno integrisana porodica“ уводи се тек у закључку, а у телу исти модел носи други назив. | Допринос би био чвршћи и лакши за проверу да је појам најављен и операционализован раније и да су два назива изричито повезана. | 224, 248, 249 | Правилник о докторским студијама Универзитета у Београду, чл. 32 |
| 11 | Научни апарат | Неколико носећих дела цитира се без јединице у литератури, известан број позива носи погрешну годину или презиме, нумерација графикона у списку и у телу разилази се за један, а на страни 46 замењени су натписи две слике. | Реч је о апаратским, а не о садржинским грешкама, али их у докторском тексту ваља отклонити, тим пре што погађају и носеће ауторе. | 46, попис литературе | ASA Style Guide 2014; Chicago Manual of Style, 16. изд. 2010; ISO 690:2010 |
др Јелена Б. ЛепојевићСупстантивизација као творбени процес и именице неименичких деклинација у руском и српском језику
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филолошки факултет · 2014Ментор: проф. др Радмило Маројевић · Комисија: проф. др Радмило Маројевић, проф. др Ана Пејановић, проф. др Божо Ћорић14 примедби · русистика, србистика, дериватологија, супстантивизација, контрастивна лингвистика, теорија превођења, правопис и транскрипција
Дисертација на руско-српском конфронтативном плану обрађује прелазак придевских речи (придева, партиципа, придевских заменица и бројева) у именице без посебног творбеног форманта и резултате тог преласка, за које предлаже термин супстантиват: пописује случајеве у корпусу једанаест романа с преводима, семантички и граматички их анализира и испитује њихове преводне еквиваленте. Осврт налази да рад доноси целовиту обраду с парадигматском типологијом супстантивата по четирима деклинацијама, оперативан критеријум за разликовање потпуне и елиптичне супстантивизације, поделу на лексичко-семантичке групе и типологију преводне еквиваленције, уз изразито поштење према грађи; слабости су методолошка формулација једине тврдње назване тезом (дијахрона, а проглашена потврђеном на синхроном корпусу), изостанак квантификације тамо где се говори о најбројнијим групама и највећим процентима, места где се преводно решење чита као својство система и раскорак између пописане и цитиране литературе. Оцена: солидан и самостално изведен рад, уз препоруку пет измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Једина тврдња названа тезом дијахрона је, а проглашена потврђеном на синхроном корпусу | Узрочно-дијахрона претпоставка о пореклу супстантивата (настанак у ситуацији познатог контекста, слабљењем синтагматских веза) у закључку је названа потврђеном (стр. 308), а грађа рада јесте синхрони преводно-конфронтативни корпус; ни у Уводу ни у закључку није исказан критеријум под којим би пала. | Синхрони материјал може такву претпоставку теоријски образложити и илустровати, али је не може доказати; реч „потврђена“ није примерена. | 13, 308 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Тврдње о учесталости и продуктивности без иједног броја | Да је ЛСГ „лице“ „најбројнија у оба језика“ (стр. 313), да је „највећи број супстантивата функционално маркиран — највећи проценат супстантивата припада колоквијалном стилу“ (стр. 314) и да је супстантивизација продуктивнија у руском изнето је без броја, процента или табеле учесталости. | Корпусна методологија тражи да се тврдње о учесталости поткрепе бројем; налазе треба формулисати као тенденције утврђене у прегледаном корпусу, а не као измерене проценте. | 313, 314 | McEnery и Wilson 2001; McEnery, Xiao и Tono 2006 |
| 3 | Критеријум одабира грађе и граница примарне и секундарне грађе | Правило о допуни поштено је исказано — „када нам примарни корпус није дао ниједан пример, наводимо примере из секундарног корпуса“ (стр. 16) — али мерило по коме је изабрано баш једанаест романа и оно што је искључено нису изричито формулисани; израз „шири корпус“ (стр. 47, 146, 156) не изједначава се с дефинисаним секундарним корпусом, а критеријум свакодневне употребе (стр. 212) почива на језичком осећају; метод концептуалне анализе (стр. 16) не препознаје се као засебан поступак. | Пошто рад из корпуса уопштава на руски и српски језик у целини, изричит исказ мерила одабира и опрез при уопштавању ојачали би оцену репрезентативности; речнички или конструисани облик треба означавати као системску могућност, не као податак о употреби. | 16, 47, 146, 156, 212 | McEnery, Xiao и Tono 2006 |
| 4 | Терминолошка неуједначеност око појма који закључак истиче као допринос | За исту дистинкцију рад наизменично употребљава парове потпуна/елиптична (закључак, тач. 7.13) и лексичка/контекстуална (наслов поглавља, резиме, Увод), уз повремено потпуна/контекстуална, а нигде их изричито не изједначава; термин заменички супстантиват употребљава у ширем, у тексту дефинисаном значењу. | Парове би требало на једном месту упарити, а одредбу заменичког супстантивата поновити при првој употреби уз заменице. | 51 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Приписивања у историји питања: Ломоносов и академска граматика | Иницијали М. В. Ломоносова дати су као „В. М.“ (и у тексту и у фусноти 13), док их извор који рад наводи у фусноти 13 доноси исправно; граматика је датирана „из 1775. године“, док издање које рад наводи носи 1755; извор примера описан је као „Руска граматика Академије Наука СССР у редакцији В. В. Виноградова“, док насловна страна издања које рад наводи (репр. 2005; фусноте 12 и 23) даје за главног редактора Н. Ю. Шведову. | Инверзију иницијала код зачетника питања, замену цифара у години и спорну реченицу о редактору треба ускладити с фуснотама. | 26, 33, 220, 319 | унутрашња сагласност рада (фусноте 12, 13, 23) |
| 6 | Граматичке омашке у описном апарату парадигми | За облик насекомые наставак номинатива плурала дат је као -ый (стр. 139), што је наставак номинатива једнине мушког рода; инструментал заменице весь/всё дат је као „вс-им“ (стр. 148), а нормативно је всем; у табели множине мешовите деклинације датив „Андреев-ых“ (стр. 162) треба да гласи „Андреев-ым“. | Три изоловане омашке које дирају сам опис и треба их исправити у ерати. | 139, 148, 162 | Русская грамматика 1980 |
| 7 | Нормативно место о инструменталу презимена на -ов/-ев/-ин | Рад тврди да књижевна норма „не допушта придевску флексију“ (стр. 152) у инструменталу једнине презимена на -ов/-ев/-ин. | Правопис ту флексију допушта напоредо (Поповим и Поповом), а за посесивни тип је чак прописује (с Миљановим); тачно је да Правопис именичку промену даје као чешћу, али не да придевску не допушта. | 152 | Правопис српскога језика 2010 |
| 8 | Погрешно уопштена творбена база математичко-физичких супстантивата | „Мотивска основа ове групе супстантивата је партицип пасива прошли“ (стр. 237; исто на стр. 220), док су од набројаних облика већина придеви (прямой, кривой, целый, переменный) или активни партиципи презента (секущий), а само подчинённое, заданное и пройденное партиципи пасива прошли; на тој основи исти математички појмови у руском се изводе из партиципа, а њихови српски пандани из придева. | Тачно би било рећи да им је основа придевско-партиципска; неуједначен творбени критеријум ремети заједничку основу поређења, у супротности с општим налазом самог рада о творбеним базама. | 220, 237 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Прешироки квантификатори и семантичке напомене уз примере | Тврдња да је „за све“ супстантивате административно-пословног стила творбена база партиципска, и „У српском језику ова група супстантивата не постоји“ (стр. 239, о називима биљака и животиња) иако рад раније наводи изузетак (стонога); обољење крупозное јесте крупозно запаљење плућа, а не ларингитис (стр. 218); спальная је архаизам, а не историзам (стр. 205); „радни глаголски прилог“ (стр. 255) треба да гласи глаголски прилог садашњи; „сви руски супстантивати“ чувају придевски родни систем (стр. 53), уз изузетак добро/зло наведен на стр. 54. | Апсолутне формулације треба сузити или омекшати, а семантичке и терминолошке глосе исправити. | 53, 54, 205, 218, 239, 255 | Ожегов–Шведова; Пипер–Клајн 2013; унутрашња сагласност рада |
| 10 | Преводиочев избор читан као својство језичког система | Из једног преводног пара (наши/страни → своих/пришлых) изводи се општи закључак о чешћој употреби заменице свој у руском језику за сва лица (стр. 270); облик сумасишавши описан је као „потпуни творбено-семантички еквивалент“ руском сумасшедший (стр. 180), иако се у самом примеру сумасшедший преводи као лудак. | Методолошки стандард контрастивне анализе тражи стабилну заједничку основу поређења и одвајање системске могућности од појединачног преводног решења; преводно решење није непосредан доказ о систему језика. | 180, 270 | James 1980; Krzeszowski 1990; Ярцева 1981; Маројевић 1989; Комиссаров 1990 |
| 11 | Ортографско поглавље: два поједностављења | Условно изведени лик „Њижњи“ (стр. 304) настаје дословном применом правила о преношењу умекшаних ЛЬ/НЬ и на иницијално н испред и, позицију коју Правопис (2010: 217) изузима од преношења; формулација да у руском „мекоћа/тврдоћа сугласника зависи од самогласничке околине“ (стр. 300) поједностављење је. | Реч је о преоштро постављеном илустративном кораку и о поједностављењу прихватљивом у транскрипционом контексту; прецизније би било рећи да се мекоћа у писму сигнализује самогласником или меким знаком. | 300, 304 | Правопис српскога језика 2010; Русская грамматика 1980 |
| 12 | Локусне и словне омашке у двојезичним примерима | Скраћенице оригинала и превода местимично су замењене („Д“ уместо „П“ у примерима 11 и 12, стр. 71); редослед ознака части и главе понегде је обрнут (стр. 208), римски бројеви глава одступају за један знак (стр. 156, 108), стране машинално преузете из суседног примера (стр. 135, 158, 166); словне омашке у руској грађи („партной“, стр. 111; „Чайсковский“ и „Чернишевский“, стр. 60) и у српском тексту („траснпозиција“, „Тојстој“); погрешна глоса уз придев лисий (стр. 142). | У монографском издању локусе треба систематски проверити и ујединити, а словне омашке, посебно код централних термина и школских примера, исправити. | 17, 60, 71, 108, 111, 135, 142, 156, 158, 166, 208 | унутрашња сагласност рада |
| 13 | Раскорак између пописане и стварно коришћене литературе | Најмање 47 од 104 јединице не оставља траг у анализи, при чему изостаје цитирање управо тематски најближих дела (Копривица, Матијашевић, Мартине); иста дела јављају се под двема годинама (Пипер–Клајн 2013/2012; Пешковски 1956 и осмо издање; Зализњак 2001/2002); Лопатинов рад приказан је као књига, а реч је о чланку у зборнику; скраћенице извора нису разрешене; датум приступа изостаје код једног мрежног извора. | Попис би требало свести на стварно коришћену литературу или та дела уградити у анализу; неусаглашености година и издања, неразрешене скраћенице и непотпуне јединице треба отклонити. | 34, 39, 42, 310, 321 | ISO 690:2010; ГОСТ Р 7.0.5–2008 |
| 14 | Реферат: исцрпност литературе и статус једине тезе | Реферат оцењује да је за обрађивану тему „литература је исцрпна и потпуна“ (реферат), али потпуност пописа није и његова искоришћеност; реферат не проблематизује ни изостанак квантификације ни методолошки статус дијахроне тврдње која се назива тезом; библиографију лоцира на „с. 321–479“ (реферат), а она је на стр. 321–334. | Место на коме би оцена метода морала бити опрезнија; омашка у локацији библиографије је у реферату, не у раду. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Емилија И. МарковићОсобине личности као корелати мотивације за рад и спремности за перманентно образовање
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филозофски факултет · 2013Ментор: проф. др Миросава Ђуришић-Бојановић · Комисија: проф. др Миросава Ђуришић-Бојановић, проф. др Светлана Чизмић, проф. др Миланко Чабаркапа, проф. др Лепосава Грубић-Нешић, по реферату од 20. новембра 20138 примедби · психологија рада и организациона психологија: особине личности (Плучиков профил индекс емоција, КОН-6), понашање запослених изван формалне улоге, мотивација за рад по типологији мотивационих извора и спремност за перманентно образовање; конструкција три упитника; корелационо-регресиона студија на узорку од 401 запосленог
Дисертација на пригодном узорку од 401 запосленог из Београда и Ниша повезује емоционалне и конативне особине личности и понашање запослених изван формалне улоге с изворима радне мотивације и спремношћу за перманентно образовање, мерећи последње три величине сопственим упитницима. Осврт признаје јасно постављено питање, образложен теоријски оквир, провидност мерења с објављеним матрицама и ајтем-анализама, отворено саопштене неповољне исходе инструмената и конзервативан праг тумачења, а као најчвршћи налаз издваја то што је организациона социјална одговорност најјачи корелат спремности за перманентно образовање. Замерке погађају инструменте, чија структура и поузданост не подржавају оцену реферата о три инструмента добрих метријских карактеристика, статистичко закључивање с вредностима изван распона једне подскале, поређењима без заштите од грешке прве врсте и непрепознатим обртима предзнака, раскорак између табела и синтезе у закључку, резимеу и профилима мотивационих типова, као и научни апарат и теоријски преглед у којима попис није усклађен с текстом, а више туђих налаза пренето је погрешно.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Упитник МЗР не показује структуру на којој почивају анализе | После факторске анализе која не репродукује пет предвиђених подскала рад одлучује: „Даља анализа рађена је на основу унапред предвиђених пет фактора.“ (стр. 179). | Од шест компонената са својственом вредношћу изнад 1 задржана су три, па два фактора, без мерила за број фактора и без ротације; ставке унутрашњег самоопажања и интернализованих циљева засићују исти фактор, а разлике у предикторима између две подскале које се не раздвајају, на којима почивају и профили, треба читати с резервом коју рад не изриче. | 178, 179 | AERA, APA и NCME 1999, стандарди 1.11 и 1.12; Fabrigar и сар. 1999; Costello и Osborne 2005 |
| 2 | Нетачна поузданост алтруизма и задржане ставке које не мере свој конструкт | Коефицијент поузданости подскале алтруизма наведен је као „α=0.869“ (стр. 176), а Табела 7 Прилога А показује укупну алфу од око 0,69. | Обе подскале упитника ОСО имају осредњу поузданост (око 0,69 и 0,636), испод 0,70 су и две подскале МЗР, а у подскалама су задржане ставке с негативном или нултом корелацијом са скором (ставка 5 екстринзичке подскале −0,149, ставка 5 СЗПО −0,286), чијим би изостављањем поузданост порасла на 0,866 и 0,862; текст о томе ћути. | 176, 312 | Hinkin 1998, корак 3; Clark и Watson 1995; AERA, APA и NCME 1999, стандард 3.7 |
| 3 | Вредности изван распона у подацима једне подскале | У табелама 23, 31 и 36 стандардне девијације подскале мотивације интернализованих циљева у по једној групи износе 8,910, 10,040 и 10,077 — више него што је могуће за скор у распону од 5 до 25 при датим просецима. | Пошто се стандардне грешке у истим табелама слажу с тим вредностима, оне потичу из излаза, а не из преноса у текст, што упућује на бар једну унету вредност изван распона; налази о тој подскали — групне разлике, корелације и регресије — треба поново израчунати после провере базе. | 197, 203, 206 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање 1999 (Results — Statistics and data analysis) |
| 4 | Хипотезе оцењене различитим мерилима | Х2 је потврђена „у целини“ (стр. 289) зато што свака конативна димензија има бар један значајан коефицијент, а Х1 је проглашена непотврђеном иако депривација има значајне коефицијенте за обе мотивације засноване на самоопажању. | Правило одлуке ни за једну хипотезу није унапред изречено, праг од 0,20 уведен је тек у поглављу резултата, а кад се једно мерило примени на све, оцене се мењају: по регресионом мерилу Х1 би била делимично потврђена, а Х4 не би била потврђена; уз то усмерена очекивања из теоријског дела (стр. 145 и 150), која подаци обарају, нису пренета у хипотезе нити је речено да су оповргнута. | 145, 150, 168, 187, 289 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање 1999 (Methods — Analysis) |
| 5 | Тумачења у смеру супротном табелама и непрепознати обрти предзнака | Из негативног коефицијента АЛФА фактора рад изводи да „порастом анксиозности опада екстринзичка мотивација“ (стр. 248), иако је проста корелација позитивна, што рад на стр. 188 и сам бележи. | Регресије са 17 истовремено унетих предиктора приказане су без провере колинеарности и матрице интеркорелација, па су супресије међу скалама КОН-6 протумачене као безусловне везе супротног смера; тврдња да руководиоци исказују више интринзичке мотивације нема ослонца, а из смера разлика произлази да коефицијент говори у корист извршилаца; уз табелу 80 као значајни предиктори наведени су стаж, зарада и облик власништва, иако је испод 0,05 само стаж. | 188, 190, 228, 235, 248, 253, 272 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Хијерархијска регресија погрешно названа модерацијом и медијацијом | Рад исти поступак зове час модераторским — „Модераторски утицај пола, година старости, степена образовања“ (стр. 184) — час медијаторским: „3.7. Mедијаторски утицај социо-демографских варијабли“ (стр. 226). | Модерација се проверава чланом интеракције, медијација проценом посредног пута; модели у табелама 73–84 немају ни једно ни друго, па закључак да је истраживање показало „медијаторски утицај задовољства послом“ (стр. 286) нема ослонца у поступку. | 184, 226, 286 | Baron и Kenny 1986: 1173 и 1176 |
| 7 | Профили мотивационих типова и вредносни описи испитаника | О интринзички мотивисанима стоји „Овакав став је помало незрео и хедонистички.“ (стр. 253), а о екстринзичкој мотивацији — „Екстринзичка мотивација, овако схваћена, није само-усмерена, она је егоистична.“ (стр. 247). | Испитаници нису разврстани по доминантном мотивационом извору, него су профили састављени од значајних коефицијената пет одвојених регресија које објашњавају од 10 до 28 одсто варијансе, а вредносни описи — зрелост, егоизам, инфантилност, хистеричне црте — немају ослонца у подацима, јер те одлике нису мерене, а везе су мале. | 247, 253, 258, 267, 276, 277 | аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Попис литературе неусклађен с текстом и погрешно пренети туђи налази | На стр. 165 стоји: „Овај концепт се први пут појављује 1977. године, у истраживањима Орган и Смита“ (стр. 165), уз навод заједничког рада из 1977. којег нема у попису и који не постоји. | Оба стандардизована теста на којима почива емпиријски део немају јединицу у попису; више десетина дела наводи се у тексту а нема их у попису, а попис садржи двадесетак јединица које се у тексту нигде не наводе; налаз Илијеса, Скота и Џаџа приказан је обрнуто изворнику, Џорџов и Брифов саморазвој узет је за налаз уместо за појмовни предлог, а „морал“ Органа и Рајанове прочитан је као етички уместо као радни морал. | 136, 148, 160, 161, 165, 265, 297 | Универзитет у Београду 2011, Прилог 4; изворници на које се рад позива (Organ 1997; Smith, Organ и Near 1983; Podsakoff и сар. 2000; Ilies, Scott и Judge 2006) |
др Јанко М. МеђедовићPsihopatija, ličnost i kriminalni recidiv: multimetodski pristup
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филозофски факултет · 2014Ментор: др Горан Кнежевић · Комисија: др Горан Кнежевић, др Оливер Тошковић, др Горан Опачић, др Снежана Смедеревац, по извештају од 24. априла 20148 примедби · психологија личности и индивидуалних разлика; форензичка психологија: психопатија мерена рејтингом (PCL-R) и самопроценом, HEXACO модел, аморалност и дезинтеграција, имплицитне асоцијације, криминални рецидив; психометрија и структурално моделирање на узорку осуђеника
Дисертација на узорку од 156 осуђеника мери психопатију истовремено рејтингом (PCL-R) и самопроценом (SRP3), уз HEXACO модел личности, кратке упитнике аморалности и дезинтеграције, Тест коцкања, Тест имплицитних асоцијација конструисан за ово истраживање и три показатеља рецидива из досијеа. Осврт признаје логистички захтеван мултиметодски нацрт, критичко читање главног инструмента, проверу стила процењивача и отворено саопштене негативне налазе, а као најчвршће резултате издваја то што рејтинг мера Интерперсоналног стила практично не дели варијансу са самопроценом, да је Поштење-Скромност најдоследнији личносни корелат психопатије и да имплицитне асоцијације на насиље прате садизам, а не психопатију. Замерке се тичу закључивања и извештавања: статистички обрасци (супресија, одсуство директних стаза после сужења модела, корелације с композитом рецидива) у завршним разматрањима постају особине црта, узроци рецидива и доказано посредовање; недостају број испитаника по анализи, поступак с недостајућим подацима, међупроцењивачка сагласност и опис осипања; око 250 корелација тестирано је без корекције, модели су сужени и оцењени на истом узорку, а бројеви у поглављу 9 нису међусобно сагласни; уз то стоје налази пренети у обрнутом смеру, позивања без јединице у попису и неуједначена терминологија.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Посредовање проглашено доказаним без теста посредних ефеката | Рад закључује: „Iz njega možemo videti da je ova medijacija potpuna: nije značajna ni jedna bazična crta koja direktno, zaobilazeći medijatore, utiče na recidiv.“ (стр. 153). | Закључак почива само на одсуству директних стаза у моделу из кога су незначајне стазе уклоњене; посредни ефекти нису ни процењени ни тестирани, а већина HEXACO домена нема ни биваријантну везу с рецидивом (Табела 9), па за Поштење, Емоционалност, Сарадљивост и Дезинтеграцију нема укупног ефекта који би се посредовао. | 152, 153 | аргумент из грађе самог рада; McDonald и Ho 2002 |
| 2 | Супресија у једном узорку претворена у узрок рецидива | Из негативних стаза Афективитета рад изводи: „čini se da je upravo emocionalna nestabilnost i nekontrolisanost jedan od uzroka stabilnog kriminaliteta“ (стр. 154), а у завршним разматрањима ту црту назива супресором стабилног криминалитета. | Негативне стазе јављају се само у мултиваријантним моделима, уз корелације нултог реда близу нуле (Табела 8), а једна од њих је по правилу самог рада гранична (B = −,24, S.E. = ,13); подаци подржавају само статистичку супресију, а узрочни исказ на ретроспективним пресечним подацима нема основа. | 120, 121, 122, 154, 157 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање 1999 (Results — Causality); аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Разлагање варијансе Интерперсоналног стила: несагласни бројеви и композит рецидива | Рад наводи: „objašnjeno je 32% variranja Kriminalnog (F=1.79, df=22, p<.05) i 36% variranja Nekriminalnog interpersonalnog stila (F=1.63, df=22, p<.01)“ (стр. 126). | Уз исте предикторе и испитанике већи R² не може дати мањи F, а F = 1,63 уз 22 степена слободе бројиоца не може имати p < ,01; из односа F и R² следи да су регресије рађене на око 107, односно око 87 испитаника, што рад не наводи. Варијабла названа Криминални интерперсонални стил јесте пондерисани збир мера рецидива, па Табела 13 понавља Табелу 9 и није независан доказ двојне природе црте. | 125, 126, 127, 128, 133 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Око 250 корелација без корекције и погрешно образложење снаге | Рад за изостанак корекције даје објашњење да је „snaga studije takva da je verovatnoća činjenja greške tipa 1 veoma niska“ (стр. 159). | Грешку првог типа не одређује снага студије, него ниво значајности и број тестова; Табеле 8 и 9 садрже 168 и 87 корелација тестираних на нивоу ,05, без корекције, интервала поверења и анализе снаге, а за корелације око ,20 снага при N = 156 износи око 70 %, па слабије везе на које се дискусија ослања треба узети као прелиминарне. | 158, 159 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање 1999 (Results — Multiplicities); Cohen 1992 |
| 5 | Модели сужени и оцењени на истом узорку | Моделовање на опсервираним варијаблама образложено је тиме да модели с латентним варијаблама „ne bi mogli biti identifikovani“ (стр. 120), а оба модела сужена су искључивањем незначајних стаза на истом узорку. | Идентификованост зависи од спецификације модела, не од узорка; подесност сужених модела описује модел прилагођен узорку, а не потврђује унапред задат модел; χ² је значајан за оба модела, прагови подесности нису наведени, SRMR и интервал поверења за RMSEA нису дати, а RMSEA од ,07 првог модела изнад је прага који литература на коју се струка ослањала предлаже. | 120, 121, 122, 123 | AERA, APA и NCME 1999, Standard 1.17; Hu и Bentler 1999; MacCallum, Roznowski и Necowitz 1992 |
| 6 | Осипање, процењивачи и увид у досије нису описани | Рад наводи: „Procene na PCL-R skali u ovom istraživanju vršili su psiholozi obučeni za rad sa ovim instrumentom.“ (стр. 104), а о учешћу: „Sve osobe su bile ispitane na dobrovoljnoj bazi, nakon što im je precizno rečeno kako će ispitivanje izgledati.“ (стр. 99). | У анализе је ушло 156 од 252 испитаних (осипање 38 %) без броја испалих по разлогу, стопе одзива и поређења испалих и задржаних; број процењивача, садржај обуке и међупроцењивачка сагласност нису дати, иако рад ниску сагласност на личносним ставкама сам наводи као познат проблем инструмента; на стр. 103 и 104 различито је описано када је процењивач имао увид у досије из кога су узете и мере рецидива. | 98, 99, 103, 104, 108 | AERA, APA и NCME 1999, Standards 1.5, 1.16 и 2.10; Wilkinson и Радна група 1999 (Method — Instruments; Results — Complications) |
| 7 | Налази пренети у обрнутом смеру и позивања без јединице у попису | Рад тврди да је гранични поремећај личности „povezan isključivo sa Faktorom 2 psihopatije i ova povezanost je karakteristična za žene a ne za muškarce“ (стр. 44). | Изворник (Sprague и сар. 2012) налази обрнуто: код мушкараца веза само с Фактором 2, код жена интеракција двају фактора; група секундарне психопатије описана је ниском анксиозношћу (стр. 19), иако је у изворнику имала највишу; приказ дијагностичке класификације неажуран је девет и по месеци после објављивања петог издања приручника (стр. 23, 42); позивања на којима почивају хипотезе 2 и 5 немају јединицу у попису. | 19, 23, 42, 44, 104, 105 | изворници на које се рад позива (Sprague и сар. 2012; Vassileva и сар. 2005; American Psychiatric Association 2013); Универзитет у Београду 2012 (стандардни облик докторске дисертације) |
| 8 | Хипотезе: омашка у запису и кружност седме хипотезе | Други део четврте хипотезе гласи: „Pozitivne korelacije se takođe očekuju između skorova sa testa implicitnih asocijacija i Amoralnosti“ (стр. 104), а седма хипотеза постављена је око фасете за коју рад сам каже да је „veza koja se dobija između ove psihopatske crte i kriterijuma je tautološka po prirodi“ (стр. 154). | Из начина бодовања D-мере и образложења следи негативан предзнак, па се делимична потврда односи на исправљену, а не на написану формулацију, што рад не уочава; потврда седме хипотезе има претежно репликациону тежину, јер је веза Антисоцијалности и рецидива у ретроспективном нацрту делом кружна, а разлика према другим фасетама није тестирана. | 104, 105, 147, 154 | APA стандарди извештавања 2008 (Табела 1: унапред задате наспрам експлоративних анализа); аргумент из грађе самог рада |
др Александра Р. МихајловићПоетика прозе Милке Жицине
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филолошки факултет · 2024Ментор: проф. др Предраг Петровић · Комисија: проф. др Предраг Петровић, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Валентина Хамовић13 примедби · српска књижевност XX века, поетика прозе, наратологија, аутофикција, женско писмо, логорска књижевност
Дисертација узима за предмет целокупну прозу Милке Жицине (1902–1984), од међуратних романа „Кајин пут“ и „Девојка за све“, преко послератне и логорске прозе, до новинарства и необјављене рукописне заоставштине, и чита је као целину под аутофикцијском окосницом, с намером да опус измести из искључиво социјалног и идеолошког кључа рецепције. Осврт налази да рад доноси први целовит приказ тог опуса, први научни приказ несређене рукописне грађе и низ самосталних поетичких и наратолошких увида изведених из навода, а да су слабости четвороструке и да ниједна не руши носеће тезе: централни појам поетике није изричито одређен, тврдње о првенству и вредности износе се без изричите основице поређења, у контекстуалним екскурсима опис потискује анализу, а научни апарат тражи темељно уређење. Оцена: солидан и самостално изведен рад који Милку Жицину враћа у књижевноисторијски ток; препоручује се пет измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Централни појам поетике није одређен, па му се обим колеба | На једном месту поетика је наративно-стилски поступак — „Тај традиционално-хуманистички наративни сплет је основна поетска одлика прва два романа Милке Жицине“ (стр. 101) — а на другом идејно-светоназорски садржај — „Идеолошки контекст, којим је прожето целокупно стваралаштво Милке Жицине, може се узети као главна одлика поетике њених дела“ (стр. 233). | Без изричитог одређења носећег појма теза о доследној и самосвојној поетици тешко се строго проверава. | 101, 233 | Милосављевић 1985; Лешић 2008 |
| 2 | Вредносни део хипотезе без мерила и најављена авангардност без изведбе | Полазна хипотеза, како је преноси и реферат, гласи да проза Жицине „није до сада довоно истражене и на одговарајући начин вреднована“ (реферат); испитивање авангардности проучаваних текстова најављено је у сажетку и у реферату, а у тексту је сведено на узгредне помене. | Евалуативни део хипотезе остаје вредносни суд без унапред одређеног мерила, а несклад између најаве и изведбе тражи да се најава авангардности сведе на оно што рад заиста доноси. | реферат | Еко 2000; Booth и др. 2016 |
| 3 | Тврдње о првенству без изричите основице поређења | Првенство романа о служавки приписано је и роману Кајин пут и роману Девојка за све; рецепцијски доказ о преводу на шест језика неусаглашен је с четири језика која се именују, при чему шест на једном месту важи за цео опус, а преноси се на првенац. | Суперлативне и апсолутне формулације ваљало би везати за изричит критеријум, приписати историографији из које потичу или ограничити на разматрани корпус; терет доказа за тврдњу о првенству лежи на аутору. | 26, 28 | Booth и др. 2016 |
| 4 | Граница фикције и биографије местимично се укида без ограде | У уводу стоји оштро — „она се не поистовећује с Кајом, она јесте Каја“ (стр. 6) — док на другом месту рад сам даје ограду: Каја „не носи ауторкино име, не прати ауторкин европски пут“ (стр. 79). | Наратолошки приручници траже да се приповедни субјект не изједначава с емпиријским аутором; ограду је требало држати доследно и на местима попут стр. 6, тим пре што Каја носи фикцијско име. | 6, 79 | Римон-Кенан 2007; Марчетић 2004; Принс 2011 |
| 5 | Претходничка улога у женској логорској прози: апсолутна јединственост не држи | На носећим местима тврђено је да је Жицина једина жена-писац осуђена у сукобу с Информбироом, иако рад у истом одељку наводи и Жени Лебл и Веру Ценић; прецизан облик даје сам рад: она „није била једна од првих која је о овоме проговорила, већ, напросто прва која је смогла снаге да посведочи“ (стр. 181). | Првенство по времену настанка сведочанства (рукописи из седамдесетих) наспрам постхумног објављивања држи, апсолутна јединственост не; на бранив облик требало је свести и увод и закључак. | 181, 188 | унутрашња сагласност рада |
| 6 | Контекстуалне дигресије и ситне чињеничне неусаглашености | Места јунског заседања Коминформа 1948. и новембарског 1949. замењена су у фусноти која се неколико редова ниже сама исправља; податак о 172.000 ухапшених (стр. 154) дат је без извора; наслов Макавејевљевог филма у главном тексту је нетачан, а исправан у фусноти; раздобље од хапшења (1951) до романа Друго имање (1961) означено је као „једанаест година“ (стр. 219). | Ниједна од ових појединости не носи аргумент, али њихова густина у контекстуалним екскурсима (попис прогнаних писаца, историја Теразија, синдикална такмичења) тражи пажљиву редактуру и померање тежишта ка тумачењу самих текстова. | 154, 219 | унутрашња сагласност рада |
| 7 | Приписивање критике „Кајиног пута“ не слаже се с пописом литературе рада | „Данило Живаљевић, један од оснивача Српске књижевне задруге 1892. године, по изласку романа Кајин пут, 1935. објављује критику“ (стр. 28), док је у попису литературе рада аутор те критике (часопис „Живот и рад“, XXI/131, 1935) заведен под другим иницијалом (Đ. Živaljević, стр. 238). | Биографска одредница не слаже се с пописом литературе самог рада; приписивање треба проверити и ускладити с пописом. | 26, 28, 238 | попис литературе самог рада |
| 8 | Вредносни судови у суперлативу и есејистички регистар без мерила | „Све је огољено преживљеним. А у томе је Жицина најбоља“ (стр. 116); „те се ово може сматрати најслабијом репортажом у збирци“ (стр. 218); на више места јављају се спекулативни, контрачињенични пасажи. | Такве оцене имају стилску, а не мерну функцију, па би их требало изричито ослонити на претходну анализу или означити као претпоставке; питање је примерености научном дискурсу, не кршења писаног правила. | 116, 218 | Booth и др. 2016 |
| 9 | Терминолошка недоследност, лектура и транскрипција | Носећи појам јавља се и као „идологема“ (стр. 57–58) и као „идеологема“ (стр. 65–67); кроз све делове јавља се осетан број словних и правописних омашки (наслов пододељка 4.1 с обликом „монолизам“, сигла „М. Живина“ уместо „Жицина“) и недоследна транскрипција властитих имена (Михаило/Михајло Лалић; Асман/Асеман; Тачињска/Тазињска/Тазинска). | Правопис прописује доследан облик страних имена кроз цео текст; облике треба ујединити и спровести темељну лектуру. | 57–58, 65–67 | Правопис српскога језика 2010; Прћић 2008 |
| 10 | Научни апарат: недостајућа јединица за „Репортаже“, неусаглашене године и удвостручења | Збирка „Репортаже“ (1950) цитира се тридесет пута као „Жицина 1950“ са страном, а у Изворима нема њене библиографске јединице; поједине године у загради не одговарају ниједној години истог аутора у попису (Женет 2006 наспрам 1985; Барт 1992 наспрам 1971; Бахтин 1990 наспрам 1982/1989/1991); у Литератури постоји најмање дванаест удвостручења; више теоријских кључева нема самосталну јединицу; једна мрежна јединица упућује на локалну путању на диску, а неколико на посредничке сервисе без датума приступа. | Темељни новинарски извор читавог поглавља 5.2 читалац не може идентификовати; референце с неусаглашеним годинама нису проверљиве; попис тражи пречишћавање и усаглашавање с позивањима. | 235–246 | ISO 690:2021; The Chicago Manual of Style, 17. изд.; упутство „Књижевне историје“ |
| 11 | Рукописна грађа без пагинације навода и повезнице с прилозима | Наводи из рукописа готово никад немају страну, грађа се наводи без сигнатура, а главни текст ниједном не упућује на нумерисани прилог по броју (ознака „Прилог 31“ понавља се); грађа из Народне библиотеке Србије јесте дата под сигнатуром (Р 1226/III/5, стр. 15). | Фонд Завичајног одељења још није каталошки сређен, па сигнатуре не постоје; изводљива је, међутим, привремена пагинација навода и повезница текста с прилогом по броју, како траже текстолошки приручник и међународни архивски стандард описа. | 15, 223 | Иванић 2001; ISAD(G), 2. изд., елементи 3.1.1 и 3.1.3 |
| 12 | Датум хапшења колеба између 1. и 6. јуна 1951 | „Ухапшена је, посве ненадано, 6. јуна 1951. године“ (стр. 15) наспрам „Милка Жицина је била ухапшена 1. јуна 1951. године, пред поноћ, на улици“ (стр. 132), док фуснота 122 отворено бележи дилему: „Велика је дилема да ли је Жицина ухапшена 1. или 6. јуна, јер у различитим изворима стоје различити“ (стр. 228). | Неусаглашеност треба свести на једну формулацију с упутом на ту напомену. | 15, 132, 228 | унутрашња сагласност рада |
| 13 | Реферат: обим и број поглавља не одговарају стању у раду | Реферат наводи да дисертација „има 245 густо куцаних страница“ и да се састоји од „шест поглавља“ (реферат); главни текст досеже штампану страну 234 (с Изворима и Литературом до 246), а рад у садржају има седам нумерисаних поглавља, јер је поглавље о рукописној грађи засебно. | Формална неусаглашеност броја страна и поглавља, не оцене. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др ум. Маја МилановићАспекти интерпретације музике 20. и 21. века на примерима концерата за виолу Вилијама Волтона и Џона Вилијамса
писани део докторског уметничког пројекта · Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности · 2023Ментор: ред. проф. мр Дејан Млађеновић (ментор), ред. проф. др Соња Маринковић (коментор) · Комисија: ред. проф. мр Панта Величковић (председник), ред. проф. мр Дејан Млађеновић (ментор), ред. проф. др Соња Маринковић (коментор), ред. проф. др ум. Наташа Петровић (ФИЛУМ Крагујевац), ред. проф. др ум. Душица Половина (Академија уметности Нови Сад)10 примедби · извођачке уметности, виола, интерпретација, музика 20. и 21. века, концерт за виолу, Вилијам Волтон, Џон Вилијамс, уметничко истраживање
Писани део докторског уметничког пројекта (виола) образлаже интерпретацију два концерта за виолу, Вилијама Волтона (1929) и Џона Вилијамса (2009), изведена на завршном реситалу уз клавир: доноси историјски оквир, анализу став по став с конкретним извођачким решењима (потези, прсторед, контактно место, темпо, интонација) изведеним из сопственог свирачког искуства, кратко поређење снимака и синтетичко поређење двају дела, у коме је каденца првог става Вилијамсовог концерта истакнута као новина.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Најављено поређење снимака остварено описно, не мерљиво | Увод обећава анализу „уз упоређивање снимака остварених у различито време“ (стр. 4), уз испитивање темпа, агогике и вибрата; поређење је спроведено на непуне две стране (стр. 29–30), у општим утисцима, без иједног такта, трајања, темпо-мерења или ознаке издања снимка. | Референтни метод анализе снимака постојао је и био доступан; најава на том месту није мерљиво остварена; за Вилијамсов концерт вишеструко поређење објективно није изводљиво (постоји само један снимак, уз клавир). | 4, 29, 30 | Leech-Wilkinson, The Changing Sound of Music, CHARM, 2009 |
| 2 | Хармонска анализа остала описна | Хармонски садржај дат је описно — „Присутна је атоналност која на моменте прелази у битоналност.“ (стр. 8), „чест је покрет паралелних кварти“ (стр. 8) — уз навођење тоналних центара, без систематске анализе акорада, модулација и хармонских токова. | Извештај комисије циљ формулише и као хармонску анализу, па та компонента формулације нема пуно покриће у изведеном; тежиште рада је оправдано извођачко, па компонента остаје оквирна. | 8 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Однос анализиране оркестрације и изведене клавирске верзије недовољно рефлектован | Писана анализа почива на оркестарској партитури — „коришћена оркестарска партитура ради прецизног сагледавања третмана свих инструмената“ (стр. 5) — док је „Практични део докторског уметничког пројекта би био представљен интерпретацијом концерата за виолу Вилијама Волтона и Џона Вилијамса уз пратњу клавира“ (стр. 4); однос се назначава само изједначавањем „оркестарском (клавирском) парту“ (стр. 8). | Како аналитичке одлуке ослоњене на пуну оркестрацију стоје иза стварно изведене клавирске верзије, рад не разрађује; за уметнички пројекат то је суштинско питање, а потпунија рефлексија ојачала би документарно-рефлексивну функцију. | 4, 5, 8 | The Florence Principles on the Doctorate in the Arts, ELIA, 2016 |
| 4 | Двојако наведена година настанка и посвета Волтоновог концерта | „У тренутку настанка, 1929. године“ (стр. 3) и „Концерт је настао 1930. године“ (стр. 5); на стр. 3 дело је „посвећено британском виолисти Лајонелу Тертису“, док стр. 6 тачно наводи да је „Концерт за виолу посвећен је Кристабел Мекларен (Cristabel McLaren, касније Lady Aberconway)“, а да је Тертис био предвиђени премијерни извођач. | По нотном издању тачно је 1929; спорна места треба ускладити с тачним податком који рад већ има. | 3, 5, 6 | William Walton Edition, vol. 12, Oxford University Press, 2002 |
| 5 | Дискографија у тексту и попису не кореспондира | Три извођења поређена у тексту (Примроуз/Филхармонија 1946, Башмет/LSO 1988, Таместит/Франкфурт 2018) нису у попису снимака, а три од четири пописана снимка не помињу се у тексту; Примроузов снимак у тексту и у попису разликује се по оркестру; за „Извођење Јурија Башмета, са London Symphony Orchestra (1988)“ (стр. 30) година се не слаже с податком издања. | Читалац не може поуздано да идентификује ниједан од три поређена снимка ни да провери наводе о темпима и бојама; ово је најјачи апаратски налаз у раду. | 30 | аргумент из грађе самог рада; RCA Victor Red Seal 09026-63292-2 (издање снимка) |
| 6 | Редослед временских размака и суперлатив о „првом великом“ концерту | „Иако настали тринаест, односно двадесет и четири године пре Вилијамсовог“ (стр. 42) требало би да гласи обрнуто, јер тачне године стоје на истој страни: „Први је настао 1985, а други 1996. године.“ (стр. 42); суперлатив „први Велики виола концерт у светској уметничкој баштини“ (стр. 43) стоји у напетости с наводом о ранијој „Хиндемитова Камерна музика бр. 5 за виолу и оркестар (оп. 36 бр. 4 из 1927. године)“ (стр. 6). | Лака омашка у редоследу; суперлатив рад сам ограничава квалификацијом „прво дело такве врсте на тако захтевном техничко изражајном нивоу за виолисте“ (стр. 43), а изричита ограда према Берлиозу и Хиндемиту додатно би га учврстила. | 6, 42, 43 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Нотни примери без ознаке извора и издања | Једанаест нотних примера уметнуто је с натписима који наводе дело, став и тактове, али не и издавача, страну извора ни податак о дозволи; ниједан нотни извор није у попису; за Волтона се не назначава која се од две ауторове оркестрације прати, а за Вилијамса рад наводи да „Вилијамс није објавио своју партитуру.“ (стр. 41). | Упутство ФМУ за писани део тражи навођење извора за илустрацију која није изворни допринос аутора, а оба дела су под ауторскоправном заштитом; кратка напомена о пореклу коришћене нотне грађе уклонила би недостатак. | 41 | Упутство ФМУ (Правилник о докторским академским студијама, 2019), одељак 1.3; Закон о ауторском и сродним правима, чл. 41 |
| 8 | Тумачење композиторових ознака и терминологија | Глоса „Boldly – широко и уздржано“ (стр. 39) уноси у превод суздржаност супротну значењу прилога; „Стоји ознака spining која сугерише да се ритмичка фигура легато шеснаестина“ (стр. 37) готово сигурно треба да гласи spinning; израз „квантног квалитативног скока нема“ (стр. 43) терминолошки је непрецизан; за исти формални ниво наизменично се користе „целина“, „одсек“ и „део“. | Ситне непрецизности у тумачењу и терминологији, решиве навођењем изворног облика ознаке у загради и уједначењем ознака формалних јединица. | 37, 39, 43 | Упутство ФМУ (2019), одељак 1.9 |
| 9 | Лектура, попис литературе и биографија | Куцачке грешке („Први извођењу“, стр. 16; „Најунчиковитије“, стр. 35), Стајнберг датиран 1928 уместо 1998, попис ни азбучно ни абецедно уређен, мешање писама; од четрнаест јединица цитирају се две; у биографији два узастопна броја „24“, датум „13.11.1019“ и једна ставка више него у извештају комисије; клавирски сарадник неименован у самом раду. | Формалне слабости апарата и лектуре, ниске појединачне тежине; списак ствара утисак шире утемељености него што фусноте показују. | 16, 35 | Steinberg, The Concerto: A Listener’s Guide, OUP 1998; Правопис српскога језика, 2010 |
| 10 | Извештај комисије: хармонска анализа и приоритет извођења | Извештај циљ формулише вишеструко, укључујући хармонску анализу, која у раду остаје описна; оцена да је ауторка прва која је у нашој средини јавно извела Вилијамсово дело сагласна је с наводом рада да концерт „у Србији није изведен ни у верзији са клавиром“ (стр. 4), али је грађа не потврђује посебно. | Компонента формулације циља нема пуно покриће у изведеном; оцена вредности о значајном доприносу стручној литератури надилази оно што се из самог текста може проверити. | 4 | аргумент из грађе самог рада |
др Станислав МилошевићНумеричке симулације судара галаксија и настанка морфолошких подструктура
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Математички факултет · 2023Ментор: др Мирослав Мићић · Комисија: др Мирослав Мићић, др Бранислав Вукотић, др Драгана Илић10 примедби · астрономија, астрофизика, динамика галаксија, нумеричке симулације
Дисертација симулацијама N-тела испитује настанак звезданих токова и љуски при судару велике спиралне галаксије и патуљастог сателита, и показује да се посматрана расподела металичности дуж Великог звезданог тока у халоу галаксије M31, као и металичност две звездане љуске, може објаснити почетним, линеарно опадајућим градијентом металичности у патуљку. Осврт налази да је реч о солидном и добро изведеном нумеричком раду, чији су резултати објављени у рецензираним часописима и који одликује ретка методолошка уздржаност. Слабости су тројаке: мера слагања с посматрањима погрешно је описана и није пондерисана грешкама, испитан је само један облик почетне расподеле, а рад не приказује тест стабилности модела ни анализу конвергенције и не даје верзије кодова ни доступност података; тврдња о првенству изнета је шире него што грађа носи. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Мера слагања погрешно описана и непондерисана | Носећа процена да је најбоље слагање расподеле металичности на 2,9 милијарди година почива на мери коју текст зове збиром квадрата („Najpre je izračunata suma kvadrata razlike ove dve vrednosti“), док једначина даје збир апсолутних одступања; мера није пондерисана грешкама посматрања и нема праг прихватања. | Процена параметра без исказане неодређености остаје без мере поузданости. | 74 | Andrae 2010; Andrae, Schulze-Hartung, Melchior 2010; Hogg, Bovy, Lang 2010 |
| 2 | Неодређеност градијента је распон претраге, не грешка | Почетни градијент дат је као −0,3 ± 0,2, при чему је ±0,2 полураспон унапред испитаних вредности од −0,1 до −0,5, а не изведена грешка процене. | Вредност се лако чита као мерна неодређеност иако то није; треба је изричито назвати распоном допустивих градијената. | 70–74 | Andrae 2010 |
| 3 | Испитан само један облик почетне расподеле | Рад сам наводи да „Pokazano je (posmatrački i teorijski) da ti gradijenti mogu biti i pozitivni i negativni“, а испитује само линеарно опадајући градијент, коме варира магнитуду: „Jedino je variran gradijent inicijalne raspodele metaličnosti u patuljastoj galaksiji.“ | Слагање подупире негативан линеаран градијент као доследан модел, али не искључује други облик исте средње вредности; закључак о прогенитору важи под том претпоставком. | 64, 70 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Монте Карло узоркује само металичност, не и динамику | Хиљаду понављања варира само доделу металичности честицама при фиксираној динамици: једној реализацији почетних услова, орбите, масе и профила халоа. | Наведене грешке по пољу одражавају расипање доделе металичности, а не највеће изворе неодређености. | 70–74 | JCGM 101:2008 |
| 5 | Тврдња о првенству изнета шире него што грађа носи | Закључак каже: „Prvi put smo dali objašnjenje raspodele metaličnosti u GSS i zvezdanim ljuskama.“ Концепт објашњења преко градијента прогенитора увели су раније радови које дисертација сама цитира. | Оригиналан допринос који стоји јесте прва квантитативна репродукција расподеле дуж тока по деветнаест поља, с два пика приписана двема кинематичким групама; тврдњу у закључку треба тако разграничити. | 96 | аргумент из грађе самог рада (Miki и др. 2016; Kirihara и др. 2017; Fardal и др. 2008 које рад цитира) |
| 6 | Без теста стабилности и анализе конвергенције | Рад не приказује развој модела у изолацији пре судара ни анализу конвергенције по броју честица, ублажавању и временском кораку; за све честице користи јединствену дужину ублажавања од 100 pc, иако се масе честица разликују за ред величине. | Равнотежни модели коришћеног пакета по речима његових аутора јесу „susceptible to non-axisymmetric instabilities“, а неравнотежни почетни услови воде вештачкој промени профила и убрзаном плимском распаду сателита. | 38, поглавље 2 | Widrow, Pym, Dubinski 2008; Kazantzidis, Magorrian, Moore 2004; Power и др. 2003; Athanassoula и др. 2000; Merritt 1996 |
| 7 | Поновљивост: верзије кодова и доступност података | Кодови Gadget2 и GalactICs нису наведени с бројем верзије ни адресом, нема изјаве о доступности података, а Табела 2 за осам сценарија патуљка не даје ни број честица ни масу честице. | Масена резолуција тих сценарија не може се реконструисати из рада, а часопис у коме је аутор објавио изричито тражи изјаву о доступности података. | поглавље 2, Табела 2 | Smith, Katz, Niemeyer 2016; Sandve и др. 2013; Wilkinson и др. 2016; упутство ауторима часописа MNRAS (снимак од 19. маја 2023) |
| 8 | Морфолошки закључци из визуелног очитавања мапа | Број токова и љуски, њихове удаљености и време распада остатка изведени су визуелним очитавањем мапа честица, без бројчане мере; правило „Ukoliko se formiraju dva zvezdana toka, možemo pouzdano pretpostaviti da je roditeljska galaksija patuljasta sa diskom.“ преоштро је, јер је број токова временски променљив. | Закључци почивају на једној маси, једном растојању и једној реализацији по сценарију, па их треба читати као демонстрацију типова структура, не као статистички поткрепљено уопштавање; физички распад остатка није разграничен од могућег нумеричког. | 55, поглавље 3 | van den Bosch, Ogiya 2018 |
| 9 | Формалне омашке у једначинама | Поасонова једначина написана је с погрешним предзнаком, безсударна Болцманова с погрешним предзнаком члана с потенцијалом, запис профила централног овала одступа од каноничног облика пакета, а иста ознака за радијус халоа мења значење у суседним једначинама. | Све су формалне омашке: потенцијал и силу рачунају пакети у исправном облику, па се погрешно сложене једначине не преносе ни на један резултат. | поглавља 1 и 2 | Binney, Tremaine 2008; Widrow, Pym, Dubinski 2008 |
| 10 | Уводни преглед, ознаке и научни апарат | Опсег звезданих маса патуљастих сфероидних галаксија дат је као 10⁷–10¹⁰ сунчевих маса, што прецењује стварне вредности за неколико редова величине; симулација Миленијум II приписана је раду за изворну симулацију; рад Miki и сар. (2016) сврстан је у интервал судара од 2–3 милијарде година иако даје знатно краћу скалу; две јединице у попису односе се на исти рад; јединица Хаблове константе одштампана је непотпуно. | Подаци не улазе у моделе, па је реч о чињеничким и редакцијским исправкама у уводном прегледу и апарату. | 8, 16, 24, 37 | McConnachie 2012; Mateo 1998; SI брошура, 9. изд. 2019; ISO 690:2021; Правопис српскога језика 2010 |
др Данијела М. Миловановић РодићРедефинисање модела учешћа грађана у урбанистичком планирању Србије у складу са комуникативно-колаборативном парадигмом
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Архитектонски факултет · 2013Ментор: проф. др Милица Бајић Брковић · Комисија: др Милица Бајић Брковић, др Зоран Никезић, др Ксенија Петовар (Географски факултет), по извештају од 26. марта 20139 примедби · урбанизам и просторно планирање: учешће грађана у урбанистичком планирању Србије, посматрано кроз институционални оквир (регулативни, нормативни и вредносно-когнитивни ниво); историја прописа, важећи законски оквир, студије случаја седам планова Панчева и Инђије, два примера добре праксе (Деспотовац, Ада), веб-анкета лиценцираних урбаниста (109 одговора) и интервјуи; предлог редефинисаног модела с три модалитета учешћа, два облика поступка (сведени партиципативни и развијени колаборативни) и препорукама за институционализацију
Дисертација испитује какво место грађани имају у поступку израде урбанистичког плана у Србији и какво би место требало да имају: кроз историју прописа, важећи законски оквир, студије случаја седам планова Панчева и Инђије, два примера добре праксе (Деспотовац, Ада), веб-анкету лиценцираних урбаниста (109 одговора) и интервјуе долази до дијагнозе постојећег модела учешћа, а затим предлаже редефинисани модел с три модалитета учешћа, два облика поступка и препорукама на регулаторном, нормативном и вредносно-когнитивном нивоу. Осврт налази да је рад озбиљан и употребљив: теорија је у њему алат, а не излог литературе, институционални оквир дијагнозе објашњава како исти прописи дају различиту праксу, грађа о јавном увиду сабрана је из примарних докумената, а модел је изведен тако да буде остварив без измене закона. Рад је нормативно-пројектан — „Резултат рада је формулисање модела, који се за потребе овог истраживања не може емпиријски, односно директно проверити, већ само индиректно“ (стр. 12) — па су слабости пре свега у раскораку између онога што рад показује и онога што закључак о хипотезама изриче, у недовољно документованој емпиријској основи (интервјуи, анализа примедаба, оквир узорка анкете и грешке у табелама 9 и 14), у теоријском приписивању на носећим местима (изворни аутор институционалног оквира није наведен) и у научном апарату, где 110 од 191 дела наведеног у тексту нема јединицу у попису литературе. Извештај Комисије у три тачке иде даље од текста рада.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Закључак о хипотезама тврди више него што рад показује | Модел је изграђен тако да другу хипотезу испуни, а његова емпиријска провера унапред је искључена: „Тај сет предлога представља хипотетички модел, којег нећемо бити у прилици да емпиријски проверимо“ (стр. 17); закључак ипак гласи „Истраживањем су проверене и потврђене претходно утврђене хипотезе“ (стр. 293). За прву хипотезу седам планова даје једнообразну слику — „Постојећи формални механизми учешћа грађана у урбанистичком планирању се у оба града користе на формалан начин, тако да се задовољи законом дефинисан обим и начин.“ (стр. 218) — што је налаз о истоветности, а не о разликама; чинилац мотивације, поверења и знања грађана нема сопствену грађу, јер „Анкета је попуњена 25 пута, што значи да се само 6% посетилаца одазвало позиву.“ (стр. 150). | Друга хипотеза је аргументована и посредно поткрепљена, али није проверена, па је реченица закључка за њу прејака; описни део прве хипотезе почива углавном на поређењу с два примера добре праксе, а узрочни део на тумачењу ауторке, при чему се ограничење неуспеле анкете грађана не узима у обзир када се хипотеза проглашава потврђеном; закључак не показује која је хипотеза којим налазом проверена и с којим исходом, а трећа и четврта хипотеза су нормативна начела која рад образлаже, а не мери. | 9, 17, 150, 218, 242, 269, 293 и Прилог 6 | аргумент из грађе самог рада (Прилог 6, стр. 12 и 17) |
| 2 | Методолошки одељак Увода неусклађен с изведеним истраживањем; без одељка о ограничењима | Увод најављује студије случаја четири плана, изабрана по критеријуму „да је план урађен по актуелном Закону о планирању и изградњи из 2003. године“ (стр. 16), и интервјуе у будућем времену; четврто поглавље анализира седам планова, од којих је четири рађено по Закону из 2009. године, а стварни обухват образложен је тек на почетку тог поглавља (стр. 147–150, 168–169). | Реч је о неревидираном опису из пријаве теме, а не о празнини у методу; али стратешки критеријум избора случајева није доследно исказан — Увод и четврто поглавље дају различите критеријуме — закључак не расправља о домету уопштавања с два града, а закључна разматрања немају одељак о ограничењима, па се налази уопштавају на урбанистичко планирање Србије без ограда које ауторка сама исказује у четвртом поглављу (индикативан узорак анкете, слаб одзив на интервјуе, два града). | 16, 147–150, 168–169 | Flyvbjerg 2006 (стратешки избор случајева) |
| 3 | Интервјуи и анализа примедаба недовољно документовани | Интервјуи су документовани упитником (Прилог 1) и списком позваних с ознаком обављених (Прилог 5): обављено је шест од петнаест, у Инђији ниједан с обрађивачем плана; ауторка им сама даје помоћну улогу — „Допринос интервјуа овом истраживању је више у домену унапређења знања“ (стр. 149). Поједини налази закључака 4.3.3, који се у 5.3 преносе као налаз истраживања (антагонизам управе и обрађивача, одлучујући утицај политичких партија), не могу да се вежу ни за документацију ни за одређени интервју; анализа примедаба по темама и мотивима дата је описно, без правила кодирања и без бројева по категоријама. | Рад не наводи ни датуме ни начин бележења ни поступак обраде интервјуа, нити да ли су саговорници пристали да им имена буду објављена; ако закључак почива на интервјуу, читалац мора моћи да види на ком; налаз да преовлађују примедбе партикуларног, регулационог карактера не може се поновити; приказ два плана детаљне регулације у Инђији почива на исказу обрађивача, иако по Прилогу 5 обрађивачи у Инђији нису интервјуисани. | 149, 218–220 и Прилози 1 и 5 | Kvale & Brinkmann 2009; Правилник о садржини, начину и поступку израде планских докумената 2010, чл. 72 ст. 3 |
| 4 | Анкета урбаниста: ограда о индикативном узорку није доследно одржана, а у табелама има грешака | Ауторка узорку унапред одређује домет — „ипак се узорак не може сматрати репрезентативним него тек индикативним“ (стр. 227) — али на стр. 228 стоји „По овом критеријуму ради се о репрезентативном узорку.“ (стр. 228), и то за поклапање само струковне структуре, а на стр. 250 из анкете се изводи „преовлађујући став у стручној јавности Србије“ (стр. 250); у закључку на стр. 249 проблемима који се „посебно издвајају“ придодата је и ставка „Често мењање закона“ (3,10), која је испод сопственог прага од 3,2. | У табели 9 расподеле у два реда померене су за једну колону, па за корупцију уписани просек 3,33 из приказане расподеле излази око 3,15, чиме корупција по мерилу самог рада не спада међу проблеме изнад 3,2; у табели 14 просеци 3,5 и 3,44 треба да гласе око 3,33 и 3,31; Прилог 2 и натписи табела 13 и 14 наводе скалу 0–5, а табеле 9–12 и дијаграми почивају на скали 0–4; оквир узорка није једнозначно описан (извор броја од око 1500 лиценцираних урбаниста и ко је са ког списка послао позив), слободни одговори наведени су спојено, без граница међу испитаницима, а Арнстајнина слика о спанаћу пренета је с речима којих у изворнику нема и употребљена као опис преовлађујућег става струке. | 227–231, 236, 241, 249–250 и табеле 9–14 | AAPOR 2010 (Кодекс, III.A.4); AAPOR 2011, стр. 32; AAPOR Online Panel Task Force 2010, стр. 5; Arnstein 1969, стр. 216 |
| 5 | Теоријско приписивање на носећим местима: Скот, делиберативна демократија, Хабермас и Гиденс | Тројна подела институција на регулативни, нормативни и културно-когнитивни стуб, по којој су уређени четврто поглавље и препоруке, наводи се само преко домаћег уџбеника (Јанићијевић, 2008); преглед четири теорије демократије и лева колона табеле 1 ослањају се на један домаћи прегледни чланак (Младеновић, 2008); Хабермасово главно дело не наводи се ниједном са страном, а појам споразумевања приказан је недоследно: „Под споразумевањем се не подразумева усаглашавање или истоветно мишљење о нечему, већ само разумевање реченог.“ (стр. 45), док се на стр. 46 успех комуникативног делања мери управо постигнутим споразумом; о Гиденсу стоји „У томе се слаже са Марксом“ (стр. 51), где Хили Гиденса Марксу супротставља. | Изворни аутор институционалног оквира, В. Ричард Скот, није наведен ни у тексту ни у попису, иако је треће издање његове књиге постојало пре предаје рада; трећи стуб рад на стр. 84 и 298 назива културно-когнитивним, а од стр. 148 вредносно-когнитивним, без објашњења, па вредности без образложења прелазе из нормативног у когнитивни стуб; десна колона табеле 1 проглашава колаборативно планирање чисто процедуралним, а десетак страна касније ауторка прихвата да се процес и супстанца међусобно конституишу (стр. 68–72), без изричитог става које полазиште важи за модел; Гиденсова теорија структурације кроз цео рад назива се структуралном теоријом; прерада Алмендингерове типологије на стр. 39 није означена као ауторкин избор. | 39, 44–52, 58, 68–73, 84, 148, 298 | Scott 2008; Healey 1997 (како је рад сам наводи); McAdoo 2010 (тумачење APA стила о посредном навођењу) |
| 6 | Регулаторни преглед и студије случаја: тачан главни налаз, преоштра оцена реформе из 2009, неусаглашени бројеви | Реформа из 2009. у делу о учешћу по раду се „своди на промену имена имена планова и дозвола које издају локалне власти“ (стр. 165), иако сама слика 27 бележи новине тог закона (Централни регистар планских докумената, електронска доступност планова, локални информациони систем); за Генерални план Панчева 2008 текст наводи 103 примедбе, а табела 7 наводи 106, с различитом расподелом исхода; датум усвајања Генералног плана Инђије (11. 6. 2006) по истој табели претходи крају јавног увида; бројеви за Панчево на стр. 171 потичу из пописа 2011, а приписани су попису 2002, уз фусноту о расту, иако је број становника опао; за Инђију и Деспотовац наведени су бројеви знатно изнад пописних. | Закон из 2009. јединствено утврђује тридесетодневни увид и за урбанистичке планове, тражи извештај с одлукама по свакој примедби по којима носилац израде мора да поступи у року од 30 дана, уводи Централни регистар и обавезу електронског објављивања планова (прецизирану изменама из 2011), што је најближи законски ослонац за ИКТ подршку коју рад предлаже, а препоруке се на њега не позивају; преглед не обрађује Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ни потврђену Архуску конвенцију, чији члан 6 став 4 тражи учешће јавности рано, док су све опције отворене — најјачи важећи писани ослонац централне препоруке рада о учешћу пре нацрта; бројање које је основа налаза студија случаја мора бити усаглашено, а контекстни подаци о становништву мешају пописе. | 158–159, 164–165, 171, 216–217 | Закон о планирању и изградњи 2003 (чл. 8 и 53) и 2009 (чл. 42, 43, 45, 50), измене 2011 (чл. 22); Правилник 2010 (чл. 66, 67, 72); Закон о потврђивању Архуске конвенције 2009 (чл. 6 ст. 4, чл. 7); Закон о стратешкој процени утицаја 2004; РЗС 2011, 2012а |
| 7 | Тврдње јаче од извора и грађе: ИКТ, примери добре праксе, тумачење случајева | Као најзначајнији разлог слабе примене ИКТ наводи се „недостатак политичке и експертске воље, најчешће зарад очувања позиција на којима могу бити подршка нелегитимних интереса, чијим остваривањем и сами профитирају“ (стр. 145), на стр. 145 као мишљење, а на стр. 260 дословно поновљено без ограде; да се колаборативни процеси дугорочно „увек исплате чак и у финансијком смислу“ (стр. 95) речено је без извора; у Инђији рад види „потпуну сарадљивост обрађивача“ (стр. 204) и „веома високу осетљивост“ (стр. 212) Комисије на основу малог броја примедаба; Рителов и Веберов појам преведен је као „меки проблеми“ (стр. 94 и 272). | Тврдња о личној користи актера остаје ауторкин став без доказа, што у раду чија је порука поверење међу актерима треба документовати или исказати као хипотезу; бројчана слика ИКТ окружења (26,3 % домаћинстава с интернетом, превласт модемског приступа) податак је за 2007. изнет као садашње стање, док је у септембру 2012. интернет прикључак имало 47,5 % домаћинстава; пример Деспотовца завршава се одлуком о изради плана, па показује изводљивост поступка, а не исходе, приказ Аде преузима оцену ефеката од носилаца процеса, а опис Инђије преноси промотивне оцене са сајта општине; оцене о сарадљивости изведене су без разматрања алтернативе да је прихватање примедбе надлежног органа редован исход поступка; Рител и Вебер свој појам изричито супротстављају питомим, добро одређеним проблемима. | 94–96, 121, 145, 204, 212, 231, 236, 257–261, 272 | Rittel & Webber 1973, стр. 160; РЗС 2007 и 2012б; UNCHS 2001, стр. 24; аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Модел и препоруке: посредна веза с дијагнозом, отворена питања и недоследност о обавезности | Препоруке на регулаторном нивоу изричито су само скициране — „Ови регулативни документи су у на овај начин само скицирани“ (стр. 291); став о минималном обавезном језгру тачно је сажет реченицом „На националном нивоу је потребно дозволити одступања и варијације, а скуп обавезности свести на минималну количину ради обезбеђивања компатибилности.“ (стр. 311), али се с њим не слаже реченица на стр. 310, по којој рад може довести до закључка „да обавезујућа регулатива није неопходна за омогућавање средине за учешће грађана“ (стр. 310); активно и континуирано учешће сматра се „јединим начином за креирање одрживих решења“ (стр. 270). | Рад не показује изричито који је налаз студија случаја, интервјуа или анкете довео до ког решења модела, а посредна провера најављена на слици 2 није изведена као засебан корак; не разграничава шта је у поступку преузето из страних модела, шта прилагођено, а шта ново; не даје мерила по којима се бирају представници група и признаје појединац-ауторитет, иако је у 4.6 као прва два отворена проблема означио легитимитет сукобљених интереса и неједнаку моћ актера (стр. 266); законски основ предложених подзаконских аката није наведен; закључак не наводи ниједан број из сопственог истраживања, а реченица да обавезујућа регулатива није неопходна не слаже се ни с другом хипотезом, која говори управо о редефинисању обавезности. | 266, 270, 290–291, 310–311 | IAP2 2007; Conference of INGOs 2009, стр. 7; UNCHS 2001, стр. 9; Закон о потврђивању Архуске конвенције 2009, чл. 6 ст. 4 |
| 9 | Научни апарат, слике и језик: раскорак текста и пописа литературе у оба смера | Од 191 различитог дела на која се текст позива 110 нема јединицу у попису, међу њима и дела с дословним наводима и странама на која се аргументација ослања (Пауновић 2002, Петовар 2002, Беговић и др. 2010, Рител и Вебер 1973); обрнуто, око три петине јединица у попису у тексту се не наводи; стране навода погрешне су код више аутора (код Алмендингера наведене 83, 90 и 86, у изворнику 82, 89 и 87); неколико превода мења смисао — _the givenness of experience_ као „давање експертиза“ (стр. 42), Фливбјергово _tribal and democratic_ као „демократе и тоталитаристи“ (стр. 72); текст упућује „у табели бр. 2“ (стр. 58) где стоји табела 1. | Веза између текста и пописа литературе је непоуздана; Закон из 2003, по коме су рађени анализирани генерални планови, није у попису, а плански документи, извештаји о јавном увиду и записници комисија нису издвојени у попис извора нити се каже где су прегледани; садржај нема бројеве страна, две различите слике носе број 18 и две број 25, табеле 8 нема; рукопис није прошао завршну лектуру (словне грешке и у насловима, остаци машинске конверзије писма, адресе исписане ћирилицом, домен .yu угашен пре предаје), а облици истих имена разликују се у тексту и попису. | 42, 58, 72, 250 и попис литературе | APA 2010 (образац аутор–година); McAdoo 2010; Lee 2010 |
др Предраг Д. МрђаПовећање ефикасности испитивања мотора СУС применом динамичких метода
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Машински факултет · 2020Ментор: проф. др Ненад Миљић · Комисија: проф. др Ненад Миљић, др Слободан Поповић, др Драган Кнежевић, др Јован Дорић, др Радивоје Пешић9 примедби · машинство, мотори са унутрашњим сагоревањем
Дисертација предлаже да се део спорог стационарног испитивања мотора замени брзим динамичким испитивањем: спором нагибном променом једног управљачког параметра добија се приближна слика стационарног одзива, која служи као предзнање за боље постављен план накнадних испитивања и за повољнији редослед радних режима. Осврт налази да је рад солидан и добро изведен, да му је чињенична основа у највећем делу тачна, да је научни апарат изразито уредан и да аутор сам наводи ограничења својих налаза. Главне слабости су статистичке и методолошке: сви резултати динамичке методе почивају на једној серији мерења без исказане мерне несигурности, тврдња о повећању ефикасности изведена је из илустративног примера, а поређење модела урађено је над вредностима референтног модела. Ниједна од тих слабости не руши носеће тезе рада.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Једна серија мерења, без понављања и мерне несигурности | Одступања динамичке методе од стационарних резултата дата су као појединачне вредности, од око −10% до +8% и до −16%, а рад сам каже да су „svi rezultati ispitivanja sa SDN formirani na osnovu samo jedne serije rezultata“. | Без понављања, приказаног расипања и исказане мерне несигурности не може се поуздано разлучити систематска разлика од шума, а оцене тачности почивају на разликама од неколико процената. Ово је једина примедба која додирује саму тезу. | 132, 133, 182 | JCGM 100:2008 (GUM), т. 7.2.1; JCGM 200:2012 (VIM), т. 2.21 |
| 2 | Повећање ефикасности: илустративан пример, а не измерен оглед | Уштеда времена изведена је из конструисаног примера, који рад назива „primer koji ukazuje na potencijalnu uštedu vremena“, с претпостављеним временима стабилизације. | Претпоставке су на страни динамичке методе повољне, а једнак квалитет редукованог и пуног плана почива на статистици осмог поглавља, не на упоредном огледу на истом мотору. Тврдња из наслова тиме остаје потенцијална, а не измерена. | 181, 182 | аргумент из саме грађе рада; писани стандард за ово не постоји |
| 3 | Поређење модела над вредностима референтног модела | Редуковани планови пореде се с вредностима које даје сам референтни модел: „Podaci dobijeni evaluacijom referentnih modela, koriste se za generisanje novih“. | Мери се реконструкција глатке површи без мерног шума, а не одзив стварног мотора. Тиме је ослабљен аргумент против претераног прилагођавања модела, јер управо шум раздваја добар модел од прилагођеног. | 135, 148, 158 | Hastie, Tibshirani, Friedman, The Elements of Statistical Learning, 2. изд., 2009, гл. 7 |
| 4 | Обим уопштавања: један мотор, један сто, један параметар | Оглед је спроведен на једном турбопрехрањеном дизел-мотору и једном пробном столу, а због серијске управљачке јединице „jedini upravljački parametar koji je bio dostupan“ био је жељени ниво оптерећења. | Наслов и доприноси говоре о моторима СУС уопште, док бројчани налази потичу с једног мотора, једног параметра и дела радног поља. | 75, 148 | аргумент из саме грађе рада |
| 5 | Праг за додавање тачака, поклапање области и генетски алгоритам | Удео радног поља за додавање тачака је „iskustveno određen kao kompromis“, поклапање области оцењује се визуелним поређењем контура, а за генетски алгоритам нису дати величина популације, број итерација ни праг заустављања. | Нема анализе осетљивости резултата на изабрани праг и на избор филтра, нема бројчане мере преклапања области, а тачна репродукција оптимизације редоследа није могућа. | 105, 147 | Montgomery, Design and Analysis of Experiments, 9. изд., 2017; Box, Hunter, Hunter, Statistics for Experimenters, 2. изд., 2005 |
| 6 | Динамика мерног склопа и услови огледа | Рад наводи да „tačna prenosna funkcija senzora nisu poznati“, брзину наменских сензора описује као релативно велику, а температура горива није кондиционирана. | Динамика наменског мерног склопа, дакле временске константе и кашњења, није бројчано окарактерисана, а утицај температуре горива на расипање није бројчано исказан. | 75 | аргумент из саме грађе рада; метода није стандардизована, па терет документовања пада на аутора |
| 7 | Нетачности у уводном и прегледном делу | Дизелов циклус је означен као патентиран 1890. године; за Норвешку се наводи 47% нових, искључиво електричних возила у 2017. години; алгоритам 2-OPT поистовећен је с Лин–Кернигановим; процена трајања исцрпне претраге не следи из сопствених улаза рада. | Патент је пријављен 1892. и признат 1893; удео потпуно електричних возила у Норвешкој 2017. био је око 20,8%; 2-OPT и Лин–Кернигхан су различити поступци; из наведених улаза добија се други ред величине. | 1, 2, 140, 167, 169, 170 | сравњено с изворним подацима и литературом (в. осврт, одељак VII) |
| 8 | Формални слој: једначине, јединице, натписи и словне грешке | У појединим једначинама има омашки у индексима и нотацији, у табелама погрешних јединица и једне изостављене децимале, на сликама недовршених натписа и легенди, а у тексту словних грешака, једна и у наслову поглавља. | Бројност тих омашки нарушава уредност рукописа и тражи редактуру. | 23, 25, 29, 37, 123, 137, 140, 179 | SI брошура BIPM-а, 9. изд., 2019; ISO 80000-1:2009; Правопис српскога језика, Матица српска, 2010 |
| 9 | Научни апарат: ситни недостаци | Четири часописне јединице су непотпуне, једна скраћеница је погрешно развијена, интернет извори немају датум приступа, а сирови подаци и изворни код нису депоновани. | По међународној норми за библиографско навођење изостанак датума приступа и године код једне јединице јесте формални недостатак. | 8, 194–221 | ISO 690:2010; IEEE Reference Guide, 2018 |
др Дејана Н. МутавџинEmocionalna inteligencija kao činilac muzičke uspešnosti i dobrobiti mladih muzičara
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филозофски факултет · 2025Ментор: проф. др Ана Алтарас Димитријевић · Комисија: др Бланка Богуновић, др Зорана Јолић Марјановић, др Лука Мијатовић, др Драган Јанковић, по извештају од 20. јануара 20258 примедби · психологија (општа психологија, диференцијална психологија и психологија музике): емоционална интелигенција као способност (српска верзија MSCEIT-а, Тест речника емоција) и као црта (TEIQue) као предиктор објективне и субјективне музичке успешности, психичке добробити и добити од бављења музиком код 210 студената Факултета музичке уметности у Београду; хијерархијске регресије поврх академских способности и Великих пет, модели путања с цртом ЕИ као посредником, поређење извођача и студената наука о музичкој уметности, предлог мере OMU-48
Дисертација на узорку од 210 студената Факултета музичке уметности у Београду (141 с извођачких програма, 69 с наука о музичкој уметности) испитује да ли емоционална интелигенција, мерена и као способност (MSCEIT, Тест речника емоција) и као црта (TEIQue), доприноси музичкој успешности и добробити поврх академских способности и Великих пет. Осврт налази да је рад самостално замишљен и пажљиво изведен: теоријска синтеза смешта ЕИ у моделе развоја музичког дара, инструменти су приређени у више корака, рачун је готово без грешке, а провере робусности објављене су и кад нису ишле у прилог. Слабости су у извештавању о несигурности процена (без интервала поверења, прилагођеног R² и теста интеракције при поређењу програма), у узрочном речнику за пресечни нацрт, најизразитије у тумачењу модела путања — „To je i finalna potvrda medijatorskog položaja EI kao crte u strukturnim modelima“ (стр. 123) — у раскораку између ограда у резултатима и закључака у сажетку, импликацијама и завршним разматрањима, и у приказу извора, где су докази о инкременталној ваљаности ЕИ као способности пренети чвршће него што јесу. Извештај Комисије не наводи ниједну замерку.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Структурни модели тумачени као потврда посредовања | За модел 1a рад закључује: „može se zaključiti da su opaženi podaci nedvosmisleno potvrdili medijatorsku ulogu crte EI u strukturnom modelu“ (стр. 118), а целину одељка реченицом „To je i finalna potvrda medijatorskog položaja EI kao crte u strukturnim modelima“ (стр. 123). | Модели 1a–2b имају по један или два степена слободе, па њихова готово савршена подешеност значи само да нису одбачени, не да су тачни, и не проверава смер путања; модели у смеру хипотеза H4a и H4b и модели с мерама ЕИ као способности одбачени су једном реченицом, без приказаних индекса и коефицијената, а број испитаника, метод процене и начин тестирања посредних ефеката нису наведени. | 118, 120, 123, 125, 146, 150 | JARS-Quant (Appelbaum и др., 2018, Табела 7); Maxwell & Cole 2007; Preacher & Hayes 2008 |
| 2 | Поређење извођача и теоретичара без теста интеракције и без интервала поверења | Закључци да ЕИ различито доприноси код извођача и код теоретичара изведени су поређењем значајности у одвојеним регресијама на подузорцима од 141 и 69 испитаника; у Табелама 17–22 изведена су 54 теста инкремента, од којих је значајно петнаест. | Разлика у значајности сама није тестирана, корекције за вишеструко тестирање нема, а појединачни налази с p између 0,02 и 0,03 на подузорку од 69 испитаника нису стабилни; прилагођени R² и интервали поверења не наводе се ни у једној табели, а контролни блок изабран је постепеним методом уназад на истом узорку. | 102, 108, 143, 148 и Табеле 17–22 | Gelman & Stern 2006; Cumming 2014 (смерница 15); JARS-Quant, Табела 1; Field 2009, стр. 213 |
| 3 | Узрочни речник за налазе пресечног нацрта | „To znači da, i godine i TEIQue, nezavisno od ostalih prediktora, na ovom studijskom programu negativno utiču na prosečnu ocenu na studijama“ (стр. 108); у дискусији: „Drugim rečima, što osoba sebe smatra umešnijom u socijalno-afektivnom domenu, to će njen prosek na studijama biti niži“ (стр. 144). | Подаци пресечног корелационог нацрта не допуштају закључак о смеру деловања, а пресечни нацрт није наведен међу ограничењима; парцијални коефицијент из модела с осам предиктора чита се као однос нултог реда, док потискивање, колинеарност с Великих пет и плафон просека нису размотрени као статистичка објашњења. | 108, 114, 142, 144, 146, 148 | Wilkinson & TFSI 1999, стр. 600 |
| 4 | Закључци одлучнији од резултата: сажетак, импликације и завршна разматрања | Кад се просек замени оценом из главног предмета, допринос TRE пада „s izvornih statistički značajnih 2,6%, sveden na 0,1%“ (стр. 98), што се не помиње у завршним разматрањима ни у импликацијама; сажетак и завршна разматрања не наводе да хипотезе H4a и H4b нису потврђене, а посредовање у обрнутом смеру, у дискусији ограђено речима „Ipak, naši nalazi jesu interpretabilni“ (стр. 146), у сажетку се износи као налаз. | Импликације се позивају на посредне ефекте преко црте ЕИ, а не наводе да су за просек неповољног предзнака, што резултати бележе: „sva tri koeficijenta indirektnog efekta negativnog su predznaka (Tabela 23)“ (стр. 118); тврдња да су приређене мере субјективне успешности валидиране прејака је уз ниске до умерене корелације с објективним показатељима (0,19–0,32, Табела 8). | 98, 118, 146, 149, 150, 151, 152 | Универзитет у Београду, Упутство о облику и садржају докторске дисертације 2019, т. 5; JARS-Quant, Табела 1 |
| 5 | Одлуке о хипотезама без унапред изреченог правила | За H1a рад закључује да је „delimično podržana našim nalazima, i to jedino u slučaju EI kao crte“ (стр. 140), иако у резултатима стоји да TRE „modelu pridodaje sebi svojstvena i statistički značajna 2% varijanse“ (стр. 97); оцена да је „hipoteza 1b u velikoj meri podržana našim nalazima“ (стр. 140) важи за ЕИ као црту, а за ЕИ као способност подршка је слаба. | За хипотезе H1–H3 није унапред речено која мера, на ком критеријуму и на ком подузорку значи потврду, па оцене делимичне и великој мери дате подршке почивају на накнадном суду ауторке; тврдња „Hijerarhijske regresione analize potvrdile su da je predstavljeni doprinos autentičan“ (стр. 142) ослања се на појединачно значајан фактор у блоку који као целина није значајан (ΔF(4, 194) = 1,95, p = 0,10). | 60, 97, 99, 105, 140, 142 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Докази о инкременталној ваљаности ЕИ као способности пренети чвршће него што јесу | Рад каже да „Tu je, takođe, nađeno da i EI kao crta i EI kao sposobnost imaju specifičan doprinos predviđanju postignuća, kako u poslovima koji jesu, tako i u poslovima koji nisu toliko emocionalno zahtevni“ (стр. 11), а за метаанализу О’Бојла и сарадника да је „pružila je dokaze o inkrementalnoj validnosti mera EI – povrh kognitivnih sposobnosti i ličnosti – kada je reč o profesionalnim postignućima i to, opet, i za EI kao sposobnost i za EI kao crtu“ (стр. 11). | У изворнику ЕИ као способност „positively predicts performance for high emotional labor jobs and negatively predicts performance for low emotional labor jobs“ (Joseph и Newman, 2010, стр. 54), а О’Бојл и сарадници за мере способности налазе инкремент „minimal with an increase of only 0.4 per cent“ без статистичке значајности; уз то, студија Ванга и сарадника приказана је као медијација, а испитивала је модерацију, а ослонац хипотезе H4b (Fernández-Berrocal и Extremera, 2006) прегледни је чланак у коме таквих налаза нема. | 9, 11, 51, 61 | Joseph & Newman 2010, стр. 54; O’Boyle и др. 2011, стр. 801–802; Wang и др. 2022; Fernández-Berrocal & Extremera 2006 |
| 7 | Индекси субјективне успешности и општи скорови без психометријског образложења | „Množenjem odgovora na paralelnim ajtemima ovih skala i sabiranjem proizvoda dobija se Indeks subjektivne muzičke uspešnosti“ (стр. 71), при чему је одговор о непримењивости ставке кодиран нулом; за упитник SEMMU „Dobijeno je rešenje sa pet komponenata koje zajedno objašnjavaju 61,24% varijanse“ (стр. 79), па ипак распоред ставки „pre govori o monolitnoj strukturi upitnika“ (стр. 80). | Мултипликативни скор зависи и од броја одлика које испитаник сматра релевантним за свој поддомен, учесталост тог одговора по програмима није приказана, а теоријски распон индекса није наведен; анализа главних компонената описана је као провера латентне структуре, а хипотеза H4a проверена је само на нивоу целог скупа чинилаца, не и по чиниоцима. | 71, 79, 80, 82 | AERA, APA & NCME 2014, Стандард 1.14; Fabrigar и др. 1999, стр. 275 |
| 8 | Етика и опис узорка уредни у суштини, непотпуни у извештају | Рад наводи само „(Protocol #2024-50)“ (стр. 81), без датума, иако је прикупљање почело у пролеће 2023; учесницима је обећана анонимност — говори се о „garantovanju anonimnosti podataka“ (стр. 80) — а „Upitnike i testove bilo je moguće raditi pod šifrom ili pod svojim imenom“ (стр. 80); осипање од 306 на 210 испитаника рад признаје — „Ne znamo da li se ovi ispitanici po nekoj odlici razlikuju od ispitanika koji su popunili samo neke od instrumenata“ (стр. 148) — али не проверава. | На јавном списку етичке комисије исто истраживање има и ранији протокол #2023-011, одобрен 22. фебруара 2023, па етичког пропуста нема, али податак о првом одобрењу изостаје; подаци дати под именом и повезивани кроз више линкова нису анонимни него поверљиви; потпуни и непотпуни случајеви нису упоређени иако су демографски подаци за то прикупљани, а пројектована величина узорка није наведена. | 62, 64, 80, 81, 148 | JARS-Quant, Табеле 1 и 7; Komisija za ocenu etičnosti istraživanja (n.d.-a, n.d.-b); Wilkinson & TFSI 1999, стр. 596 |
др Александра З. НиколајевићКвалитет послова у Србији: обрасци алокације запослених и сегментација тржишта рада
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Филозофски факултет · 2023Ментор: проф. др Горана Ђорић · Комисија: др Слободан Цвејић, др Гордана Стојић8 примедби · социологија рада
Дисертација на подацима Европског истраживања услова рада из 2015. године гради меру квалитета посла за Србију, издваја четири профила послова и закључује да на домаћем тржишту рада постоје три сегмента. Осврт налази да је мерење изведено брижљиво и рачунски тачно, али да закључци превазилазе оно што подаци и примењени поступци носе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Средишња теза: сегментација тржишта рада | Сегмент се доказује неједнаком вероватноћом заузимања профила послова, на једном пресеку из 2015. године. Закључак ипак говори о ограничењима мобилности и „некомпетитивним зонама“. | Литература тражи више: различите механизме одређивања зарада и баријере мобилности, односно ред чекања за добре послове. Та два услова нису испитана. | 8, 113–114, 163 | Dickens & Lang (1985; 1992); Leontaridi (1998) |
| 2 | Регресија без мера прецизности | Табела коефицијената има само три колоне: B, Sig и Exp(B). Односи шанси између 10 и 29 читају се у тексту као тачне мере. | Нема стандардних грешака ни интервала поверења. Највећи коефицијенти почивају на ћелији од око седам случајева. | 161, 166–167 | Appelbaum и др. (2018); von Elm и др. (2007), ставка 16а; Wasserstein & Lazar (2016) |
| 3 | Број група без провере ваљаности | Четири кластера изабрана су визуелном проценом двеју кривих. Од броја група зависи и број „сегмената“. | Нема ниједног показатеља ваљаности решења ни провере стабилности. Метод, мера удаљености и софтвер нису именовани. | 132 | Rousseeuw (1987); Milligan & Cooper (1985); Hennig (2007) |
| 4 | Поузданост индекса | Рад тврди да сви индекси имају Кронбахов коефицијент изнад 0,7. | Индекс зараде почива на једном питању, а за меру од једне ставке тај коефицијент није дефинисан. Ниједна појединачна вредност није објављена. Коефицијент мери поузданост, а у раду се наводи као доказ ваљаности. | 123, 128 | Cronbach (1951); Tavakol & Dennick (2011) |
| 5 | Пондери и репрезентативност | Узорак је проглашен репрезентативним. Пондери се у раду не помињу. | Произвођач података препоручује пост-стратификационе пондере за анализу једне земље. Регионална расподела у раду одговара непондерисаним уделима, а узорак од 513 случајева једносмерно одступа од популације запослених. | 118, 120 | Ipsos NV за Еурофонд (2017), Технички извештај, стр. 156 |
| 6 | Језик закључака и домет налаза | Закључак говори о „судбини“ и о групама које „извесно стижу“ на добре послове. Три сегмента се утврђују за тржиште рада у Србији, у садашњем времену. | Највећа вероватноћа у табелама износи 0,70, а за профиле лоших послова 0,50 до 0,52. Подаци су из 2015. године, самозапослени су искључени, а одељка о ограничењима истраживања нема. | 119, 171–172, 180, 202, 204 | von Elm и др. (2007), ставке 19 и 21; Етички кодекс Америчког социолошког удружења (2018) |
| 7 | Изостављене димензије квалитета посла | Од седам Еурофондових индекса преузето је пет, један од њих раздвојен на два. Перспективност и интензитет рада изостављени су без образложења. | Перспективност мери сигурност запослења, а раст несигурности је носећа тема контекстуалног поглавља истог рада. | 26, 122 | Еурофондов прегледни извештај шестог таласа, на који се рад сам позива |
| 8 | Контекстуално поглавље: извори и тумачење статистике | Одредбе закона наводе се без бројева службених гласила, а комерцијална правна база означена је као званични извор. Пад неформалне запослености приписан је пандемији, а говори се о „редукцији броја“ запослених на неодређено време. | Званични низови показују да пад неформалне запослености почиње пре пандемије и да број запослених на неодређено расте. Година 2021. није упоредива с ранијим због промене методологије. Смер правне анализе је, с друге стране, у битном тачан. | 82, 84, 86, 100, 106, 110 | Званични текстови прописа с Правно-информационог система; билтени Анкете о радној снази РЗС |
др Марко НиколићArhitektura savremenog gradskog hotela – novi programski modeli za dinamično društvo
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски факултет · 2015Ментор: доц. др Александар Милојковић · Комисија: проф. др Никола Цекић (редовни професор, председник), доц. др Александар Милојковић (ментор), др Љиљана Василевска (ванредна професорка), др Даница Станковић (ванредна професорка), доц. др Мирко Грбић (Факултет техничких наука у Косовској Митровици)7 примедби · архитектура, архитектонско пројектовање, типологија хотела, градски хотел, историја хотела, хотелски хол као јавни простор, дизајн и бутик хотели, међународне хотелске групације
Дисертација прати развој градског хотела од утилитарне грађевине до друштвеног и културног облика и на изабраним примерима гради сопствену типологију савременог хотела. Осврт налази јасно омеђен предмет, прегледан историјски слој, самостално постављену типологију и закључак који ревидира полазну претпоставку у корист једног континуираног процеса. Слабости су методолошка самодекларација (најављене опсервација и емпиријска метода нису документовано спроведене), начин потврде двеју хипотеза, недоследан сопствени критеријум типологије и уредност у детаљу: несагласности натписа илустрација с телом текста, три илустрације и табела без извора, парафразе под наводницима и неуједначена транскрипција. Научни апарат од 341 јединице је двосмерно усклађен и уредан.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Најављене, а неспроведене методе | Увод најављује „metoda opservacije, odnosno posmatranja određenih referentnih objekata, kao i metoda analize sadržaja“ (стр. 6) и емпиријску методу сазнања; стварно тежиште рада је анализа садржаја секундарних и визуелних извора, студија случаја и синтеза. | Посматрање и емпиријска метода нису документовано спроведене: нема забележених посета објектима, теренске документације, разговора ни ауторских снимака; метод би требало описати онако како је изведен, а критеријум избора примера изричито именовати. | 6 | Groat и Wang 2013; Yin 2014; Flyvbjerg 2006 |
| 2 | Потврда треће и пете хипотезе ван оквира који би их проверио | Пета хипотеза је прогностичка — хотел „nastaviće da igra zapaženu javnu ulogu“ (стр. 5) — а трећа је постављена преко мерљиве величине — хотел „značajno utiče na stepen zadovoljstva korisnika“ (стр. 5) — али се мерење задовољства нигде не спроводи. | Обе хипотезе потврђују се интерпретацијом примера и исказима струке, односно понављањем у закључку, а не провером; биле би уверљивије да су од почетка постављене као интерпретативне тезе усклађене с примењеном анализом садржаја. | 5 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Сопствени критеријум типологије није доследно спроведен | Типологија себи поставља критеријум природе зграде и простора, али на историјским и прелазним целинама (хотели палате, пословни хотели, ланци) меша хронолошки, стилски, наменски и власнички критеријум — исту недоследност коју рад замера туђим поделама. | Недоследност је ублажена тиме што рад типологију свесно поставља као континуум и за блиске подтипове признаје да су разлике готово неприметне, али није потпуно уклоњена; завршна бинарна дијагноза у закључку није изричито повезана с вишечланом типологијом. | 75, 112, 222 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Натписи илустрација несагласни с телом текста | Натпис уз изворни Waldorf-Astoria датира га у 1852, док тело текста на истој страни наводи „Samo četiri godine kasnije, 1897. godine“ (стр. 32); Midland Grand датиран је двојако (стр. 25 и 27); опис De Rotterdama наводи четири куле (стр. 104), а следећа страна три (стр. 105); увод описује рад као „strukturirano u sedam poglavlja“ (стр. 7), док садржај и извештај комисије наводе осам. | Ниједна од несагласности не дира носеће примере ни тезу, али тачан податак стоји на једном месту, а нетачан на другом; све су ствар лектуре и уједначавања. | 7, 25, 27, 32, 104, 105 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Апарат илустрација: извори и промотивна грађа | Три илустрације наведене су без извора (Ил. 2.3.1, 2.3.7 и 2.3.23), једини табеларни прилог нема линију извора, иста адреса наведена је као извор двеју различитих фотографија (стр. 63 и 65), а део сликовне и описне грађе почива на промотивним и кориснички генерисаним изворима. | Право цитирања (Закон о ауторском и сродним правима, чл. 49) тражи да се на погодном месту наведе аутор цитираног дела; за савремене објекте промотивни извори су доследно атрибуирани, па читалац види њихово порекло, али би позивање на архивске и монографске изворе, с датумом приступа, било чвршће и уједначеније. | 63, 65, 113 | Закон о ауторском и сродним правима, чл. 49 |
| 6 | Парафразе под наводницима и неуједначена транскрипција | Ожеова мисао о нема-местима преноси се синтагмом која је парафраза (стр. 89), Kamin-ов „standard u pogledu visine“ (стр. 111) сужава смисао изворника, а навод из HotelChatter-а (стр. 148) сажима смисао; транскрипција личних имена није уједначена између тела текста и натписа илустрација. | Такве исказе требало би дати без наводника или уз назнаку да је реч о пренетој мисли; конвенција фонетског облика уз изворни у загради сама по себи је прихватљива, спорна је доследност коју Правопис тражи. | 89, 111, 148 | Правопис српскога језика, Матица српска, 2010 |
| 7 | Однос рада и извештаја комисије | Извештај у прегледу радова аутора наводи три рада с резултатима истраживања из дисертације, али трећи међу њима (PhIDAC 2012, о енергетској ефикасности) није у попису литературе рада нити се цитира; оцена да осмо поглавље одговара на све хипотезе важи за прву, другу и четврту. | Обимски подаци извештаја (242 нумерисане стране, осам поглавља, 121 илустрација, 341 библиографска јединица) одговарају стању у раду; оцене о методологији стоје само делимично. | извештај комисије | аргумент из грађе самог рада и извештаја |
др Милена ПетровићDvosmerni i dvokoračni ubrzani metodi za bezuslovnu optimizaciju
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Природно-математички факултет · 2014Ментор: проф. др Предраг Станимировић · Комисија: академик Градимир Миловановић (председник), проф. др Предраг Станимировић (ментор), проф. др Владимир Ракочевић, проф. др Драгана Цветковић-Илић, проф. др Предраг Рајковић (Машински факултет Универзитета у Нишу)9 примедби · математика, операциона истраживања, нумеричка оптимизација, убрзани градијентни методи, безусловна оптимизација, линијско тражење, конвергенција
Дисертација конструише три убрзане градијентне методе првог реда за нелинеарну безусловну оптимизацију — двосмерни метод ADD, двокорачни ADSS и његову једнокорачну трансформацију TADSS — у којима се дужина корака одређује Армијевом backtracking процедуром, а убрзање уноси скаларни параметар изведен из Тејлоровог развоја. За све три доказује добру дефинисаност и линеарну конвергенцију на униформно конвексним и строго конвексним квадратним функцијама, пореди их међусобно и са SM методом на скупу тест функција (број итерација, процесорско време, број евалуација) и обједињује их општом двосмерном/двокорачном шемом.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Два непотпуно спроведена међукорака у доказима | У доказу теореме о конвергенцији ADD-а на строго конвексним квадратним функцијама (Теорема 4.5) једна компонента разлаганог градијента носи, поред контрахујућег множиоца, и адитивни члан другог реда по кораку, који доказ нити ограничава нити уклања, а другу неједнакост само наводи; у доказу доње границе у леми TADSS дела (Лема 4.9) међукорак у низу (4.99) није тачан, а завршна оцена важи само за конкретне вредности параметара backtracking процедуре. | Тражена оцена контракције, како је исписана, не следи из показаног; обе празнине погађају строгост међукорака, а не исход — закључак о конвергенцији опстаје независним путем (квадратне функције су и униформно конвексне, па их покрива општија теорема). | поглавље 4 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Једначине сложене без квадратног члана, без множења матрицом или с погрешним знаком | У дефиниционој једначини параметра убрзања (4.14) изостао је квадратни множилац корака; помоћна функција за сопствени смер исписана је без квадратне форме, па би минимум био неограничен; мотивациона једначина за апроксимацију инверза Хесијана одштампана је с погрешним знаком; у једначини (4.106) изостало је множење матрицом. | Дословно узете, једначине не дају оно што текст тврди; исправан облик рад свуда користи у доказима и на суседним местима, па је реч о слагању, не о садржини. | поглавље 4 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Спецификација алгоритама и заштитно правило | У заглављима алгоритама ADD и TADSS наводе се два параметра која се ни у једном кораку не користе, док параметри backtracking процедуре и праг заустављања нису наведени; праг за замену параметра јединицом дат је једном као „није позитиван“, а једном као „строго негативан“; једна напомена спаја ознаке у непостојећу „Лему 4.93“. | Заштитно правило замене параметра јединицом излази из претпоставки под којима је конвергенција доказана и заслужује изричиту ограду; поистовећивање два различита услова у напомени треба уклонити. | поглавље 4 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Збирни фактори убрзања без профила учинка | Резултати су приказани збирним и просечним табелама; збирни фактори убрзања (реда неколико десетина до неколико стотина пута) аритметичке су средине преко функција чији се број итерација креће од десетак до преко сто хиљада. | Просеци преко скупа функција могу бити доминирани малим бројем најтежих проблема, па факторе треба узети као оквирне, а не као меру типичног понашања; профил учинка је пожељан начин прецизнијег приказа. | поглавље 4.5 | Dolan & Moré, Mathematical Programming 91, 2002 |
| 5 | Поновљивост огледа: непотпун опис окружења | Опис огледа наводи само процесор — „Workstation Intel Celeron 2.2 GHz“ (стр. 112), касније „Workstation Intel 2.2 GHz“ (стр. 132) — без RAM-а, оперативног система, верзије преводиоца, броја понављања мерења и експлицитних почетних тачака. | Празнине највише погађају процесорско време као једну од трију мера; број итерација и број евалуација су поновљиви, а почетне тачке имплицитно даје Андрејева збирка тест-функција. | 112, 132 | Crowder, Dembo & Mulvey 1979; Jackson и др. 1991; Andrei 2008 |
| 6 | Унутрашње неусаглашености у извештавању | Закључак да ADSS „višestruko prevazilazi SM i ADD algoritme“ (стр. 132) преувеличан је за број итерација наспрам ADD (предност око девет одсто, коју рад две стране раније назива „uz blagu prednost u korist ADSS algoritma“, стр. 130); реченица „Iako rezultati iz Tabele 4.10 pokazuju bolje performanse ADSS u 17 od 22 testiranja“ (стр. 142) приписује податак погрешној табели и погрешном методу; однос 18 од 25 треба да гласи 19 од 25; иста вредност из табеле употребљена је у тексту као процесорско време. | Противречности унутар исте стране и преувеличан суперлатив; тачни подаци стоје у табелама, па закључак не мења, али формулације треба ускладити. | 130, 132, 142 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Штампарске и нотационе омашке у прегледном делу | У општем алгоритму (2.1) корак ажурирања пренет је без вектора правца; у формули за метод конјугованих градијената (2.19) изостао је оператор сабирања; иста ознака користи се и за скаларни фактор убрзања и за матричну апроксимацију инверза Хесијана; акцелерациони градијентни метод означен је као „detektovao Nekulaj Andreji (N. Andrei) u radu [34]“ (стр. 19), иако је реч о јединици [3]. | Исправан облик рад по правилу даје на другом месту; двозначна нотација накратко може збунити, а погрешан број референце треба исправити. | 19 | Halmos, How to write mathematics, 1970; аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Транскрипција страних имена и лектура | Име Neculai Andrei јавља се у неколико прилагођених облика, презиме Borwein једном као „Barzilai i Borvein“ (стр. 14); прва реченица закључка гласи „Istraživanaja predstavljena u ovoj disertaciji“ (стр. 145); програмски језик наведен као „programskom jeziku visal C++“ (стр. 132); симплекс метод датован као „kraj ˇcetvrte decenije prošlog veka sa nastankom Dantzigovog simpleks metoda“ (стр. 1), иако је настао касних четрдесетих. | Норма прописује једно, доследно прилагођено писање страног имена; број словних грешака указује на непотпуну лектуру; датовање је омашка реда једне деценије. | 1, 14, 132, 145 | Правопис српскога језика, Матица српска, 2010; Nocedal & Wright 2006, гл. 13 |
| 9 | Научни апарат и извештај комисије | Попис од 62 јединице потпуно је двосмерно усклађен с позивањима; ситне омашке у јединицама (искварен списак аутора, недостајућа цифра у години, неуједначено писање презимена, један интернет извор без датума приступа); најављени индекс појмова не постоји; извештај наводи 23 табеле, а нумерисаних је 22; насловне стране носе две словне грешке у енглеском наслову. | Формалне замерке по мерилу једнообразности референци; неслагање броја табела је бројање у обрасцу, не недостатак рада. | 147–150 | ISO 690:2010; Одлука о достављању докторских дисертација, Гласник УНи 4/2013 |
др Марина Петровић-ЈилихДидактика књижевности у универзитетској настави приказана на истраживању модела преношења новије књижевности немачког говорног подручја
докторска дисертација · Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет · 2013Ментор: проф. др Нева Шлибар (Универзитет у Љубљани) · Комисија: проф. др Нева Шлибар (менторка), доц. др Саша Јазбец (Универзитет у Марибору), доц. др Сања Радановић (по извештају од 27. фебруара 2013)7 примедби · дидактика књижевности, немачки као страни језик, емпиријска наука о књижевности, позоришна педагогија, квалитативна методологија, германистика
Дисертација испитује положај књижевног текста у високошколској настави немачког као страног језика, гради сопствени књижевно-дидактички модел на емпиријској науци о књижевности и проверава га анализом школских докумената, упитником, интервјуима, групном дискусијом и позоришним пројектом. Осврт налази самосталан модел с пет премиса, доследан аналитички апарат од четири категорије, обиман квалитативни емпиријски слој и методолошку искреност у омеђавању домета. Слабости су тврдња о „доказаној“ успешности модела на неупоредивим групама и без контролне групе, уопштавање с малог крагујевачко-београдског узорка на наставну праксу целе земље, двострука улога наставнице-истраживачице без спољне провере, и научни апарат с високим уделом нецитираних јединица и омашкама нумерације.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Тврдња о „доказаној“ успешности модела | У завршним разматрањима стоји: „доказана је успешност примене књижевно-дидактичког модела у наставној пракси“ (стр. 248). Ефикасност се изводи из поређења огледне групе од осам студената, којима је „наставница је била ауторка овог рада“ (стр. 131), с неогледном — „Укупно их је 22, и то 9 са крагујевачког и 13 са београдског факултета“ (стр. 131) — завршне године, разних наставника и два града, без почетне мере и контролне групе. | За квалитативни, изричито експлоративни нацрт реч „доказана“ јача је него што грађа допушта; разлике у резултатима могу потицати од величине група, године студија, локације и наставника, а не од модела. | 131, 248 | аргумент из грађе самог рада; Witzel 2000 и Mayring 2000 о домету квалитативног нацрта |
| 2 | Уопштавање преко узорка | Из грађе ограничене на Крагујевац и Београд изводе се судови о целој земљи — „Иновације у дидактици и методици наставе књижевности на страном језику нису још дошле у Србију“ (стр. 163) — у напетости с ауторкином изричитом оградом да „не треба очекивати репрезентативне резултате, што никада и није циљ квалитативних истраживања“ (стр. 131). | Закључци о наставној пракси надилазе испитани узорак; требало би их доследно означити као усмерене хипотезе из експлоративног истраживања, како их рад на другим местима и одређује. | 131, 163, 247 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Двострука улога наставнице-истраживачице | Ауторка је осмислила модел, водила огледну наставу и позоришни пројекат, потом интервјуисала сопствене студенте и вредновала сопствену наставу; мера „успешности“ своди се на задовољство подучаваних студената, без спољног, анонимног оцењивача. | Ризик пожељних одговора у зависном односу наставник–студент није методолошки контролисан, него делимично признат; писани стандард који би такав нацрт забранио на рок не постоји, па се примедба води као логички аргумент. | 131, 171 | DGfE, Ethik-Kodex, 2010, §4(2) (аналошки) |
| 4 | Антиципација налаза пре изношења грађе | Успех модела најављен је у теоријском трећем поглављу — „показало је квалитативно истраживање спроведено након реализације драмског пројекта“ (стр. 70) — и глаголом доказати: „што ће бити доказано квалитативном анализом интервјуа и групног разговора“ (стр. 76), иако се доказна грађа предочава тек у седмом поглављу. | Налазе о успешности модела у поглављу које претходи грађи требало би доследно формулисати као најаве, а не као већ показано. | 70, 76 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Следљивост позоришног пројекта | Ток и кораци инсценације документовани су накнадним описом и видео-снимком завршне представе који није део рада, а не савременом евиденцијом, што бележи и Комисија. | Метод на који се рад ослања предвиђа вођење писане белешке ради накнадне провере; изостанак текуће евиденције умањује поновљивост пројекта. | 68–76 | Witzel 2000; Кодекс етике психолога Србије, 2000, т. 1.5.1 (аналошки) |
| 6 | Чињеничне и рачунске омашке | У наводницима и приписано изворнику стоји „нацистичку заслепљеност“ (стр. 104), док изворни чланак Томе и Ђурића на истом месту говори о националистичкој заслепљености; при сабирању заступљености задатака „172“ треба да гласи 272 (стр. 97); од седамнаест позваних на групну дискусију дошло је дванаест, па преостаје пет, а не шест (стр. 168). | Национализам није нацизам, па навод треба исправити; рачунска омашка обара оцену да су књижевни задаци заступљенији. | 97, 104, 168 | Тома и Ђурић, Наслеђе 5, 2006; рачун из самог рада |
| 7 | Научни апарат: попис и нумерација | Близу 56% нумерисаних јединица пописа не појављује се нигде у главном тексту и фуснотама; Флик 2003, цитиран са страном (стр. 172), нема јединицу у попису; два броја (23 и 150) двоструко су додељена, а један (48) прескочен, па постоје 224 јединице наспрам декларисаних 223; текст и попис местимично наводе различите године издања истог дела. | Попис слабо врши функцију радног апарата, а потпуност обавезних елемената референце је нарушена. | 172, попис литературе | ISO 690:2010; DIN 1505-2:1984 |
др Милана М. ПисарићПосебности доказивања дела високотехнолошког криминала
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Правни факултет · 2016Ментор: проф. др Милан Шкулић · Комисија: проф. др Милан Шкулић, проф. др Бранислав Симоновић, проф. др Татјана Бугарски, доц. др Вања Бајовић10 примедби · кривично процесно право
Дисертација обрађује доказивање кривичних дела високотехнолошког криминала: електронске доказе, радње за њихово прибављање по Конвенцији Савета Европе, домаће право и његову усклађеност с Конвенцијом, упоредна решења, међународну сарадњу, дигиталну форензику и заштиту приватности. Осврт налази да је рад самосталан и да му је чињенична основа у највећем делу тачна, али да приказ права Европске уније није био ажуран у тренутку предаје, да водећи предлог измене закона упућује на чланове које рад нигде не уводи, да анализа рачунарског претраживања података није доведена до краја и да је научни апарат непотпун. Ниједна од тих слабости не руши носеће тезе рада.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Право Европске уније: изостала Директива 2013/40/ЕУ | Напади на информационе системе приказани су преко Оквирне одлуке 2005/222/JHA, уз навод да је „предлог директиве је још увек у процедури усвајања“. | Директива 2013/40/ЕУ усвојена је 12. августа 2013, око две и по године пре предаје рукописа, ставила је ван снаге ту оквирну одлуку, а рок за њено преношење истекао је 4. септембра 2015. У раду се не помиње. | 36 | Директива 2013/40/ЕУ (Сл. лист ЕУ L 218, 14.8.2013) |
| 2 | Конвенција: рок очувања података пренет обрнуто | „хитно чување ускладиштених рачунарских података је потребно обезбедити у року до 60 дана“; за наредбу о хитном чувању рад додаје могућност продужења „за још деведесет дана“. | Члан 29 став 7 Конвенције прописује да очување траје „not less than sixty days“ — најмање шездесет дана, као минимум да би се поднео захтев за приступ, а не највише. Члан 16 став 2 допушта обнову наредбе, али њено трајање препушта националном праву. | 268; 118 | Конвенција о високотехнолошком криминалу (ETS 185), чл. 29 ст. 7 и чл. 16 ст. 2 |
| 3 | Водећи предлог упућује на чланове које рад не уводи | Дефиниција електронског доказа везује се за примену „члана 286 а, 286 б, 148 а, 160а, 160 б, 161. и 167а“. | Чланове 286а, 286б, 148а, 160а, 160б и 167а рад нигде не уводи под тим ознакама нити их повезује с осталим предлозима. Намера је препознатљива, али законодавац по тој упути не би могао непосредно да поступи. | 439 | Законик о кривичном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011 … 55/2014) |
| 4 | Рачунарско претраживање података: анализа није доведена до краја | Заштиту података трећих лица и уништавање небитних података рад разрађује за тајни надзор комуникације; питање непознатог извршиоца само дотиче у фусноти 463; техничку (не)повратност брисања података темељно обрађује у делу о форензици. | Те линије нису пренете на рачунарско претраживање, где су због масовне обраде туђих података најизраженије: да ли мера везана за „осумњиченог“ покрива откривање непознатог извршиоца; заштита трећих лица; обавеза уништења материјала наспрам неповратности брисања. | 161, 164, 179; 302–330 | Законик о кривичном поступку, чл. 163 и 178–180 |
| 5 | Сопствена теза о службама безбедности није доследно спроведена | Рад тражи да Законик треба „овластити само полицију на предузимање ове радње, а да се резултати надзора које спроводе службе безбедности не би смели користити као доказ“, јер „те службе безбедности нису орган кривичног поступка“. | Став је везан за тајни надзор комуникације, а није примењен на рачунарско претраживање из члана 180, чији круг извршилаца такође обухвата Безбедносно-информативну агенцију и Војнобезбедносну агенцију. | 178, 447 | Законик о кривичном поступку, чл. 180 |
| 6 | Упоредни део: без заједничког мерила и завршне синтезе | Критеријум избора држава је наведен, али је усклађеност с члановима 16–21 Конвенције као мерило примењена само на део обрађених држава; завршне упоредне синтезе нема. | Поређење остаје низ паралелних приказа. Уз то, италијанске измене законика приписане су уредби бр. 92/2008 уместо Закону бр. 48 од 18. марта 2008, а за холандски члан 126т тврди се да не тражи дозволу истражног судије, док је изворни текст изричито тражи. | 181 | Zweigert и Kötz (1998); Reitz (1998); Legge 18 marzo 2008, n. 48; Wetboek van Strafvordering, чл. 126т |
| 7 | Погрешна приписивања у судској пракси и међународним актима | У фусноти уз предмет Olmstead стоји да је „Суд је утврдио да тајно прислушкивање представља кршење 4. Амандмана“; пресуди Saunders приписана је синтагма „информационо друштво“, а пресуди Niemietz да је у њој „хард диск рачунара први пут препознат као средство општења“; спонтана размена информација наведена је као „члан 36“; директиву о задржавању података оборио је „Уставни суд Европске уније“. | Већина суда у предмету Olmstead одлучила је супротно (наведени став припада издвојеном мишљењу); Saunders се тиче привилегије против самооптуживања; значај пресуде Niemietz је проширење члана 8 на пословне просторије; спонтану размену уређује члан 26 Конвенције; директиву је огласио неважећом Суд правде ЕУ, како рад на другом месту тачно наводи. | 170, 261, 391, 394, 395, 422 | текстови наведених пресуда; Конвенција (ETS 185), чл. 26 |
| 8 | Хипотезе, интервјуи и оцена реферата комисије | Прву посебну хипотезу — да су потребни посебни принципи одређивања надлежности — рад у погледу просторне надлежности сам обара: „не постоји потреба за стварањем неких посебних принципа за утврђивање надлежности“. Два стручна интервјуа документована су упитницима у прилогу. | Закључак тај обрт не издваја као резултат, а реферат комисије наводи да је иста хипотеза доказана низом предлога измена закона, којих о надлежности у закључку нема. Уз интервјуе нису дати одговори ни опис бележења и обраде. | 59, 73, 435 | Hutchinson и Duncan (2012); Van Hoecke (2011); COREQ (Tong и др., 2007) |
| 9 | Дигитална форензика: застарели и нетачни детаљи | Рад наводи да је DFRWS модел настао „Као резултат рада техничке групе у полицији Њујорка 2000. године“; стандарде ISO/IEC 27042 и 27043 означава као нацрте; формат заглавља електронске поште приказује по RFC 2822; вероватноћа хеш-колизије дата је с погрешним редом величине. | DFRWS је научни скуп одржан 2001. године (тачан податак рад има у фусноти 650); оба ISO/IEC стандарда објављена су 2015; RFC 2822 замењен је 2008. стандардом RFC 5322. | 293, 320 | ISO/IEC 27042:2015 и 27043:2015; NIST SP 800-86 (2006); ACPO Good Practice Guide, v5 (2012); RFC 3227 (2002) |
| 10 | Научни апарат | Део дела наведених пуном референцом у фуснотама не налази се у списку литературе; ниједан интернет извор нема датум приступа; наслови одељака пописа и бројеви страна у садржају местимично се не слажу с текстом. | Попис не обухвата сва коришћена дела, а код променљивих мрежних садржаја без датума приступа не може се накнадно утврдити шта је аутор видео. | — | ISO 690:2010; OSCOLA, 4. изд. (2012); упутство ауторима Зборника радова Правног факултета у Новом Саду |
др Светлана С. ПоповићUticaj tipa promotora turbulencije na unapređenje membranske filtracije proteina mleka
докторска дисертација · Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет · 2011Ментор: проф. др Миодраг Текић · Комисија: проф. др Спасенија Милановић, проф. др Миодраг Текић, проф. др Gyula Vatai12 примедби · хемијско инжењерство, мембрански сепарациони процеси, прехрамбено инжењерство
Дисертација на једној керамичкој мембрани од 100 nm пореди три геометрије статичких промотора турбуленције, уврнуте траке, Keniks миксер и Koflo миксер у облику сечива, у микрофилтрацији протеина обраног млека, при истом протоку, истом процењеном Рејнолдсовом броју и истом губитку хидрауличке снаге. Осврт налази солидан и добро изведен експериментални рад с уверљивим носећим налазом да сви промотори повећавају флукс 200 до 650 одсто уз мање протоке и мању хидрауличку енергију при истом флуксу, с првом применом Koflo миксера у мембранској филтрацији и с методолошком пажњом у критеријуму стања мембране и основици енергетског поређења. Слабости су четвороструке и ниједна не руши носеће тезе: најављено варирање величине пора није изведено, па закључци важе за једну мембрану, једно млеко и један кратак модул; расипање мерења и буџет мерне несигурности нису приказани, што слаби закључке о финим разликама; механизам струјања изнет је као објашњење без мерења поља струјања; доње границе уштеда у закључку, две једначине, табела састава сировине и библиографски записи траже уредничку исправку.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Најављено варирање величине пора није изведено | Циљ обећава мембране различите величине пора: „Ispitivanja će biti izvedena primenom cevnih keramičkih membrana istih geometrijskih karakteristika, ali različite veličine pora.“ (стр. 31), а оглед је вођен на једној мембрани: „Aktivna površina membrane je iznosila 46,2 cm2, dok je srednja veličina pora 0,1 µm.“ (стр. 33). | Најављена променљива није уведена; закључци важе за испитану мембрану од 100 nm, једно млеко и један кратак модул од 0,25 m. | 31, 33 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Полазна претпоставка општија од закључка који је „потврђује“ | На почетку: „pošlo se od pretpostavke da promotori različitih geometrijskih oblika uzrokuju različita polja strujanja i padove pritiska u membrani pri istoj“ cross-flow брзини (стр. 30); у закључку: „Rezultati istraživanja su potvrdili polaznu pretpostavku, definisanu ciljem istraživanja, da helikoidna putanja strujanja kod uvrnutih traka obezbeđuje najintenzivnije odnošenje istaloženog materijala sa površine membrane uz najmanji pad pritiska odnosno gubitak energije.“ (стр. 92). | Исказ о хеликоидној путањи је интерпретативна конкретизација, не претпоставка изричито постављена на почетку; рад нема формално издвојену хипотезу. | 30, 92 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Физички немогућ састав сировине у табели | „Sastav obranog mleka dat od strane proizvođača dat je u tabeli 4.2.“ (стр. 38), а вредности су лактоза 75,0 %, пепео 7,6 %, сува материја 97,7 %, при чему збир компоненти (88,6 %) не даје наведену суву материју. | Очигледна омашка при преношењу декларације нарушава поверење у приказ услова. | 38 | унутрашња сагласност рада |
| 4 | Мерна несигурност без интервала и буџета | „Sva merenja su izvođena dva ili više puta i računate su srednje vredosti pri čemu je zapaženo dobro slaganje rezultata. Standardna devijacija nije bila veća od 6%.“ (стр. 33); расипање по тачки није приказано ни на сликама ни у табелама. | Два понављања дају један степен слободе, а збирна девијација без интервала није потпун исказ несигурности; погађа закључке о финим разликама међу промоторима. | 33 | JCGM 100:2008, т. 7.2.1 и 4.2.6; JCGM 200:2008, т. 2.15 и 2.20; ISO 5725-1:1994 |
| 5 | Аналитичке методе без нормираних референци | Азот по Кјелдалу наведен је без референце на стандард, а расподела величине честица мерена је ласерском дифракцијом без навода стандардне методе, при чему измерена вредност од око 0,176 µm лежи при доњој граници применљивости технике. | Проверљивост аналитичких резултата и селективности зависи од именованог стандардног поступка. | 38 | ISO 8968-1 | IDF 20-1:2001; ISO 13320:2009 |
| 6 | Ознака S за коефицијент пропуштања названа селективношћу | „Selektivost membrane (S) predstavlja sposobnost membrane da razdvaja različite komponenate, i u direktnoj je vezi sa koeficijentom propuštanja:“ (стр. 4), при чему је S = C_p/C_F; иста ознака и у другом значењу: „Bitnu karakteristiku membrane predstavlja i selektivnost (S) tj. odnos sadržaj proteina surutke i kazeina u permeatu“ (стр. 88). | По IUPAC-овој терминологији та величина је коефицијент пропуштања, а селективност се изражава фактором задржавања; једна ознака у два значења. | 4, 88 | Koros, Ma и Shimidzu 1996 (IUPAC) |
| 7 | Енергетско мерило без степена корисности пумпе | Мерило је изведено из хидрауличке снаге по запремини пермеата, без степена корисности пумпе и без пада притиска у остатку апаратуре; уштеде 50 до 75, 30 до 65 и 20 до 70 одсто односе се на хидрауличку енергију. | Искази о енергетски исплативој примени важе за хидрауличку, не за електричну енергију. | 81 | аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Омашке у запису једначина (4.4) и (4.13) | У једначини за фактор продужења хеликоидне путање одштампан је минус уместо плуса; у једначини за релативну потрошњу енергије у имениоцу је флукс уместо енергије, што израз чини димензионо неусклађеним. | Записи противрече суседним изразима и самом тексту. | 81 | унутрашња сагласност рада |
| 9 | Неусклађене границе флукса и уштеда између тела рада и закључка | „od tri do devet puta u zavisnosti od karakteristične dimenzije uvrnute trake“ (стр. 49) наспрам квантификованих 200 до 600 одсто за траке (стр. 90); закључак „Primenom UT1,0 moguće su uštede energije u rasponu od 50 do 75“ % (стр. 91) наспрам „najefikasnijom se pokazala UT1,0 sa uštedama od 54 do 75“ % (стр. 81); „Uštede energije u slučaju primene Keniks miksera su od 30 do 65“ % (стр. 91) наспрам „Keniks mikser doprinosi smanjenju potrošnje energije i to od 35 do 65“ % (стр. 82). | Повећање од око девет пута припада Keniks миксеру, не траци; доње границе уштеда заокругљене су ниже него у резултатима. | 49, 81, 82, 90, 91 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Механизам струјања као интерпретација, а закључак без исказа о селективности | Хеликоидне струјнице, радијално мешање и сударање струја тумаче се из измерених флукса и пада притиска и из литературних слика поља струјања, а поље струјања није мерено; рад сам бележи: „Pravilnost propuštanja u zavisnosti od geometrije primenjenog promotora nije uočena.“ (стр. 89). | Механизам је образложена интерпретација, не измерен налаз; о концентрисању, пропуштању и селективности закључак не садржи ниједан исказ иако су најављени циљем. | 89, 92 | аргумент из грађе самог рада |
| 11 | Научни апарат: дупли и непотпуни записи, интернет извори без датума | Четири пара јединица описују исти рад под два броја, па 86 навода описује 82 дела; три јединице немају наслов рада; четири интернет извора наведена су као голе адресе без наслова, године и датума приступа. | Потпуност и доследност библиографских података. | 95 | ISO 690:2010; ACS Style Guide, 3. изд. 2006 |
| 12 | Реферат: оцена да недостаци нису уочени | Реферат оцењује да су резултати понављани и прецизно приказани и да недостаци нису уочени; формални подаци реферата (104 стране, 40 слика, 16 табела, 86 навода) поклапају се са стањем у раду. | Из самог рада проверљиво се виде неиспуњена најава мембрана различите величине пора, неусклађене доње границе уштеда, механизам изнет без мерења поља струјања и изостанак приказаног расипања. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Дејан РадивојевићRegionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет · 2014Ментор: проф. др Владица Цветковић · Комисија: проф. др Владица Цветковић (ментор), проф. др Љупко Рундић, проф. др Маринко Тољић, др Дивна Јовановић (Геолошки завод Србије)9 примедби · геологија, регионална геологија, историјска геологија, стратиграфија, сеизмостратиграфија, тектоника, палеогеографија, нафтна геологија, Панонски басен, северни Банат
Дисертација даје регионално-геолошку, стратиграфско-тектонску и палеогеографску синтезу миоценских седимената северног Баната, у југоисточном делу Панонског басена, на основу индустријске базе нафтне компаније: преко 700 2D сеизмичких профила, 300 km² 3D сеизмике, каротажних мерења и око 800 бушотина. Применом сеизмостратиграфије, тектоностратиграфије и рифтне секвенционе стратиграфије израђује структурне карте и карте дебљина по бадену, сармату и панону, корелише домаће јединице с мађарским формацијама, изводи проградациони модел делтног система и геодинамички модел басена, и пореди нафтно-геолошко развиће депресија Српске Црње и Банатског Аранђелова.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Следивост: конверзија време–дубина описана само уопштено | „Za konverziju vreme–dubina, korišćene su prosečne intervalne brzine (na osnovu VSP merenja) izračunate u reprezentativnim bušotinama šireg istražnog područja.“ (стр. 107) | Без брзинског модела, пописа коришћених бушотина и исказане грешке конверзије, а пошто су сирови сеизмички и бушотински подаци власништво нафтне компаније и не прилажу се, независна поновљивост носивих квантитативних резултата (дубине, дебљине) остаје ограничена. | 107 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Самосталност: ауторов удео унутар коауторских резултата није издвојен | Носиви резултати сеизмостратиграфског дела и геодинамичка синтеза део су међународних коауторских радова (Pigott & Radivojević 2010; Radivojević et al. 2013; Matenco & Radivojević 2012; Magyar et al. 2013), уредно наведених у натписима слика. | Ни рад ни реферат не разграничавају изричито ауторов удео унутар тимских резултата, што за оцену самосталности докторске тезе остаје вредна замерка; атрибуција је транспарентна, а интерпретације профила северног Баната су ауторове. | прилог 3, слике 8.8–8.10 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Тврдње „први пут“ без ограде | „U doktoratu je prvi put prikazana rekonstrukcija progradacije duž celog Panonskog basena“ (стр. 3); геодинамички модел „u koji je prvi put uključen i njegov ključni“ југоисточни део (стр. 4); у историјату: „Prve radove o srednjomiocenskim naslagama na širem prostoru Banata objavio je Betger (Boettger, 1896, 1902, 1906)“ (стр. 10). | Проградацију ивице шелфа палео-Дунава дуж басена већ доноси ауторов коауторски рад Magyar et al. (2013); стварна новина је прва обједињена реконструкција за српски део басена и укључивање палео-Тисе; тврдње о приоритету у историјату треба изнети с оградом (бар једна је хронолошки непрецизна). | 3, 4, 10 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Бројчана процена ресурса без приказаног дијаграма | Закључак наводи „gde se može očekivati otkriće još nekoliko ležišta (3–4) ugljovodonika rezervi 500.000–1.000.000 t“ (стр. 146), док су криминг крива и дијаграм дистрибуције величине поља уведени само методолошки, а ниједан такав дијаграм за депресије северног Баната није приложен. | Процена се не може пратити од приказаног податка до резултата; почива на власничкој историји открића коју рад не прилаже, па би је требало изричито представити као оквирно очекивање. | 146 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Унутрашње несагласности бројева у закључку | Закључак наводи „Normalno rasedanje migrira u vremenu i prostoru i zauzima široki vremenski raspon unutar miocena (20–5,5 miliona godina).“ (стр. 145), поглавље 9.2 „apsolutno vreme ekstenzije (8–5,5 miliona godina) nije precizno određeno“ (стр. 127); дебљина панона дата је као 200–400 m по карти дебљина и као преко 400 m у закључку; правци доноса заокружени су на север и исток, док поглавље 8 наводи северозапад и североисток. | Бројеви описују различите ствари (укупни распон миграције раседања, несигурно апсолутно време завршетка, општи почетак рифтогенезе) и рад их на својим местима разграничава, али у закључку та разлика није изречена, па читалац може стећи утисак неусаглашености. | 127, 145 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Терминолошке и формулацијске непрецизности у сеизмостратиграфском делу | „Ranomiocenske operativne sekvence dobro se korelišu sa litostratigrafskim, vremenski transgresivnim jedinicama.“ (стр. 65); ознака P# носи двоструко значење — секвенце вишег реда и клинотеме нижег реда, „smena progradacionih (P1–P7) i agradacionih klinoformi (A1–A7).“ (стр. 83); величина 67 km/mil. god. означена је као „priliv“ (стр. 104). | Придев у кључном пасусу о корелацији не слаже се с приписивањем истих јединица горњомиоценским формацијама (мисли се на најстарије пострифтне секвенце); двострука употреба симбола може завести читаоца; јединица km/Ma открива брзину напредовања падине, а не запремински прилив. | 65, 83, 104 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Словна омашка у одређењу панона и ситне непрецизности у прегледном делу | „Izuzetak predstavlja depresija Srpska Crnja, gde je sinriftna faza nešto mlađa i odgovara poslednjoj fazi srednjeg miocena (panonu)“ (стр. 34), што иста страна демантује: „Gornjomiocenski (panon, pont) sedimenti najšire su rasprostranjeni i horizontalno i vertikalno.“ (стр. 34); типско село егенбуршког ката записано као „Loipersdorf“ уместо Loibersdorf (стр. 36). | Омашке које саме себе демантују или не мењају идентитет извора; носиви налаз о млађем синрифтном стадијуму у Српској Црњи остаје тачан. | 34, 36 | Steininger & Seneš 1971; Piller, Harzhauser & Mandic 2007 |
| 8 | Научни апарат: недостајуће и нецитиране јединице, листови ОГК ван пописа | Три дела цитирана у тексту немају јединицу у попису (Petković et al. 1977; Pamić et al. 1995; Roksandić 2001), пет јединица пописа не цитира се нигде (Davidović 2003, Haq et al. 1988, три Таријева рада); „Istražno područje je obuhvaćeno listovima Osnovne geološke karte: Subotica, Segedin, Bačka Topola, Kikinda i Žombolj, razmere 1 : 100.000.“ (стр. 5), а од листова ОГК уврштен је само Novi Sad, који је изван северног Баната. | Правило о литератури тражи да попис обухвати сва цитирана дела, а да не садржи она која се не цитирају; уз то стоје неслагања година (Placer 1999/1998), непотпуни записи и недоследни дијакритици мађарских имена. | 5, 147–160 | Универзитет у Београду 2011 (Упутства за обликовање докторске дисертације) |
| 9 | Реферат: погрешна јединица и приоритет без ограде | Реферат податак о 3D сеизмици преноси као „300 км3“, док рад доследно наводи 300 km²; оцена да су поједине методе примењене „по први пут јасно дефинисане и примењене у геолошкој пракси на нашим просторима“ ослања се на исте тврдње о приоритету које и сам рад износи. | Омашка у јединици је у реферату, не у раду; оцену о приоритету требало би ограничити на прву обједињену реконструкцију за српски део басена. | 1, реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Стефан С. РудаковићИновативни приступ процени стабилитета речно-морских бродова (A novel approach to stability assessment of river-sea ships)
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Машински факултет · 2020Ментор: др Игор Бачкалов · Комисија: др Игор Бачкалов, др Милорад Моток, др Маркос Мигес Гонсалес10 примедби · машинство, бродоградња, стабилитет брода
Дисертација прилагођава вероватносни оквир Друге генерације критеријума стабилитета неоштећеног брода речно-морским бродовима, и то за два облика губитка стабилитета за која су ти бродови рањиви: ваљање на бочном ветру и таласима и велика попречна убрзања. Осврт налази да је реч о солидном и самостално изведеном раду с једним аналитички чврстим налазом: поједностављена метода за пригушење ваљања, препоручена у оквиру, за пуне форме трупа даје физички немогуће негативно вртложно пригушење. Слабости су четвороструке: недоследан дугорочни стандард сигурности (0,06 наспрам 0,006) на коме је калибрисан предложени ниво 1, регресиони модели без мера квалитета уклапања, оцене тачности према референци која за овај тип брода није експериментално потврђена и уопштавања из три тест-брода и једног пловног подручја. Ниједна не руши носеће доприносе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Недоследан дугорочни стандард сигурности: 0,06 наспрам 0,006 | На стр. 28 рад усваја стандард 0,06, а на стр. 112, изводећи ниво 1, узима „the same standard as in SGISC“ уз вредност 0,006, десет пута строжу; за исти брод опсези метацентарске висине у поглављу 11 ужи су од оних у поглављу 10. | Бројке поглавља 10 и 11 непосредно су неупоредиве, а цео предложени ниво 1 калибрисан је на прагу који је погрешно означен као стандард оквира. | 28, 112 | документи седнице SDC 7 (фебруар 2020) на које се рад позива |
| 2 | Регресиони модели без мера квалитета уклапања | Регресионе формуле приказане су само дијаграмима расипања и интерквартилним опсегом; оно што се назива интервалом предвиђања јесте појас резидуала „obtained after removing 2.5% of the largest positive errors, and 2.5% of the largest negative errors“, а избор предиктора описан је речима: „After thorough examination and tests, three non-dimensional parameters were taken, which are presumed to make the best regression“. | Без коефицијента детерминације, корена средње квадратне грешке и стандардних грешака коефицијената поузданост главног практичног доприноса не може се независно оценити. | 92, 93, 98 | Montgomery, Peck, Vining 2012, §2.5 |
| 3 | Оцене тачности према непотврђеној референци | Сведени тродимензиони модел узет је за референтну вредност јер „is assumed to be the most accurate among the considered methods, because it better represents hydrodynamic effects“, при чему за сам метод рад каже: „it is an approximate method because it neglects the effect of damping“; за речно-морске бродове нема огледа. | Све оцене веће тачности мере се према референци чија апсолутна тачност за овај тип брода није показана; релативна поређења остају ваљана. | 60, 67, 83 | ITTC 7.5-03-01-01 (2017) |
| 4 | Верификација названа валидацијом | Рад каже: „The codes were validated based on the available test cases provided in IMO documents (IMO, 2013, 2016e). Furthermore, the codes were cross-checked in cooperation with other researchers“. | Слагање с показним примерима и туђим имплементацијама јесте верификација; валидација по оквиру струке тражи упоредне експерименталне податке. | 2 | ITTC 7.5-03-01-01 (2017) |
| 5 | Поправка вртложне компоненте на шест бродова уског опсега | Поправка отклања негативно пригушење, али је прилагођена на шест бродова у опсегу блок-коефицијента 0,798–0,851, док стварни речно-морски бродови иду до близу 0,92; рад сам бележи да „an accurate estimation of the eddy making component of such full-bodied vessels remains a task for the future“. | Поправка обезбеђује позитивност и смер, али не и потврђену тачност за пуније трупове, управо опсег већине разматраних бродова. | 52, 54 | ITTC 7.5-02-07-04.5 (2011) |
| 6 | Претпостављени улази без анализе осетљивости | „The actual vertical centre of gravity is not known, thus only position of metacentre KM is reported, obtained by the hydrostatic calculations based on input hull forms.“ Суви радијус инерције је претпостављен, а утицај те неизвесности на индексе није приказан. | Метацентарска висина је најутицајнији улаз за оба разматрана облика губитка стабилитета, а уз резултат не стоји мера његовог квалитета. | 5, 89 | JCGM 100:2008 (GUM), т. 0.1 |
| 7 | Уопштавања из три тест-брода и једног пловног подручја | Временски услови изведени су из једног подручја, белгијске обале, за које рад сам каже да су „are location-specific and most certainly they are inapplicable to other regions“; закључци о рањивости типа и о преовлађујућем облику губитка стабилитета изведени су из три тест-брода. | Бројчани опсези метацентарске висине и општи закључци треба да буду омеђени на разматране бродове и подручје. | 39 | DNV GL RP-C205 (издање септембар 2019) |
| 8 | Конзервативност нивоа 1 уграђена конструкцијом и празни опсези | Формуле нивоа 1 проширене су највећим одступањем од нивоа 2: „the formulae are modified by simply increasing the interval by the most extreme difference between the values calculated by the Level 2 and the formulae“; за неке бродове то даје инвертован опсег прихватљиве метацентарске висине, а реченица да брод C по нивоу 1 може пловити до одређене висине таласа не следи из табеле 11.3. | Доследност између нивоа је пројектни циљ, а не валидациони налаз; празан опсег рад не коментарише. | 114, 117 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Омашке у једначинама, сликама и табелама | У одштампаним једначинама потврђене су три словне омашке у слогу, спектрални момент нултог реда двапут је назван „first moment“, уз Фрудов број стоји јединица у чворовима, а блок-коефицијенти и газови истих бродова разликују се међу табелама. | Омашке не погађају резултате, јер су кодови верификовани на показним примерима, али погађају следивост улаза. | 3, 6, 29, 36 | SI брошура, 9. изд. 2019 |
| 10 | Научни апарат и језик | Две ознаке из истог реда додатака воде на истоветну јединицу, два рада истог аутора из исте године нису разликована, четири јединице немају назив зборника ни часописа, а у тексту је већи број словних омашки. | Попис би ради непосредне проверљивости требало допунити, а текст пре објављивања лекторисати. | попис литературе | ISO 690:2010 |
др Ана СарвановићОбразовни обрт: Ка савременим теоријама образовања у уметности и култури
докторска дисертација · Универзитет уметности у Београду, Интердисциплинарне студије · 2016Ментор: др Невена Хаџи Јованчић; коментор др Мишко Шуваковић · Комисија: др Невена Хаџи Јованчић, др Мишко Шуваковић, др Бојана Шкорц, др Јасмина Чубрило, др Никола Дедић11 примедби · теорија уметности и медија
Дисертација теоретизује „образовни обрт“, окретање савремене уметности ка образовању и производњи знања: одређује му појмовно језгро, изводи генеалогију од Шилера до прогресивних уметничких школа двадесетог века и показује данашње праксе, укључујући наставу уметности у општем образовању. Осврт налази да је рад амбициозан и добро изведен, да му је чињенична и цитатна основа у највећем делу тачна и да показује ретку критичку самосвест. Слабости су у артикулацији метода и хипотеза, у односу приказа и сопствене анализе у прегледним поглављима, у посредном путу до дела примарне грађе и у лектурском слоју. Ниједна од њих не руши носеће тезе рада.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Метод и хипотезе нису изричито именовани у раду | Увод описује поступке, али изричите, нумерисане формулације седам хипотеза и именована „методолошка мрежа“ налазе се тек у реферату комисије. | Читалац не може непосредно да упореди закључке с полазним претпоставкама, а у закључку нема изричитог осврта на сваку од седам хипотеза. | 5–9, 191–194 | Booth, Colomb, Williams, The Craft of Research, 3. изд., 2008 |
| 2 | Избор студија случаја није образложен као стратегија | Критеријум избора историјских школа и аутора изнет је описно, преко значаја и еманципаторске линије. У самој трећој целини израз „образовни обрт“ се не појављује. | Веза школа као претеча с тезом рада успоставља се тек у уводу, четвртој целини и закључку, уместо да буде изричита већ у историјском приказу. | 85–127 | Flyvbjerg, Five Misunderstandings About Case-Study Research, 2006; Yin, Case Study Research, 5. изд., 2014; Gerring, Case Study Research, 2007 |
| 3 | Опис нагиње над анализом у прегледним поглављима | У уводном мапирању кустоског дискурса, у прегледном делу четврте целине и у реконструкцији Еткинсонове теорије претежно се излажу туђи ставови. | Сопствени аналитички глас концентрисан је на ограничен број места, а критичка дистанца према синтетичком оквиру преузетом од коментора могла би бити израженија. | в. осврт, одељци III и VI | аргумент из саме грађе рада; писано правило о сразмери приказа и анализе не постоји |
| 4 | Посредан пут до дела носеће примарне грађе | Рансијеров Disagreement преузет је преко Бингама и Биесте, темељни извори о Баухаусу и Уновису преко секундарне литературе, а поједини наводи преко веб-скенова. | За најосетљивије појмове ослонац је на посредном путу уместо на изворнику, а исто Рансијерово место на једном је месту цитирано самостално, на другима посредно. | в. осврт, одељак VIII | The Chicago Manual of Style, 16. изд., 2010, одредба 14.273; ISO 690:2010, т. 4.1.1 |
| 5 | Пета и седма хипотеза шире су од онога што рад показује | Тврдња да институције професионалног образовања не прате промене у свету уметности поткрепљена је одабраним примерима, а најамбициознија хипотеза износи се у закључку у модалитету наде: „пружају наду да ће се то и остварити“. | Пета хипотеза остаје отворена приговору селективности примера, а опрез у закључку спушта завршну снагу аргумента. | 191, 194 | аргумент из саме грађе рада |
| 6 | Чињеничне прецизности у прве две целине | Уместо Лисабонске стратегије из 2000. године наведен је „Лисабонски споразум (Lisbon Treaty)“; Дејвид Ф. Нобл означен је као канадски историчар технологије; за поједине ауторе тврди се да су „први“ употребили термин. | Знање као економију уоквирује Лисабонска стратегија, а не уговор из 2007; Нобл је амерички историчар; тачније је рећи да су ти аутори међу првима увели термин. | 29, 31 | сравњено с изворним документима (в. осврт, одељак IV) |
| 7 | Чињеничне прецизности у приказу прогресивних школа | Програм Радног савета за уметност из 1918. приписан је Гропијусу у сарадњи с Таутом; почетак наставе у Улму 1953. везан је за зграду Макса Била; Инге Шол означена је као припадница Беле руже. | Програм је написао Бруно Таут, а Гропијус је био потписник; настава је 1953. почела у привременим просторијама, а Билова зграда отворена је 1955; Инге Шол била је сестра погубљених чланова и хроничар групе. | 86, 116, 117 | сравњено с институционалним изворима (в. осврт, одељак V) |
| 8 | Транскрипција и графија страних имена | Акроним московске школе писан је „ВКхУТЕМАС“; исти аутори јављају се у две графије, Kazimir и Kasimir, Rogof и Rogoff, Paulo и Paolo; у латиничним облицима има словних омашки, на пример „Michael Foucault“ и „Radical Thouhght“. | Устаљени српски облик је ВХУТЕМАС, а норма тражи постојаност прилагођеног облика имена и један доследан облик као прву одредницу у библиографији. | 22, 26, 27, 197, 202, 220 | Правопис српскога језика, Матица српска, 2010, т. 195 и 197; ISO 690:2010, т. 5.2.2 |
| 9 | Терминолошке непрецизности у преводу | Персов трећи члан тријаде преведен је као „интерпретатор“, реч „result“ као „сврха“, а наслови појединих дела нису донети потпуно. | Тачнији термин је „интерпретант“, дакле знак који знак производи, а не особа; наслове ваља донети потпуно и тачно. | в. осврт, одељак VII | The Chicago Manual of Style, 16. изд., 2010, поглавље 13 |
| 10 | Табела и текст о „новој парадигми“ нису усклађени | Табела трећу тријаду означава као „Нова парадигма“, док у тексту стоји Де Дувова ограда: „То је иста парадигма, којој је одузета вера и додата сумња.“ | Ознака у табели сугерише нову парадигму, супротно изворном ставу који рад иначе тачно преноси. | 143, 149 | аргумент из саме грађе рада |
| 11 | Научни апарат: ситни недостаци | У једној библиографској јединици година је одштампана као „207“, две вебографске јединице су истоветне, а неколико јединица сврстано је по имену уместо по презимену. | Те омашке нарушавају азбучни поредак и уредност пописа. | 197, 202, 204, 206, 217 | ISO 690:2010 |
др Ана В. СавићEkološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Биолошки факултет · 2012Ментор: доц. др Јасмина Крпо-Ћетковић и доц. др Ивана Живић · Комисија: др Јасмина Крпо-Ћетковић, др Ивана Живић, др Бригита Петров, др Зоран Марковић, по извештају од 6. јула 20128 примедби · екологија и хидробиологија: заједница макрозообентоса реке Нишаве на дванаест локалитета у паровима изнад и испод загађивача, једногодишње месечно узорковање с физичко-хемијским анализама, функционалне групе по исхрани и индекс трофичке потпуности (ITC), индекси диверзитета, кластер анализа и CCA, регресиони модели за хлорофил а и перифитон, нова метода сличности локалитета по трофичким гилдама
Дисертација на грађи с дванаест локалитета Нишаве и Јужне Мораве, узоркованих месечно од маја 2006. до априла 2007, даје први систематски преглед макрозообентоса целог српског тока Нишаве (132 таксона), примењује функционалне групе по исхрани и индекс трофичке потпуности, индексе диверзитета и CCA, и предлаже нову методу сличности локалитета по трофичким гилдама. Осврт налази да је рад поузданији у прикупљању и приказу грађе него у њеној обради и закључивању: пролећна табела физичко-хемијских чинилаца копија је зимске, натписи двеју табела су замењени, неколико вредности Shannon-овог индекса математички је немогуће, брзине из закључка о оптималној брзини струје у табели не постоје, мерни уређаји придружени су погрешним параметрима, а корелације од око 0,2 и описни CCA дијаграми у закључцима постају „Visok stepen korelacije“ (стр. 146) и доказ да је заједница „određena i uslovljena“ (стр. 151). Извештај Комисије не наводи ниједну замерку и у неколико тачака преноси оно што у раду не стоји.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Пролећна табела чинилаца средине копија је зимске | „Tabela 8. Prosek vrednosti faktora spoljašnje sredine u prolećnom periodu.“ (стр. 45) у свим редовима и колонама бројчано је истоветна табели „Tabela 7. Prosek vrednosti faktora spoljašnje sredine u zimskom periodu.“ (стр. 44). | Пролећни физичко-хемијски подаци у раду нису приказани, а тврдње које се позивају на табелу 8 ослањају се на зимске вредности; из рада се не види да ли је иста матрица ушла и у пролећну CCA анализу, па пролећно тумачење диверзитета и правило о односу TP/TN у закључку 14 почивају на табели која није пролећна. | 44, 45, 133, 134 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Замењени натписи табела филтратора и гребача | Под „Tabela 9. Broj jedinki filtratora po lokalitetima.“ (стр. 51) наведене су врсте рода Baetis, фамилије Heptageniidae и рода Melampophylax, а под „Tabela 10. Broj jedinki grebača po lokalitetima.“ (стр. 51) Hydropsychidae и Brachycentrus, које су по функционалној класификацији коју рад користи филтратори. | Текст табелу 9 узима као предиктор бројности филтратора у моделу за хлорофил а, а табелу 10 као бројност гребача у моделу за перифитон, па налаз „Ne postoji značajna povezanost sa brojnošću filtratornih organizama, što govori da njihov pritisak“ (стр. 52) нема поуздану подлогу; у табели 9 налази се и Baetis bioculatus, кога нема у фаунистичком прегледу. | 51, 52, 53 | аргумент из грађе самог рада; Merritt & Cummins 2007 (функционалне групе) |
| 3 | Математички немогуће вредности Shannon-овог индекса и закључак о диверзитету | У табели 44 Shannon-ов индекс за локалитет 6 лети износи 5,78 уз 26 врста (највише ln 26 ≈ 3,26), на чему почива тврдња да тај локалитет лети има највећи диверзитет јер се „karakteriše visokom koncentracijom kiseonika u ovom periodu i niskom koncentracijom nutrijenata“ (стр. 137); закључак 14 ипак тврди да „diverzitet u svim periodima zavisi u najvećoj meri od toga kolike su koncentracije nutrijenata“ (стр. 151). | Из обрасца са стр. 40 следи да H′ не може бити већи од ln S, а немогуће вредности јављају се и у табелама за Ephemeroptera и Gastropoda; без њих највећи летњи диверзитет има локалитет с највише нутријената, па за лето закључак 14 не стоји, а правило о кисеонику нема ослонца ни у тесту ни у видљивој вези. | 40, 76, 100, 137, 143, 151 | аргумент из грађе самог рада (образац индекса на стр. 40) |
| 4 | Оптимална брзина струје из закључка у табели не постоји | Закључак 3 каже: „Optimalna brzina vodene struje za razvoj fitoplanktonske zajednice u rečnom sistemu Nišave jeste 0,85 m/sec.“ (стр. 146), позивајући се на реченицу да је хлорофил а највећи на локалитетима 10, 7 и 3, „gde je brzina rečne struje približno ista (0,85 m/sec, 0,88 m/sec i 0,83 m/sec) (tabela 4)“ (стр. 49). | Тих вредности у табели 4 нема: локалитети 10, 7 и 3 имају 0,80, 1,03 и 0,66 m/s, а 0,85 m/s има локалитет 9, с нижим хлорофилом; нелинеарна веза брзине и хлорофила није ни испитана. | 49, 146 | аргумент из грађе самог рада (табела 4) |
| 5 | Мерни уређаји придружени погрешним параметрима, поступци неописани | За укупни азот и фосфор стоји: „Koncentracija totalnog azota (TN) i koncentracija totalnog fosfora (TP) određivane su pomoću uređaja WTW multi 340i probe.“ (стр. 33) — теренском мерачу с електродама, који те величине не одређује; температура, кондуктивитет, кисеоник и pH приписани су фотометру. | Дигестија, аналитичка метода и граница детекције за TN и TP нису описани иако су постојали међународни стандарди; за хлорофил а нису наведене једначине ни корекција за феопигменте; за BPK5 ни издање приручника ни метода; није речено како су протицаји с водомерних станица пренети на локалитете. | 33, 34, 40 | ISO 11905-1:1997; ISO 6878:2004; ISO 10260:1992 |
| 6 | Регресиони модел за хлорофил а прецењен као алат за предвиђање | Модел је приказан речима: „Ovaj regresioni model objašnjava 21% (R2=0,210) promene (varijanse) zavisne promenljive (koncentracije hlorofila a). Model pokazuje značajnu predikcionu moć (sig=0,003).“ (стр. 52), а закључак 4 додаје да се на основу тих података „može preračunati koncentracija hlorofila a“ (стр. 146). | Модел објашњава петину варијансе, није проверен на независним подацима, нису дати број случајева ни значајност појединих коефицијената, а коефицијент уз TP негативан је иако рад налази значајну позитивну корелацију хлорофила а с TP, што упућује на колинеарност предиктора. | 52, 146 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Индекс трофичке потпуности с одступањем од изворног поступка | Индикаторска вредност гилде рачуна се из удела врста гилде у заједници сваког локалитета, а не као стална тежина из базе програма, како је индекс дефинисан; рад закључује: „Može se zaključiti da vrednosti Ctot prate promene vrednosti nutrijenata.“ (стр. 119). | Класе квалитета свих дванаест локалитета остају исте и по изворном поступку, али се поткласе мењају на четири локалитета; граница IV класе у табели 3 преклапа се с III класом; веза Ctot и нутријената кроз свих дванаест локалитета на граници је значајности и није статистички проверена, а закључак 12 изоставља изузетак пара 1–2 наведен у резултатима. | 38, 116, 118, 119 | bij de Vaate & Pavluk 2004: 50, 52 и табела 3; Pavluk et al. 2000 |
| 8 | Нова метода сличности без једнозначне дефиниције и без поређења с постојећим мерама | Мера различитости одређена је као „zbir rastojanja između svake gilde koja nedostaje samo jednom lokalitetu od svake gilde koja je prisutna na oba lokaliteta“ (стр. 38), а вредности у табели 37 тачно су двоструко веће од тако описаног збира; предност методе показана је само замишљеним примером: „U komparaciji zamišljenih“ (стр. 150) локалитета. | Ћелија за пар 1–4 по описаном правилу треба да гласи 90, а не 40, па реченица „Sledeći po meri sličnosti jesu lokalitet 4 i 1, pa 4 i 10.“ (стр. 121) не стоји; кружни распоред гилди узима суседне гилде као функционално најсличније без образложења за све парове, а метода није упоређена с утврђеним мерама сличности на истим подацима. | 38, 121, 150 | Legendre & Legendre 1998 |
др Микица З. СибиновићСтруктурне промене и просторна диференцијација пољопривреде у сеоским насељима Региона Београда
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Географски факултет · 2014Ментор: др Иван Раткај, ванредни професор · Комисија: др Иван Раткај, др Мирко Грчић, др Миладин Шеварлић16 примедби · друштвена географија, аграрна географија, рурални развој, Регион Београда, типологија пољопривреде, шифт-шер анализа
Дисертација мери структурне промене и просторни размештај пољопривреде у 138 сеоских насеља Региона Београда кроз два транзициона циклуса (1991–2002. и делимично 2002–2011), на пописној грађи Републичког завода за статистику, применом аграрних густина, условних јединица, метода сукцесивних делитеља, шифт-шер анализе, показатеља продуктивности и аграрног потенцијала и типологије насеља факторском анализом и кластеризацијом. Осврт налази да је носећи налаз, да највеће промене и највећи пад производње нису концентрисани по ободу урбане зоне него су просторно раширени, методолошки чврсто изведен свесном комбинацијом двеју метода, да је типологија документована транспарентно и обезбеђена за поновљивост приложеним подацима и кодом, и да аутор кроз цео рад показује изразиту методолошку самосвест. Слабости су четвороструке: каузална атрибуција узрока дуготрајној економској кризи изведена по искључењу, непотпуна поновљивост условних јединица и завршног корака типологије, локализоване бројчане несагласности и научни апарат (карте без исписаног извора, попис неусаглашен с позивима, транскрипционе омашке). Оцена: солидан и самостално изведен рад, уз препоруку пет измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Циљ најављен шире него што га аналитичка поглавља испуњавају | Стоји да је „крајњи циљ ове студије усмерен је на параметризацију и оптимизацију аграрног система Региона Београда у процесу структурних и просторних трансформација“ (стр. 1), а међу задацима је и провера могућности „научног предвиђања будућих тенденција пољопривреде“ (стр. 2); формалан оптимизациони модел ни поступак прогнозе не спроводе се. | Формалан раскорак најављеног и оствареног домета: оптимизација у аграрно-географском регистру легитимно значи научну основу за управљање, што рад параметризацијом и типологијом доставља, али би прецизнија формулација циља уклонила привидну неусаглашеност с изведбом. | 1, 2 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Основна хипотеза описна и неоповргљива, радне хипотезе разасуте | „Основна хипотеза ове студије заснива се на претпоставци да је пољопривреда у сеоским насељима Региона Београда функционисала као релативно стабилан систем док се развијала у оквиру бивше СФРЈ“ (стр. 2); серије почињу 1986, а суштинска анализа је 1991→2002, па стабилно стање у СФРЈ није измерено. | Тврдња нема мерила стабилности ни базне серије којом би се измерила; носеће, проверљиве радне хипотезе постоје, али су разасуте по поглављима и у уводу нису изричито постављене као оповргљиве. | 2 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Позитивна каузална атрибуција изведена по искључењу | Негативни налаз, да промене нису ободно концентрисане, методолошки је чврсто изведен, али приписивање узрока дуготрајној економској кризи и санкцијама (стр. 62, 90) почива на временском поклапању и просторној раширености, а није изоловано од истовремених чинилаца (депопулација, деаграризација, губитак тржишта, престанак пословања великог комбината). | Шифт-шер и метод сукцесивних делитеља утврђују просторно-структурни образац, али сами по себи не идентификују конкретан узрок; атрибуцију ваља исказати као најуверљивије објашњење обрасца, а не као доказан једини узрок. | 62, 90, 288 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Бихевиористички приступ најављен, а не изведен; ризик еколошке грешке | Најављено је да је „уведен је и бихевиористички приступ у аналитички поступак“ (стр. 16), али у изведби нема ни упитника, ни интервјуа, ни теренске грађе; нацрт је агрегатан (јединица посматрања је насеље), а местимично се изводе тврдње о одлукама индивидуалних произвођача и о саморегулацији производње (стр. 289). | Бихевиористичка парадигма у аграрној географији канонски је везана за перцепцију и одлучивање произвођача, а закључивање о појединцу из груписаних података носи ризик еколошке грешке; такве исказе ваља доследно означавати као интерпретацију. | 16, 289 | Ilbery 1985; Kitchin и Tate 2000 |
| 5 | Коефицијенти пондерисања условних јединица нису дати у самом раду | Житна јединица, условно грло, редукована површина и условни пољопривредник носе сваки прорачун, али коефицијенти пондерисања нису дати ни табеларно ни формулом: „Пондерисање је извршено према упутству Комисије за пољопривреду Међународне географске уније“ (стр. 15). | Изричито навођење коефицијената у самом раду олакшало би независну поновљивост; приговор није да су коефицијенти погрешни него да нису објављени. | 15 | Kostrowicki и Szyrmer 1991; Тодоровић 2002 |
| 6 | Сеоска насеља издвојена само административним критеријумом | Увод најављује дефинисање сеоских насеља „на основу административних, функционалних и структуралних критеријума“ (стр. 1), али је за издвајање 138 насеља операционализован искључиво административно-правни принцип (стр. 17), чиме у сеоска улазе и функционално приградско-урбана насеља попут Калуђерице. | То може ослабити тумачење рурално-урбаног конфликта баш на ободу зоне, предмету носеће хипотезе; алтернативни OECD-ов праг густине рад набраја, али не расправља. | 1, 17 | OECD 1994; OECD 2006 |
| 7 | Хетерогеност извора и завршна тачка серија | Стање 2011. ослања се на непубликовану процену Републичког геодетског завода (фн 11), различите методологије од пописних година, па је серија асиметрична (производња мерена 1991/2002, коришћење земљишта до 2011); аграрна компонента пописа становништва доследно се назива пописом пољопривреде. | Хетерогеност извора и ослањање на непубликовану грађу за завршну тачку требало је изричито образложити као ограничење методологије, а не тек као успутну ограду; ефекат дефиниционих разлика између пописа није квантификован. | 15 | Dunn 1960; Holden, Nairn и Swales 1989; Knudsen 2000; методолошка објашњења РЗС |
| 8 | Регионални просек рачунат на 166 уместо на 138 насеља | „забележена је пољопривредна производња у просечном износу од 30.890 жј“ (стр. 235) — рачунато дељењем укупне производње са свих 166 насеља Региона, а не са 138 сеоских насеља на којима се води анализа (5.127.754/166 = 30.890); исти именилац погађа и просечну сточну производњу (стр. 227) и основу за пројекцију. | Именилац је недоследан с остатком рада, па су релативна поређења с регионалним просеком систематски потцењена за око 17%; референцу поређења требало је ускладити с бројем сеоских насеља. | 227, 235 | унутрашња сагласност рада |
| 9 | Унутрашња противречност о паду пољопривредног становништва | Рад наводи 44.465 пољопривредника за 1991. и 28.704 за 2002. (стр. 30), што је пад од 35,4%, а истовремено тврди да је број пољопривредног становништва „остао је на приближно истом нивоу (смањио се за 0,9%)“ (стр. 31). | Те две тврдње се искључују; ниједна величина у раду не даје −0,9%; бројку и тврдњу о непромењеном нивоу треба исправити. | 30, 31 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Несагласни прикази апсолутних промена и удела земљишта | Шифт-шер набрајање на стр. 67 (воћњаци −7.486, виногради −227, ливаде −2.430 ha) не слаже се с Графиком 3 и стр. 75 (воћњаци −14.844, виногради −5.078, ливаде +4.293 ha), код ливада чак и по предзнаку; удели структуре обрадивог за 1991. — „најзаступљеније су ораничне површине (78,2%),“ (стр. 74) — не реконструишу се из апсолутних површина; збир насеља по правцима за 1991. даје 140 уместо 138; смањење сетвених површина наведено је као „сетвених површина од 26.270 ha (28,7%)“ (стр. 84) и као „износи -26.278 ha, што је укупно смањење засађених површина“ (стр. 85). | Локализоване несагласности које треба ускладити; меродаван је приказ с Графика 3, на коме почивају закључци. | 67, 74, 75, 84, 85 | унутрашња сагласност рада |
| 11 | Две демонстративно погрешне бројке у биљној производњи | Проценат пада укупне биљне производње наведен је као 54,2% („износио је 1.282.391 жј, односно 54,2%“, стр. 132), док апсолутни износ даје пад од 45,76%, како рад и сам наводи на стр. 143 и 148; просечна регионална развојна компонента наведена је као −7.725 жј (стр. 141), док по ауторовој формули и наведеном просечном паду по насељу (9.293 жј, стр. 132) треба да износи −9.293 жј; праг типова промене исказан је час у жј, час у процентима (стр. 146, 148). | Обе бројке су погрешне, али изоловане; 54,2% је заправо задржани удео производње 2002. у односу на 1991; ознаку јединице прага треба исправити. | 132, 141, 143, 146, 148 | унутрашња сагласност рада |
| 12 | Погрешно заведен методолошки извор шифт-шер анализе и реторичка појачавања | У тексту и попису стоји „(видети рад: Darryl et. al. 2009)“ (стр. 66), при чему су лична имена аутора узета као презимена и наведена погрешна година; реч је о раду Holden, Nairn и Swales (1989). Термин „што указује на неконтролисани процес деаграризације“ (стр. 106) везан је за ситне апсолутне губитке сунцокрета; нормативне вредности о профитабилности повртарства (стр. 108) наведене су без извора. | Библиографску јединицу треба исправити; реторичка појачавања и оквирне коефицијенте требало је поткрепити изворима или ублажити. | 66, 106, 108 | Holden, Nairn и Swales 1989 |
| 13 | Типологија: показатељи адекватности само за једну годину, изведени показатељи међу улазима, завршни корак неописан | Факторска анализа спроведена је засебно за 1991. и 2002, али је наведен само један КМО (0,793) и један Бартлетов тест; међу 32 улазне варијабле укључени су изведени показатељи (аграрни потенцијал с комуналитетом 0,978/0,986); однос случајева и променљивих (138 : 32) нижи је од препоруке; ниво пресека дендрограма и правило придруживања кластера ка шест типова нису експлицирани; критеријум задржавања фактора назван је јединичним кореном. | Показатеље адекватности треба известити за обе анализе, Фактор 1 тумачити с оградом због засићености димензијом обима, а завршни корак типологије описати тако да се може поновити. | 267, 270 | Kaiser 1974; Fabrigar и др. 1999; Costello и Osborne 2005; Hair и др. 2010; Field 2009; Everitt и др. 2011 |
| 14 | Карте и графикони без исписаног извора, нејединствен запис | Рад је картографски обиман и дисциплинован (64 тематске карте), али карте и графикони немају исписан ред извора испод илустрације, на неким картама изостаје ознака севера; децимални раздвојник је на једном месту недоследан („64.8%“ и „62.1%“, стр. 109); за исти показатељ користе се термини посебна и специфична аграрна густина; две словне омашке у презименима („Ševalić“ стр. 297, „Сибивновић“ стр. 344). | Упутство Универзитета изричито тражи да се извор наведе непосредно испод илустрације, а ознака севера је обавезан елемент тематске карте; реч је о доследној формалној мани апарата, не о неверодостојности приказа. | 109, 297, 344 | Упутство УБ 2011, Прилог 4; Slocum и др. 2009; APA 2010; Мастило 2005 |
| 15 | Попис литературе неусаглашен с позивима у оба смера | Извори цитирани у тексту без јединице у попису: Chomitz и Gray (1996) и Irwin и Geoghegan (2001) (стр. 55), Фези и Бајтман (2009) (стр. 56), Синклер (1967) (стр. 6), позиви с погрешном годином („Antrop, 2002b“ стр. 139; „Спасовски, 1988“ стр. 258); пет јединица у попису не цитира се у тексту; Григово друго издање заведено је с погрешном годином и издавачем, назив часописа за Антропа и презиме Højring погрешно; „Tarant“ уместо „Tarrant“. | Обавезујуће правило Универзитета тражи да у попису буду сви радови на које се упућује и само они; непотпуне јединице треба допунити, транскрипцију ускладити с Правописом. | 6, 55, 56, 139, 258, 296 | Упутство УБ 2011, Прилог 4; ISO 690:2010; Правопис 2010 |
| 16 | Реферат: оцена „потврђених хипотеза“ важи у формалном смислу | Реферат наводи да су полазне хипотезе потврђене; рад на више места наводи да су хипотезе потврђене, али је то претежно опис резултата истом мером којом је хипотеза исказана; основна хипотеза (стабилност у СФРЈ) уопште се не тестира, а каузална хипотеза „потврђена“ је по искључењу урбанизацијског обрасца, а не изолованим доказом узрока. | Оцена важи у формалном, а не у смислу оповргљиве провере узрока; рад је пропустио да разлику између доказаног обрасца и најуверљивијег објашњења изричито именује. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Душан М. СтаменковићГлаголи људског кретања у енглеском и српском језику у светлу когнитивне семантике
докторска дисертација · Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет · 2013Ментор: проф. др Предраг Новаков · Комисија: проф. др Ђорђе Видановић, проф. др Предраг Новаков, проф. др Јасмина Грковић-Мејџор14 примедби · англистика, когнитивна семантика, контрастивна лингвистика, глаголи кретања, прототипичност, сликовне схеме, превођење
Дисертација подвргава глаголе природног људског кретања контрастивној когнитивносемантичкој анализи у енглеском и српском језику: троструко мери могућу прототипичност глагола (оцењивање изворних говорника, тест слободних асоцијација, корпусна учесталост), даје систематичан речнички опис двадесет глагола из сваког језика с уједначеним сликовним схемама и на паралелном преводном корпусу двају романа Пола Остера проверава везу прототипичности с константношћу и разноврсношћу преводних решења. Осврт налази да је средишња претпоставка постављена оповргљиво и потврђена измереним корелацијама, да су графички апарат и паралелни корпус самостални доприноси и да су речнички наводи и атрибуције поуздани, а као слабости издваја конструктну ваљаност лествице прототипичности, статистички слој (несамерљиве скале, Кронбахова алфа ван претпоставки, Пирсонов коефицијент на ранговима, непотпуно извештавање), кодирање без другог кодера и домет уопштавања с уског корпуса, те рачунске и апаратске омашке. Оцена: солидан и самостално изведен рад, уз препоруку четири групе измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Терминологија закључивања: корелациона провера уоквирена као „доказивање“ | Корелациона провера претпоставке уоквирена је речју доказивање (стр. 6), а експеримент је означен као „први од два корака ка доказивању“ (стр. 206). | За корелациони нацрт, који хипотезу може да поткрепи или обори, али не да докаже у дедуктивном смислу, реч је прејака; прецизније је говорити о провери или поткрепљивању хипотезе. | 6, 206 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Помак субјекта у закључној реченици и прејако „само“ | Претпоставка и мерена величина тичу се енглеских глагола и њихове удаљености од центра, а закључак на стр. 281 чврсте преводне везе приписује српским глаголима ближим центру; на стр. 279 стоји да корелације „постоје само између резултата првог и трећег експеримента“ (стр. 279), док рад на стр. 130 за пар првог и другог огледа даје статистички значајне вредности и каже да оне „нису занемарљиве“ (стр. 130). | Субјект закључне реченице требало би да гласе енглески глаголи (или централни парови), иначе се привидно замењују улоге променљивих; тачније је рећи да су корелације првог и трећег огледа најизраженије. | 130, 279, 281 | унутрашња сагласност рада |
| 3 | Конструктна ваљаност лествице прототипичности | Прва мера тражи оцену релевантности, не прототипичности: „Молимо Вас да оцените наведене глаголе природног људског кретања на основу тога колико су они релевантни за ваше свакодневно искуство“ (стр. 115); трећа мера је корпусна учесталост; изједначавање тих мера с прототипичношћу није изричито валидирано. | Процедура којом се прототипичност мери тражи да испитаник оцени колико је члан добар пример категорије, а не колико је релевантан за његово свакодневно искуство. | 115, 123 | Rosch and Mervis 1975; Rosch 1975 |
| 4 | Обједињавање несамерљивих мера без нормализације | Три мере различитих скала (релевантност 1–7; асоцијације сведене на 1–7; учесталост сведена на нелинеарне и по језицима различите разреде) сабирају се у јединствен збир, без назначене нормализације; седмостепена скала даје ординалне податке. | Пошто скале нису изједначене, збирни поредак носи имплицитне тежине појединачних мера, а аритметичке средине и збирови на ординалним подацима имају ограничену пуноважност. | 123, 136 | Jamieson 2004; аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Статистички показатељи: Кронбахова алфа, Пирсонов коефицијент на ранговима, непотпуно извештавање | Кронбахова алфа употребљена је као потврда поузданости скале, а рачуната је на елементима који нису паралелни показатељи једне латентне особине; Пирсонов коефицијент примењен је на рангове; значајност се даје само ознаком нивоа, без тачне p-вредности, величине узорка, интервала поверења и величине ефекта. Исте слабости понављају се у четвртом огледу (алфа 0,769 на три хетерогено скалиране и међузависне величине). | Висока алфа сама по себи не сведочи о интерној доследности; за рангове је примеренији Спирманов коефицијент; стандард извештавања налаже да се уз сваку меру дају величина ефекта и интервал поверења. | 130, 207 | Tavakol and Dennick 2011; Cortina 1993; Siegel and Castellan 1988; Wilkinson и Task Force on Statistical Inference 1999; APA Publication Manual 2010 |
| 6 | Структурно неуједначени узорци и корпуси различите величине без нормализације | Српски узорак претежно чине студенти (око 80% студената англистике), енглески знатно мање (око 40%), уз старије испитанике и делом електронско попуњавање; учесталост се мери на корпусима битно различите величине и обраде (Корпус савременог српског језика, око 113 милиона речи, неетикетиран; COCA, око 425 милиона, етикетиран), без описане нормализације; префиксирани деривати рачунају се с основним глаголом. | Могући системски конфаунд за директно међујезичко поређење; поређење учесталости преко корпуса различите величине без нормализације на милион речи тражи опрез, а одлука о дериватима није потпуно симетрична међу језицима. | 115, 136 | Dörnyei and Taguchi 2010; McEnery, Xiao and Tono 2006 |
| 7 | Тест слободних асоцијација с унапред уписаним глаголима | У тесту слободних асоцијација унапред су уписани неки глаголи (у српском три: ходати, трчати, ићи; у енглеском два: walk, run), при чему је ићи дато намерно да подстакне деривате, а претварање редоследа асоцијација у оцену изведено је произвољно, мада транспарентно. | Унапред понуђене ознаке усмеравају одговор; еталонске норме асоцијативних тестова траже да се испитанику да само стимулус, без понуђених одговора. | 115 | Rosch 1975; Nelson, McEvoy and Schreiber 2004 |
| 8 | Рачунске омашке у бројчаној грађи трећег поглавља | У Табели 17 пет глагола чија учесталост припада разреду 10.001–20.000 (rush, escape, swim, advance, wander) добило је оцене у распону 1–2 уместо прописаног, при чему сам рад прописује да су „Глаголи са 10.001 – 20.000 инстанци употребе делили су распон оцене од 2 до 3“ (стр. 136); у Табели 15 збир прве две мере за три енглеска глагола узет је за тачно 2,00 већи, а вредност за zigzag стоји 5,50 уместо 5,00. | Најозбиљнија омашка нарушава монотоност оцењивања учесталости и може благо померити границу избора двадесет глагола; графикони 7 и 8 нису позвани у тексту нити имају легенду с границама прстенова. | 136 | унутрашња сагласност рада |
| 9 | Преносно-рачунске омашке у кључној Табели 21 четвртог огледа | Глаголу leap као прво преводно решење штампано је „пливати“ (решење за swim из реда изнад); у закључку се leap смешта на тринаесто место са шест решења, док табела даје ранг 18 и осам решења; за charge збир константности (11,67%) и одступања (89,33%) износи 101%; негативна корелација наведена је као 0,883 без знака минус; на стр. 207 стоји „35 од 60 глагола“ (стр. 207), где у истом пасусу укупан број износи 65. | Омашке нарушавају поверење у бројчану грађу, али не мењају корелације на којима почива закључак; свака је лако исправива и локална. | 207, 211, 213 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Кодирање дословне и метафоричке употребе без другог кодера | Носеће проценте дословне, метафоричке и прелазне употребе (Табела 23, 64,94% : 35,06%) кодирао је сам аутор, без другог кодера и без изричите мере међукодерског слагања, при чему је категорија прелазних случајева дефинисана меко. | Методологија идентификације метафоре тражи изричит, поновљив поступак и, у строжој верзији, проверу слагања међу кодерима; репродуцибилност је везана за више аналитичара. | 230 | Pragglejaz Group 2007; Steen и др. 2010; Krippendorff 2004 |
| 11 | Домет најширих закључака с корпуса од два романа једног писца | Паралелни корпус чине два романа једног писца у преводу претежно једне преводитељке, број примера по глаголу изразито је неуједначен (од 320 за to go до 13 за to cross), па је појединачно анализирано дванаест од двадесет глагола; закључак о „системским сличностима између два језика“ (стр. 282) почива на уској емпиријској основи; најфреквентније решење названо је најтипичнијим. | Идиолекат преводиоца може да утиче на избор решења, па је реч о корпусно поткрепљеној индицији, а не о доказу на нивоу језичких система; израз типичан треба разликовати од прототипичности. | 272, 282 | Olohan 2004; Williams and Chesterman 2002 |
| 12 | Речнички наводи, транскрипција и датовања | У неколико дословних речничких навода изостало је оно што стоји у одредници (реч „идући“ у дефиницији глагола проћи; тачка-запета у дефиницији глагола to leave); дефиниције из Речника Матице српске наводе се без тома и стране; име Yoshihiko Ikegami јавља се као „Јошихико“ и као „Joшико“/„Јошика“, презиме коауторке као Rappaport Havav наспрам исправног облика у апарату, презиме Cronbach као „Кромбах“; позив Fauconnier 1995 у библиографији стоји под 1985, Сидова књига наводи се и као 2002 и као 2003, Кестлеров наслов у телу рада гласи The Act of Creation, а у библиографији The Art of Creation. | Транскрипцију треба ускладити према важећој норми, а том, издање и страна код дословних речничких навода побољшали би проверљивост носеће грађе. | 18, 34, 42 | Правопис српскога језика 2010; Прћић 2008 |
| 13 | Научни апарат: недостајуће и нецитиране јединице, неслагања година | „Marchand 1960“ (стр. 18) не налази се ни у библиографији ни у индексу имена; „Berlin, Breedlove and Raven 1974“ (стр. 61) нема јединицу; „Радовановић 2007а, б, в“ (стр. 74) нема покриће; „Прћић 2005: 170–171“ (стр. 18) наводи се двапут, а библиографија има само Прћић 2008; позив „Palmer 1974“ и јединица Palmer 1967 не слажу се у години; десет јединица нигде се не цитира; индекс имена меша тело текста и попис. | Библиографија би требало да садржи само дела на која се рад позива, а сваки позив јединицу; статус истог необјављеног рада бележи се двојако, а један интернет извор нема датум приступа. | 18, 61, 69, 74 | LSA Unified Style Sheet 2007; ISO 690:2010; The Chicago Manual of Style, 16. изд. |
| 14 | Реферат: три нијансе између оцене и текста | Реферат закључује да „Предата дисертација не садржи недостатке који би утицали на резултате истраживања“ (реферат) и наводи да је прототипичност глагола утврђена, док је сам рад опрезнији (стр. 123); за шесто поглавље реферат наводи да је проучено двадесет глагола, док је појединачна анализа спроведена за дванаест, што рад сам образлаже (стр. 272). | Оцена да рад не садржи недостатке који би утицали на резултате оптимистична је с обзиром на стварне рачунске омашке у Табели 21 и на ограничења која аутор сам наводи; тачнија је ауторова уздржанија формулација. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Светлана СтанаревићКонцепт безбедносне културе и претпоставке његовог развоја
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Факултет безбедности · 2012Ментор: доц. др Миленко Бодин · Комисија: доц. др Миленко Бодин (председник, ментор), проф. др Радомир Милашиновић, проф. др Љубомир Стајић (по реферату од 27. августа 2012)7 примедби · студије безбедности, безбедносна култура, национална култура и национална безбедност, стратешка култура, теорије културе, национални идентитет
Дисертација заснива појам безбедносне културе као синтезу знања о култури и знања о безбедности и излаже претпоставке његовог развоја. Осврт налази доследно спроведен хуманолошки темељ, самостално разграничење безбедносне од стратешке културе, терминолошки зрело раздвајање безбедносне (security) и сигурносне (safety) културе и обраду односа националне културе и националне безбедности. Слабости су доказна снага „потврде“ полазишта усвајањем сагласних ставова, изостанак једног фиксираног сопственог одређења појма и најављеног модела, неизведена примена на Србију и мале земље коју реферат истиче, и научни апарат који је истовремено предимензиониран и непотпун.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Доказна снага „потврде“ полазишта | Полазишта су постављена као теоријска питања и претпоставке „које могу имати и функцију хеуристичких смерница“ (стр. 12), али су поједина формулисана одсечно, чак узрочно — „Национална безбедност је условљена националном културом и идентитетом“ (стр. 13) — а у закључку се потврда саопштава прозом: „Као што се показало исправним“ (стр. 355). | Потврда се изводи прегледом и усвајањем сагласних ставова, а не самосталним извођењем ни провером; за теоријско-концептуалан рад то је легитимно, али реторика је одсечнија него што недоказни карактер разраде допушта. | 12, 13, 355 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Најављени модел и операционализација нису изведени | Одељак о методу наводи да је „Метода моделовања послужила је за формирање модела структуре и функционалног модела безбедносне културе“ (стр. 37), али такав именован модел није изложен, а закључак „развој прогресивних теоријских модела“ (стр. 358) наводи као отворен задатак; најављена операционализација „да би се касније појмови претворили у инструменте за прикупљање искуствених података“ (стр. 34) не спроводи се. | Поједини најављени методолошки кораци остали су неиспуњени; замерка не тражи другачији, емпиријски рад, што реферат изричито искључује. | 34, 37, 358 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Средишњи појам без једног фиксираног одређења | Формално одређење преузето је од Стајића — „скуп усвојених ставова, знања, вештина и правила из области безбедности“ (стр. 31) — и надограђено сопственим димензијама, али се наводи у две благо различите варијанте (стр. 31 и 258), док се на другим местима безбедносна култура карактерише час преко понашања, час преко порекла из националне културе. | За рад чији је циљ да појам што прецизније одреди, изостанак једног сажетог сопственог одређења слаби тежиште; мерило доброг појма тражи разграниченост и кохерентност. | 31, 258 | Gerring, What Makes a Concept Good?, Polity 31/3, 1999 |
| 4 | Декларисани допринос за Србију и мале земље није изведен | Реферат истиче допринос модела „а посебно у мањим земљама, попут Србије“, док рад остаје на општем и међудржавном нивоу; сопствена емпиријска грађа ауторке о људској безбедности и безбедности младих остаје неискоришћена и као илустрација. | Декларисани допринос остаје најављен, а не изведен; сама дисертација ту примену није поставила као предмет него као могућност коју отворени концепт нуди. | закључак | аргумент из грађе рада и реферата |
| 5 | Ослонац на посреднике и апаратске непрецизности у прегледу | Носеће прегледне целине почивају претежно на по једном синтетичком извору, а део класика теорије културе захваћен је посредно преко домаћих прегледа; недоследна транскрипција и словне омашке у изворним облицима имена (нпр. „Хотстеде [Geert Hotstede]“, стр. 124–125, док је исти аутор другде тачно наведен); дословни искази наведени без фусноте с извором и страном. | Посредно навођење доследно је означено ознаком „према:“, али за темељне појмове у концептуалном раду ослањање на посреднике умањује самосталност приказа; локализација стране дословног навода обавезан је елемент референце. | 124, 125 | ISO 690:2010; The Chicago Manual of Style, 16. изд., 2010; Правопис српскога језика, 2010 |
| 6 | Попис литературе предимензиониран и непотпун | Око 35 од 178 јединица пописа нигде се у раду не цитира, док неколико дела цитираних у фуснотама пуним податком нема јединицу у попису (Бузан, Krause, Хофстеде); свих 20 интернет-извора наведено је без датума приступа; садржај литературу смешта на стр. 360, а она почиње на 361. | Попис ствара утисак ширег апарата него што је употребљен, а истовремено изоставља ауторе значајне за појам безбедности из ког рад полази; датум приступа обавезан је елемент референце за електронске изворе. | попис литературе | ISO 690:2010 |
| 7 | Веза с домаћим стратешко-правним оквиром | Рад се нигде не позива на Стратегију националне безбедности Републике Србије (2009), која употребљава синтагму безбедносна култура као основ унапређења националне безбедности, ни на Устав; Бела књига Савета Европе помиње се у тексту (стр. 105), али није у попису. | То је доследно теоријском карактеру рада, али слаби везу с домаћим оквиром који рад тежи да обликује. | 105 | Стратегија националне безбедности РС, Службени гласник РС 88/2009 |
др Драган Г. СтојковићСветска финансијска криза и перспектива развоја тржишта капитала
докторска дисертација · Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет · 2019Ментор: проф. др Милена Јакшић · Комисија: др Срђан Маринковић, др Виолета Тодоровић, др Ненад Јанковић10 примедби · економија, финансије, тржиште капитала
Дисертација обрађује узроке светске финансијске кризе из 2008. и њен утицај на националне тржишта капитала, с тежиштем на Београдској берзи: од појмовног оквира и историје криза, преко поређења слома 1929. и кризе 2008. и прегледа регионалних тржишта, до три властита истраживања српског случаја. Осврт налази да је реч о солидном и обимном раду с фактографски поузданим прегледом светских тржишта и ретком методолошком самосвешћу. Слабости су три: хипотезе нису усклађене с техникама којима се проверавају, завршни искази на неколико места иду даље него грађа, најизразитије у тврдњи о паду ликвидности берзи „у свим регионима“ 2008, коју сопствени подаци рада оповргавају, а властитим истраживањима недостају методолошки кораци и документованост. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотеза о корелацији проверена тестом узрочности | Прва хипотеза гласи: „Развој тржишта капитала је у позитивној корелацији са економским растом“, а проверава се Грејнџеровим тестом: „У истраживању узрочног односа између развоја берзе и економског раста користиће се Granger-Causality Test“. | Грејнџеров тест мери смер предиктивне претходности међу серијама, а не постојање ни предзнак корелације; знак везе рад изричито не рачуна, па позитивна корелација из теста не следи. | 3, 5, 57 | Granger 1969 и 1980; Hoover 2001 |
| 2 | Пад ликвидности „у свим регионима“ који сопствени подаци оповргавају | Закључак тврди да „је 2008. године дошло до значајног пада вредности индикатора величине и ликвидности берзи у свим регионима света, чиме се потврђује Хипотеза 3“, док рад раније показује да се „уочава се знатно виша вредност индикатора ликвидности берзи акција на крају 2008. године у односу на претходни период“. | Показатељ ликвидности те године није свуда пао, него је у више региона порастао, као механичка последица пада капитализације у имениоцу уз повећан промет; тврдњу о паду ликвидности у свим регионима треба преформулисати. | 137, 142, 204 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Друга и трећа хипотеза без узрочног односно статистичког теста | Друга хипотеза, да либерализација и дерегулација узрокују кризе, потврђује се прегледом литературе, а трећа дескриптивним поређењем показатеља пре и после 2008: „Анализом вредности овог индикатора у периоду пре и након настанка глобалне финансијске кризе може се извући закључак о њеном утицају на ова тржишта“. | Узрочни закључак из истовремености дерегулације и кризе не следи без контрачињеничног поређења, а описно поређење без основице тренда и без теста треба изричито тако и означити. | 5, 91, 136 | Blaug 1992; Forbes, Rigobon 2002; Bekaert и др. 2014 |
| 4 | Економетрија: без теста коинтеграције и структурног лома | Модел VAR(2) оцењен је на кварталним подацима од трећег квартала 2003. до првог квартала 2018; серије су интегрисане реда један, а посматрано раздобље обухвата кризу 2008. | Требало је испитати коинтеграцију или применити поступак ваљан уз интегрисане серије, тестирати структурни лом и образложити ред модела; није наведено ни да ли је серија БДП-а реална и десезонирана. | 57 | Engle, Granger 1987; Johansen 1988 и 1991; Toda, Yamamoto 1995; Perron 1989; Enders 2014; Младеновић, Нојковић 2015 |
| 5 | Анкета без оквира узорка, стопе одзива и упитника | За анкету о мотивима за одлазак на берзу не наводе се оквир избора предузећа, број послатих и враћених упитника, стопа одговора ни време спровођења; упитник није приложен, а корелационе табеле почивају на око 28 опажања. | Без тих података анкета није поновљива нити се може оценити пристрасност узорка; тест значајности примењен је на велик број парова без ограде о вишеструким поређењима. | 186, прилози | Groves и др. 2009; Dillman, Smyth, Christian 2014; AAPOR 2016; Pagano, Panetta, Zingales 1998; Jamieson 2004 |
| 6 | Прогноза индекса сезонским методом и оцена тачности унутар узорка | Индекси Београдске берзе прогнозирани су Винтерсовим сезонским методом, који програм означава као примерен серији с трендом и сезоном: „This model is appropriate for series with a linear trend and a seasonal effect that does not depend on the level of the series“; избор модела заснован је на кориговању унутар узорка. | Месечни берзански индекс близак случајном ходу нема дванаестомесечни сезонски образац, а строга оцена тачности тражи издвојени део серије и поређење с наивном прогнозом; интервали неизвесности су веома широки, па допуштају и промене које закључак одбацује. | 193–197 | IBM SPSS Forecasting 20, 2011; Fama 1970; Tashman 2000; Hyndman, Koehler 2006; Gardner 2006 |
| 7 | Закључци категоричнији од налаза у телу рада | У телу стоји ограда: „утврђена веза није обострана и није довољно јака да би се говорило о берзи као значајном фактору развоја српске привреде“, а у закључку: „Спроведеним емпиријским истраживањем потврђује се Хипотеза 1“. Ограничења су издвојена само уз прогнозу, а не пренета у закључак и апстракт. | Категоричан тон потврде нема пуно покриће у опрезнијем налазу поглавља; оно што треба поправити већ је у раду тачно написано, само на погрешном месту или без ограде. | 57, 197, 202 | аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Застарели прикази институција и ситне чињеничне омашке | Британско регулаторно тело FSA, укинуто 2013, описано је као највише; за оснивање комисије за хартије од вредности наведен је и Glass-Steagall акт; банка чији је пад 1930. изазвао панику названа је Bank of America уместо Bank of United States; лимит осигурања депозита дат је као „100.000 USD“ иако је до предаје подигнут на 250.000. | Прикази су преузети из старијих извора и не одражавају стање на дан предаје; ниједна омашка не мења ток аргументације. | 10, 31, 47, 75, 77, 91–93 | изворни подаци и прописи важећи на дан предаје |
| 9 | Медијски извори за носеће бројеве и омашке у јединицама | За јавни дуг и дефицит САД и пад аустралијског тржишта наведени су медијско-порталски извори тамо где су постојали примарни; заглавље једне табеле гласи „у млрд. USD“ иако су вредности у милионима, а актива кинеских банака дата је у милијардама уместо у билионима. | Реч је о навођењу и о јединицама, не о нетачности: сравњивање показује да су сами износи тачни. | 31, 148, табеле трећег дела | Booth и др. 2016; FORCE11 2014; Demirgüç-Kunt, Levine 1996 |
| 10 | Научни апарат: позивања без јединице и аутори по личним именима | Известан број позивања у тексту нема јединицу у списку литературе, страни аутори често се цитирају по личним именима уместо по презименима, а домаћи прописи наводе се без измена и без броја службеног гласила; најрелевантнији сопствени рад о берзи и расту из 2013. нигде у тексту није цитиран. | Читалац те изворе не може да нађе, а веза навода с јединицом се губи. | попис литературе | ISO 690:2010; Јединствена методолошка правила за израду прописа 2010; Правопис српскога језика 2010 |
др Данијела Стошић ПанићРаст и развој малих и средњих предузећа у власништву предузетница
докторска дисертација · Универзитет у Нишу, Економски факултет · 2015Ментор: проф. др Сузана Стефановић · Комисија: проф. др Биљана Предић (председник), проф. др Сузана Стефановић (менторка), проф. др Верица Бабић (Економски факултет Универзитета у Крагујевцу)12 примедби · економија, предузетништво, женско предузетништво, мала и средња предузећа, родни геп у перформансама и расту, статистичка обрада анкете, пословно управљање
Дисертација истражује стање и динамику предузетничке активности жена у Србији и родни геп у перформансама и расту предузећа у власништву жена наспрам оних у власништву мушкараца, заједно с детерминантама тог гепа. Спаја секундарне податке званичне статистике и међународних извештаја (Републички завод за статистику, Агенција за привредне регистре, GEM, Eurostat, Светска банка) с примарном онлајн анкетом власника микро, малих и средњих предузећа и предузетника у Нишу и Новом Саду, коју обрађује дескриптивном статистиком, тестовима разлика, регресијом и анализом главних компоненти; пет хипотеза тиче се обима активности, гепа у перформансама и расту и његових фактора.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Каузална лексика хипотеза изведених из пресечног анкетног нацрта | Рад Х3 и Х5 изричито уврштава међу „хипотезе којима се претпостављају одређени узрочно-последични односи“ (стр. 204), а Х3 формулише глаголом „утичу“ и Х5 глаголом „објаснити“; централни закључак гласи да родни геп „резултат је чињенице да је вредност већине фактора који на перформансе и раст утичу негативно већа у групи предузетница“ (стр. 318). | Из једнократне анкете с регресијом на пресечним подацима не сме се закључивати о узрочној условљености; закључак почива на пребројавању смерова разлика (укључујући статистички незначајне) и на нестандардној метрици интензитета, па реч „узрокован“ треба читати као повезаност. | 204, 306, 318 | Wilkinson & Task Force on Statistical Inference 1999 (одељци Causation и Sample) |
| 2 | Домашај примарног узорка: два града, закључци о Републици Србији | Оквир узорка чине привредни субјекти Ниша и Новог Сада, а одабир се образлаже податком да у два региона „живи 3.586.947 становника што представља половину становништва Републике Србије“ (стр. 220); хипотезе Х2–Х5 говоре о Републици Србији. | Аргумент преноси покривеност с два града на два читава региона и прецењује репрезентативност; закључке из примарног узорка треба читати уз изричито ограничење, а уопштавање на Републику као условно. | 220 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Репрезентативност проверена на извученом, а не на реализованом узорку | Провере репрезентативности изведене су на извученом узорку од 327 јединица, док све анализе почивају на реализованом: „Реализација узорка износи 30,89%, односно 101 узорачка јединица“ (стр. 225); рад признаје да „Мала стопа одговора извор је тзв. грешке неодговора“ (стр. 227). | Репрезентативност реализованог узорка није засебно потврђена нити је анализиран смер могуће пристрасности неодговора (нпр. поређењем раних и касних одговора), што погађа спољашњу ваљаност закључака Х2–Х5. | 225, 227 | Armstrong & Overton 1977 |
| 4 | Мали подузорци и надувани коефицијенти детерминације | Подузорци за перформансе (86) и раст (83) мали су и родно неуравнотежени; крајњи случај је модел по коме сектор пословања „статистички значајно објашњава чак 93,3% варијације стопе раста запослености“ (стр. 259), изведен на осам јединица с три предиктора. | Регресије с више предиктора на малим подскуповима носе ризик ниске снаге и преприлагођавања; такве налазе треба давати уз број опсервација и кориговани коефицијент детерминације, као илустративне и без емфазе. | 259 | Hair, Black, Babin & Anderson 2010; Tabachnick & Fidell 2013 |
| 5 | Извештавање о значајности и снази | Модел с коефицијентом детерминације 0,147 описан је као онај који „има добру експланаторну моћ будући да независне варијабле статистички значајно“ утичу на зависну (стр. 240); резултат изнад прага описује се као граничан — „Овај резултат је на граници статистичке значајности“ (стр. 315) — и користи у објашњењу гепа; на једном месту приказана је једнострана p-вредност („на граници прихватљивости“, стр. 252). | Значајност модела и удео објашњене варијације различити су појмови; велики број тестова изведен је без контроле грешке типа I, а величине ефекта и интервали поверења по правилу нису приказани, па гранично значајне налазе треба читати као експлораторне. | 240, 252, 306, 315 | Wilkinson & Task Force on Statistical Inference 1999; Cohen 1988 |
| 6 | Инструмент без пилотирања и без приложеног упитника | Инструмент од 47 питања није пилотиран пре примене, садржајна ваљаност није унапред документована, а целовит упитник (формулације, редослед, кодирање) није приложен ни у једном од шест прилога. | Поступак мерења не може се у потпуности поновити; ослонац на Dillman-ов оквир за онлајн упитнике и на валидирана туђа мерила ублажава ризик, али претходна валидација остаје изостала. | прилози | Dillman, Smyth & Christian 2009 |
| 7 | Нето добитак као апсолутно мерило перформанси | Рад преноси Watson-ов приговор да су многе студије „методолошки постављене тако да упоређују само перформансе аутпута не доводећи их у везу са инпутима уложеним за њихову реализацију“ (стр. 126), а за носеће мерило перформанси ипак бира нето добитак. | Апсолутно аутпут-мерило може прецењивати родни геп, док релативна мерила (ROA, ROE) често не показују значајну разлику; ограду да утврђени геп може делом бити последица избора мерила требало је унети у одељак о ограничењима. | 126 | Robb & Watson 2012; Murphy, Trailer & Hill 1996 |
| 8 | „Развој“ из наслова операционализован једном димензијом | „овај аспект пословања биће оцењен кроз призму имплементиране стратегије раста и развоја одређене димензијама производа и тржишта“ (стр. 212) | Једна димензија (стратегија производ/тржиште по Ансофу) несразмерно је танка у односу на разрађена мерила перформанси и раста, па наслов и предмет обећавају више него што је емпиријски покривено. | 212 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Терминолошка омашка: „једнострана ANOVA“ | Доследно се користи израз „једнострана ANOVA“ (у енглеском резимеу „one-sided ANOVA“) за једнофакторску анализу варијансе. | „Једнострана“ означава број репова теста, не број фактора; термин је нетачан, али је сам поступак (Levene, Tukey односно Games-Howell) описан и примењен коректно. | резиме | Field 2013 |
| 10 | Рачунске и словне неусаглашености у резултатима и табелама | Удео предузетника који користе алтернативне изворе финансирања наведен је као 15,4% уместо 25,4% из Табеле 4.41; величине ефекта уз незначајне t-тестове (d=0,78 и d=0,57) не одговарају приказаним средњим вредностима и девијацијама (следи d≈0,18 и ≈0,14); у Табели 4.7 χ² треба да гласи 1,28, а не 10,28; коефицијент детерминације 0,147 није сагласан с F(3,96)=3,945. | Неусаглашености не мењају закључке, али их треба ускладити између текста и табела; уз то стоје техничке омашке у слогу табела и недоследне ознаке прилошких табела. | табеле 4.7 и 4.41 | аргумент из грађе самог рада |
| 11 | Научни апарат: словне омашке, удвојене и неупотребљене јединице | Попис броји 402 јединице; две су удвојене (Loscocco & Robinson 1991; Díaz-García & Jiménez-Moreno 2010), три презимена изопачена су у самом попису, шест јединица нема позивање у тексту, а дело Miller (1983), цитирано на стр. 36–37, недостаје у попису; низ презимена у тексту одступа од облика у литератури (Blanchflower, Schnabel, Powell, Haltiwanger, Loscocco, Shepherd, Ansoff). | Формалне замерке које не мењају идентитет извора нити аргумент, али их треба ујединити; нормативни приручник допушта изворно писање страних имена уз доследност и без мешања писама у истој речи. | 36, 37, 342–364 | Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010; APA 2010; ISO 690:2010 |
| 12 | Извештај комисије шири од онога што текст носи | Реферат наводи да је „по питању готово свих коришћених мерила родни геп у перформансама у корист мушкараца“, док рад налази значајну разлику само по нето добитку и стопи раста запослености: „Статистички се значајно предузећа у власништву жена и она у власништву мушкараца разликују само по питању просечне величине нето добитка“ (стр. 236); реферат не помиње да други део Х1 није достигао статистичку значајност (стр. 304). | Формулација реферата о готово свим мерилима шира је од онога што рад потврђује, а делимичност прве хипотезе је прећутана; напетост погађа сажетак реферата, не текст дисертације, који је на тим местима прецизан. | 236, 304, реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Јелена М. СворцанМетодологија интегралне анализе и оптимизације аеродинамичких површина ваздухопловних конструкција
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Машински факултет · 2014Ментор: проф. др Слободан Ступар · Комисија: проф. др Слободан Ступар, проф. др Александар Симоновић, проф. др Слободан Гвозденовић, по извештају од 19. маја 20147 примедби · машинство, ваздухопловство, прорачунска аеродинамика, ветротурбине с вертикалном осом, каскаде профила, интеракција флуида и структуре, стохастичка оптимизација, неуронске мреже
Дисертација гради затворен и аутоматизован поступак од параметарске геометрије преко мреже и прорачуна струјања до стохастичке оптимизације и испробава га на три примера: малој ветротурбини с вертикалном осом, окозвучној каскади профила с активним млазевима и неуронским мрежама и крилу ОНЕРА М6 које маше, пропиње се, савија и увија. Осврт признаје изведен поступак и четири праве методолошке новине, међу њима спрегу нестационарног прорачуна с једначином обртања ротора, али налази да је поставка ветротурбине подешавана према истим мерењима према којима се проверава и затим скалирана поправним фактором, што је калибрација, а не валидација; да су студије мреже и временског корака описане само речима; да су све три оптимизације изведене по једанпут без наведених параметара; да проширења нису проверена мерењима, а тачност неуронских мрежа мерена је на скупу за тренирање; и да закључак изоставља ограде које главе рада саме изричу.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Калибрација названа валидацијом | Рад каже: „Све одлуке о прорачунској мрежи и нумеричком моделу донете су након опсежног испитивања, а на основу доброг или лошег поклапања са доступним експерименталним подацима.“ (стр. 44), и то понавља на стр. 53, а затим израчунату криву скалира поправним фактором изведеним из односа максимума. | Поставка није независна од мерења с којима се пореди, а фактор по конструкцији изједначава висину максимума рачуна и мерења, па поређење проверава само облик криве и положај максимума; поређење на сликама 5.7 и 5.15 има карактер калибрације и провере сагласности, не независне валидације. | 44, 45, 53 | Oberkampf и Trucano 2002 (Sandia, SAND2002-0529); уређивачка политика часописа Journal of Fluids Engineering о нумеричкој тачности |
| 2 | Верификација прорачуна описана само речима | Студије мреже, броја итерација и временске поделе описане су без бројева — „Опет, изведена је одговарајућа студија и закључено да се може усвојити нижа вредност броја итерација за довољно фину временску поделу.“ (стр. 53) — а најављено поређење структуриране и неструктуриране мреже у наставку не постоји (стр. 52). | Дискретизациона грешка није процењена ни на један од поступака објављених пре рока, па се не може рећи да ли су мале разлике међу решењима у оптимизацијама (реда 1 %) веће од нумеричке грешке. | 52, 53 | уређивачка политика Journal of Fluids Engineering (критеријуми 4–6); Celik и др. 2008; водич NASA/NPARC |
| 3 | Оптимизације изведене по једанпут, без наведених параметара | Рој честица примењен је с 15 честица у 12 корака, а вредности коефицијената нису наведене; рад то образлаже: „У том смислу, коефицијенти који се појављују можда нису најбоље подешени“ (стр. 57) и „Основно ограничење у овој студији је дужина укупног времена прорачуна па број изведених итерација није велик.“ (стр. 60). | Без параметара, поновљених покретања из различитих семена и бројчаног исхода прве оптимизације, ток на слици 5.21 не може се разликовати од раног застоја роја, а оптимуми рада јесу оптимуми усвојеног модела у једном покретању. | 57, 58, 59, 60 | Barr и др. 1995 (смернице за извештавање о хеуристичким експериментима); Eiben и Jelasity 2002 |
| 4 | Симулација теренског рада без момента генератора | Једначина обртања ротора садржи само аеродинамички момент, а генератор је сведен на горњу границу брзине: „Угаона брзина може да расте до неке, унапред задате номиналне вредности (која је у реалности одређена генератором и/или редуктором)“ (стр. 70); закључак ипак каже: „Развијена је нова методологија анализе ветротурбине којом се врши симулација њеног реалног рада на терену при изразито променљивим брзинама ветра.“ (стр. 124). | Ротор зато убрзава ка слободном ходу, док мерена турбина у Упсали, оптерећена генератором, ради у другом опсегу; поређење с мерењем је само визуелно („Може се приметити да приказани графици сада више подсећају на резултате сакупљене током експеримента“, стр. 71), уз тренутне нумеричке вредности наспрам десетоминутних просека. | 68, 70, 71, 73, 124 | аргумент из грађе самог рада; Scheurich и Brown 2013; Danao 2012 |
| 5 | Тачност неуронских мрежа мерена на скупу за тренирање | Рад отворено каже: „Поређење различитих НМ вршено је над скупом за проверу, једнаком скупу за тренирање“ (стр. 90). | Вероватноће у табели 6.2 зато мере прилагођење мреже подацима, а не способност предвиђања; правила за мерење перформанси мрежа траже одвојен скуп за проверу, а за мале скупове постојала је унакрсна провера која не би захтевала нове прорачуне. | 90, 91 | Prechelt 1994 (PROBEN1, § 2.3); Hastie, Tibshirani и Friedman 2009 |
| 6 | Увијање крила с поларним моментом уместо торзионе константе | Увојна крутост у изразу (7.8) узета је као производ модула клизања и поларног момента инерције, а референтна оса изабрана је по минимуму поларног момента: „Ова локација одабрана је на основу минималне вредности поларног момента инерције аеропрофила“ (стр. 117); модул еластичности задат је као „нешто нижа него за алуминијум“ (стр. 115) уз вредност око четрнаест пута мању. | Производ модула клизања и поларног момента тачан је само за кружни пресек; за пуни профил торзиона константа је око 25 пута мања, па су бројчани резултати увијања ефективне, а не физичке крутости, а оса кроз тежиште није еластична оса. | 115, 117 | теорија Сен-Венанове торзије (Lagace 2001) |
| 7 | Закључак изоставља ограде из глава рада | Закључак говори о „поправног фактора којим је могуће кориговати резултате раванске анализе да би се добиле реалне, тродимензионалне, употребљиве вредности“ (стр. 124), док глава 5 о истој зависности каже: „прилично је тешко извести тачне, дефинитивне закључке“ (стр. 56). | Површ поправног фактора провучена је кроз седам тачака разнородних мерења и делимично екстраполисана, а функција циља оптимизације од ње зависи; закључак и доприноси ту ограду, као и ограде са стр. 106 и 117, не понављају. | 56, 68, 124 | аргумент из грађе самог рада |
др Бранислав С. ТодићKinetic modeling and optimization of fixed-bed reactor for Fischer-Tropsch synthesis
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки факултет · 2015Ментор: др Никола Никачевић · Комисија: др Драгомир Букур, др Александар Орловић, др Никола Никачевић13 примедби · хемијско инжењерство, Фишер–Тропшова синтеза, кинетичко моделирање, реакторско инжењерство, оптимизација процеса
Дисертација узима за предмет Фишер–Тропшову синтезу у два њена најзахтевнија слоја, расподелу производа и кинетику: анализира утицај процесних услова на активност и селективност два катализатора, из механистичких претпоставки изводи низ детаљних Langmuir–Hinshelwood–Hougen–Watson модела кинетике, оцењује им параметре и међу њима бира, а изабрани модел спреже с једнодимензионим моделом цевног реактора с пакованим слојем и оптимизује улазне услове генетским алгоритмом. Сопствени експеримент није део тезе, што рад сам поштено изриче; аутор ради обраду, моделирање, симулацију и оптимизацију туђих лабораторијских података. Осврт налази стваран допринос кинетичком моделирању (концепт десорпције 1-олефина зависне од броја угљеникових атома, дискриминација модела по физичко-хемијским ограничењима, анализа носиоца промене селективности) и уредан научни апарат, а као слабости ослонац на један скуп података без провере на издвојеним подацима, екстраполацију кинетике на крупне честице уз претпоставку потпуне ефикасности катализатора, три неусаглашена скупа бројева за оптимизоване услове и низ уредничких омашки. Оцена: солидан и добро изведен развојно-примењени рад, уз препоруку за наведене измене у евентуалном монографском издању.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Оцена и избор модела на једном скупу података, без провере на издвојеним подацима | Слагање је приказано на подацима коришћеним за оцену параметара, без провере на издвојеном подскупу или другом катализатору и реактору; на то се надовезује реченица о применљивости модела на „all FTS reactor types“ (стр. 161), коју сам рад у истом ставу и у закључку своди на почетни дизајн. | Реч је о слагању унутар узорка; провера на независним подацима мерило је добре праксе кинетичког моделирања, па ограниченост скупа треба навести и тврдњу о применљивости доследно свести на почетни дизајн. | 161 | Froment, Bischoff, De Wilde 2011; EUROKIN (Berger и др.) 2001 |
| 2 | Кинетика оцењена на ситним честицама примењена на цевни реактор с честицама 1–3 mm | Кинетика оцењена на суспензионом реактору с честицама 44–90 µm примењена је на цевни реактор с честицама 1–3 mm уз занемарен интрачестични пренос, што рад сам ограничава: „this assumptions is justified only for very small catalyst particles“ (стр. 163); уз то „our model assumes 100 % catalyst effectiveness, which is not likely to be the case“ (стр. 170). | Екстраполација ван опсега важења претпоставке; требало би увести модел интрачестичног преноса и валидацију спрам мерених аксијалних профила, чиме би поглавље 5 прешло с процене реда величине на проверену предикцију. | 163, 170 | Froment, Bischoff, De Wilde 2011; Rawlings, Ekerdt 2012 |
| 3 | Оптимизовани услови наведени на три места с три неусаглашена скупа бројева | У тексту „The optimized inlet temperature was 477.3 K, feed H2/CO ratio 1.83 and inlet syngas flowrate 0.156 mol/s.“ (стр. 178), у Табели 5.4 однос 1,82 и проток 0,152 mol/s, а потпис слике 5.10 даје однос H2/CO = 2,13, што противречи изричитом закључку: „the optimal feed reactant ratio was lower compared to base case with 1.83 compared to 2.0“ (стр. 178). | Омашка при препису потписа слике нарушава поверење у пренети оптимум; три вредности треба ускладити, а потпис слике 5.10 исправити. | 178 | унутрашња сагласност рада |
| 4 | Снага статистичке дискриминације модела прецењена, без интервала поверења по параметру | Пријављени број података „was 696 (24 mass balances with 29 responses)“ (стр. 139) прецењује количину независне информације, јер су одзиви унутар истог биланса међузависни; „Weighting factors were not used in the objective function, because of lack of availability of sufficient number of replicate balances“ (стр. 137); за моделе с деветнаест, односно двадесет један параметром не наводе се интервали поверења ни матрица корелације, а бројилачки степен слободе F-теста код модела на CO-уметању наведен је као 11 уместо 21. | F-тест и t-тест оптерећени су оптимистичким бројем степени слободе; интервали поверења и корелација параметара стандардни су елемент исказивања нелинеарне оцене и треба их надоместити. | 137, 139 | Bard 1974; Seber, Wild 1989; EUROKIN (Berger и др.) 2001 |
| 5 | Пад притиска виши од очекиваног усвојен као активно ограничење оптимизације | „the pressure drop within the bed was higher than expected“ (стр. 170), што аутор приписује избору корелација и облику честице, али се иста вредност усваја као ограничење: „Maximum allowable pressure drop is set to 13 bar“ (стр. 176), док дијаграм алгоритма (Слика 5.9) наводи 15 bar; оптимум лежи на активним ограничењима (конверзија 60,0%, пад притиска 13,0 bar), а добитак у продуктивности C5+ према базном случају је око 9%. | Граница почива на вероватно прецењеном излазу модела и треба је преиспитати; резултат оптимизације претежно је одређен изабраним границама, што ваља изричито исказати уз основицу поређења. | 170, 176 | Edgar, Himmelblau, Lasdon 2001; Goldberg 1989 |
| 6 | Провера реакторског модела само поређењем реда величине | Провера се своди на поређење годишње продуктивности при неистоврсним основицама: „This is comparable in the order of magnitude with the industrial plant 144 000 tonnes/y“ (стр. 170), без поређења с мереним аксијалним профилима. | Тврдњу да модел даје резултате репрезентативне за велике индустријске реакторе треба умерити на ниво процене реда величине. | 169, 170 | Froment, Bischoff, De Wilde 2011; Rawlings, Ekerdt 2012 |
| 7 | Уредничке омашке поглавља 5: ознаке једначина, упуте и опис нумеричке методе | Ознака једначине (5.19) додељена је двема једначинама на стр. 168; потпис слике 5.2 упућује на Табелу 5.2 уместо 5.3; група C5+ представљена је недоследно (октан, C9, тежак n-парафин); метода нумеричког решавања именована је непрецизно, јер је коришћен солвер ode15s (имплицитни вишекорачни солвер за круте системе), а у истом реду помиње се и Runge–Kutta метода, уз словну омашку у називу; знак реакционог члана у билансима масе и топлоте користи недоследну конвенцију предзнака. | Питања интерне доследности која отежавају праћење носећег резултата; стварно коришћени солвер је исправан и примерен, па грешка погађа само опис. | 168 | Универзитет у Београду, Упутство, Прилог 4, 2011; Shampine, Reichelt 1997 |
| 8 | Погрешна референца уз опис гвозденог огледа и омашке у називу извора података | Референца уз опис припреме и реакторског система за гвоздени оглед упућује на рад о кобалтном катализатору; у називу установе која је извор кобалтних података провлаче се две словне грешке — „Center for Advanced Energy Research, University of Kenticky“ (стр. 65) — уз омашке у именима (Satterfield, Kellogg, Nowicki); притисак се исказује час у MPa, час у bar; наведени максимум селективности према CO2 од 1,2% незнатно подцењује вредност из Табеле 3.2 (1,25%). | Порекло гвоздених огледа тачно је наведено на другом месту, па је реч о погрешном броју референце, а не о непроверљивом методу; назив извора података треба исправити, а јединице уједначити. | 65 | BIPM, SI брошура, 8. изд., 2006; The ACS Style Guide, 3. изд., 2006 |
| 9 | Преоштре и прекомерно уопштене формулације у поглављу 3 | Поређење с Dinse и др. постављено је као супротност — „In contrast to the above mentioned explanation, our results, obtained at higher pressures“ (стр. 108) — иако се опсези притиска не преклапају; закључци поглавља уопштавају на кобалтни катализатор уопште, а сви подаци потичу с једног катализатора, једне шарже и једног реактора, што тело текста ограничава на „over the examined catalyst and conditions used“ (стр. 126); уз то стоји штампарска омашка 473 K где смисаоно треба 478 K: „three temperatures (478, 493, 503 K)“ (стр. 99). | Реч је пре о разлици или засићењу у опсегу него о правој противречности, па формулацију треба ублажити, а уопштавајуће исказе доследно ограничити на испитани катализатор и услове. | 99, 108, 126 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Омашке у приказу преноса масе и терминологији | „where later diffuses faster“ (стр. 56), иако водоник, мања молекула, дифундује брже од CO, што потврђује наредна реченица истог става; праг преноса масе отиснут је као „Catalyst pellets with diameter lower than 200 nm do not experience mass transfer issues“ (стр. 56), где смисаоно треба 200 µm, како рад сам даје на другом месту: „The particles larger than 0.2 mm are known to exhibit mass transfer difficulties“ (стр. 50); „density function theory“ (стр. 24, 130) уместо functional theory. | Јединична и терминолошка омашка без последица по резултате, јер реакторски модел претпоставља потпуну ефикасност катализатора; треба их исправити. | 24, 50, 56, 130 | унутрашња сагласност рада; The ACS Style Guide, 3. изд., 2006 |
| 11 | Научни апарат: дуплиране јединице, непотпуне референце, изостанак кода и интервала поверења | Најмање једанаест група јединица наводи исти извор под два (местимично три) броја, па списак од 387 прецењује стваран број извора за једанаест-дванаест; неколико јединица непотпуно је или малформисано; програмски код (генетски алгоритам, Levenberg–Marquardt, ode15s, оптимизација реактора) није приложен, дати су само дијаграми тока; сопствени рад аутора из 2015. на коме почива део поглавља 2 није унет у нумерисани списак. | Дупликате треба објединити, непотпуне јединице допунити, а уз оцењене параметре табелирати интервале поверења и матрицу корелације; изостанак кода отежава дословно понављање рачуна и треба га надоместити. | 185–199 | The ACS Style Guide, 3. изд., 2006, гл. 14; Универзитет у Београду, Упутство, Прилог 4, 2011; ISO 690:2010 |
| 12 | Језичке омашке у енглеском тексту | „pseudohomogenious“ (стр. 179), „either heterogeneous of pseudohomogeneous“ (стр. 162), „archived“ уместо achieved (стр. 51), варијанте речи readsorption, удвојени члан и реченица прекинута усред мисли у закључку; словне грешке у именима носећих референци у телу текста (у списку литературе исправно). | Лекторске природе; не мењају стручни смисао ни резултате. | 51, 162, 179 | The ACS Style Guide, 3. изд., 2006; Правопис српскога језика 2010 |
| 13 | Реферат: број поглавља, број извора и звање члана комисије | Реферат рачуна седам поглавља, укључујући литературу као засебно, док рад има шест нумерисаних поглавља и одвојен списак литературе; наводи 387 цитираних извора, док је стваран број различитих извора мањи због дупликата; звање једног члана комисије наводи другачије него насловне стране рада; тврдњу да је реч о првом случају употребе детаљне кинетике за оптимизацију оваквог реакторског система сам текст рада не може потврдити. | Формалне несагласности које се не тичу садржаја; тврдњу о првенству ваља читати као образложен утисак, а не као из рада доказану чињеницу. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
др Небојша ТодоровићPrimena bliske infracrvene spektroskopije u predviđanju svojstava termički modifikovanog drveta bukve sa lažnom srčevinom
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Шумарски факултет · 2012Ментор: проф. др Здравко Поповић · Комисија: проф. др Здравко Поповић (ментор), проф. др Владислав Здравковић, доц. др Горан Милић, доц. др Игор Џинчић, доц. др Бранислав Јовић (по извештају од 6. јула 2012)7 примедби · прерада дрвета, блиска инфрацрвена спектроскопија (NIR), термичка модификација дрвета, букова лажна срчевина, хемометрија, мултиваријантна калибрација
Дисертација испитује може ли се блиском инфрацрвеном спектроскопијом (NIR) предвидети физичка, савојна и колориметријска својства буковог дрвета из бељике и лажне срчевине пре и после термичке модификације. Осврт налази обиман и добро постављен сопствени оглед, самосталан налаз да се својства модификованог дрвета могу предвидети из спектара нетретираног дрвета, дисциплиновано изведену калибрацију и доследно навођење и најслабијих резултата. Слабости су недоследна примена усвојеног прага RPD у општим оценама, неколико аритметичких и преписних омашки у деловима који носе главне поруке, домет ограничен на једно порекло и један режим третмана уз валидацију на истом материјалу, изостанак позивања на именоване стандарде за мерне поступке и доследно означавање таласног броја као таласне дужине.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Праг RPD није доследно примењен у општим оценама | Рад, по Schimleck-у и сарадницима (2001), узима RPD изнад 1,5 као границу за почетни скрининг (стр. 95), а део модела остаје испод ње — савојна чврстоћа лажне срчевине с RPD 1,32, модул еластичности с 1,30, предвиђање боје из спектара нетретираног дрвета с вредностима 1,10–1,18 — док их општа оцена обухвата као задовољавајуће и корисне. | Без сажетог прегледа који модели праг прелазе, а који не, општа формулација о успешном предвиђању и оно што бројеви носе не поклапају се докраја; тачније је рећи да је метода успешна за већину својстава и за најбоље моделе. | 95, 136, 196 | праг који рад сам усваја по Schimleck-у и сарадницима, 2001 (стр. 95); Næs, Isaksson, Fearn и Davies, 2002 |
| 2 | Показатељи предвиђања одражавају интерполацију на истом материјалу | Издвојени валидациони скуп потиче из истих стабала и дасака и биран је да буде сличан калибрационом: „prosečna vrednost i standardna devijacija ispitivanih svojstava kod uzoraka za kalibraciju i validaciju veoma slični“ (стр. 90). | Показатељи Rp², RPD и SEP описују преносивост унутар исте популације, а не предикцију на дрвету из независних стабала и станишта, што је циљ примене за сортирање; закључци ту ограду не изричу. | 90 | ASTM E1655-05; Næs, Isaksson, Fearn и Davies, 2002 |
| 3 | Домет огледа: једно порекло, једна врста, једно трајање | Грађа потиче с једног порекла, од једне врсте и из једног трајања третмана, а епрувете су „bile bez vidljivih grešaka i deformacija“ (стр. 76). | Спољашња ваљаност закључака важи за здраво дрво тог порекла и испитани режим, а не нужно за индустријску сировину с грешкама ни за друга трајања третмана; закључци о режиму и о применљивости за сортирање ту границу не носе. | 72, 76 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Аритметичке и преписне омашке у носећим деловима | Рад наводи да се RPD „povećala za 34 % (sa 1,86 na 2,01)“ (стр. 182), а пораст с 1,86 на 2,01 износи око 8 %; на другом месту да је „Broj varijabli je smanjen za 72,5 %, ali je vrednost RPD-a uvećana za 12 %“ (стр. 179), док 12 % одговара порасту коефицијента детерминације, а RPD расте с 2,04 на 2,61. | Омашке погађају бројчану следивост у деловима који носе главне поруке, иако ниједна не мења смер закључка. | 179, 182 | рачун из самих табела рада |
| 5 | Опис ваге и услови кондиционирања | Рад наводи вагу „tačnosti 0,1 g“ (стр. 81) уз вредности влажности с две и густине с три децимале, а за модификоване узорке да су „obezbeđeni isti uslovi izjednačavanja vlage kao i pre tretmana“ (стр. 80) иако кондиционирање није обављено у клима-комори него изнад засићеног раствора. | Спој аналитичке ваге и резолуције 0,1 g неусклађен је с исказаним децималама, па опис треба исправити навођењем стварног модела и резолуције; услови кондиционирања су слични, не идентични. | 80, 81 | JCGM 100:2008 (GUM), т. F.2.2.1; JCGM 200:2008 (VIM), т. 2.20 |
| 6 | Стандарди и терминологија: таласни број, мерни поступци, боја | Величине у cm⁻¹ рад назива таласним дужинама — „talasnih dužina od 11000 do 3300 cm-1“ (стр. 88) — иако у Списку скраћеница исправно раздваја λ (nm) и таласни број (cm⁻¹); ниједан именовани стандард није цитиран за одређивање влажности, густине, савојних својстава и боје. | Таласна дужина и таласни број су различите величине; изостанак позивања на стандард отежава упоредивост с другим студијама, иако су поступци описани довољно да буду поновљиви. | 88 | ISO 80000-7:2008; BIPM, SI Brochure, 8. изд., 2006, т. 5.3.3; ISO 3130/3131/3133/3349:1975; CIE 15:2004 |
| 7 | Научни апарат: попис, године издања и ознаке | Workman (1992), наведен као извор једначина за стандардне грешке калибрације и валидације, нема јединицу у попису; исто дело понегде носи различиту годину у тексту и попису; постоји дупликат у попису и парови јединица без ознаке a/b; ознаке Rp² и Rc² употребљене су у закључцима иако у Списку скраћеница стоји само R². | Празнина у попису спречава читаоца да од позивања дође до пуног податка о извору; недоследности унутар изабраног обрасца нарушавају потпуност референце. | попис литературе | ISO 690:2010 |
др Душан ВељковићКвантно-хемијско и кристалографско испитивање С-Н/О интеракција ароматичних молекула
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Хемијски факултет · 2014Ментор: проф. др Снежана Зарић · Комисија: проф. др Снежана Зарић (ментор), др Милош Милчић (ванредни професор), др Веселин Маслак (доцент), академик Миљенко Перић (Факултет за физичку хемију), проф. др Edward Brothers (Texas A&M University at Qatar)7 примедби · хемија, структурна хемија, нековалентне интеракције, водоничне везе, С-Н/О интеракције, Кембричка банка кристалографских података, квантно-хемијски прорачуни, нуклеинске базе
Дисертација испитује усмереност и јачину С-Н/О интеракција ароматичних донора водоника двема независним линијама доказа: статистиком геометрије кристалних структура из Кембричке банке и квантно-хемијским прорачунима на модел системима, уз мапе електростатичког потенцијала као трећу линију. Осврт налази одмерен и самостално образложен одговор, квантификован ефекат класичне водоничне везе на суседну С-Н/О интеракцију и поштено означен неочекивани налаз код нуклеинских база. Слабости су поновљивост статистичког дела (без издања банке, без геометријског критеријума за класичну водоничну везу, без угаоне корекције код база), две словне замене назива супстанце у закључку и формалне омашке у попису литературе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Поновљивост статистичког дела: без издања Кембричке банке | Рад наводи да је „Кембричка банка кристалографских података претраживана је уз помоћ програма ConQuest 1.10“ (стр. 69), али нигде не наводи издање, односно датум ажурирања банке. | Апсолутни бројеви нађених структура зависе од издања банке, па се статистика у табелама 4.1, 5.1 и 6.1 не може тачно репродуковати; погођена је поновљивост кристалографског дела, не закључак, који почива и на прорачунима. | 69 | Allen, Acta Crystallogr. B 58, 2002 |
| 2 | Дефиниција класичне водоничне везе без геометријског прага | Подела пиридинских интеракција на оне са класичном водоничном везом и без ње почива на исказу „Класичном водоничном везом су сматрани сви контакти између пиридина и Х-Н врста“ (стр. 89), без критеријума растојања или угла. | Подела се не може независно поновити; кључни узрочни закључак о појачању С-Н/О интеракције за око петину не почива на самој подели него на прорачунима с контролисаним мостом. | 89 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Угаона корекција није примењена код нуклеинских база | Рад у ранијим поглављима наглашава да је „Приликом анализе угла α за слабе водоничне везе од великог је значаја примена угаоне корекције“ (стр. 74), а у поглављу о нуклеинским базама корекција није ни примењена ни поменута; закључци о нелинеарности изведени су из некоригованих расподела малих узорака без мере значајности. | Недоследност у односу на сопствени методски стандард, коју је требало отворено навести; закључак ипак опстаје јер га независно потврђују прорачуни и кохерентан образац (атом H2 аденина). | 74 | Kroon и Kanters, Nature 248, 1974; Taylor и Kennard, J. Am. Chem. Soc. 104, 1982 |
| 4 | Процена несигурности и релативни израз ефекта | За бензен-воду разлика између бифурковане и линеарне интеракције износи свега 0,10 kcal/mol, а рад не даје општу процену несигурности прорачуна; релативни ефекат класичне водоничне везе иде од око 18% за пара-положај до око 32% за орто, док сажета оцена гласи „око 20%“. | Закључак о јачим бифуркованим интеракцијама опстаје због доследног тренда кроз метанол, ацетон, пиридин и нуклеинске базе; сажета оцена добро описује мета/пара системе, али потцењује орто. | поглавља 4 и 5 | Boys и Bernardi, Mol. Phys. 19, 1970; van Duijneveldt и др., Chem. Rev. 94, 1994 |
| 5 | Словне замене назива супстанце у закључку | Закључак наводи „Прорачуни су рађени на модел системима бензен-вода, бензен-етанол и бензен-ацетон“ (стр. 118), док поглавље 4 и табела 4.2 доследно наводе метанол; у поређењу код база стоји „Енергија C5–H/C6–H интеракције у молекулу цитозина износи -3,00 kcal/mol“ (стр. 111), док те вредности по табели 6.2 припадају урацилу. | Бројеви и закључак остају тачни, али су замене на месту где стручни читалац најмање очекује омашку и треба их исправити; изразе попут „најјача испитивана“ треба ускладити с прецизнијим исказима из поглавља 5 и 6. | 111, 118, 119, 120 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Попис литературе: удвостручене јединице и словне омашке | Више публикација наведено је под двама бројевима (IUPAC дефиниција водоничне везе као [3] и као [21]), а у именима аутора стоје словне омашке („Dasiraju“, „Cratbree“, „Iwamurs“); садржај не наводи биографију ни прилоге с обавезним изјавама иако постоје. | Стварни број различитих референци нешто је мањи од 164; омашке погађају претраживост пописа, а садржај је формално непотпун спрам обавезних делова рада. | попис литературе, 135–139 | ACS Style Guide, 3. изд., 2006, гл. 14; УБ, обавезни делови докторске дисертације |
| 7 | Преглед литературе: библиографске и лекторске непрецизности | Дефиниција Пиментела и МекКлелана из 1960. наведена је без референце и без јединице у попису; Чаргафово правило исказано је омашком (однос „цитозина према урацилу увек“ исти, стр. 52) док суседна табела носи исправан однос; децимални знак на једном месту откуцан је тачком („-1.38 и -2.16 kcal/mol“, стр. 111). | Ниједна непрецизност не погађа тезу; све су лекторске или апаратске, али отежавају проналажење извора. | 52, 111 | BIPM, SI, 8. изд., 2006, т. 5.3.4; Правопис српскога језика, 2010 |
др Јован ВујичићУтицај промењених околности на дејство уговора о међународној продаји робе
докторска дисертација · Универзитет у Крагујевцу, Правни факултет · 2018Ментор: академик проф. др Радован Вукадиновић · Комисија: академик др Витомир Поповић, др Александар Ћирић, др Драган Вујисић10 примедби · право, међународно трговинско право, уговорно право
Дисертација обрађује промењене околности у уговору о међународној продаји робе: систем Бечке конвенције (члан 79 и попуњавање празнина по члану 7), једнообразна правила, уговорне клаузуле Међународне трговинске коморе, упоредно и домаће право. Осврт налази да је реч о солидном и добро изведеном раду који доноси синтезу какве на српском језику у том обиму није било, с носећим главама читаним из изворних текстова и с уздржано изведеним налазом о домету члана 79. Најозбиљнија слабост је актуелност упоредног приказа: француско право дато је по стању пре реформе из 2016, иако члан 1195 Грађанског законика уводи управо модел који рад предлаже. Остале слабости су ослонац на секундарну литературу у контекстуалним главама, синтеза која се не враћа на предмет из наслова и ситнице у апарату. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Француско право приказано по стању пре реформе из 2016 | Рад приказ француског права затвара реченицом да је „ограничено признање théorie de l'imprévision је предложено и у оквиру најновије реформе Грађанског законика (Projet de réforme du droit des contrats, 2008).“ Исти приказ користи се и као премиса у глави о уговорним клаузулама, где је судска измена „сведена у уске оквире изузетка, који важи само за поједине уговоре, као што је то случај у француском праву“. | Члан 1195 Грађанског законика, на снази од 1. октобра 2016, уводи општу ревизију уговора због непредвиђених околности: поновне преговоре, а потом овлашћење суда да уговор измени или раскине. То је важеће право више од две године пре предаје, а рад га нигде не помиње. | 73, 234 | Code civil, чл. 1195 (Ordonnance бр. 2016-131; Закон бр. 2018-287); Van Hoecke 2015 |
| 2 | Страно право и старија теорија читају се из друге руке | Историјски развој и старија страна и домаћа теорија преносе се претежно преко домаћих и југословенских монографија, уз уредну ознаку „нав. према“, а не из изворних законских текстова, база праксе или припремних радова. Капитална стара страна доктрина преноси се из друге руке. | Такав ослонац носи ризик преношења превазиђеног стања, који се код француског права и обистинио. | главе I и II | Van Hoecke 2015; Chicago Manual of Style, 17. изд., § 14.260 |
| 3 | „Преовлађујуће мишљење“ у пракси приказано прешироко | Тврдња да економска немогућност изузетно може бити сметња по члану 79 приписана је ставу који влада „према преовлађујућем мишљењу у теорији и судској и арбитражној пракси“. | Преовлађујуће мишљење припада пре свега доктрини, док је пракса ту могућност на чињеничном плану готово редовно одбијала. Формулацију је довољно сузити. | 163, 164 | Бечка конвенција, чл. 7; UNCITRAL Digest of Case Law on the CISG, изд. 2016; CISG Advisory Council, Opinion No. 7 |
| 4 | Закључак се не враћа на предмет из наслова | Закључак не враћа читаоца изричито на уговор о међународној продаји робе, на Бечку конвенцију и члан 79, нити понавља сопствени централни налаз с краја главе о Конвенцији. | Синтеза је тиме мање заокружена него што материја омогућава. | 164–165, 252 | аргумент из склопа самог рада |
| 5 | Хипотезе су нормативне, а потврђују се понављањем | Пет хипотеза формулисано је нормативно, а рад их потврђује тако што их у закључку готово дословно понавља. Једна од њих, о аутономном тумачењу аката унификације, у закључним разматрањима није изричито синтетисана. | Понављање је аргументовање, а не провера. Корисно је изричито нагласити да се такве тезе бране, а не мере. | 13, 15 | Van Hoecke 2011; Hutchinson, Duncan 2012; Smits 2012 |
| 6 | Право Сједињених Држава и ситне омашке у упоредном делу | Приказ права Сједињених Држава тежиштем стоји на Restatement (First) из 1932. и на домаћој монографији из 1967. Код приказа неизводљивости услед абнормалног пораста цена наведен је погрешан број параграфа, а у споредној фусноти о једном енглеском предмету замењен је смер обавезе. | Омашке претежно проистичу из ослонца на секундарну литературу. | упоредни део | Restatement (Second) of Contracts, § 261; Van Hoecke 2015 |
| 7 | Домаће право: обимно излагање о кредитима у швајцарским францима | Излагање о домаћим стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима обимом је удаљено од међународне продаје робе. Регионални податак о законима о конверзији тих кредита изнет је без фусноте и за једну државу није тачан. | Примедба погађа сразмеру и везу с насловом, а нетачан члан набрајања треба уклонити. | 127–131 | аргумент из склопа самог рада |
| 8 | Уска изворна основица појединих тврдњи о клаузули у домаћем праву | Неке носеће тврдње о клаузули о отежаном испуњењу у домаћем праву почивају претежно на једном раду из 1993. Сопствени став о обустави испуњења за време преговора одступа од члана 6.2.3 става 2 UNIDROIT Начела, а ослоњен је на исту уску основицу. | Унакрсна проверљивост тих тврдњи ужа је него што материја омогућава. | главе о једнообразним правилима и уговорним клаузулама | UNIDROIT Начела 2016, чл. 6.2.3 |
| 9 | Наводи, преводи и терминологија | У латинским формулама и страним именима има словних омашки, на пример „justum praetium“ и „lex contactus“. Превод назива енглеског закона о осујећеним уговорима из 1943. даје се преко „промењених околности“. | Тај закон тиче се доктрине осујећења, па превод терминолошки није срећан. Остало су омашке за завршну редактуру. | 12, 29, 31, 155, 243 | Правопис српскога језика 2010 |
| 10 | Научни апарат | Датум приступа интернет изворима даје се у фуснотама у отприлике половини случајева, попис нема засебан списак прописа, а из пописа изостаје један непосредно цитиран чланак. Има и ситних неусаглашености у запису имена. | Недоследан датум приступа отежава уједначену проверу. Све примедбе су формалне тежине. | попис литературе и фусноте | OSCOLA, 4. изд. 2012, § 3.1.4; упутства за ауторе часописа Право и привреда и Зборника радова Правног факултета у Новом Саду; Chicago Manual of Style, 17. изд., § 14.260 |
др Владимир М. Вукомановић РастегорацЈезик и стил поезије за децу предзмајевског периода
докторска дисертација · Универзитет у Београду, Филолошки факултет · 2016Ментор: проф. др Александар Милановић · Комисија: проф. др Александар Милановић, др Јелена Јовановић Симић, др Зорана Опачић13 примедби · историја српског књижевног језика, лингвостилистика, књижевност за децу
Дисертација први пут систематски описује језик и стил српске поезије за децу од Орфелинове Мелодије к пролећу (1765) до покретања Змајевог Невена (1880), на корпусу од 337 песама, ниво по ниво, с фреквенцијским речником и обимном стилистичком грађом. Осврт налази солидан и самостално изведен рад, чија фактографска основа држи где год се могла сравнити с изворним издањима, с високим степеном методолошке самосвести и стварним појмовним помаком у оцени дидактичности. Слабости су четвороструке и ниједна не руши носеће резултате: четири фактора-хипотезе постављени су тако да их потврђују и присуство и одсуство исте црте, па „потврђеност“ остаје описно мапирање; фреквенцијски суд о различитом фонду поезије и претпостављеног читаоца изведен је поређењем листа битно различите величине и епохе без мере значајности; без пописа песама по изворима и целог лематизованог речника носеће бројке се не могу независно реконструисати; научни апарат има недостајући кључ носећег стилистичког извора и десетак неусаглашених година.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Четири фактора-хипотезе које и присуство и одсуство црте потврђују | „имамо разлога да очекујемо и присуство и одсуство лексема страног порекла“ (стр. 117); за специјалне и елиптичне конструкције „то се с једнаком вероватношћу може претпоставити и њихово одсуство у нашем корпусу“ (стр. 160). | Тешко је замислити налаз који би неки од фактора оборио, а у Закључку се иста црта приписује већем броју фактора без мерила за разграничење; „потврђеност“ фактора нема строгу доказну снагу. | 117, 160, 331–332 | Booth, Colomb, Williams 2008 |
| 2 | Најава мере из апстракта и посредно преузет појам имплицитног читаоца | Апстракт најављује да ће се показати „у којој су мери“ фактори утицали, а Закључак меру даје само квалитативно; појам имплицитног читаоца преузет је преко теорије књижевности за децу, не из изворне теорије рецепције; доња граница периода утврђена је „полазећи од принципа целовитости књижевног дела, а додајући том критеријуму и критеријум уметничке вредности“ (стр. 5). | Најава и изведени поступак нису усклађени; носећи појам функционише као радна категорија; у језичкоисторијско омеђење улази вредносни елемент. | 5 | Iser 1974; Chambers 1985; Hunt 1991 |
| 3 | Неуједначен корпус без нормализације по аутору | Статистичко бележење елемената различитих језичких система није примарно примењено: „премда се нисмо примарно њоме водили у обради грађе, већ одликама самог корпуса“ (стр. 40); фреквенције и дистрибуције нису нормализоване по аутору, па их обликују најобимнији опуси. | Закључци се понегде изричу о поезији за децу предзмајевског периода у целини, а почивају на неколико обимних збирки; судови о учесталости остају квалитативни. | 40 | Biber 1993 |
| 4 | Лектура и терминологија нижих нивоа | Реч „морфонолошкој“ стоји уместо „фонолошкој“ (стр. 34); графема <џ> јавља се у пет, не „у само четири рукописа“; именице на -а воде се под ознаком „III врста“, а на једном месту се приписују трећој Стевановићевој врсти; облик зубма наведен у два синкретична падежа. | Појединачне омашке погађају проверљивост потврда и терминолошку доследност, не и анализу. | 33, 34, 91 | унутрашња сагласност рада |
| 5 | Лексика: преклапајуће категорије и ситне нумеричке неусаглашености | Исте потврде јављају се и међу славенизмима и међу дијалектизмима, па збирови нису адитивни; међу првих 103 лексеме број именица треба да гласи 28 (не 29); фреквенција поимениченог добро је 25 (не 21); проценат одсутних из дечјег речника 28,2% (не 28,4%); у истој реченици проценти преклапања рачунати су на различитим основицама (стр. 143). | Отежана провера збирних бројки, иако ниједна неусаглашеност не мења закључак. | 124, 127, 130, 143 | унутрашња сагласност рада |
| 6 | Фреквенцијско поређење листа различите величине без мере значајности | Из поређења с Његошевим спевовима и дечјим речницима 20. века изведен је суд да „писци предзмајевске поезије имају у не малој мери различит фонд најфреквентнијих речи од лексичког фонда претпостављеног реципијента“ (стр. 137), иако је раније изречена ограда да „не постоји дечји фреквенцијски речник за период“ (стр. 132). | „The chi-squared value becomes unreliable when the expected frequency is less than 5 and possibly overestimates with high frequency words and when comparing a relatively small corpus to a much larger one“; речи у тексту нису случајан узорак. | 132, 137 | Rayson и Garside 2000; Kilgarriff 2001 |
| 7 | Синтакса: проценти без основице и интерпункција 19. века као јединица бројања | „бележимо приближно 2200 примера оваквих синтагми“, уз „приближан однос у процентима: 63 : 37“ (стр. 165); удели врста реченица „приближно 61% … 5,5% … а 27%“ (стр. 181) не дају сто посто; реченица је одређена по завршној интерпункцији издања 19. века. | Целобројни проценти из приближних збирова без основице стварају привид прецизности; неустаљена интерпункција уплиће се у број реченица и уделе узвичних и упитних. | 165, 181 | Gries 2013; Oakes 1998 |
| 8 | Кључ „Ковачевић 2002“ без јединице у попису | Одређења већине фигура ослоњена су на кључ „Ковачевић 2002“, наведен око четрнаест пута с тачним странама, а те јединице нема у попису (који садржи Ковачевић 1995, 2008, 2012а, 2012б); година 2002 не одговара ниједном издању Стилистике и граматике стилских фигура (1991, 1995, 2000). | Носећи појмовни апарат најобимнијег поглавља остаје без разрешивог библиографског ослонца. | 267 | ISO 690:2010, т. 4.4 |
| 9 | Версолошки просеци и рачунске непрецизности | Просечан број строфа по песми износи 3,8 (1266/337), а не 3,9, а просечна дужина 21,3 стиха (7177/337), а не 21,9, како стоји на стр. 296; одступање се преноси у поређење са Змајем („дужина песме је просечно 22 стиха“, стр. 329). | Одступање није заокруживање. | 296, 329 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Верност навода из литературе и извора | У наводу из Суботић (2008) реч „лексички“ пренесена је као „језички“; скраћенице „Д и Л јед. именица 2. деклинације“ ћутке су развијене унутар наводника; навод „Дечице моја“ треба ускладити с изворником; у имену испуштено слово („Марціла“), у наслову Вучове збирке такође („Пет пелића“). | Интервенције у наводу морају у угласте заграде: „Data that are taken from a source other than the item itself should be recorded in brackets“. | 20, 21 | ISO 690:2010, т. 4.1.1 |
| 11 | Научни апарат: неусаглашене године и ознаке издања | Десет позивања носи годину које нема ниједна јединица тог аутора (Илић 1963, Кашић 1964, Куна 1980, Толстој 2006, Унбегаун 2005, Живковић 2001, Симић 2001, Марјановић 2001, Пијановић 2015, Данојлић 1973); код аутора с двема јединицама исте године изостају ознаке а/б; седам јединица не јавља се у телу рада. | „All author/editor first names should be spelled out“ и „Name repetitions are good“; попис тражи доследан систем кроз цео рад. | 20, 21 | Unified Style Sheet for Linguistics 2007; ISO 690:2010, т. 4.4 |
| 12 | Документованост грађе: без пописа песама и целог речника | Рад не доноси попис песама по изворима, Прилог 1 доноси само врхове фреквенцијских листа, а троделна класификација корпуса на стр. 10 изричито је илустративна. | Број „337 песама“ и тачан састав корпуса не могу се независно реконструисати из грађе коју рад пружа; ни проценти у синтакси и стилу. | 10 | Biber 1993 |
| 13 | Године Змајевих књига и оцена реферата о статистици | Чика Јова српској деци није из 1890. него из 1899, а Међневенче није из 1891–1894. него из 1899–1901; реферат наводи да су закључци о синтакси „углавном … пропраћени статистичким подацима“. | Подаци о годинама су изван корпуса и не дирају анализу; статистички подаци у раду су проценти с приближним основицама без мере значајности, дакле квантификован опис, не статистичка анализа. | 5, 6 | каталог Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“; аргумент из грађе самог рада |