докторска дисертација · психологија (општа психологија, диференцијална психологија и психологија музике): емоционална интелигенција као способност (српска верзија MSCEIT-а, Тест речника емоција) и као црта (TEIQue) као предиктор објективне и субјективне музичке успешности, психичке добробити и добити од бављења музиком код 210 студената Факултета музичке уметности у Београду; хијерархијске регресије поврх академских способности и Великих пет, модели путања с цртом ЕИ као посредником, поређење извођача и студената наука о музичкој уметности, предлог мере OMU-48
Emocionalna inteligencija kao činilac muzičke uspešnosti i dobrobiti mladih muzičara
др Дејана Н. Мутавџин — асистент на психолошким предметима на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду (по биографији уз дисертацију, 2025)
Универзитет у Београду, Филозофски факултет; 2025 (тема пријављена 9. фебруара 2023, сагласност Универзитета на предлог теме 21. марта 2023, Комисија за оцену изабрана на седници Наставно-научног већа 19. децембра 2024, извештај Комисије 20. јануара 2025, прихваћен на Наставно-научном већу 20. фебруара 2025, сагласност Већа научних области друштвено-хуманистичких наука 25. фебруара 2025; НаРДуС бележи 3. април 2025; рад је писан латиницом, а у актима Факултета наслов гласи „Емоционална интелигенција као чинилац музичке успешности и добробити младих музичара“)
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС); извештај Комисије у материјалима 27. седнице Већа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду (25. фебруар 2025).. Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Emocionalna inteligencija kao činilac muzičke uspešnosti i dobrobiti mladih muzičara““, 24. септембар 2026., 28 страна, с пописом литературе.
Дисертација на узорку од 210 студената Факултета музичке уметности у Београду (141 с извођачких програма, 69 с наука о музичкој уметности) испитује да ли емоционална интелигенција, мерена и као способност (MSCEIT, Тест речника емоција) и као црта (TEIQue), доприноси музичкој успешности и добробити поврх академских способности и Великих пет. Осврт налази да је рад самостално замишљен и пажљиво изведен: теоријска синтеза смешта ЕИ у моделе развоја музичког дара, инструменти су приређени у више корака, рачун је готово без грешке, а провере робусности објављене су и кад нису ишле у прилог. Слабости су у извештавању о несигурности процена (без интервала поверења, прилагођеног R² и теста интеракције при поређењу програма), у узрочном речнику за пресечни нацрт, најизразитије у тумачењу модела путања — „To je i finalna potvrda medijatorskog položaja EI kao crte u strukturnim modelima“ (стр. 123) — у раскораку између ограда у резултатима и закључака у сажетку, импликацијама и завршним разматрањима, и у приказу извора, где су докази о инкременталној ваљаности ЕИ као способности пренети чвршће него што јесу. Извештај Комисије не наводи ниједну замерку.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Структурни модели тумачени као потврда посредовања | За модел 1a рад закључује: „može se zaključiti da su opaženi podaci nedvosmisleno potvrdili medijatorsku ulogu crte EI u strukturnom modelu“ (стр. 118), а целину одељка реченицом „To je i finalna potvrda medijatorskog položaja EI kao crte u strukturnim modelima“ (стр. 123). | Модели 1a–2b имају по један или два степена слободе, па њихова готово савршена подешеност значи само да нису одбачени, не да су тачни, и не проверава смер путања; модели у смеру хипотеза H4a и H4b и модели с мерама ЕИ као способности одбачени су једном реченицом, без приказаних индекса и коефицијената, а број испитаника, метод процене и начин тестирања посредних ефеката нису наведени. | 118, 120, 123, 125, 146, 150 | JARS-Quant (Appelbaum и др., 2018, Табела 7); Maxwell & Cole 2007; Preacher & Hayes 2008 |
| 2 | Поређење извођача и теоретичара без теста интеракције и без интервала поверења | Закључци да ЕИ различито доприноси код извођача и код теоретичара изведени су поређењем значајности у одвојеним регресијама на подузорцима од 141 и 69 испитаника; у Табелама 17–22 изведена су 54 теста инкремента, од којих је значајно петнаест. | Разлика у значајности сама није тестирана, корекције за вишеструко тестирање нема, а појединачни налази с p између 0,02 и 0,03 на подузорку од 69 испитаника нису стабилни; прилагођени R² и интервали поверења не наводе се ни у једној табели, а контролни блок изабран је постепеним методом уназад на истом узорку. | 102, 108, 143, 148 и Табеле 17–22 | Gelman & Stern 2006; Cumming 2014 (смерница 15); JARS-Quant, Табела 1; Field 2009, стр. 213 |
| 3 | Узрочни речник за налазе пресечног нацрта | „To znači da, i godine i TEIQue, nezavisno od ostalih prediktora, na ovom studijskom programu negativno utiču na prosečnu ocenu na studijama“ (стр. 108); у дискусији: „Drugim rečima, što osoba sebe smatra umešnijom u socijalno-afektivnom domenu, to će njen prosek na studijama biti niži“ (стр. 144). | Подаци пресечног корелационог нацрта не допуштају закључак о смеру деловања, а пресечни нацрт није наведен међу ограничењима; парцијални коефицијент из модела с осам предиктора чита се као однос нултог реда, док потискивање, колинеарност с Великих пет и плафон просека нису размотрени као статистичка објашњења. | 108, 114, 142, 144, 146, 148 | Wilkinson & TFSI 1999, стр. 600 |
| 4 | Закључци одлучнији од резултата: сажетак, импликације и завршна разматрања | Кад се просек замени оценом из главног предмета, допринос TRE пада „s izvornih statistički značajnih 2,6%, sveden na 0,1%“ (стр. 98), што се не помиње у завршним разматрањима ни у импликацијама; сажетак и завршна разматрања не наводе да хипотезе H4a и H4b нису потврђене, а посредовање у обрнутом смеру, у дискусији ограђено речима „Ipak, naši nalazi jesu interpretabilni“ (стр. 146), у сажетку се износи као налаз. | Импликације се позивају на посредне ефекте преко црте ЕИ, а не наводе да су за просек неповољног предзнака, што резултати бележе: „sva tri koeficijenta indirektnog efekta negativnog su predznaka (Tabela 23)“ (стр. 118); тврдња да су приређене мере субјективне успешности валидиране прејака је уз ниске до умерене корелације с објективним показатељима (0,19–0,32, Табела 8). | 98, 118, 146, 149, 150, 151, 152 | Универзитет у Београду, Упутство о облику и садржају докторске дисертације 2019, т. 5; JARS-Quant, Табела 1 |
| 5 | Одлуке о хипотезама без унапред изреченог правила | За H1a рад закључује да је „delimično podržana našim nalazima, i to jedino u slučaju EI kao crte“ (стр. 140), иако у резултатима стоји да TRE „modelu pridodaje sebi svojstvena i statistički značajna 2% varijanse“ (стр. 97); оцена да је „hipoteza 1b u velikoj meri podržana našim nalazima“ (стр. 140) важи за ЕИ као црту, а за ЕИ као способност подршка је слаба. | За хипотезе H1–H3 није унапред речено која мера, на ком критеријуму и на ком подузорку значи потврду, па оцене делимичне и великој мери дате подршке почивају на накнадном суду ауторке; тврдња „Hijerarhijske regresione analize potvrdile su da je predstavljeni doprinos autentičan“ (стр. 142) ослања се на појединачно значајан фактор у блоку који као целина није значајан (ΔF(4, 194) = 1,95, p = 0,10). | 60, 97, 99, 105, 140, 142 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Докази о инкременталној ваљаности ЕИ као способности пренети чвршће него што јесу | Рад каже да „Tu je, takođe, nađeno da i EI kao crta i EI kao sposobnost imaju specifičan doprinos predviđanju postignuća, kako u poslovima koji jesu, tako i u poslovima koji nisu toliko emocionalno zahtevni“ (стр. 11), а за метаанализу О’Бојла и сарадника да је „pružila je dokaze o inkrementalnoj validnosti mera EI – povrh kognitivnih sposobnosti i ličnosti – kada je reč o profesionalnim postignućima i to, opet, i za EI kao sposobnost i za EI kao crtu“ (стр. 11). | У изворнику ЕИ као способност „positively predicts performance for high emotional labor jobs and negatively predicts performance for low emotional labor jobs“ (Joseph и Newman, 2010, стр. 54), а О’Бојл и сарадници за мере способности налазе инкремент „minimal with an increase of only 0.4 per cent“ без статистичке значајности; уз то, студија Ванга и сарадника приказана је као медијација, а испитивала је модерацију, а ослонац хипотезе H4b (Fernández-Berrocal и Extremera, 2006) прегледни је чланак у коме таквих налаза нема. | 9, 11, 51, 61 | Joseph & Newman 2010, стр. 54; O’Boyle и др. 2011, стр. 801–802; Wang и др. 2022; Fernández-Berrocal & Extremera 2006 |
| 7 | Индекси субјективне успешности и општи скорови без психометријског образложења | „Množenjem odgovora na paralelnim ajtemima ovih skala i sabiranjem proizvoda dobija se Indeks subjektivne muzičke uspešnosti“ (стр. 71), при чему је одговор о непримењивости ставке кодиран нулом; за упитник SEMMU „Dobijeno je rešenje sa pet komponenata koje zajedno objašnjavaju 61,24% varijanse“ (стр. 79), па ипак распоред ставки „pre govori o monolitnoj strukturi upitnika“ (стр. 80). | Мултипликативни скор зависи и од броја одлика које испитаник сматра релевантним за свој поддомен, учесталост тог одговора по програмима није приказана, а теоријски распон индекса није наведен; анализа главних компонената описана је као провера латентне структуре, а хипотеза H4a проверена је само на нивоу целог скупа чинилаца, не и по чиниоцима. | 71, 79, 80, 82 | AERA, APA & NCME 2014, Стандард 1.14; Fabrigar и др. 1999, стр. 275 |
| 8 | Етика и опис узорка уредни у суштини, непотпуни у извештају | Рад наводи само „(Protocol #2024-50)“ (стр. 81), без датума, иако је прикупљање почело у пролеће 2023; учесницима је обећана анонимност — говори се о „garantovanju anonimnosti podataka“ (стр. 80) — а „Upitnike i testove bilo je moguće raditi pod šifrom ili pod svojim imenom“ (стр. 80); осипање од 306 на 210 испитаника рад признаје — „Ne znamo da li se ovi ispitanici po nekoj odlici razlikuju od ispitanika koji su popunili samo neke od instrumenata“ (стр. 148) — али не проверава. | На јавном списку етичке комисије исто истраживање има и ранији протокол #2023-011, одобрен 22. фебруара 2023, па етичког пропуста нема, али податак о првом одобрењу изостаје; подаци дати под именом и повезивани кроз више линкова нису анонимни него поверљиви; потпуни и непотпуни случајеви нису упоређени иако су демографски подаци за то прикупљани, а пројектована величина узорка није наведена. | 62, 64, 80, 81, 148 | JARS-Quant, Табеле 1 и 7; Komisija za ocenu etičnosti istraživanja (n.d.-a, n.d.-b); Wilkinson & TFSI 1999, стр. 596 |
Шта рад доноси
- Нацрт обухватнији од свега што је, судећи по прегледу литературе у раду, о ЕИ у домену музике претходно урађено: оба схватања ЕИ, два поддомена музике, објективна и субјективна успешност и две мере добробити, уз захтев да ЕИ допринос покаже поврх академских способности и Великих пет; циљ је изречен прецизно — да се „bliže odredi relativni doprinos EI (kao sposobnosti i kao crte) muzičkoj uspešnosti i dobrobiti muzičara angažovanih u različitim subdomenima muzike“ (стр. 60).
- Самостална теоријска синтеза, која место ЕИ изводи из модела развоја музичког дара уз изричито раздвајање туђег од сопственог: „Iako u pregledanim opisima Ganjeovog modela nema eksplicitnog pominjanja EI, ocenjujemo da je ona prisutna u njegovim pojedinim komponentama“ (стр. 17); Слике 10 и 11 преводе ту синтезу у проверљиве претпостављене путање од грана и фактора ЕИ ка успешности и добробити.
- Обиман и брижљив рад на инструментима: скале Папајорги и сарадника адаптиране су, упитник SEMMU конструисан, а скале Рифове и Краузеове преведене, уз квалитативни пилот, стручне процене, когнитивне интервјуе и пилотирање; туђи инструмент ауторка чита критички и то изричито означава: „Ovo je naša interpretacija predmeta merenja Skale 1A i nije u skladu sa viđenjem njenih autora“ (стр. 70).
- Налази који нису тривијални: емоционални речник снажно доприноси предвиђању просека код студената наука о музици (у Табели 18 β = 0,52 и ΔR² = 0,158), црта ЕИ је најјачи појединачни предиктор психичке добробити и задржава инкрементални допринос поврх Великих пет, а раскорак објективне и субјективне успешности изнет је као истраживачко питање и повезан с предлогом нове мере OMU-48.
- Отвореност према сопственим налазима: „hipoteze 4a i 4b ovog istraživanja nisu podržane predstavljenim nalazima“ (стр. 146); објављена је провера робусности која слаби сопствени налаз о TRE, а међу ограничењима стоји и оно што иде против главног налаза о црти ЕИ — „postoji mogućnost da je u regresionim analizama inkrementalni doprinos TEIQue-a precenjen“ (стр. 149).
Образложење примедби
- Структурни модели тумачени као потврда посредовањаУ корист рада: модели у смеру хипотеза такође су тестирани и то је саопштено, смер је теоријски образложен, а у препорукама за даља истраживања посредовање је изречено као претпоставка: „Na osnovu nalaza ove studije pretpostavljamo da se uloga EI kao crte sastoji u tome da posreduje“ (стр. 150).
- Поређење извођача и теоретичара без теста интеракције и без интервала поверењаПетнаест значајних од 54 теста знатно је више него што би се очекивало случајем, па налаз у целини није артефакт; као вероватно стварна разлика издваја се допринос TRE просеку (β = −0,01 код извођача наспрам β = 0,52 код теоретичара), а ауторка на величину подузорка упозорава.
- Узрочни речник за налазе пресечног нацртаНаслови одељака и методолошке напомене исправно говоре о предвиђању, а неочекивани негативни налаз ауторка не прећуткује, него га оставља као отворено питање о пожељном емоционалном профилу у музичком образовању (стр. 144).
- Закључци одлучнији од резултата: сажетак, импликације и завршна разматрањаОграде су у резултатима тачно изречене, па их треба само пренети у завршне делове; препоруке о тренинзима ЕИ формулисане су опрезно, а закључак о приређеним мерама у истом пасусу ублажен је речима „oblik u kome se trenutno nalaze ne smatramo konačnim“ (стр. 151).
- Одлуке о хипотезама без унапред изреченог правилаОдлука о хипотезама H4a и H4b изречена је јасно, а црта ЕИ јесте најјачи појединачни предиктор психичке добробити, како рад и каже; за добит од бављења музиком прво место дели с екстраверзијом.
- Докази о инкременталној ваљаности ЕИ као способности пренети чвршће него што јесуНиједна од непрецизности не мења садржај хипотеза; бројеви из метаанализе Меканове и сарадника, на којој почива образложење хипотеза, пренети су тачно до децимале.
- Индекси субјективне успешности и општи скорови без психометријског образложењаМера није без основа: адаптирана је пажљиво, а њене ставке сажете су анализом главних компонената у прилозима; за RSPWB и K-MPAI-R општи скор поткрепљен је и литературом.
- Етика и опис узорка уредни у суштини, непотпуни у извештајуЗаменске активности за студенте који нису желели да учествују одговарају захтеву етичког кодекса Америчког психолошког удружења (8.04(b)), а усмену сагласност допушта Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (најкасније средином децембра 2024).