докторска дисертација · наука о књижевности, компаратистика и теорија књижевности
Теоријски аспекти сукоба Истока и Запада у делима Ф. М. Достојевског, И. Андрића, Џ. М. Куција и О. Памука
др Милена В. Ђорђијевић — у време одбране запослена у Народној библиотеци Србије као уредник (према биографији у раду)
Универзитет у Београду, Филолошки факултет; 2016 (комисија за оцену именована 27. априла 2016, решење бр. 1084; реферат комисије потписан „У Београду“, без датума; у НаРДуС-у рад носи датум 21. јул 2016); 11 ненумерисаних предстрана + 286 страна, основни текст на странама 1–261, литература од стране 262; менторка др Тања Поповић; комисија: Т. Поповић, А. Марчетић, Ј. Ахметагић
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Теоријски аспекти сукоба Истока и Запада у делима Ф. М. Достојевског, И. Андрића, Џ. М. Куција и О. Памука““, 21. септембар 2026., 15 страна, с пописом литературе.
Дисертација прати идеје Истока и Запада као идеологеме, знаковне творевине променљиве вредности, кроз политичка и ангажована дела Достојевског, Андрића, Памука и Куција, у оквиру постколонијалне теорије, балканизма и теорија Другог. Осврт налази да је реч о зрелом и самостално изведеном компаратистичком раду с једним обједињујућим питањем и по једним из текста изведеним увидом у сваком поглављу, међу којима се издвајају постколонијално читање Травничке хронике и читање Куцијевог преображаја писца у Другог. Чињенична основа, где год се могла сравнити с изворницима, у највећем делу држи. Слабости су четвороструке: синтетичко премашивање с уско омеђеног корпуса на цео опус и на цивилизацијску дијагнозу, незатворен круг главног питања између увода и закључка, појединачне садржинске нетачности (приповедно лице једног Куцијевог романа, држављанство Фанона и Сезера, приписивање Тарнерове поделе ван Генепу, омашке у датумима) и научни апарат с јединицама које недостају и кључевима који се не разрешавају једнозначно. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Синтетичко премашивање с уског корпуса на цео опус | Предмет је на почетку изричито сужен на ангажована дела, а закључак да Куци деконструише идеју Запада формулисан је као да важи „у свом целокупном романескном опусу“; завршница уопштава и на цивилизацијску дијагнозу о модерности која је „избацила Бога из (уметничке) игре“. | Прелаз с изричито омеђеног корпуса на цео опус и на дијагнозу епохе није изведен ни методолошки премошћен, па носеће синтетичке формулације премашују оно што је анализирано. | 192, 193, 259 | изричито сужење предмета у самом раду (стр. 1) |
| 2 | Главно питање не враћа се у синтезу под сопственим појмовима | Увод најављује да је „главно питање на које овај рад треба да одговори јесте однос“ садржине и облика идеологема, односно знака и означеног; у Завршним разматрањима тај појмовни пар остаје разрађен само локално, у поглављу о Памуку. | Круг од увода до закључка суштински јесте затворен преко појма идеологеме, али остаје прегледно недовршен, јер се завршница не враћа појмовима којима је питање постављено. | 5 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Циљеви без нумерисаних хипотеза и преоштро оправдање доприноса | Циљеви су у уводу дати разнородно, као „циљ“, „један од циљева“ и „главно питање“, без изричито оповргљивих хипотеза; допринос је оправдан оценом да је академско занимање за Куција и Памука „готово у потпуности изостало“, при чему рад не помиње ни сопствене раније прилоге о Куцију. | Изостанак обједињеног списка циљева погађа артикулацију, не садржину закључака; оцена о изостанку занимања преоштра је на први поглед, а навођење постојећих изузетака учинило би је прецизнијом. | 4, 5, 9 | У. Еко, Како се пише дипломски рад, 2000; Booth, Colomb, Williams, The Craft of Research, 3. изд. 2008 |
| 4 | Непрецизна приписивања у теоријском оквиру | Тропартитна подела на лиминалност, маргиналност и структурну инфериорност приписана је Арнолду ван Генепу уместо Виктору Тарнеру; Кристевина теза о субјекту у процесу смештена је у шездесете године, Алтисеров есеј о идеолошким апаратима државе датиран је у 1969, а Фукоово инаугурално предавање на Collège de France у 1971; библиографска јединица о Спивак вишеструко је искварена и непотпуна. | Ниједна непрецизност не носи аргумент, али стручном читаоцу отежава поверење у детаљ и у монографском издању тражи исправку. | 120 | изворна дела наведених аутора |
| 5 | Чињеничне омашке у контексту руске мисли 19. века | Часопис Време на три места датиран је у 1961. уместо 1861–1863; Јевгеније Оњегин смештен је у деведесете године 19. века; Тургењевљеви иницијали дати су као И. П.; међу члановима салона стоји анахроно А. Н. Толстој; међу совјетским марксистичким критичарима наведен је Јосиф Бродски; адресат писма из 1870. наведен је као Мајаков уместо А. Н. Мајкова; реплику да Рус не може бити атеист изговара Шатов, а не Кирилов. | Омашке су претежно апаратске и лако исправљиве, али их је више и одају недовољну лектуру контекстуалног дела поглавља. | поглавље о Достојевском | изворни текстови и меродавни каталози |
| 6 | Завршни датум Травничке хронике и датум вешања | Година завршетка рукописа романа наведена је најпре као 1842, а потом као 1942; завршна ознака приписана је фиктивном писцу романа уместо Андрићевој ауторској ознаци; сцена вешања православних Срба датирана је у 1907. уместо 1807. | Реч је о носећем месту тумачења, јер аргумент о новом злу са Запада зависи од тачне године; словна омашка и погрешно приписивање ознаке слабе управо то место. | 85, 86, 87, 97 | текст романа (И. Андрић, Травничка хроника) |
| 7 | Омашке у подацима о Памуку и о Снегу | Година романа Зовем се Црвено дата је као 1988, а Музеја невиности као 2007; судски поступак по члану 301 смештен је у 2007; Свила је у уводном сажетку названа сестром вође исламиста, а лист за који Ка пише немачким; за британску забрану сатија стоје два неспојива датума. | Појединачно лаке, ове омашке погађају поузданост контекстуалног дела поглавља, а не тезу о двоструком наративном дискурсу романа. | поглавље о Памуку | изворни подаци о делима и меродавни каталози |
| 8 | Две нетачне тврдње у поглављу о Куцију | Тврди се да је роман Ишчекујући варваре „написан у трећем приповедном лицу“, док га Начелник приповеда у првом лицу и у презенту; Франц Фанон и Еме Сезер сврстани су међу „јужноафричке писце и мислиоце“, што нису. | Обе тврдње стоје у пуном обиму као нетачне, мада ниједна не погађа тезу о деконструкцији дихотомије Запад и Трећи свет. | 196, 204 | текст романа Џ. М. Куција Ишчекујући варваре; биографски подаци о Фанону и Сезеру |
| 9 | Стилски судови из превода без изричите ограде | Достојевски се цитира искључиво из српских превода, Памук из превода, а изводе се судови о стилу и језичким играма; рад на једном месту и сам коригује превод: „они су заправо лакеји, а не робови, како стоји у приказаном преводу“, али нигде не поставља општу ограду о читању из превода. | Изворници стоје истакнуто у попису, а нигде се не наводе томом ни страном, што ствара привид непосредне употребе; судови који зависе од језичке форме траже да се уз превод наведе и изворник. | 20 | The Chicago Manual of Style, 16. изд. 2010; MLA Handbook, 7. изд. 2009 |
| 10 | Научни апарат: јединице које недостају и кључеви који се не разрешавају | Франц Фанон, помињан више десетина пута, нема јединицу у попису ни цитат са страницом; Х. Портер Абот цитиран је, али је изостао из пописа; две јединице деле кључ Поповић 2013 и исти распон страна, а кратки кључеви Поповић 2014 и Памук 2001 немају јединицу; ниједан од близу тридесет мрежних извора нема датум приступа. | Поједини наводи не могу се разрешити једнозначно, а мрежни извори нису проверљиви без датума приступа. | попис литературе | ISO 690:2010 |
| 11 | Реферат комисије без датума и с најавом ширег предмета | Реферат отвара опис рада најавом да је реч о „анализи целокупног опуса сваког писца понаособ“, док рад свој предмет изричито сужава на ангажована дела; потписан је „У Београду“, без датума. | Формулација реферата поклапа се са синтетичким премашивањем у самом раду и не решава ту напетост; изостанак датума одступање је од Правилника, који тражи датум и потпис свих чланова комисије. | реферат | Правилник о докторским студијама Универзитета у Београду, Гласник УБ 155/2010, чл. 23 |
Шта рад доноси
- Обједињујуће питање односа садржине и облика идеологема Истока и Запада, које држи на окупу четири разнородна опуса, а у синтези добија носећу формулацију о непрекидном преласку тих идеја из политичког у естетско.
- Методолошка уздржаност: постколонијални оквир изричито је сужен пре примене, уз признање да у изворном значењу не важи за Достојевског и Памука.
- Самостални увиди у сваком поглављу: разграничење судара двеју империја пре примене колонијалне схеме у Травничкој хроници, читање конзула Давила кроз Бабину амбиваленцију, двоструки наративни дискурс Снега и деконструкција дихотомије Запад и Трећи свет у опозицију Носилац моћи и Други код Куција.
- Синтеза која четири анализе сажима у поредбену мрежу (Табела 4) и свакоме писцу приписује различито исходиште сукоба.
- Поуздана чињенична основа: тврдње о датумима, именима и садржини дела у највећем делу су се показале тачним, а наводи из Саида, Бахтина, Барта, Алтисера и самих романа верно су пренети.
Образложење примедби
- Синтетичко премашивање с уског корпуса на цео опусРад на кључним местима сам упозорава да Запад „није синоним за џелата нити је Трећи свет синоним за жртву“ и признаје изузетак сопственој тези.
- Главно питање не враћа се у синтезу под сопственим појмовимаСинтеза ипак сваком писцу приписује различито исходиште сукоба и завршава уздржано, питањем, а не тврдњом.
- Циљеви без нумерисаних хипотеза и преоштро оправдање доприносаИнтерпретативне тезе без формалних хипотеза легитиман су облик истраживања у науци о књижевности, а реч „готово“ већ оставља простор за изузетке.
- Непрецизна приписивања у теоријском оквируТеоријски апарат рад по правилу изводи из самих текстова, а не примењује као готов калуп; фуснота уз спорно место Тарнера иначе наводи.
- Чињеничне омашке у контексту руске мисли 19. векаАналитички слој поглавља међу најбоље је изведенима: етимолошко читање Шатова, разликовање Ставрогиновог зла од зла Верховенског и поштено навођење супротне литературе.
- Завршни датум Травничке хронике и датум вешањаИнтерпретативни закључак да завршни датум изван времена радње чини да се роман „тумачи с краја“ остаје ваљан и представља оригиналан обрт.
- Омашке у подацима о Памуку и о СнегуНосећа теза о двоструком, рационалном и поетско-симболичком дискурсу Снега и тумачење умножавања ауторских инстанци остају међу најјачим местима рада.
- Две нетачне тврдње у поглављу о КуцијуОстали елементи поређења, снажна фокализација кроз једну свест и презент, остају тачни; поглавље показује и научну опрезност, ограничавајући поређење Платонове и Костелине цензуре на алузију.
- Стилски судови из превода без изричите оградеНавођење по преводу у компаратистици је легитимно, а корекција превода према смислу изворника знак је филолошке пажње.
- Научни апарат: јединице које недостају и кључеви који се не разрешавајуКостур навођења је уредан: фусноте су непрекидно нумерисане од 1 до 587, систем навођења доследан, а носећи теоретичари стварно су коришћени и заступљени у попису.
- Реферат комисије без датума и с најавом ширег предметаОцена реферата о доприносу компаратистици одговара стању у тексту: обједињујуће питање, тростепени метод и компаративни увиди стварно су носиви, а реферат доноси и упоредну анализу резултата коју Правилник тражи.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (април 2016).