Teorijsko i eksperimentalno istraživanje gubitaka sile prednaprezanja u visokovrednim zavrtnjevima
др Ненад Т. Фриц — данас доцент на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, ужа научна област металне конструкције (према страници факултета)
Универзитет у Београду, Грађевински факултет; 2015 (рукопис предат Факултету 21. јануара 2015, Комисија именована 29. јануара 2015, извештај Комисије прихваћен 19. марта 2015, сагласност Већа научних области грађевинско-урбанистичких наука 21. априла 2015, одбрана 25. априла 2015); 305 стр.
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС) и у репозиторијуму Универзитета у Београду (Е-тезе); извештај Комисије у материјалима седнице Већа научних области грађевинско-урбанистичких наука. Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Teorijsko i eksperimentalno istraživanje gubitaka sile prednaprezanja u visokovrednim zavrtnjevima““, 23. септембар 2026., 25 страна, с пописом литературе.
Дисертација мери колико силе преднапрезања високовредни завртањ изгуби при уградњи, у првим сатима и током месеци, кад су тарне површине заштићене цинк-силикатним премазом, и шта то значи за носивост споја на проклизавање. Упоређују се класични HV завртњи M20 и завртњи са закључавањем система Huck BobTail, на 42 узорка са 126 појединачно калибрисаних завртњева, три стезна пакета, с премазом и без њега, уз праћење до 60 недеља, динамичко оптерећење и нумеричке моделе. Главни налази стоје: премаз приближно удвостручује дугорочне губитке и чини око половине губитка до 24. недеље, кратки завртњи са закључавањем не достижу минималну силу, а експлоатационо динамичко оптерећење мало утиче на губитак. Осврт налази да закључак у два дела противречи табелама рада, да су екстраполација на 20 година и гранична дужина од 95 mm исказане јаче него што их грађа носи, да вредности флексибилности стезног пакета не следе из израза рада, да мерна несигурност није исказана и да је коефицијент трења одређен по повученом стандарду.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Закључак 5 у два дела противречи табелама рада | Закључак гласи: „Bez obzira na primenjeni tip zavrtnja, uticaj AKZ na ove gubitke je zanemarljiv. Svi ispitivani zavrtnjevi, osim HBT dužine 55 mm, nakon 12 h od ugradnje, imali su silu prednaprezanja veću od minimalne propisane vrednosti.“ (стр. 201). | По табелама 5.2 и 5.4 завртњи у узорцима с премазом између 10. секунде и 12. сата губе приближно двоструко више силе него у еталонским узорцима, а после 12 сати испод минималне прописане силе били су и HBT 70 mm с премазом и свих шест група HV завртњева; рад ту ограду има на стр. 152, али је не преноси у закључак. | 150, 152, 201 | аргумент из грађе самог рада (табеле 5.2 и 5.4) |
| 2 | Екстраполација 24-недељних мерења на 20 година без несигурности | Закључци 10 и 11 тврде да се губитак може проценити „u bilo kom trenutku u toku eksploatacije konstrukcije“ (стр. 202), а изрази 5.1–5.6 су логаритамске регресије средњих вредности измерених током 24 недеље, продужене на 20 година. | Продужење око 43 пута дуже од праћења дато је без исказане несигурности, а измерене вредности на крају записа леже у свих шест група изнад криве; резултати првог дела огледа до 60 недеља нису искоришћени као провера. | 44, 160, 202 | EN 1990:2002, анекс D, т. D6 |
| 3 | Гранична дужина од 95 mm исказана као утврђена | Закључак 12: „Ekstrapolacijom usvojene bi-linearne zavisnosti između koeficijenta ξ i dužine zavrtnja L, na čitav opseg dužina primenjenih zavrtnjeva, može se zaključiti da je fenomen gubitka sile prednaprezanja u viskovrednim HV i HBT zavrtnjevima zanemarljiv za zavrtnjeve dužine veće ili jednake od 95 mm.“ (стр. 202). | Права је провучена кроз две средње вредности ξ, с преломом изван испитаног опсега и из вредности које су саме екстраполисане на 20 година, без несигурности; рад на стр. 167 говори опрезно, а на стр. 169 без ограде. | 167, 168, 169, 202 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Флексибилност стезног пакета не следи из израза рада | Вредности флексибилности стезног пакета у табели 5.19 (1,76–1,95·10⁻⁶ mm/N) не добијају се изразима 5.30 и 5.31 с улазима које рад наводи на стр. 189; ти изрази дају 0,07–0,15·10⁻⁶ mm/N. | Пошто табела 5.19 улази у израз 5.32, бројеви о дилатацији премаза у одељку 5.6 и закључку 14 преувеличани су приближно два до три пута, а уз то рачунати с номиналном уместо измереном дебљином премаза. | 189, 191, 203 | аргумент из грађе самог рада (изрази 5.30–5.32) |
| 5 | Мерна несигурност силе није исказана | Рад не наводи класу тачности ни еталонирање кидалица, ни тачност и резолуцију мерења бочног положаја траке, а седмодневно осредњавање („vrednosti sile prednaprezanja određivane su osrednjavanjem rezultata u periodu od sedam dana“, стр. 114) образлаже испитивањем које није приказано. | Стабилност мерног система у трајању од 24 до 60 недеља, температура и влажност простора и прелаз с једног мерног система на други нису документовани, па се тачност дугорочних губитака не може независно проценити. | 83, 85, 114 | JCGM 100:2008 (т. 3.3.2 и 7.1.4); JCGM 200:2012 (т. 2.39 и 4.21) |
| 6 | Коефицијент трења одређен по повученом стандарду | Испитивање је по стр. 24 изведено „prema odredbama standarda SRPS EN 1090-2:2012 [33] (bivši SRPS U.E7.140:1985.)“ (стр. 24), а по стр. 52 „u svemu prema standardu SRPS U.E7.140:1985 [32]“ (стр. 52); стварно је спроведено без продуженог огледа пузања. | SRPS U.E7.140:1985 повучен је 2012. решењем Института за стандардизацију, а Еврокод за обраду која није у табели тражи оглед по референтном стандарду с огледом пузања; изостанак огледа пузања погађа управо премаз који пузи. | 24, 52, 53, 200 | EN 1993-1-8:2005, табела 3.7, напомена 2; Решење ИСС од 25.07.2012 |
| 7 | Погрешан извор за минималну силу завртњева са закључавањем | Основица свих процената за HBT, сила од 170,7 kN, приписана је јединици [20]: „za HBT zavrtnjeve M20, prema nacrtu standarda [20] Fp,C=170,7 kN“ (стр. 96), а мисли се на нацрт техничког правила [22]. | Одобрење DIBt Z-14.4-591 из 2011, које је у тренутку предаје важило за исти завртањ, даје за M20 већу вредност (179,3 kN); избор мање вредности захтевао је образложење, а нацрт није јавно доступан па се вредност не може независно проверити. | 96, 151, 198 | DIBt, Allgemeine bauaufsichtliche Zulassung Z-14.4-591 (2011) |
Шта рад доноси
- Удео премаза у дугорочном губитку издвојен је мерењем, еталонским узорцима без премаза: „Tačnije, u slučaju zavrtnjeva dužine 50 mm ovi gubici su 50,6%, za zavrtnjeve dužine 70 mm iznose 55,1 % i za zavrtnjeve dužine 90 mm 51,4 %.“ (стр. 161); налаз је доследан у свих шест конфигурација и тачно изведен из табела.
- Мерни поступак који се може поновити: мерне траке у оси сваког завртња и појединачна калибрација — „Izvršena je kalibracija 126 zavrtnjeva i na taj način definisana veza između dilatacije merne trake i sile u svakom od zavrtnjeva.“ (стр. 86) — с објављеним калибрационим правама за сваки завртањ.
- Потпуно објављена грађа, са силом и губитком за сваки од 126 завртњева у свим референтним тренуцима (стр. 106), с именованим искључењима и признатом сопственом грешком у току огледа: „Ovo se pokazalo kao pogrešno jer je detaljnim pregledom rezultata uočeno da merna traka ne pokazuje stabilne rezultate.“ (стр. 141).
- Негативан налаз о производу који се тек уводио, изнет без ублажавања: „Sila u HBT zavrtnjevima dužine 55 mm, bila je čak 28 % manja od minimalne propisane vrednosti, čime je dovedena u pitanje granična nosivost spoja na proklizavanje.“ (стр. 201).
- Критичко читање најближег страног огледа и бољи поступак мерења под динамичким оптерећењем, са силом мереном пре, током и после оптерећења (стр. 158), и изричите границе сопствених закључака: „Ovakav zaključak nije statistički potvrđen s obzirom da je takvo ponašanje registrovano na svega 3 (ili manje) zavrtnja po tipu uzorka.“ (стр. 162).
Образложење примедби
- Закључак 5 у два дела противречи табелама радаРад одступање за HV сам објашњава: „Ove rezultate treba uzeti sa izvesnom rezervom, s obzirom na metodu ugradnje zavrtnjeva moment ključem.“ (стр. 152).
- Екстраполација 24-недељних мерења на 20 година без несигурностиРад ризик екстраполације сам познаје: у приказу пилот-истраживања бележи да је праћење од 40 недеља „relativno kratak vremenski period s obzirom na period ekstrapolacije od 20 godina“ (стр. 44).
- Гранична дужина од 95 mm исказана као утврђенаОпрезнија реченица постоји у самом раду: „Ukoliko bi se želela odrediti granična dužina HBT i HV zavrtnjeva, iznad koje je gubitak sile prednaprezanja zanemarljiv, neophodno je sprovesti detaljniju analizu.“ (стр. 167).
- Флексибилност стезног пакета не следи из израза радаКвалитативни налаз да премаз под завртњем трпи трајну промену дебљине која расте с логаритмом времена остаје, а рад упрошћење изриче: „Uz pretpostavku o nominalnoj debljini premaza na svakoj od površina“ (стр. 191).
- Мерна несигурност силе није исказанаРезолуција од око 0,05 kN далеко је испод губитака о којима рад закључује, па замерка не доводи у питање главне бројеве.
- Коефицијент трења одређен по повученом стандардуБројчано резултат стоји: свих шест вредности лежи између 0,45 и 0,52, а сам рад на стр. 53 каже да се „u najnepovoljnijem slučaju, dobijaju spojevi kategorije hrapavosti B, prema EN 1993-1-8 [29]“ (стр. 53).
- Погрешан извор за минималну силу завртњева са закључавањемВредност из одобрења снизила би ξ за HBT и налаз о недовољној сили кратких завртњева само појачала.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (крајем јануара 2015).