докторска дисертација · социологија рада
Квалитет послова у Србији: обрасци алокације запослених и сегментација тржишта рада
др Александра З. Николајевић — доцент, Департман за социологију, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за социологију; одбрањена 15. децембра 2023; 222 листа; ментор проф. др Горана Ђорић
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Сегмент који се мора доказати“, 19. септембар 2026., 33 стране, с пописом литературе.
Дисертација на подацима Европског истраживања услова рада из 2015. године гради меру квалитета посла за Србију, издваја четири профила послова и закључује да на домаћем тржишту рада постоје три сегмента. Осврт налази да је мерење изведено брижљиво и рачунски тачно, али да закључци превазилазе оно што подаци и примењени поступци носе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Средишња теза: сегментација тржишта рада | Сегмент се доказује неједнаком вероватноћом заузимања профила послова, на једном пресеку из 2015. године. Закључак ипак говори о ограничењима мобилности и „некомпетитивним зонама“. | Литература тражи више: различите механизме одређивања зарада и баријере мобилности, односно ред чекања за добре послове. Та два услова нису испитана. | 8, 113–114, 163 | Dickens & Lang (1985; 1992); Leontaridi (1998) |
| 2 | Регресија без мера прецизности | Табела коефицијената има само три колоне: B, Sig и Exp(B). Односи шанси између 10 и 29 читају се у тексту као тачне мере. | Нема стандардних грешака ни интервала поверења. Највећи коефицијенти почивају на ћелији од око седам случајева. | 161, 166–167 | Appelbaum и др. (2018); von Elm и др. (2007), ставка 16а; Wasserstein & Lazar (2016) |
| 3 | Број група без провере ваљаности | Четири кластера изабрана су визуелном проценом двеју кривих. Од броја група зависи и број „сегмената“. | Нема ниједног показатеља ваљаности решења ни провере стабилности. Метод, мера удаљености и софтвер нису именовани. | 132 | Rousseeuw (1987); Milligan & Cooper (1985); Hennig (2007) |
| 4 | Поузданост индекса | Рад тврди да сви индекси имају Кронбахов коефицијент изнад 0,7. | Индекс зараде почива на једном питању, а за меру од једне ставке тај коефицијент није дефинисан. Ниједна појединачна вредност није објављена. Коефицијент мери поузданост, а у раду се наводи као доказ ваљаности. | 123, 128 | Cronbach (1951); Tavakol & Dennick (2011) |
| 5 | Пондери и репрезентативност | Узорак је проглашен репрезентативним. Пондери се у раду не помињу. | Произвођач података препоручује пост-стратификационе пондере за анализу једне земље. Регионална расподела у раду одговара непондерисаним уделима, а узорак од 513 случајева једносмерно одступа од популације запослених. | 118, 120 | Ipsos NV за Еурофонд (2017), Технички извештај, стр. 156 |
| 6 | Језик закључака и домет налаза | Закључак говори о „судбини“ и о групама које „извесно стижу“ на добре послове. Три сегмента се утврђују за тржиште рада у Србији, у садашњем времену. | Највећа вероватноћа у табелама износи 0,70, а за профиле лоших послова 0,50 до 0,52. Подаци су из 2015. године, самозапослени су искључени, а одељка о ограничењима истраживања нема. | 119, 171–172, 180, 202, 204 | von Elm и др. (2007), ставке 19 и 21; Етички кодекс Америчког социолошког удружења (2018) |
| 7 | Изостављене димензије квалитета посла | Од седам Еурофондових индекса преузето је пет, један од њих раздвојен на два. Перспективност и интензитет рада изостављени су без образложења. | Перспективност мери сигурност запослења, а раст несигурности је носећа тема контекстуалног поглавља истог рада. | 26, 122 | Еурофондов прегледни извештај шестог таласа, на који се рад сам позива |
| 8 | Контекстуално поглавље: извори и тумачење статистике | Одредбе закона наводе се без бројева службених гласила, а комерцијална правна база означена је као званични извор. Пад неформалне запослености приписан је пандемији, а говори се о „редукцији броја“ запослених на неодређено време. | Званични низови показују да пад неформалне запослености почиње пре пандемије и да број запослених на неодређено расте. Година 2021. није упоредива с ранијим због промене методологије. Смер правне анализе је, с друге стране, у битном тачан. | 82, 84, 86, 100, 106, 110 | Званични текстови прописа с Правно-информационог система; билтени Анкете о радној снази РЗС |
Шта рад доноси
- Прва вишедимензионална мера квалитета посла за Србију изведена из микроподатака Европског истраживања услова рада, с потпуно приказаним начином скоровања.
- Појмовни предлог да се сегмент тржишта рада не претпоставља, него доказује преко обрасца алокације запослених — постављен тако да може и да не прође.
- Табеле су рачунски тачне, а неповољни налази отворено саопштени: један од четири профила послова није проглашен сегментом.
Образложење примедби
- Средишња теза: сегментација тржишта радаРад показује да се вероватноће заузимања профила послова разликују по образовању, роду и типу насеља, и то на једном пресеку из 2015. године. Литература на коју се теорија ослања тражи више: различите механизме одређивања зарада и баријере мобилности, односно ред чекања за добре послове (Dickens & Lang, 1985; 1992; Leontaridi, 1998). Те две поставке рад не испитује, а језиком закључака тврди управо њих.
- Регресија без мера прецизностиКључна табела с коефицијентима нема стандардне грешке ни интервале поверења. Највећи односи шанси, између 10 и 29, почивају на ћелији од око седам случајева, а у тексту се читају као тачне мере.
- Број група без провере ваљаностиОпредељење за четири кластера образложено је визуелном проценом двеју кривих. Нема ниједног показатеља ваљаности решења ни провере стабилности, а метод, мера удаљености и софтвер нису именовани. Од броја група зависи и број „сегмената“.
- Поузданост индексаРад наводи да сви индекси имају Кронбахов коефицијент изнад 0,7. Индекс зараде почива на једном питању, а за меру од једне ставке тај коефицијент није дефинисан. Ниједна појединачна вредност није објављена.
- Пондери и репрезентативностПроизвођач података изричито препоручује пост-стратификационе пондере за анализу једне земље, и за описне показатеље и за регресију. У раду се пондери не помињу. Аналитички узорак од 513 случајева уз то једносмерно одступа од популације запослених.
- Језик закључака и домет налазаЗакључак говори о „судбини“ и о групама које „извесно стижу“ на добре послове, а највећа вероватноћа у табелама износи 0,70, за профиле лоших послова 0,50 до 0,52. Налази из 2015. износе се у садашњем времену и за тржиште рада у целини, иако су из анализе искључени самозапослени, трећина почетног узорка.
- Изостављене димензије квалитета послаОд седам Еурофондових индекса преузето је пет (један од њих раздвојен је на два); индекси перспективности и интензитета рада изостављени су без образложења. Перспективност мери сигурност запослења, а управо је раст несигурности носећа тема контекстуалног поглавља.
- Контекстуално поглавље: извори и тумачење статистикеОдредбе закона наводе се без бројева службених гласила, а комерцијална правна база означена је као званични извор. Три тумачења Анкете о радној снази подаци не подржавају: пад неформалне запослености приписан је пандемији иако почиње раније, говори се о „редукцији броја“ запослених на неодређено време иако тај број расте, а 2021. година пореди се с ранијим упркос промени методологије. Смер правне анализе је, с друге стране, у битном тачан.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о научној критици методологије и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само стандарди објављени пре одбране рада.