докторска дисертација · социологија, социологија породице
Репродукција симболичких граница кроз породичне праксе у Србији
др Немања Ј. Крстић — у време одбране асистент на Департману за социологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу (према реферату комисије)
Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2018 (комисија за оцену и одбрану именована 28. јуна 2018, реферат од 24. августа 2018); 283 стране, 249 библиографских јединица; рад је писан латиницом; менторка проф. др Смиљка Томановић; комисија: И. Спасић, Д. Стјепановић Захаријевски, П. Цветичанин, С. Томановић
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Репродукција симболичких граница кроз породичне праксе у Србији““, 21. септембар 2026., 17 страна, с пописом литературе.
Дисертација спаја појам симболичких граница с појмом породичних пракси, уграђује тај спој у бурдијеовски оквир поља и капитала и примењује га на грађу из Србије: анкету на хиљаду испитаника и тридесет два интервјуа. Осврт налази да је реч о самосталном и добро изведеном истраживању, с промишљено постављеним мешовитим нацртом, верним приписивањима и претежно тачно пренетом статистиком. Главне слабости су раскорак између обима грађе и снаге закључка (класни закључци из једног до два типична случаја), узрочан и категоричан језик на пресечној и наративној грађи, извештавање без величине ефекта уз неколико стварних противречности у преношењу статистике, недокументован узорак и етички поступак и пропусти у научном апарату. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Класни закључци из једног до два типична случаја | Класни обрасци илустровани су малим бројем намерно одабраних типичних случајева, понегде једним или двама по фракцији, али се формулишу као својства класа и фракција. Изузетак од обрасца који је „transklasnog karaktera“ у закључку је уопштен на Србију. | Пошто су испитаници бирани као типични представници, грађа такав закључак не носи као бројчани налаз. Формулације треба изричито означити као илустрације положаја. | 91, 139, 232 | Small 2009; Lamont, Swidler 2014 |
| 2 | Узрочан и категоричан језик на пресечној и наративној грађи | Закључак каже да су родитељске праксе „direktno određene socijalnim granicama“ и да нешто „definitivno demokratizuje“, а у телу да нешто „sigurno predstavlja polje sporova“. | Претежно квалитативна и пресечна грађа даје повезаност, а не доказан смер и јачину узрока, а поготово не међугенерацијски пренос. | 119, 238, 242 | аргумент из грађе и нацрта рада |
| 3 | Од разлике до границе без изричитог мерила | Рад унапред тврди да ће симболичке границе „gotovo izvesno biti prisutne i u porodičnom prostoru“, а из значајне генерацијске разлике на целом узорку закључује да је „porodični prostor ispresecan simboličkim granicama“. | Мерило по коме дистрибуција пракси постаје граница није изведено на једном месту, а агрегатна разлика међу генерацијама није исто што и граница унутар конкретне породице. | 36, 235 | аргумент из теорије коју рад усваја (Ламон) |
| 4 | Противречности у преношењу статистике | Вредност t=3,592 приписана је табели којој не припада, уз погрешан смер разлике за радни статус; две табеле носе истоветне вредности t=−2,101 и p=0,036 за различите тврдње; знак разлике у једној табели супротан је припадајућем графикону. | Реч је о тачности извештавања, па све омашке треба исправити према изворном излазу статистичког програма. | 145 | APA 2010 |
| 5 | Значајност без величине ефекта и нарушена претпоставка теста | Статистичка значајност се тумачи без величине ефекта, па при великом узорку и мале разлике средина постају значајне. Тест за омиљени музички жанр рачунат је на табели у којој велик број ћелија има очекиване фреквенције испод пет. | Суштински домашај разлика остаје неутврђен, а приказану значајност за жанр треба узети с резервом. | поглавље с анкетним налазима | APA 2010; Wilkinson и др. 1999; Wasserstein, Lazar 2016; Field 2013 |
| 6 | Узорак: без стопе одзива и пондерисања | За узорак описан као случајан и репрезентативан не наводе се стопа одзива ни пондерисање. Број испитаника по табелама варира без објашњења, а популација се једном одређује као становништво изнад 25 година, а другде као „1000 punoletnih građana“. | Тврдња о репрезентативности почива на пројектној теренској документацији на коју се рад не позива изричито. | 104 | AAPOR Standard Definitions 2016; Groves и др. 2009 |
| 7 | Кодирање и инструменти: мера слагања и прилози изостају | Поступак кодирања описан је поштено: „Revidiranje modela je bio jedini način da se održi objektivnost“. Мера слагања кодера и број двоструко кодираних транскрипата нису наведени, а упитник, водич за интервју и кодна шема нису приложени. | То ограничава поновљивост из самог рукописа. | 103 | COREQ (Tong, Sainsbury, Craig 2007); SRQR (O’Brien и др. 2014); GRAMMS (O’Cathain и др. 2008) |
| 8 | Етика: пристанак и ризик посредне препознатљивости | Етичка димензија сведена је на псеудониме и упут на литературу. Обавештени пристанак, институционално одобрење и чување снимака и транскрипата нису обрађени. | Спој детаљних личних података у табели о испитаницима и исказа богатих појединостима отвара стваран ризик посредне препознатљивости упркос псеудонимима. | Табела 36 | ISA Code of Ethics 2001; BSA Statement of Ethical Practice 2017; Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду, чл. 33; Закон о заштити података о личности, чл. 17 |
| 9 | Провера типологије стратегија не може бити оборена | Типологија пет стратегија делања „biće u celini preuzeta“ из изворника. Њена провера на тридесет два разговора има критеријум приближности који допушта велика преклапања, граничне случајеве, па и сасвим нову стратегију. | Критеријум који ниједан случај не може оборити даје хеуристичку, а не тестирајућу снагу, и то треба изричито навести. | 210 | Le Roux, Rouanet 2010; Everitt и др. 2011; Guest, Bunce, Johnson 2006; Lincoln, Guba 1985 |
| 10 | Хипотезе без мерила оповргавања, кључни појам тек у закључку | Четири хипотезе постављене су афирмативно и широко, а закључак се на њих не враћа нити каже која је потврђена. Кључни појам „prostorno integrisana porodica“ уводи се тек у закључку, а у телу исти модел носи други назив. | Допринос би био чвршћи и лакши за проверу да је појам најављен и операционализован раније и да су два назива изричито повезана. | 224, 248, 249 | Правилник о докторским студијама Универзитета у Београду, чл. 32 |
| 11 | Научни апарат | Неколико носећих дела цитира се без јединице у литератури, известан број позива носи погрешну годину или презиме, нумерација графикона у списку и у телу разилази се за један, а на страни 46 замењени су натписи две слике. | Реч је о апаратским, а не о садржинским грешкама, али их у докторском тексту ваља отклонити, тим пре што погађају и носеће ауторе. | 46, попис литературе | ASA Style Guide 2014; Chicago Manual of Style, 16. изд. 2010; ISO 690:2010 |
Шта рад доноси
- Самосталан појмовни спој: симболичке границе и породичне праксе, уграђени у оквир поља и капитала и примењени на породично поље.
- Промишљено постављен мешовити нацрт: анкета даје распрострањеност, а интервјуи откривају односе и механизме.
- Налази који границу показују на делу: раскорак између исказаног егалитаризма и стварне родне поделе послова, доследан генерацијски пад дигиталних пракси, веза капитала породице и образовних планова.
- Индуктивно изведен појам просторно интегрисане породице, који посебно истиче и реферат комисије.
- Поуздана основа: приписивања темељних појмова су верна, нулти налази поштено су пријављени, а грађа о испитаницима потпуно је документована.
Образложење примедби
- Класни закључци из једног до два типична случајаРад изузетак не прећуткује: наводи да се „jedino se pripadnici kulturne frakcije srednje klase izdvajaju sa egalitarnom podelom“ и даје контекст. Општи образац почива на целом узорку и анкети и остаје добро поткрепљен.
- Узрочан и категоричан језик на пресечној и наративној грађиЗакључак на више места задржава опрез и сам предлаже допунско истраживање: „ova pitanja bi morala da budu dodatno istraživana anketom“.
- Од разлике до границе без изричитог мерилаСам појам границе рад гради и потврђује у квалитативној грађи, а анкета служи мерењу раширености, па приговор не руши садржину појма.
- Противречности у преношењу статистикеНиједна омашка не мења општи смер налаза. Где се рачунски слој могао проверити, поуздан је, а нулти налази извештавају се поштено.
- Значајност без величине ефекта и нарушена претпоставка тестаАутор значајност претежно користи за смер, не за јачину, а на више места сам релативизује мале разлике.
- Узорак: без стопе одзива и пондерисањаГлавна класификациона мера изведена је транспарентно и проверљиво, с исписаним критеријумима рангирања.
- Кодирање и инструменти: мера слагања и прилози изостајуРеч је о стандардима добре праксе, који формално не обавезују дисертацију, али сведоче о очекиваном садржају извештаја.
- Етика: пристанак и ризик посредне препознатљивостиУ домаћим друштвеним наукама тог раздобља није постојала општа обавеза прибављања одобрења етичке комисије за анкете и интервјуе с одраслима. Замерка погађа етички поступак, не научне налазе.
- Провера типологије стратегија не може бити оборенаРад порекло типологије изричито и поштено наводи, а аутор сам признаје да два типа почивају на свега две до три породице.
- Хипотезе без мерила оповргавања, кључни појам тек у закључкуУ експлоративном нацрту хипотезе функционишу као радне претпоставке, а индуктивно извођење појма примерено је таквом нацрту.
- Научни апаратОснова апарата је уредна: попис броји тачно 249 јединица, највећи део позивања уредно се поклапа с јединицом у попису, а посредно цитирање сведено је на четири означена места.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (јун 2018).