Економско-географске и демографске промене аграрног простора Србије
др Вера Глигоријевић — данас редовна професорка на Географском факултету Универзитета у Београду (према страници факултета)
Универзитет у Београду, Географски факултет; 2012 (Комисија именована 20. септембра 2012, извештај Комисије 7. новембра 2012, одбрана 28. децембра 2012); рад је писан ћирилицом; 270 страна; анкета на узорку од 310 власника кућног бизниса (мај 2011) с приложеним упитником, картом и прилозним табелама
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС); извештај Комисије у материјалима седница већа научних области Универзитета у Београду. Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Економско-географске и демографске промене аграрног простора Србије““, 23. септембар 2026., 16 страна, с пописом литературе.
Дисертација прати промене аграрног простора Србије кроз диверзификацију активности и прихода сеоског становништва, узимајући кућни бизнис за индикатор и градећи о њему сопствену анкетну базу на 310 власника. Осврт налази самосталан емпиријски допринос, родни налаз супротан обрасцу развијених земаља, неколико нетривијалних просторних правилности и методолошку уздржаност у омеђавању домета теорија и узорка. Слабости су компаративни облик хипотеза о примату дистанце над типом насеља који сопствени тестови не подупиру, завршне тврдње о миграцијама, одрживости и фертилитету шире од пресечног нацрта, извештавање тестова без величине ефекта и тест-статистике, генерализације „за Србију“ из непропорционалног квотног узорка без пондера, и аритметичке омашке у табелама уз непотпун попис литературе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Компаративни облик хипотеза 1а и 2 који тестови не подупиру | Подхипотеза 1а гласи да „На врсту непољоприврдних послова у руралном простору, више утиче дистанца од централног тржишта (Београда) него тип и популациона величина насеља“ (стр. 75), али расподела делатности по региону није статистички значајна (табела 5.2, sig=0,12), док је по типу насеља значајна (табела 5.4, sig=0,00); слично и за старосни састав у хипотези 2. | Тамо где хипотеза тражи примат дистанце, значајан испада тип насеља; закључак је требало формулисати као градацију према центру, конфундирану урбаношћу центра, а Mann–Whitney тест и регресија над номиналном променљивом „Sektor“ не носе закључак о већој разноликости. | 68, 75, 139 | аргумент из грађе самог рада; Siegel и Castellan, 1988 |
| 2 | Завршне тврдње о миграцијама, одрживости и фертилитету | У закључку стоји да кућни бизнис „ствара значајан приход и шансе за запослење, чиме успорава емиграцију“ (стр. 221), док је исти ефекат другде исказан условно, као „чинилац који би могао утицати на преокрет доминантних миграционих“ (стр. 219) кретања; веза с фертилитетом означена је као „нетранспарентна“ (стр. 214), а трајање послова преко пет година описује преживеле послове у узорку. | Пресечно анкетно истраживање власника, без података о миграцијама и без контролне групе, узрочни закључак не носи; требало га је свуда држати у условном модалитету који рад иначе познаје. | 214, 219, 221 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Генерализације „за Србију“ из непропорционалног квотног узорка | Узорак је стратификован, непропорционалан и квотни, без узорачког оквира, што ауторка изричито признаје (стр. 72), а инциденца од 6 % и структурни проценти исказују се „за Србију“ без пондера и без исказа поузданости. | Из непропорционалног квотног узорка без пондера не изводи се оцена за целу популацију с познатом грешком; збирне вредности описују узорак и служе међузонском поређењу, а извештај о анкети требало је да садржи величине квота, стопу одговора и опис спровођења. | 72, 122 | Kish, 1965; Bernard, 2000; Groves и др., 2009 |
| 4 | Извештавање тестова без величине ефекта и тест-статистике | Уз хи-квадрат по правилу стоји само ознака „sig“, без вредности статистике, степена слободе и очекиваних фреквенција; за t-тест нису исказани t ни df; хи-квадрат је примењен и на табеле с изразито ретким ћелијама (табеле 6.9, 6.14, 6.15). | Стандард извештавања резултата тражи уз p-вредност величину ефекта и, где је могуће, интервал поверења; очекиване фреквенције далеко испод пет нарушавају услов ваљаности теста. | табеле 6.9, 6.14, 6.15 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање, 1999; APA, 2010; Field, 2009 |
| 5 | Аритметичке и словослагачке омашке у статистичком поглављу | У табели 3.3 удео старосне групе 45–54 за 2002. откуцан је као 26,9 % уместо 16,9 %, па колона прелази сто; пораст броја домаћинстава 1971–2002. наведен је као око 516 хиљада, а из табеле 3.15 следи око 461 хиљаду; серије сеоског становништва обухватају Косово и Метохију до 1991, а серије активности га искључују, без напомене о прекиду упоредивости. | Оштећене ћелије и погрешно изведени проценти отежавају проверу, а неозначен прекид обухвата производи погрешно рачунање тренда. | табеле 3.3, 3.7, 3.10, 3.11, 3.15 | рачун из самих табела рада и подаци Републичког завода за статистику |
| 6 | Регионални удели прихода неусаглашени с табелом | Регионални удели домаћинстава с приходом преко 36.000 динара наведени на стр. 200 не изводе се доследно из табеле 8.3: вредност за центар (58,7 %) одговара кумулативу прихода испод прага, а не изнад њега, чиме се обрће однос село–град. | Реч је о бројчаној недоследности која дира и смер налаза у том пасусу, па је треба исправити према табели. | 200, 201 | рачун из саме табеле 8.3 |
| 7 | Научни апарат: године, недостајуће и нецитиране јединице | Око тридесет два неслагања године између позивања и пописа; најмање седамнаест дела цитираних у тексту нема јединицу у попису, међу њима OECD (1994) за дефиницију руралности и Bates (1997); деветнаест јединица пописа нигде се не цитира; иста фон Тиненова јединица унета је двапут. | За методолошке ослонце то је садржински, а не само формални недостатак; попис треба да одрази стварно коришћене изворе. | попис литературе | ISO 690:2010; APA, 2010 |
Шта рад доноси
- База података тамо где секундарних извора нема: кућни бизнис је „нетранспарентна форма рада о којој нема званичне статистике“ (стр. 121), а рад је попуњава сопственом анкетом на 310 власника с приложеним упитником и прилозним табелама.
- Родни налаз који преокреће образац из развијених земаља: „у кућном бизнису жене бројнија категорија“ (стр. 148), доследно контекстуализован кроз терцијаризацију и положај жена на тржишту рада.
- Нетривијалне просторне правилности: „није очекивана регионална инверзија образовног састава власника кућног бизниса“ (стр. 164) — најнеповољнији образовни састав није на периферији него на полупериферији, повезано с јачом тржишном зависношћу полупериферије.
- Демографски излаз изван анкете: „Изразити дебалан у селима у корист мушкараца, посебно је наглашен међу становништвом старим 29 година, што представља озбиљну препреку брачности и брачном фертилитету“ (стр. 92).
- Методолошка уздржаност: „Циљ ове тезе није да тестира било коју од ових теорија у реалном простору“ (стр. 65), „Основни недостатак оваквог квотног узорка била је непробабилност“ (стр. 72) и извештавање о налазима неповољним по тезу — од 310 испитаника „само седам било укључено у рад локалних и регионалних асоцијација“ (стр. 211).
Образложење примедби
- Компаративни облик хипотеза 1а и 2 који тестови не подупируИздвојеност центра у односу на обе периферне зоне тестови поуздано показују.
- Завршне тврдње о миграцијама, одрживости и фертилитетуРад на другим местима сам користи прави, условни регистар.
- Генерализације „за Србију“ из непропорционалног квотног узоркаПросторна поређења, која мање зависе од маргиналних расподела, остају употребљива.
- Извештавање тестова без величине ефекта и тест-статистикеАуторка тестове на ретким ћелијама изричито наводи као незначајне и разлике тумачи само описно, па закључци на њима не почивају.
- Аритметичке и словослагачке омашке у статистичком поглављуАпсолутне пописне вредности на које се проценти односе по правилу су тачне.
- Регионални удели прихода неусаглашени с табеломОпшти налаз да централни и урбани кућни бизнис остварује више приходе има независну потпору у уделу зарада изнад републичког просека (центар 26,1 %, стр. 201).
- Научни апарат: године, недостајуће и нецитиране јединицеСтил позивања аутор–година доследан је, а примарни извор (упитник, карта, прилозне табеле) приложен је у целини.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (у другој половини септембра 2012).