Дидактика књижевности у универзитетској настави приказана на истраживању модела преношења новије књижевности немачког говорног подручја
др Марина Петровић-Јилих — данас ванредна професорка на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу (према страници факултета)
Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет; 2013 (Комисија именована 13. фебруара 2013, извештај Комисије 27. фебруара 2013, одлука Наставно-научног већа Одсека за филологију 22. априла 2013); рад је писан ћирилицом, с апстрактом и на немачком; штампане стр. 9–269; попис литературе од 223 нумерисане јединице
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС); извештај Комисије у документацији Универзитета у Крагујевцу. Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Дидактика књижевности у универзитетској настави приказана на истраживању модела преношења новије књижевности немачког говорног подручја““, 23. септембар 2026., 16 страна, с пописом литературе.
Дисертација испитује положај књижевног текста у високошколској настави немачког као страног језика, гради сопствени књижевно-дидактички модел на емпиријској науци о књижевности и проверава га анализом школских докумената, упитником, интервјуима, групном дискусијом и позоришним пројектом. Осврт налази самосталан модел с пет премиса, доследан аналитички апарат од четири категорије, обиман квалитативни емпиријски слој и методолошку искреност у омеђавању домета. Слабости су тврдња о „доказаној“ успешности модела на неупоредивим групама и без контролне групе, уопштавање с малог крагујевачко-београдског узорка на наставну праксу целе земље, двострука улога наставнице-истраживачице без спољне провере, и научни апарат с високим уделом нецитираних јединица и омашкама нумерације.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Тврдња о „доказаној“ успешности модела | У завршним разматрањима стоји: „доказана је успешност примене књижевно-дидактичког модела у наставној пракси“ (стр. 248). Ефикасност се изводи из поређења огледне групе од осам студената, којима је „наставница је била ауторка овог рада“ (стр. 131), с неогледном — „Укупно их је 22, и то 9 са крагујевачког и 13 са београдског факултета“ (стр. 131) — завршне године, разних наставника и два града, без почетне мере и контролне групе. | За квалитативни, изричито експлоративни нацрт реч „доказана“ јача је него што грађа допушта; разлике у резултатима могу потицати од величине група, године студија, локације и наставника, а не од модела. | 131, 248 | аргумент из грађе самог рада; Witzel 2000 и Mayring 2000 о домету квалитативног нацрта |
| 2 | Уопштавање преко узорка | Из грађе ограничене на Крагујевац и Београд изводе се судови о целој земљи — „Иновације у дидактици и методици наставе књижевности на страном језику нису још дошле у Србију“ (стр. 163) — у напетости с ауторкином изричитом оградом да „не треба очекивати репрезентативне резултате, што никада и није циљ квалитативних истраживања“ (стр. 131). | Закључци о наставној пракси надилазе испитани узорак; требало би их доследно означити као усмерене хипотезе из експлоративног истраживања, како их рад на другим местима и одређује. | 131, 163, 247 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Двострука улога наставнице-истраживачице | Ауторка је осмислила модел, водила огледну наставу и позоришни пројекат, потом интервјуисала сопствене студенте и вредновала сопствену наставу; мера „успешности“ своди се на задовољство подучаваних студената, без спољног, анонимног оцењивача. | Ризик пожељних одговора у зависном односу наставник–студент није методолошки контролисан, него делимично признат; писани стандард који би такав нацрт забранио на рок не постоји, па се примедба води као логички аргумент. | 131, 171 | DGfE, Ethik-Kodex, 2010, §4(2) (аналошки) |
| 4 | Антиципација налаза пре изношења грађе | Успех модела најављен је у теоријском трећем поглављу — „показало је квалитативно истраживање спроведено након реализације драмског пројекта“ (стр. 70) — и глаголом доказати: „што ће бити доказано квалитативном анализом интервјуа и групног разговора“ (стр. 76), иако се доказна грађа предочава тек у седмом поглављу. | Налазе о успешности модела у поглављу које претходи грађи требало би доследно формулисати као најаве, а не као већ показано. | 70, 76 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Следљивост позоришног пројекта | Ток и кораци инсценације документовани су накнадним описом и видео-снимком завршне представе који није део рада, а не савременом евиденцијом, што бележи и Комисија. | Метод на који се рад ослања предвиђа вођење писане белешке ради накнадне провере; изостанак текуће евиденције умањује поновљивост пројекта. | 68–76 | Witzel 2000; Кодекс етике психолога Србије, 2000, т. 1.5.1 (аналошки) |
| 6 | Чињеничне и рачунске омашке | У наводницима и приписано изворнику стоји „нацистичку заслепљеност“ (стр. 104), док изворни чланак Томе и Ђурића на истом месту говори о националистичкој заслепљености; при сабирању заступљености задатака „172“ треба да гласи 272 (стр. 97); од седамнаест позваних на групну дискусију дошло је дванаест, па преостаје пет, а не шест (стр. 168). | Национализам није нацизам, па навод треба исправити; рачунска омашка обара оцену да су књижевни задаци заступљенији. | 97, 104, 168 | Тома и Ђурић, Наслеђе 5, 2006; рачун из самог рада |
| 7 | Научни апарат: попис и нумерација | Близу 56% нумерисаних јединица пописа не појављује се нигде у главном тексту и фуснотама; Флик 2003, цитиран са страном (стр. 172), нема јединицу у попису; два броја (23 и 150) двоструко су додељена, а један (48) прескочен, па постоје 224 јединице наспрам декларисаних 223; текст и попис местимично наводе различите године издања истог дела. | Попис слабо врши функцију радног апарата, а потпуност обавезних елемената референце је нарушена. | 172, попис литературе | ISO 690:2010; DIN 1505-2:1984 |
Шта рад доноси
- Самосталан књижевно-дидактички модел усмерен на читаоца, изведен из емпиријске науке о књижевности: „Књижевност је схваћена као комуникативни систем социјалног делања (З. Ј. Шмит) и тако се практикује и у настави.“ (стр. 58), уз критику самог ослонца — „Искључивост емпиријских метода код Шмита треба да се превазиђе“ (стр. 29).
- Циљеви наставе операционализовани у пет проверљивих тачака — од „Мотивишуће увођење у активно учешће у књижевном систему немачке говорне заједнице“ (стр. 15) — и аналитички апарат од четири категорије на Шмитовој подели: „Структуру социјалног система књижевности, по Шмиту, сачињавају четири основне улоге делања: продукција, дистрибуција, рецепција и обрада књижевних текстова.“ (стр. 34).
- Обиман квалитативни емпиријски слој с конкретно изведеним дијагностичким налазом: „На емоционалној равни узалуд тражимо аспекте идентификације, задовољства или уживања у књижевном тексту“ (стр. 114), у пољу у коме, по ауторкиној оцени, „У Србији готово да нема научних истраживања која се баве дидактиком књижевности на немачком језику“ (стр. 13).
- Практична веза теорије и наставе кроз позоришни пројекат: „Бавећи се пројектом позоришне педагогије, студенти/киње су актери/ке у социјалном систему књижевности у све четири његове улоге:“ (стр. 68), с прилагођеним концептом САФАРИ — „У овом раду је преузет и потребама студената/киња германистике прилагођен теоријски концепт САФАРИ“ (стр. 75).
- Методолошка искреност: „не треба очекивати репрезентативне резултате, што никада и није циљ квалитативних истраживања“ (стр. 131), бележење података против сопствене тезе и самокритика — „Моја прва књижевно-дидактичка грешка састојала се управо у томе што сам изабрала поглавља, која сам сматрала за погодна за претакање у други медиј и тиме сам нарушила целовитост књижевног текста.“ (стр. 72).
Образложење примедби
- Тврдња о „доказаној“ успешности моделаУ оквиру експлоративног нацрта поређење легитимно служи као назнака правца промене.
- Уопштавање преко узоркаДијагноза о курикулуму, ослоњена на анализу националних докумената, ту напетост не дели.
- Двострука улога наставнице-истраживачицеАуторка ризик именује и сама предлаже бољи поступак: „Након спроведеног истраживања се може закључити, да би искази у вези са овом темом били релевантнији да су били спроведени индиректно и спонтано у оквиру друге теме“ (стр. 171).
- Антиципација налаза пре изношења грађеРеч је делом о распореду излагања и о упуту на предстојећи део.
- Следљивост позоришног пројектаСледљивост носеће грађе седмог поглавља обезбеђена је приложеним изводима уз анализу.
- Чињеничне и рачунске омашкеИста страна рада на другом месту исправно доноси национализам, па је реч о вероватној словној омашки.
- Научни апарат: попис и нумерацијаЦитатни образац презиме–година–страна доследан је кроз цео рад, а фусноте доследно доносе изворни немачки текст навода.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (средином фебруара 2013).