докторска дисертација · методика наставе енглеског језика, примењена лингвистика, настава граматике, модални глаголи, учење језика уз рачунар (CALL), Веб 2.0 алати, квазиекспериментално истраживање
Mogućnost primene tehnologije Veb 2.0 u nastavi gramatike engleskog jezika
др Јасмина Ђорђевић — данас редовна професорка на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (према јавној страници факултета)
Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за англистику; 2013 (комисија за оцену и одбрану именована 26. јуна 2013, реферат 10. јула 2013, експеримент у зимском семестру 2012/13); рад је писан латиницом; наслов на српском: Могућност примене технологије Веб 2.0 у настави граматике енглеског језика; vi + 287 страна (основни текст стр. 1–255, додаци 256–270, библиографија 271–287)
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Mogućnost primene tehnologije Veb 2.0 u nastavi gramatike engleskog jezika““, 23. септембар 2026., 15 страна, с пописом литературе.
Дисертација испитује да ли се и како алати генерације Веб 2.0 могу увести у наставу граматике енглеског језика и да ли се њима та настава може унапредити. После теоријског прегледа учења језика уз рачунар (CALL), теорија учења и семантике модалности, рад питање сужава на осам значења модалних глагола и три алата (PBworks, Hot Potatoes, Dvolver) и проверава га квазиекспериментом с поновљеним мерењима на две групе студената друге године англистике (претест, три сесије, посттест, обрада у SPSS-у), закључујући да су све три хипотезе потврђене.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Нацрт не изолује ефекат алата: фиксни распоред значења и редослед корака | Иста четири значења модала увек су обрађивана у експерименталном кораку (уз алат), а друга четири увек у традиционалном, кроз све сесије и у обе групе (стр. 128, Табела 3.1); експериментални корак увек је први; ауторка значења паре по тежини — „značenje possibility/ probability bude obrađeno u eksperimentalnom koraku, a njegov pandam po težini, značenje ability, u tradicionalnom koraku“ (стр. 174). | Пошто се подела нигде не контрабалансира, фактор „приступ“ измешан је с фактором „значење“ и с могућим ефектом редоследа, па се разлика у броју грешака не може приписати искључиво алату; ограничење треба изричито стајати уз носеће поређење. | 128, 174 | Dörnyei 2007; Des Jarlais и др., The TREND Statement, 2004 (као оријентир) |
| 2 | Узорак и мерни инструменти без показатеља поузданости | Две интактне групе од по 25 добровољаца, без случајног распореда и прорачуна снаге; формулација „ukupno 100 objekata“ (стр. 117) реторички је оснажена, јер је 50 студената мерено двапут; за наменске тестове не наводи се ниједан показатељ поузданости ни поступак провере ваљаности. | Понављана мерења нису независне јединице; бројеви почивају на мерилу чија прецизност није процењена, што обавезује на резерву у уопштавању. | 117 | Mackey & Gass 2005; Brown & Rodgers 2002; Larson-Hall 2010 |
| 3 | Извештавање инференције без величине ефекта и интервала поверења | Носеће поређење експерименталног и традиционалног корака дато је без величине ефекта и интервала поверења; у Табели 3.11 ознаке граница интервала остале су без вредности; Табела 3.40 најављена је као поређење интервала поверења, а колоне су t, степени слободе и p. | Стварни недостаци статистичке прецизности мерени приручником који рад иначе следи; приказ табела неспретно је пренет из SPSS-излаза. | табеле 3.11 и 3.40 | Larson-Hall 2010; Norris & Ortega 2000 |
| 4 | Неусаглашености бројчаног приказа | Табеле по групама (3.14, 3.16, 3.18, 3.22) садрже изоловане грешке уноса, па се њихови збирови (53, 131, 51, 100) не поклапају са збирним вредностима (51, 144, 48, 96); исти податак јавља се као 39 и као 13+13; два укупна броја грешака разилазе се (око 506 наспрам око 622) јер две различите мере носе исти назив; тврдња да је „преко 99%“ студената направило од осам до 16 грешака не следи из средње вредности 12,44 и девијације 4,730. | Лаке по магнитуди, али видљиве стручном читаоцу; треба их ускладити према сировим подацима и јасно разликовати две мере. | табеле 3.14–3.22 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Закључак у језику безрезервне потврде који бројеви не носе | По графикону 4.1, у претесту је 51 грешка, у сесији утврђивања 167, у посттесту 96 — готово двоструко више него у претесту; ипак рад оцењује да је „napredak kod studenata više nego upečatljiv“ (стр. 228) и да је основна хипотеза „savladavanje nastavnih sadržaja olakšati, potvrđeno je u celosti“ (стр. 253), док резултате на другом месту износи уздржаније — студенти су значења обрађена алатом „uglavnom bolje savladali“ (стр. 218). | Пошто нацрт не изолује ефекат алата, а агрегатни бројеви су мешовити, тачнији закључак био би да су резултати сагласни с хипотезом и да илуструју могућу предност алата; прва помоћна хипотеза на 50 студената и једном сегменту може бити илустрована, не потврђена. | 218, 228, 253 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Инференцијалне формулације које премашују податак | Тврдња да t-тест показује „značajnu razliku u aritmetičkoj sredini između dva koraka u sve tri sesije“ (стр. 218) не важи за другу сесију (t = −0,163); пад грешака у другој сесији рад сам делом приписује дозвољеној табели — „mali broj grešaka sigurno delimično i posledica toga“ (стр. 199); десет позитивних страна CALL-а оглашено је као „pozitivne strane koncepta CALL i primene IKT koje su potvrđene istraživanjem“ (стр. 254), иако конструкти попут мотивације, комуникативне компетенције и аутономије нису мерени. | Исказ о значајности треба сузити на прву и трећу сесију; начелне предности литературе о CALL-у требало је држати одвојено од уско омеђених емпиријских налаза. | 199, 218, 254 | Larson-Hall 2010 |
| 7 | Тон описа алата и чињеничне непрецизности | „Mogućnosti su neiscrpne“ (стр. 100) пре него што су користи проверене; пети тип вежби Hot Potatoes-а назван је „Mixed exercises“ уместо спајања (JMatch); две реченице приписане Тејлору (1980) потичу из Warschauer (1996); словна омашка „Extranormal“ уместо Xtranormal (стр. 251). | Ниједна исправка не дира налазе експеримента, али описни слој по коме стручни читалац оцењује избор алата тражи прецизност и суздржанији тон. | 100, 101, 251 | Half-Baked Software, Hot Potatoes 6 (документација); Warschauer 1996 |
| 8 | Теоријске непрецизности у пореклу појмова | Скинеру се на једном месту приписује класично условљавање (Павловљево); порекло теорије схема стапа настанак појма (Bartlett 1932) с каснијом разрадом (Anderson 1977); увођење динамичке модалности приписује се Палмеру (2001), иако је термин старији (von Wright 1951); означавање основа обраде као епистемичког не одговара избору значења, јер је шест од осам значења деонтичко или динамичко по подели коју ауторка сама излаже. | Неслагања с наведеним референтним граматикама и приказима у споредним теоријским пасусима; не дирају обраду и мерење. | поглавље 2 | Quirk и др. 1985; Huddleston & Pullum 2002; Palmer 1990; Bartlett 1932; Anderson 1977; von Wright 1951 |
| 9 | Табеле, графикони, натписи и језик | Графикон 4.1 као тродимензионална разбијена питица за низ узастопних мерења; Табела 3.36 с натписом „absence of prohibition“ уместо prohibition; два графикона с идентичним натписом; проценти у једној колони упитника сабирају се на 103,9%; облик „needn’t have to“ (стр. 75) неусклађен с референтном граматиком; колебање „internet“/„Internet“ и „Veb 2,0“ поред „Veb 2.0“. | Апарат је у садржини претежно тачан, али недовољно дотеран у натписима и облику; словне омашке нарушавају утисак о завршној редакцији. | 75, 207 | Quirk и др. 1985; Пешикан, Јерковић и Пижурица 2010 |
| 10 | Научни апарат: недостајуће јединице, попис шири од коришћеног, интернет извори без датума приступа | Осам позивања нема јединицу у попису или се година не слаже (Todorović 2008; Campbell & Stanley 1963; Jonassen 1991; Brown 2000; Richards & Rodgers 1986/1999; Mithun 1999/1995; Krashen 1993; „Ayar“ за Azar 2007); око трећине ауторских јединица нигде се не позива; две јединице унете двапут; ниједна од 25 јединица с адресом нема датум приступа; два сопствена ранија рада ауторке стоје у попису, али се не позивају на месту преузетог приступа. | Позив аутор–годином мора се слагати с пописом; за променљиве онлајн садржаје датум приступа је потребан; унакрсно позивање сопствених радова треба допунити. | 271–287 | APA 6. изд. 2010; ISO 690:2010; MLA Handbook 7. изд. 2009 |
| 11 | Реферат преузима потврду хипотеза у целости | Реферат хвали „dobro osmišljenim i obrazloženim“ експеримент, „zavidna analitičnost i preciznost u detaljima“ и „novih, empirijskih saznanja“, и потврду хипотеза преузима у целости. | Агрегатни бројеви и нацрт који не одваја ефекат алата од тежине значења и редоследа подупиру уздржанију формулацију; похвала прецизности стоји уз неусаглашене збирове по групама и двоструко именовање двеју мера. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Целовит теоријски оквир за младу област: периодизација CALL-а, теорије учења и семантика модалности изложене су прегледно и с директно читаним изворима; Палмерова подела пренета је тачно — рад наводи да граматичар „nudi kategorizaciju modalnosti“ (стр. 69) која раздваја модалност догађаја од модалности пропозиције.
- Методолошка самосвест: ауторка отворено именује слабости нацрта — предлаже „tehnika jednačenja grupa“ (стр. 16) уместо рандомизације, признаје да „nisu definisane dve grupe, eksperimentalna i kontrolna, u konvencionalnom smislu“ (стр. 117) и да је „Kvazi-eksperimentalno istraživanje je epistemološki slabija vrsta istraživanja“ (стр. 123).
- Поштење према сопственим бројевима: пораст грешака означен је речима да „ovakav rezultat predstavlja iznenađenje“ (стр. 228), а погоршање код једног значења наводи се изричито — „kod značenja ability gde je u pretestu bilo samo 2 greške, a u posttestu ukupno 10“ (стр. 227).
- Инструменти и грађа дати у целости и проверљиво: осам значења модала провлачи се кроз претест, сесије, посттест и табеле, сваки проблематични пример наведен је дословно (Табела 3.7), а критеријум грешке образложен је лингвистички; обрада у SPSS-у у оквиру који методологија струке предвиђа.
- Уредан етички поступак (сагласност учесника, добровољност и анонимност, одобрење установа) и ограничење домета прелиминарне анкете, која „ne može predstavljati merilo koje bi omogućilo utemeljeno gledište i naučni zaključak“ (стр. 19).
Образложење примедби
- Нацрт не изолује ефекат алата: фиксни распоред значења и редослед коракаСмер конфаунда није једнозначно у корист алата: тежак садржај обрађен алатом напредује (36 → 15), а лакши обрађен традиционално назадује (2 → 10), што се не да свести на избор значења.
- Узорак и мерни инструменти без показатеља поузданостиСкроман нацрт није сам по себи мана ако се закључци сразмерно ограниче.
- Извештавање инференције без величине ефекта и интервала поверењаИнференцијално поређење корака ипак постоји, па теза није без сваке статистичке потпоре.
- Неусаглашености бројчаног приказаНосеће збирне табеле (3.8, 3.23) и графикон 4.1 остају интерно доследни.
- Закључак у језику безрезервне потврде који бројеви не носеНајубедљивији налаз — теже значење обрађено алатом напредује, лакше обрађено традиционално назадује — говори у прилог могућој предности алата.
- Инференцијалне формулације које премашују податакУ другој сесији, где је табеларни приказ био доступан у оба корака, разлике међу корацима практично нема, што иде у прилог тумачењу да разлику носи скела, а не сам алат.
- Тон описа алата и чињеничне непрецизностиЗваничне адресе три коришћена алата наведене су тачно, а употреба алата документована је снимцима екрана и радним везама.
- Теоријске непрецизности у пореклу појмоваСтварно примењени приступ значењима у контексту није споран.
- Табеле, графикони, натписи и језикНаводи из рада, тамо где су дословни, пренети су верно и с тачним приписивањем.
- Научни апарат: недостајуће јединице, попис шири од коришћеног, интернет извори без датума приступаПопис од 218 јединица тематски је релевантан, азбучно уређен и доследно нумерисан, а темељна дела наведена су непосредно.
- Реферат преузима потврду хипотеза у целостиУ делу који се тиче предмета, концепта и теоријске утемељености оцена реферата одговара стању у тексту.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (јун 2013).