докторска дисертација · архитектура и урбанизам, урбанистичко планирање, јавни интерес, култура планирања
Промена јавног интереса у култури планирања у Србији на нивоу генералног урбанистичког плана
др Ана С. Граовац — у време одбране истраживач-приправник на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, раније урбаниста планер у Урбанистичком заводу Београда (према реферату комисије)
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; 2024 (рад предат у априлу 2024, комисија за оцену и одбрану именована 22. априла 2024, реферат од 14. маја 2024; у НаРДуС-у рад носи датум 14. септембар 2024); 6 предстрана + 171 страна, основни текст на странама 1–155, извори од стране 156, референце од стране 158; менторка проф. др Марија Маруна; комисија: Д. Миловановић Родић, М. Милојевић, В. Шећеров
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Промена јавног интереса у култури планирања у Србији на нивоу генералног урбанистичког плана““, 22. септембар 2026., 18 страна, с пописом литературе.
Дисертација прати како се мења појам јавног интереса у урбанистичком планирању у Србији, читајући га кроз културу планирања на грађи пет закона, четири генерална плана Београда и документације пет јавних увида. Осврт налази да је реч о самостално изведеном и вредном раду, чији је главни допринос аналитички оквир од три перспективе, четири поља и критеријума, доследно примењен на целу грађу, из кога израстају проверљиви налази: да јавни интерес у анализираним прописима није непосредно одређен, да утилитарни аспект стално преовлађује и да рани јавни увид не обезбеђује двосмерну комуникацију. Слабости су четвороструке: прве две хипотезе тврде да оквир нешто „омогућава“ и потврђују се самим извођењем, а трећа је узрочна на грађи која обе појаве очитава из истог материјала; збирне табеле на којима почивају налази немају кључ ознака ни правило доделе; ауторка је две деценије радила у установи која је обрађивач свих анализираних планова, а изричите изјаве о положају истраживача нема; и попис литературе нема око двадесет пет цитираних дела. Ниједна слабост не руши носеће налазе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотезе о изводљивости потврђене самим извођењем | Прва хипотеза гласи да „Концепт културе планирања омогућава успостављање аналитичког оквира за истраживање јавног интереса у пракси урбанистичког планирања у Србији“, а у закључку стоји: „чиме је доказана прва хипотеза“. | Хипотеза која тврди да нешто „омогућава“ нема услов под којим би се могла оборити, па се њена потврда поклапа с чином изградње оквира; Правилник тражи хипотезе „које ће се научно потврдити или оборити“. | 11, 149 | Правилник о докторским студијама Универзитета у Београду, пречишћен текст 2022; Creswell и Creswell 2018; Maxwell 2013 |
| 2 | Узрочна хипотеза на грађи из истог материјала | Трећа хипотеза гласи: „Промена културе планирања условљава промене јавног интереса у урбанистичком планирању“; и обележја културе планирања и садржај јавног интереса очитавају се из истих закона, планова и документације. | Не постоји мера културе планирања независна од јавног интереса која би дозволила проверу узрока и последице, а ризик кружности рад не адресира. | 11, 150 | Maxwell 2013 |
| 3 | Збирне табеле без кључа ознака | Збирне табеле оцењују сваки критеријум знаковима +, +/−, −/+, − и 0, а нигде није дат кључ који разликује „+/−“ од „−/+“, ни правило по коме се одредба сврстава у утилитаризам, друштвену правду или комунитаризам. | Знаковне оцене непосредно носе главне налазе, а разлика међу њима не може се објективно реконструисати, па читање није независно поновљиво. | 83, 100 | Krippendorff 2018; Schreier 2012; Stevens, Lyles и Berke 2014 |
| 4 | Положај истраживача без изричите изјаве | Ауторка је по биографији и реферату од 2002. до 2021. радила као урбаниста планер у Урбанистичком заводу Београда, обрађивачу сва четири анализирана плана; рад је посвећен запосленима у тој установи, а једна смерница препоручује „Успостављање институције Урбанистичког завода Београда као јавног предузећа“. | Изричита изјава о сопственој улози у анализираним поступцима и о могућем сукобу интереса припада у опис метода, а изостала је; ограда постоји само за последњи период. | 150, 152 | ALLEA 2023; Dwyer и Buckle 2009; Berger 2015 |
| 5 | Уопштавање с једног града на Србију | Наслов, главно питање и део закључака говоре о „Србији“ и „држави“, док грађу чине један град, један ниво плана и планови једне установе. | Закључци о правном оквиру важе национално, али закључци о пракси одлучивања почивају на београдској грађи, а прескок рад у закључку не образлаже. | 9 | Flyvbjerg 2006; Yin 2018 |
| 6 | Закључци о начину одлучивања и о намерама | Оцена да „држава доминантно сагледава дијалошку димензију јавног интереса као одлучивање са позиције политичке моћи“ почива на теоријском оквиру и именованим случајевима, али мерило које раздваја консензус, компромис и политичку моћ није исказано; из докумената се местимично изводе намере доносилаца одлука. | Иста врста грађе тумачи се као консензус у ранијим, а као политичка моћ у каснијим периодима; оцена остаје интерпретативна, поткрепљена али не операционализована. | 145, 146 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Тврдње о ставовима планера без исказа планера | Закључак тврди да планери мењају „своје ставове и етичке процене“, иако је трећа перспектива изричито ограничена „само кроз процедурална правила“, а „Субјективна перцепција планера везана за њихово етичко просуђивање“ изостављена. | Нема ниједног исказа самих планера, па формулацију треба ускладити с најављеним дометом. | 67, 148 | Maxwell 2013 |
| 8 | Верност навода и посредно цитирање | Закључак Чолић преокренут је и допуњен речју које у извору нема; Тејлорова дефиниција културе и Книлова дефиниција конвергенције пренете су из друге руке без ознаке посредног цитирања; натпис Табеле 1 приписује поделу Дадашпуру и Шејдаји, док је текст приписује Кембелу и Маршалу. | Код навода под наводницима није довољно ускладити смисао него и сам цитат; порекло идеје и навода мора бити тачно означено. | 20, 21 | Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду 2016, чл. 22; APA, 7. изд. 2020 |
| 9 | Бројеви, основице и датуми у делу о јавним увидима | Проценти су дати на једну децималу на приближним основицама, „око 630“ и „преко 420“, и на врло малим, 5 и 13; за поновљени јавни увид наведено је 13 учесника, а делови дају 12; за други јавни увид 108 примедаба, а делови дају 107; проширење обухвата описано је као „приближно за 1%“, а износи око 0,35%. | Ситне недоследности у преношењу из документације које не обрћу трендове, али траже јединствену основицу и ублажену прецизност. | 91 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Ставови и тачке, вредносни језик и правни основ | Нумерисани делови члана 2 закона на више места се зову ставовима, док их пропис зове тачкама; измене су „крајње рудиментарне и веома паушалне“, усвајању плана претходи „напрасна израда“; оцена да је измена Закона из 2014. донета „без формалног законског основа“ дата је без прописа, члана и органа. | У правно-аналитичком раду јединица прописа мора бити тачно означена: „Члан се дели на ставове, ставови на тачке, тачке на подтачке, а подтачке на алинеје“; правна квалификација ваљаности акта тражи правни основ. | 66, 72, 131 | Јединствена методолошка правила за израду прописа, чл. 25 |
| 11 | Непотпун попис литературе и наводи без стране | Око двадесет пет цитираних дела нема јединицу у попису, међу њима осам из једног збирног позивања на почетку рада; дословни наводи под наводницима претежно су без броја стране; иста реченица из Фирста приписана је двема различитим странама; попис наводи Александеров рад из 2002. с речју Sustainable уместо Substantive и часопис као Planning Studies. | Упутство тражи да се наведу „сви радови чији су делови у докторском раду експлицитно наведени, као и они на које се аутор позива“. | 7, 32, 48 | Упутство о облику и садржају докторске дисертације Универзитета у Београду; APA, 7. изд. 2020 |
| 12 | Реферат преузима потврду хипотеза и уопштавање | Реферат оцењује да је развијен приступ „који је омогућио емпиријску проверу претходних хипотеза“ и допринос везује за Србију; последњи период назива „Пети период од 2016-2022. године“, док их рад броји четири. | Емпиријска провера стоји само за трећу хипотезу, а уопштавање на Србију премашује грађу једног града; бројање периода је омашка самог реферата. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Самосталан аналитички оквир: три истраживачке перспективе преведене у четири поља с критеријумима и индикаторима, доследно примењене на пет закона и четири плана.
- Проверљив увид у нормативни садржај јавног интереса на нивоу члана и става, из кога следи налаз да појам „није непосредно дефинисан у анализираним законима о планирању и изградњи и генералним урбанистичким плановима“.
- Процедурални налаз да је „кључна промена је донесена изменама закона (2014) увођењем процедуре раног јавног увида“, али да та новина не обезбеђује двосмерну комуникацију.
- Систематична и упоредива обрада необјављене документације пет јавних увида, по учесницима, темама и исходима примедаба.
- Истраживачка поштеност: ауторка сама означава границе грађе, на пример „Стога поређење није адекватно“ тамо где упоредивост биланса трпи.
Образложење примедби
- Хипотезе о изводљивости потврђене самим извођењемУ квалитативном нацрту полазне претпоставке о оперативности апарата легитимне су; примереније би било рећи да је показана оперативност оквира него да су хипотезе доказане.
- Узрочна хипотеза на грађи из истог материјалаРад две појаве оперативно раздваја на различите нивое апстракције, чиме ризик умањује; „условљава“ ваља читати као релацију унутар оквира, не као утврђену узрочност.
- Збирне табеле без кључа ознакаСмер сваке оцене наративно је образложен уз табеле, а налази почивају и на читању одредаба на нивоу члана и става; други оцењивач се у тумачењској анализи не тражи.
- Положај истраживача без изричите изјавеУпућеност практичара јесте предност, а не сама по себи пристрасност: даје приступ иначе тешко доступној документацији, а анализа почива на званичним документима, не на сећању; смерница о заводу изведена је из проверљивог налаза.
- Уопштавање с једног града на СрбијуЗакључивање с једног, стратешки одабраног случаја легитиман је поступак, а рад домет унапред омеђује ослонцем на литературу; уопштавање треба схватити као аналитичко, не статистичко.
- Закључци о начину одлучивања и о намерамаКључна узрочна тврдња о обустави израде плана изричито је ограђена као претпоставка, а намера је изведена из проверљивог показатеља, непонављања јавног увида после суштинске измене.
- Тврдње о ставовима планера без исказа планераНосећи закључци о улози планера изведени су из њихове објективне позиције и документованог понашања, а ограничење ауторка сама наводи.
- Верност навода и посредно цитирањеТеоријски део је обиман и, где се могло проверити, веродостојан у преношењу извора, а избор носеће систематизације образложен је, не преузет.
- Бројеви, основице и датуми у делу о јавним увидимаОпшти налази, доминантно неприхваћене примедбе и пад учешћа, остају; концепт плана 2041 добија негативне оцене и за садржаје које у концептуалном решењу није ни могао имати, што рад изричито обелодањује.
- Ставови и тачке, вредносни језик и правни основРедни бројеви и садржина означених јединица тачни су, а измене из 2014. формално су донете и објављене.
- Непотпун попис литературе и наводи без странеНиједна јединица пописа није остала нецитирана, начин цитирања доследан је, а језгро уже области покривено темељно и из изворних чланака.
- Реферат преузима потврду хипотеза и уопштавањеОцена реферата о значајном доприносу у повезивању концепата и изградњи аналитичког апарата одговара стању у тексту.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (април 2024).