докторска дисертација · криминологија, медији и криминалитет, морална паника, медијска конструкција стварности, претпоставка невиности, анализа садржаја штампе и телевизије, кривично судство
Медији и криминалитет – криминолошки аспекти
др Александра Илић — данас ванредна професорка на Факултету безбедности Универзитета у Београду (према страници факултета)
Универзитет у Београду, Правни факултет; 2017 (Комисија одређена 27. фебруара 2017, извештај 11. априла 2017, одбрана 14. јула 2017); рад је писан ћирилицом; 425 страна, преко осам стотина фуснота, 255 библиографских јединица
Пун текст рада и извештај Комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Медији и криминалитет – криминолошки аспекти““, 23. септембар 2026., 16 страна, с пописом литературе.
Дисертација испитује како медији у Србији представљају криминалитет и с којим последицама, укрштајући квантитативну и квалитативну анализу садржаја штампе и телевизијских вести за раздобље 2006–2011, поређење са званичном статистиком, три испитивања (новинари, судије, грађани), праксу Европског суда за људска права и студију случаја. Осврт налази целовиту криминолошку обраду теме на домаћој грађи, ваљану операционализацију, самосталан појмовни допринос о законској и друштвеној кривици и интелектуално поштење у извештавању налаза против сопствене тезе. Слабости су регистар закључивања (хипотезе проглашене потврђеним на основу дескриптивних учесталости), уопштавање с пригодних узорака, ограничена поновљивост анализе садржаја и низ унутрашњих непрецизности резултатског дела и апарата.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Регистар закључивања: „потврђене“ хипотезе на описној грађи | Циљ је постављен описно-разумевајуће — „Основни циљ истраживања односа медија и криминалитета је опис и разумевање појаве“ (стр. 228) — а хипотезе, међу њима и узрочно формулисане, доследно се проглашавају потврђеним на основу дескриптивних учесталости и пробраних примера, без мера повезаности или значајности. | Реч „потврђене“ надилази оно што подаци носе; примеренија је формулација да су налази сагласни с претпоставкама, а тврдња о медијском „утицају“ интерпретативни закључак; за описно-разумевајући нацрт описни показатељи и триангулација јесу легитиман основ, па је реч о преоштром избору речи. | 228 | Игњатовић, Методологија истраживања криминалитета, 2009; Krippendorff 2013; Neuendorf 2002; Riffe, Lacy и Fico 2014 |
| 2 | Једини инференцијални тест не подржава претпоставку о узрасту и полу | Претпоставка да разумевање криминалитета и страх од злочина зависе од карактеристика испитаника, „при чему посебан утицај имају узраст и пол“ (стр. 231), проверена је једним тестом над унакрсном табелом старости и страха (Табела 49), који је статистички незначајан; рад то и сам бележи: „Углавном су уједначени проценти по старосним групама“ (стр. 337). | Ту појединачну претпоставку требало је преформулисати у одсуство изражене везе; носећи налази рада на том тесту не почивају, па његов исход не руши тезу о доминантној позицији медија. | 231, 337 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Уопштавање с пригодних узорака | Анкета на 160 грађана, интервју с осам судија и фокус-група са седам новинара описани су као основ за уопштавање „на целокупну популацију“ (стр. 242), а узорак судија као „репрезентативан“ (стр. 244); рад ограничења и сам образлаже: „Мали узорак новинара је последица околности да је све мање професионалних новинара“ (стр. 242). | Уопштавање на популацију везано је за вероватносни избор узорка, којег овде нема; налазе ваља износити као налазе о испитаном узорку, уз признање да је за квалитативна испитивања садржинска обухватност легитиман циљ. | 242, 244 | Fowler, Survey Research Methods, 2013; Yin 2014; Flyvbjerg 2006 |
| 4 | Поновљивост анализе садржаја | Опис поступка не садржи кодну шему, категорије, правила кодирања ни меру поузданости кодирања, а уз рад није приложен попис анализираног корпуса новинских текстова и телевизијских прилога. | Поузданост кодирања и одредивост корпуса услови су проверљивости удела и трендова на којима почивају носећи налази; јединица анализе и кључне речи јесу транспарентно наведене, па је корпус у начелу одредив. | поглавље о пројекту истраживања | Krippendorff 2013; Neuendorf 2002; Riffe, Lacy и Fico 2014 |
| 5 | Унутрашње непрецизности резултатског дела | Тврдња да насиље у породици 2011. „достиже највиши ниво у посматраном периоду“ (стр. 272) не слаже се с приложеном табелом (максимум у 2009); код силовања се као година с највише текстова наводи 2009, док је збир највиши 2007; пасус о малолетницима унутрашње је противречан; удео текстова о корупцији зависи од начина пребројавања. | Ниједна непрецизност не руши закључке, али погађа тачност приказа и мора се исправити; једно место тврди пораст извештавања уз „свакако“ иако мера повезаности није утврђена. | 272 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Студија случаја: анонимизација и независност извора | Рад доследно анонимизује судије, а правноснажно ослобођену приватну особу, чију медијску идентификацију критикује, именује пуним именом и приказује с идентификујућим фотографијама; оцена да су органи гоњења „журили“ ослања се делом на исказе судија који су случај окончали ослобађањем; један пример из 2014. излази из раздобља анализе 2006–2011. | Доследна анонимизација била би исправнија, а ограду о независности извора требало је навести; аналитичка снага студије — механизам „осуде пре пресуде“ и концепт друштвене кривице — тиме није доведена у питање. | поглавље о студији случаја | Yin 2014; Flyvbjerg 2006 |
| 7 | Научни апарат и опрема | „Op. cit.“ се употребљава при првом помену дела; неколико дела наведених у фуснотама изостало је из пописа, а неколико јединица пописа нигде се не цитира; пресуда Европског суда о несталим бебама наведена је преко новинског портала; извор медијске архиве дат је као гола адреса без датума приступа; SPSS-табеле задржале су нередигована енглеска заглавља. | Стандард за попис литературе, навођење судских одлука и интернет извора је недвосмислен, па формалне омашке при коначној редактури ваља отклонити; тачност приказаних вредности није угрожена. | попис литературе и прилози | Упутство УБ о облику и садржају дисертације, 2016; Упутство за ауторе Анала ПФБ, 2016; OSCOLA 2012; APA 2010; Правопис 2010 |
Шта рад доноси
- Свесно сужавање предмета на истраживо питање: „Чини се да би било тешко спровести истраживање о криминогеном утицају медија на криминалитет“ (стр. 2), па рад испитује како медији приказују криминалитет, а не да ли га изазивају.
- Триангулација метода — „То све такође подразумева предузимање триангулације метода“ (стр. 238) — уз операционализацију предмета: „радна дефиниција насилничког криминалитета би обухватила следећа кривична дела предвиђена у важећем Кривичном законику“ (стр. 226).
- Бројчано исказани носећи налази: „отприлике половина свих објављених текстова о криминалитету посвећена теми насиља“ (стр. 251), уз самостални појмовни допринос о разлици законске и друштвене кривице — „правно невин али социјално крив“ (стр. 204).
- Изричито ограничавање домета сопственог поступка: „Упоређивање апсолутних бројки се не може сматрати адекватним показатељем с обзиром да је број јединица у статистичким извештајима далеко већи у односу на број чланака у штампи или број прилога у телевизијским емисијама вести“ (стр. 276).
- Извештавање налаза који иду против главне тезе — „Такав резултат ипак указује да испитаници имају одређену дистанцу кад је медијско приказивање насиља у питању“ (стр. 340) — и изричита ограда о искрености испитаника: „Посебан проблем код оваквих питања је искреност испитаника“ (стр. 349).
Образложење примедби
- Регистар закључивања: „потврђене“ хипотезе на описној грађиВеза између дизајна и провере хипотеза примерна је и представља вредност рада.
- Једини инференцијални тест не подржава претпоставку о узрасту и полуРад поштено извештава и податке који иду против претпоставке.
- Уопштавање с пригодних узоракаОбухваћени су сви степени судске надлежности, што је ваљан циљ квалитативног испитивања.
- Поновљивост анализе садржајаЈединица анализе дефинисана је, а кључне речи за сваку појаву наведене су транспарентно.
- Унутрашње непрецизности резултатског делаНосећи налаз о пренаглашености насиља исказан је мером изведеном непосредно из табела и доследан кроз све листове.
- Студија случаја: анонимизација и независност извораЗакључак се ослања и на објективне елементе списа.
- Научни апарат и опремаПопис од 255 јединица и преко осам стотина фуснота уредан је у обрасцу, а емпиријски инструменти дати су у прилозима.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (фебруара 2017).