писани део докторског уметничког пројекта · извођачке уметности, виола, интерпретација, музика 20. и 21. века, концерт за виолу, Вилијам Волтон, Џон Вилијамс, уметничко истраживање
Аспекти интерпретације музике 20. и 21. века на примерима концерата за виолу Вилијама Волтона и Џона Вилијамса
др ум. Маја Милановић — данас ванредна професорка на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду (према јавној страници факултета)
Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, докторске академске студије Извођачке уметности — виола; 2023 (комисија за оцену и одбрану именована на седници Већа 13. септембра 2023, јавно извођење 14. октобра 2023, рукопис из октобра 2023); 51 страна (текст стр. 3–44, литература 45–46, изјаве 47–48, биографија 49–51), 11 нотних примера
Пун текст писаног дела и извештај комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на писани део докторског уметничког пројекта „Аспекти интерпретације музике 20. и 21. века на примерима концерата за виолу Вилијама Волтона и Џона Вилијамса““, 23. септембар 2026., 13 страна, с пописом литературе.
Писани део докторског уметничког пројекта (виола) образлаже интерпретацију два концерта за виолу, Вилијама Волтона (1929) и Џона Вилијамса (2009), изведена на завршном реситалу уз клавир: доноси историјски оквир, анализу став по став с конкретним извођачким решењима (потези, прсторед, контактно место, темпо, интонација) изведеним из сопственог свирачког искуства, кратко поређење снимака и синтетичко поређење двају дела, у коме је каденца првог става Вилијамсовог концерта истакнута као новина.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Најављено поређење снимака остварено описно, не мерљиво | Увод обећава анализу „уз упоређивање снимака остварених у различито време“ (стр. 4), уз испитивање темпа, агогике и вибрата; поређење је спроведено на непуне две стране (стр. 29–30), у општим утисцима, без иједног такта, трајања, темпо-мерења или ознаке издања снимка. | Референтни метод анализе снимака постојао је и био доступан; најава на том месту није мерљиво остварена; за Вилијамсов концерт вишеструко поређење објективно није изводљиво (постоји само један снимак, уз клавир). | 4, 29, 30 | Leech-Wilkinson, The Changing Sound of Music, CHARM, 2009 |
| 2 | Хармонска анализа остала описна | Хармонски садржај дат је описно — „Присутна је атоналност која на моменте прелази у битоналност.“ (стр. 8), „чест је покрет паралелних кварти“ (стр. 8) — уз навођење тоналних центара, без систематске анализе акорада, модулација и хармонских токова. | Извештај комисије циљ формулише и као хармонску анализу, па та компонента формулације нема пуно покриће у изведеном; тежиште рада је оправдано извођачко, па компонента остаје оквирна. | 8 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Однос анализиране оркестрације и изведене клавирске верзије недовољно рефлектован | Писана анализа почива на оркестарској партитури — „коришћена оркестарска партитура ради прецизног сагледавања третмана свих инструмената“ (стр. 5) — док је „Практични део докторског уметничког пројекта би био представљен интерпретацијом концерата за виолу Вилијама Волтона и Џона Вилијамса уз пратњу клавира“ (стр. 4); однос се назначава само изједначавањем „оркестарском (клавирском) парту“ (стр. 8). | Како аналитичке одлуке ослоњене на пуну оркестрацију стоје иза стварно изведене клавирске верзије, рад не разрађује; за уметнички пројекат то је суштинско питање, а потпунија рефлексија ојачала би документарно-рефлексивну функцију. | 4, 5, 8 | The Florence Principles on the Doctorate in the Arts, ELIA, 2016 |
| 4 | Двојако наведена година настанка и посвета Волтоновог концерта | „У тренутку настанка, 1929. године“ (стр. 3) и „Концерт је настао 1930. године“ (стр. 5); на стр. 3 дело је „посвећено британском виолисти Лајонелу Тертису“, док стр. 6 тачно наводи да је „Концерт за виолу посвећен је Кристабел Мекларен (Cristabel McLaren, касније Lady Aberconway)“, а да је Тертис био предвиђени премијерни извођач. | По нотном издању тачно је 1929; спорна места треба ускладити с тачним податком који рад већ има. | 3, 5, 6 | William Walton Edition, vol. 12, Oxford University Press, 2002 |
| 5 | Дискографија у тексту и попису не кореспондира | Три извођења поређена у тексту (Примроуз/Филхармонија 1946, Башмет/LSO 1988, Таместит/Франкфурт 2018) нису у попису снимака, а три од четири пописана снимка не помињу се у тексту; Примроузов снимак у тексту и у попису разликује се по оркестру; за „Извођење Јурија Башмета, са London Symphony Orchestra (1988)“ (стр. 30) година се не слаже с податком издања. | Читалац не може поуздано да идентификује ниједан од три поређена снимка ни да провери наводе о темпима и бојама; ово је најјачи апаратски налаз у раду. | 30 | аргумент из грађе самог рада; RCA Victor Red Seal 09026-63292-2 (издање снимка) |
| 6 | Редослед временских размака и суперлатив о „првом великом“ концерту | „Иако настали тринаест, односно двадесет и четири године пре Вилијамсовог“ (стр. 42) требало би да гласи обрнуто, јер тачне године стоје на истој страни: „Први је настао 1985, а други 1996. године.“ (стр. 42); суперлатив „први Велики виола концерт у светској уметничкој баштини“ (стр. 43) стоји у напетости с наводом о ранијој „Хиндемитова Камерна музика бр. 5 за виолу и оркестар (оп. 36 бр. 4 из 1927. године)“ (стр. 6). | Лака омашка у редоследу; суперлатив рад сам ограничава квалификацијом „прво дело такве врсте на тако захтевном техничко изражајном нивоу за виолисте“ (стр. 43), а изричита ограда према Берлиозу и Хиндемиту додатно би га учврстила. | 6, 42, 43 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Нотни примери без ознаке извора и издања | Једанаест нотних примера уметнуто је с натписима који наводе дело, став и тактове, али не и издавача, страну извора ни податак о дозволи; ниједан нотни извор није у попису; за Волтона се не назначава која се од две ауторове оркестрације прати, а за Вилијамса рад наводи да „Вилијамс није објавио своју партитуру.“ (стр. 41). | Упутство ФМУ за писани део тражи навођење извора за илустрацију која није изворни допринос аутора, а оба дела су под ауторскоправном заштитом; кратка напомена о пореклу коришћене нотне грађе уклонила би недостатак. | 41 | Упутство ФМУ (Правилник о докторским академским студијама, 2019), одељак 1.3; Закон о ауторском и сродним правима, чл. 41 |
| 8 | Тумачење композиторових ознака и терминологија | Глоса „Boldly – широко и уздржано“ (стр. 39) уноси у превод суздржаност супротну значењу прилога; „Стоји ознака spining која сугерише да се ритмичка фигура легато шеснаестина“ (стр. 37) готово сигурно треба да гласи spinning; израз „квантног квалитативног скока нема“ (стр. 43) терминолошки је непрецизан; за исти формални ниво наизменично се користе „целина“, „одсек“ и „део“. | Ситне непрецизности у тумачењу и терминологији, решиве навођењем изворног облика ознаке у загради и уједначењем ознака формалних јединица. | 37, 39, 43 | Упутство ФМУ (2019), одељак 1.9 |
| 9 | Лектура, попис литературе и биографија | Куцачке грешке („Први извођењу“, стр. 16; „Најунчиковитије“, стр. 35), Стајнберг датиран 1928 уместо 1998, попис ни азбучно ни абецедно уређен, мешање писама; од четрнаест јединица цитирају се две; у биографији два узастопна броја „24“, датум „13.11.1019“ и једна ставка више него у извештају комисије; клавирски сарадник неименован у самом раду. | Формалне слабости апарата и лектуре, ниске појединачне тежине; списак ствара утисак шире утемељености него што фусноте показују. | 16, 35 | Steinberg, The Concerto: A Listener’s Guide, OUP 1998; Правопис српскога језика, 2010 |
| 10 | Извештај комисије: хармонска анализа и приоритет извођења | Извештај циљ формулише вишеструко, укључујући хармонску анализу, која у раду остаје описна; оцена да је ауторка прва која је у нашој средини јавно извела Вилијамсово дело сагласна је с наводом рада да концерт „у Србији није изведен ни у верзији са клавиром“ (стр. 4), али је грађа не потврђује посебно. | Компонента формулације циља нема пуно покриће у изведеном; оцена вредности о значајном доприносу стручној литератури надилази оно што се из самог текста може проверити. | 4 | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Аналитичко-интерпретативна поглавља с конкретним, образложеним извођачким решењима: за Волтонов сегмент шеснаестина „најделотворније да се свира на месту спиката“ али на жици, „провоцирајући штап да трепери, али не и струне“ (стр. 12); за интонацију разложених октава „Извођач би прво требало да коригује интонацију, најбоље свирајући октаве као двозвук“ (стр. 9).
- Музичка мисао изнад технике: извођач „не сме да се задовољи пуком реализацијом техничких потешкоћа и да реално велике техничке проблеме сведе на ранг етиде, занемарујући макро план и јасне музичке идеје“ (стр. 36); самосталан критеријум за темпо — „Мишљења смо да коначан темпо извођења целокупног става диктира управо овај сегмент дела, који је изузетно комплексан и захтеван.“ (стр. 22).
- Транспарентно раздвајање прописаног од сопствене одлуке — „Композитор није прецизирао потез, може да се направи комбинација“ (стр. 12) — и увид у пуну партитуру: „У фаготу, оне су записане са тачком изнад, дакле требало би да звуче кратко, а у виоли са цртицом, дакле дуже и тенуто.“ (стр. 22).
- Поштење према границама грађе: „Ниједно од ових остварења још увек није доживело оркестарску премијеру у нашој земљи“ (стр. 4); „Вилијамс није објавио своју партитуру.“ (стр. 41); „Сагледавши концерте за виолу Шниткеа и Губајдулине, не може се наћи директна веза, односно утицај на концерт Џона Вилијамса.“ (стр. 42).
- Компаративни закључак кроз проверљив формални елемент — „Новина у Вилијамсовом концерту јесте каденца у првом ставу.“ (стр. 44) — уз тачну развојну линију жанра: „Касније ће уследити настанак једнако значајних концерата за виолу Хиндемита (1935) и Бартока (1949), а који стоје на истој развојној линији, започетој Волтоновим делом.“ (стр. 43).
Образложење примедби
- Најављено поређење снимака остварено описно, не мерљивоРеч је о кратком, илустративном одсеку у писаном образложењу чије је тежиште на сопственој разради.
- Хармонска анализа остала описнаСтроги захтев произлази пре из извештајне формулације циља него из обавезивања самог рада.
- Однос анализиране оркестрације и изведене клавирске верзије недовољно рефлектованНосива компаративна теза изведена је на нивоу макроформе и третмана инструмента, што је за писани део уметничког пројекта прихватљив регистар.
- Двојако наведена година настанка и посвета Волтоновог концертаНиједна од ових непрецизности не дира интерпретативна решења.
- Дискографија у тексту и попису не кореспондираИнтерпретативно запажање о Башметовом читању концерта од године снимања не зависи.
- Редослед временских размака и суперлатив о „првом великом“ концертуТврдња о Бартоковој одлуци уредно је приписана извору и верно га преноси.
- Нотни примери без ознаке извора и издањаРеч је о уредности апарата, не о тачности анализе; примери су аутентични будући да је ауторка дело извела.
- Тумачење композиторових ознака и терминологијаСмисао закључка разјашњен је у истом пасусу и наслања се на претходну анализу по ставовима.
- Лектура, попис литературе и биографијаЧетири фусноте доследно су нумерисане, а оба стварно цитирана извора тачно кореспондирају између фуснота и пописа.
- Извештај комисије: хармонска анализа и приоритет извођењаИзвештај нигде не говори о хипотезама, што је сагласно с тим да ни сам рад не поставља формалне хипотезе.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици писаног дела докторског уметничког пројекта (тачности, метода и закључивања), с дословним наводима и странама рада; о самом извођењу се не суди. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (октобар 2023).