докторска дисертација · англистика, шекспирологија, ренесансни неоплатонизам, историја идеја, феминистичка критика, дуализам духа и материје
Figures of the Material and the Carnal in Shakespeare's Tragedies and Problem Plays
др Даница Игрутиновић — данас ванредна професорка на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум (према јавној страници факултета)
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет; 2014 (комисија за оцену именована 13. јуна 2014); наслов на српском: Фигуре материјалног и телесног у Шекспировим трагедијама и проблемским драмама; рад је писан на енглеском језику; 375 страна, кључна документација, резимеи и садржај на стр. 1–45, основни текст на странама 46–359, библиографија на стр. 360–375
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Figures of the Material and the Carnal in Shakespeare's Tragedies and Problem Plays““, 22. септембар 2026., 14 страна, с пописом литературе.
Дисертација прати присуство хијерархијског и родно одређеног дуализма духа и материје, наслеђеног из ренесансног неоплатонизма и његових античких и средњовековних извора, у Шекспировим трагедијама и проблемским драмама: кроз тамницу, узношење, енозу, силазак, ништавило и теургију чита упоредо метафизичке системе и драме, уз доследно феминистичко читање метафизике. Осврт налази да рад доноси самосталан аналитички оквир (двострука типологија дуализма, троделна Нарцисова шема), низ читања утемељених у самом тексту и поуздану наводничку основу, а као слабости издваја реторички статус хипотезе постављене тако да не може бити оповргнута, домет најширих закључака и грађу ван корпуса из наслова, методску дисциплину алегоријског читања, те апарат без унетог Шекспировог издања и с посредним навођењем примарних извора. Оцена: солидан и амбициозан рад, уз препоруку пет измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотеза постављена тако да не може бити оповргнута, а апстракт је представља као потврђену | „I expect, as a loosely defined hypothesis, that the dualistic concepts derived from Renaissance Neoplatonism will resonate well with parts of Shakespeare's work“ (стр. 48); циљ гласи да се „merely increase the number of its possible meanings“ (стр. 48), а енглески апстракт извештава да је анализа показала „As predicted“ присуство дуалистичких концепата. | Задатак који по конструкцији не може да не успе представљен је као емпиријска верификација очекивања; интерпретативна тврдња мора бити тврдња која се разлозима подупире, а не потврда постављена тако да буде неоповргљива; формулу „as predicted“ ваљало би ублажити. | 48 | Booth, Colomb, Williams 2008; Wellek и Warren 1949 |
| 2 | Грађа ван корпуса из наслова и неодређен појам проблемске драме | Наслов и кључна документација омеђују предмет на трагедије и проблемске драме, али средишњи део обилно црпи грађу из комедија, романси, историја, поема и сонета, а теза о успешној теургији у 9. поглављу почива на романсама (Просперо, Паулина); појам проблемске драме нигде се не одређује, а Троил и Кресида на једном месту убраја се уз комедије. | За поједина носећа читања тежиште доказа лежи ван корпуса обећаног насловом; обим грађе и појам проблемске драме ваљало би у уводу изричито омеђити. | 48, 189 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Ослонац историјске подлоге на Франсес Јејтс без критичке ограде | Реконструкција доступности окултно-неоплатонске традиције, Бруна као мага и кабале у Енглеској ослања се на Јејтс на више од шест места; питање доступности неоплатонских струја Шекспиру решава се једном категоричком тврдњом: „there is absolutely no reason to suppose that Shakespeare would have been any less acquainted with the currents of Gnostic/Hermetic thought“ (стр. 312). | Синтезу Јејтс каснији су историчари битно ограничили, а рад ту ограду не разматра изричито нити се суочава с рестриктивнијим ставовима о рецепцији Фичина у Енглеској које и сам цитира. | 312 | Copenhaver и Schmitt 1992 |
| 4 | Чињеничке непрецизности у доксографском прегледу | Препричавање мита о Нарцису, изричито приписано Овидију, нетачно је у два детаља (осветница је Немесида, не Ерос; Нарцис вене и претвара се у цвет); прича налик Нарцису смештена је у Corpus Hermeticum V, а реч је о трактату I; име говорника из Платонове Гозбе гласи „Pausanus“; редослед Брунових боравака обрнут је; синтагма „Cabalists – notably Maimonides“ (стр. 290) сврстава међу кабалисте рационалистичког аристотеловца; име „Duns Scotus Eriugena“ спаја две различите личности. | Периферне омашке које стручни читалац у прегледном поглављу лако уочава; свака је решива ситном исправком. | 181, 290 | Овидије, Метаморфозе III; Copenhaver 1992; Платон, Гозба 180d; Јејтс 1964; Stanford Encyclopedia of Philosophy |
| 5 | Замене имена дела и универзалне тврдње у читањима драма | Пример о браку Антонија и Октавије приписан је Јулију Цезару, а припада Антонију и Клеопатри; убијени у Титу Андронику назван је „Bassanio“ уместо Bassianus; реплика Лучија приписана је All's Well That Ends Well; универзална тврдња „Platonic dualism, in short, is invariably inimical to women.“ (стр. 178); тврдња да наведени списак „exhausts all of Shakespeare's female characters appearing before the romances who have at some point at least conceived a child“ (стр. 237), уз пропуштене изузетке (грофица од Русијона; госпође Пејџ и Форд). | Замене имена дела треба исправити; универзалне формулације ваља ослабити на структурну склоност, односно на снажну тенденцију. | 178, 236, 237, 263 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Методска дисциплина алегоријског читања | На једну фигуру (Анђело) наслаже се пет међусобно некомпатибилних дуалистичких оквира без критеријума разграничења; на неколико места закључак се уводи реторички, слабије везан за текст (претпоставка да би, да је Отело поживео, „Mauritania would have been a truly hellish place“, стр. 266). | Последица изричито објављеног еклектичног, кумулативног метода чији је циљ умножавање значења: читање постаје сугестивно, а не строго оповргљиво; такве искораке ваљало би обуздати условним регистром. | 127, 266 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Текстологија Шекспировог квартa и нумерација одељака | Космогонијски говор приписан кварто-верзији Укроћене горопади потиче из засебне анонимне The Taming of A Shrew (1594); поднаслов на стр. 99 носи број 5.1.4 уместо 4.1.4, а изостају самостални наслови надређених нивоа (4.1; 7.3 и 7.3.2). | Синтагму „the Quarto version of the ending of The Taming of the Shrew“ (стр. 317) треба тако и означити; нумерацију одељака уредити. | 99, 317 | Wells, Taylor и др. 1987; The Chicago Manual of Style, 16. изд.; Образац 11 |
| 8 | Шекспирово издање није унето у библиографију; текстолошке неуједначености | Издање сабраних Шекспирових дела из кога се цитира (око 324 позива) нигде није унето у библиографију; The Riverside Shakespeare помиње се тек узгред на стр. 334; поједини распони стихова дати су шире од самог навода; на два места јавља се фолио-нумерација кроз редова уместо чин–сцена–стих; у неколико навода ситне измене (of → in, like → as, than → that) и облик „monstrous bloud“ уместо изворног „menstruous“. | Издање одређује нумерацију стихова, поделу на сцене и угласте емендације, па изостанак јединице значи да се ти елементи не могу непосредно проверити; стандард матичне области тражи да се наведе конкретно издање и да се драме наводе по чину, сцени и стиху. | 285, 334 | MLA Handbook, 7. изд., 2009 |
| 9 | Посредно навођење примарних чланова поређења | Плотинове Енеаде читају се преко Аленовог издања Фичина, Фичинов De amore и херметички корпус преко зборника Hanegraaff/Kripal, Августин преко Catena Aurea, Бруново De gli eroici furori у целости посредно; издања Плотинових Енеада нема ни у библиографији; реченица уоквирена као дословни Нигренов навод сажетак је посредника, а теза приписана Клукасу у уводу је пренета као Бертова. | Посредно навођење баш примарних чланова поређења слаби независну проверу и повећава ризик да се преузме тумачење посредника; приручници препоручују да се, кад је могуће, дође до изворника. | 161 | MLA Handbook, 7. изд., 2009; The Chicago Manual of Style, 16. изд., погл. 13 |
| 10 | Научни апарат: недостајуће јединице и неслагања година | Известан број дела навођених именом нема одговарајућу јединицу у библиографији (Сергијус Кодера, чланак Џ. Р. Бринк, Довер Вилсонов What Happens in Hamlet); примарни књижевни текстови (Спенсер, Овидије) и Библија цитирају се без унетог издања, иако рад разликује Женевску и King James верзију; неслагања године између позива и јединице на девет места (Parker/Hartman 2005 наспрам 1985; „Yates 1864“); двострука јединица (Kimbrough 1982), три јединице без године, недоследно писање страних презимена. | Правило да свако цитирано дело буде у попису и да наводи буду проверљиви; године позива треба ускладити с јединицама. | 115 | ISO 690:2010; MLA Handbook, 7. изд., 2009 |
| 11 | Реферат: оцена без методолошких недостатака и омашка у границама закључка | Реферат не наводи ниједан недостатак и предвиђа да ће пред штампу уследити тек „мање језичке и стилске интервенције“ (реферат); оцена да „нема методолошких недостатака који би утицали на резултат истраживања“ (реферат) не помиње реторички неоповргљиву формулу „as predicted“ ни проширење закључка ван анализиране грађе; реферат закључак смешта на стр. 346–374, а библиографију на 360–375, па се распони преклапају. | Оцена је бранљива у језгру, али непотпуна; распон закључка је формална омашка реферата, не рада (закључак је на стр. 346–359). | реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Самосталан аналитички оквир који држи целину: двострука типологија дуализма (радикални/еманативни и антикосмички/прокосмички) и троделна Нарцисова шема (узношење, силазак, теургијско уобличавање материје) као архитектура поглавља 4–9.
- Читања утемељена у самом тексту: докетско читање Мере за меру изведено из структуре заплета — „substitutionary atonement of the docetic kind“ (стр. 121); разграничење дуалистичке енозе од православне теозе; тачан припис Нигреновом разликовању Ероса и Агапе: „This distinction could well be the differentia specifica of Neoplatonic Eros as opposed to Christian Agape, as has already been noted by Anders Nygren in his seminal book Agape and Eros.“ (стр. 161).
- Средишња читања с аналитичким дометом: „The Dian he believes he has attained will transpire to be a Helen instead, as is the case literally with Bertram.“ (стр. 212); „Thus she goes in his mind from virgin to whore, without stopping at wife.“ (стр. 222); деконструктивни обрт „The conclusion practically imposes itself: there is no Triple Goddess, and there is no virgin/whore dichotomy either.“ (стр. 233); родна асиметрија мага и вештице: „For women who attempt to change nature are witches and whores, whereas men who do the same are magi and theurgists.“ (стр. 317).
- Интелектуално поштење о домету: „Far from providing definitive answers to questions raised by Shakespeare's work, I expect the following analysis to merely increase the number of its possible meanings and further confound any prospective spectator or reader.“ (стр. 48); завршни оглед показује да се дуализам самоурушава — „Prospero deconstructs the dichotomy“ (стр. 356).
- Поуздана наводничка и текстолошка основа: наводи из Шекспира дословни су, а издање се у пракси бира брижљиво — угласта емендација „an erring barbarian and [a] super-subtle Venetian“ (стр. 225), фолио-облик „I will die bravely, like a smug bridegroom“ (стр. 191); примарни неоплатонски и херметички одломци из именованих критичких издања пренети су дословно и на тачним странама.
Образложење примедби
- Хипотеза постављена тако да не може бити оповргнута, а апстракт је представља као потврђенуСамоописно лабав оквир није по себи ван струке; анализу драма носе конкретна читања, а српски апстракт даје оповргљивију варијанту.
- Грађа ван корпуса из наслова и неодређен појам проблемске драмеАуторка комедије и романсе уводи изричито као контраст који осветљава мрачније драме, што је бранљиво.
- Ослонац историјске подлоге на Франсес Јејтс без критичке оградеАуторка Јејтс допуњује трезвенијим историчарима, циља на резонанцу а не на документован утицај и служи се доследно хипотетичким формулацијама.
- Чињеничке непрецизности у доксографском прегледуНиједна не дира тезу поглавља; појмовни апарат уводних поглавља најчистији је у раду, а спорни термин „гностицизам“ узима се с методолошком оградом.
- Замене имена дела и универзалне тврдње у читањима драмаТврдња о непријатељству дуализма према женама поткрепљена је анализом кроз цело поглавље, а шире запажање о одсуству мајки остаје.
- Методска дисциплина алегоријског читањаМетод у целини, придржан текстом на најбољим местима, не пада; ауторка сама на више места износи најјачу опозицију свом читању („The Ghost could himself well be a demon assuming a pleasing shape“, стр. 127).
- Текстологија Шекспировог квартa и нумерација одељакаАргумент о дуалистичкој космогонији од текстолошког статуса не зависи; реч је о редакцијским пропустима без последица по садржину.
- Шекспирово издање није унето у библиографију; текстолошке неуједначеностиСравњени с текстом, наводи су у највећем делу дословни, а издање се у пракси бира брижљиво; реч је о лекторски исправивој празнини, а не о недостатку који угрожава читање.
- Посредно навођење примарних чланова поређењаРад посредне наводе доследно означава ознаком cited in, а ренесансни примар који носи поређење (Фичинов De vita, Платон, Јамблих, Филон, Агрипа, Вивес) јесте у критичким издањима и директно цитиран.
- Научни апарат: недостајуће јединице и неслагања годинаАпарат је доследан у основи: систем навођења спроведен је кроз цео рад, оба интернет извора носе датум приступа, самоцитати су отворено наведени, а библиографија је богата (240 јединица) и савремена.
- Реферат: оцена без методолошких недостатака и омашка у границама закључкаПриказ садржаја рада у реферату веродостојан је и детаљан, а атрибути темељности потврђују се богатом грађом и доследно спроведеном компаративном анализом.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (јун 2014).