Psihopatija, ličnost i kriminalni recidiv: multimetodski pristup
др Јанко М. Међедовић — данас научни саветник Института за криминолошка и социолошка истраживања у Београду (према страници Института)
Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2014 (година на насловној страни 2013; сагласност Универзитета на предлог теме 13. марта 2012, Комисија изабрана 20. марта 2014, извештај Комисије 24. априла 2014, прихваћен на Наставно-научном већу 15. маја 2014, сагласност Већа научних области друштвено-хуманистичких наука 27. маја 2014, одбрана 9. јула 2014); xiii + 246 страна (главни текст 1–160, литература 161–213, прилози 214–242)
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС); извештај Комисије у материјалима 6. седнице Већа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду (27. мај 2014). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Psihopatija, ličnost i kriminalni recidiv: multimetodski pristup““, 23. септембар 2026., 29 страна, с пописом литературе.
Дисертација на узорку од 156 осуђеника мери психопатију истовремено рејтингом (PCL-R) и самопроценом (SRP3), уз HEXACO модел личности, кратке упитнике аморалности и дезинтеграције, Тест коцкања, Тест имплицитних асоцијација конструисан за ово истраживање и три показатеља рецидива из досијеа. Осврт признаје логистички захтеван мултиметодски нацрт, критичко читање главног инструмента, проверу стила процењивача и отворено саопштене негативне налазе, а као најчвршће резултате издваја то што рејтинг мера Интерперсоналног стила практично не дели варијансу са самопроценом, да је Поштење-Скромност најдоследнији личносни корелат психопатије и да имплицитне асоцијације на насиље прате садизам, а не психопатију. Замерке се тичу закључивања и извештавања: статистички обрасци (супресија, одсуство директних стаза после сужења модела, корелације с композитом рецидива) у завршним разматрањима постају особине црта, узроци рецидива и доказано посредовање; недостају број испитаника по анализи, поступак с недостајућим подацима, међупроцењивачка сагласност и опис осипања; око 250 корелација тестирано је без корекције, модели су сужени и оцењени на истом узорку, а бројеви у поглављу 9 нису међусобно сагласни; уз то стоје налази пренети у обрнутом смеру, позивања без јединице у попису и неуједначена терминологија.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Посредовање проглашено доказаним без теста посредних ефеката | Рад закључује: „Iz njega možemo videti da je ova medijacija potpuna: nije značajna ni jedna bazična crta koja direktno, zaobilazeći medijatore, utiče na recidiv.“ (стр. 153). | Закључак почива само на одсуству директних стаза у моделу из кога су незначајне стазе уклоњене; посредни ефекти нису ни процењени ни тестирани, а већина HEXACO домена нема ни биваријантну везу с рецидивом (Табела 9), па за Поштење, Емоционалност, Сарадљивост и Дезинтеграцију нема укупног ефекта који би се посредовао. | 152, 153 | аргумент из грађе самог рада; McDonald и Ho 2002 |
| 2 | Супресија у једном узорку претворена у узрок рецидива | Из негативних стаза Афективитета рад изводи: „čini se da je upravo emocionalna nestabilnost i nekontrolisanost jedan od uzroka stabilnog kriminaliteta“ (стр. 154), а у завршним разматрањима ту црту назива супресором стабилног криминалитета. | Негативне стазе јављају се само у мултиваријантним моделима, уз корелације нултог реда близу нуле (Табела 8), а једна од њих је по правилу самог рада гранична (B = −,24, S.E. = ,13); подаци подржавају само статистичку супресију, а узрочни исказ на ретроспективним пресечним подацима нема основа. | 120, 121, 122, 154, 157 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање 1999 (Results — Causality); аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Разлагање варијансе Интерперсоналног стила: несагласни бројеви и композит рецидива | Рад наводи: „objašnjeno je 32% variranja Kriminalnog (F=1.79, df=22, p<.05) i 36% variranja Nekriminalnog interpersonalnog stila (F=1.63, df=22, p<.01)“ (стр. 126). | Уз исте предикторе и испитанике већи R² не може дати мањи F, а F = 1,63 уз 22 степена слободе бројиоца не може имати p < ,01; из односа F и R² следи да су регресије рађене на око 107, односно око 87 испитаника, што рад не наводи. Варијабла названа Криминални интерперсонални стил јесте пондерисани збир мера рецидива, па Табела 13 понавља Табелу 9 и није независан доказ двојне природе црте. | 125, 126, 127, 128, 133 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Око 250 корелација без корекције и погрешно образложење снаге | Рад за изостанак корекције даје објашњење да је „snaga studije takva da je verovatnoća činjenja greške tipa 1 veoma niska“ (стр. 159). | Грешку првог типа не одређује снага студије, него ниво значајности и број тестова; Табеле 8 и 9 садрже 168 и 87 корелација тестираних на нивоу ,05, без корекције, интервала поверења и анализе снаге, а за корелације око ,20 снага при N = 156 износи око 70 %, па слабије везе на које се дискусија ослања треба узети као прелиминарне. | 158, 159 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање 1999 (Results — Multiplicities); Cohen 1992 |
| 5 | Модели сужени и оцењени на истом узорку | Моделовање на опсервираним варијаблама образложено је тиме да модели с латентним варијаблама „ne bi mogli biti identifikovani“ (стр. 120), а оба модела сужена су искључивањем незначајних стаза на истом узорку. | Идентификованост зависи од спецификације модела, не од узорка; подесност сужених модела описује модел прилагођен узорку, а не потврђује унапред задат модел; χ² је значајан за оба модела, прагови подесности нису наведени, SRMR и интервал поверења за RMSEA нису дати, а RMSEA од ,07 првог модела изнад је прага који литература на коју се струка ослањала предлаже. | 120, 121, 122, 123 | AERA, APA и NCME 1999, Standard 1.17; Hu и Bentler 1999; MacCallum, Roznowski и Necowitz 1992 |
| 6 | Осипање, процењивачи и увид у досије нису описани | Рад наводи: „Procene na PCL-R skali u ovom istraživanju vršili su psiholozi obučeni za rad sa ovim instrumentom.“ (стр. 104), а о учешћу: „Sve osobe su bile ispitane na dobrovoljnoj bazi, nakon što im je precizno rečeno kako će ispitivanje izgledati.“ (стр. 99). | У анализе је ушло 156 од 252 испитаних (осипање 38 %) без броја испалих по разлогу, стопе одзива и поређења испалих и задржаних; број процењивача, садржај обуке и међупроцењивачка сагласност нису дати, иако рад ниску сагласност на личносним ставкама сам наводи као познат проблем инструмента; на стр. 103 и 104 различито је описано када је процењивач имао увид у досије из кога су узете и мере рецидива. | 98, 99, 103, 104, 108 | AERA, APA и NCME 1999, Standards 1.5, 1.16 и 2.10; Wilkinson и Радна група 1999 (Method — Instruments; Results — Complications) |
| 7 | Налази пренети у обрнутом смеру и позивања без јединице у попису | Рад тврди да је гранични поремећај личности „povezan isključivo sa Faktorom 2 psihopatije i ova povezanost je karakteristična za žene a ne za muškarce“ (стр. 44). | Изворник (Sprague и сар. 2012) налази обрнуто: код мушкараца веза само с Фактором 2, код жена интеракција двају фактора; група секундарне психопатије описана је ниском анксиозношћу (стр. 19), иако је у изворнику имала највишу; приказ дијагностичке класификације неажуран је девет и по месеци после објављивања петог издања приручника (стр. 23, 42); позивања на којима почивају хипотезе 2 и 5 немају јединицу у попису. | 19, 23, 42, 44, 104, 105 | изворници на које се рад позива (Sprague и сар. 2012; Vassileva и сар. 2005; American Psychiatric Association 2013); Универзитет у Београду 2012 (стандардни облик докторске дисертације) |
| 8 | Хипотезе: омашка у запису и кружност седме хипотезе | Други део четврте хипотезе гласи: „Pozitivne korelacije se takođe očekuju između skorova sa testa implicitnih asocijacija i Amoralnosti“ (стр. 104), а седма хипотеза постављена је око фасете за коју рад сам каже да је „veza koja se dobija između ove psihopatske crte i kriterijuma je tautološka po prirodi“ (стр. 154). | Из начина бодовања D-мере и образложења следи негативан предзнак, па се делимична потврда односи на исправљену, а не на написану формулацију, што рад не уочава; потврда седме хипотезе има претежно репликациону тежину, јер је веза Антисоцијалности и рецидива у ретроспективном нацрту делом кружна, а разлика према другим фасетама није тестирана. | 104, 105, 147, 154 | APA стандарди извештавања 2008 (Табела 1: унапред задате наспрам експлоративних анализа); аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Нацрт који на истим испитаницима, у затворским условима, спаја рејтинг, самопроцену, два рачунарска задатка и податке из досијеа: „U ovoj studiji će se podaci o ispitanicima prikupljati na četiri različita načina, dakle biće upotebljen multimetodski pristup“ (стр. 97), изведен из одлуке да се ради на најужим мерама психопатије (стр. 53).
- Први циљ постављен као покушај репликације с супарничким објашњењима — „Ova diskrepanca između mera sržnih psihopatskih crta ličnosti se može objasniti na tri načina.“ (стр. 14) — уз налаз саопштен без улепшавања: Афективитет рејтинга конвергира са самопроценом, Интерперсонални стил не (стр. 129).
- Критичко читање инструмента коме рад поклања највише пажње: „Hejr i saradnici kao da prenebregavaju činjenicu da faktor Antisocijalnosti u PCL-R skali sadrži tri ajtema koji su de facto markeri kriminalnog ponašanja“ (стр. 24), с јасним разликовањем предиктивне и објашњавајуће вредности психопатије (стр. 78) и провером да ли друге фасете задржавају допринос уз Антисоцијалност (стр. 153).
- Пажљиво изведен поступак: процењивачи без претходног знања о испитанику — „U obe ustanove na razgovor su dolazila lica o kojima ispitivač nije znao ništa sem šifre za identifikaciju.“ (стр. 108) — стил процењивача проверен и кориговани скорови поновљени, метријски показатељи за све скале, број компоненти по два критеријума, показатељи подесности и коефицијенти стаза дати у целини.
- Негативни налази пријављени отворено: „U našem istraživanju ovakve veze nisu pronađene ni sa jednom od mera psihopatije, nezavisno od načina merenja“ (стр. 146) о Тесту имплицитних асоцијација, непотврђене хипотезе о Тесту коцкања (стр. 149) и накнадна анализа названа правим именом (стр. 126); сви стимулуси и ставке приложени, па је истраживање у погледу мера поновљиво.
Образложење примедби
- Посредовање проглашено доказаним без теста посредних ефекатаЗа Савесност образац јесте сагласан с посредовањем; модели показују да су базичне црте удаљенији, а психопатија и Аморалност ближи корелати рецидива, што је вредан налаз и без речи о посредовању.
- Супресија у једном узорку претворена у узрок рецидиваРад супресију на стр. 122 исправно именује као статистички образац и на другим местима сам ограђује узрочно читање модела (стр. 136–137, 142).
- Разлагање варијансе Интерперсоналног стила: несагласни бројеви и композит рецидиваРезидуал, Некриминални интерперсонални стил, легитимна је мера дела црте независног од рецидива, а хетерогеност Интерперсоналног стила има ослонац у компонентној анализи (Табела 10); рад анализу отворено назива ad hoc.
- Око 250 корелација без корекције и погрешно образложење снагеСмернице не прописују одређену корекцију, него траже да се поступак изабере и образложи; оцена рада да узорак обезбеђује задовољавајућу снагу важи за средње ефекте, што аутор делимично и признаје.
- Модели сужени и оцењени на истом узоркуРад поступак сужавања описује отворено, па су модели ваљани као експлоративни опис, а не као потврда хипотеза; исти извори упозоравају да RMSEA при малим узорцима прелако одбацује тачне моделе.
- Осипање, процењивачи и увид у досије нису описаниПровера стилова процењивача у поглављу 7 вредна је, али је само делимична замена за међупроцењивачку сагласност; употреба досијеа део је прописаног поступка PCL-R и раду се не замера што га је користио, него што није описао када и како.
- Налази пренети у обрнутом смеру и позивања без јединице у пописуПреглед садржи и низ исправних, суптилних и тешко доступних налаза пренетих верно, а замерке траже исправке на одређеним местима, не другачији преглед.
- Хипотезе: омашка у запису и кружност седме хипотезеИнформативнији је налаз да Интерперсонални стил задржава допринос и уз Антисоцијалност (Табеле 11 и 12), који рад исправно издваја као одговор на проблем кружности у ужем смислу.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (почетком марта 2014).