докторска дисертација · геологија, регионална геологија, историјска геологија, стратиграфија, сеизмостратиграфија, тектоника, палеогеографија, нафтна геологија, Панонски басен, северни Банат
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata
др Дејан Радивојевић — данас ванредни професор на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду (према јавној страници факултета)
Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет; 2014 (комисија за оцену и одбрану образована 30. октобра 2014, реферат 6. новембра 2014, одбрана 30. децембра 2014); рад је писан латиницом; наслов на српском: Регионално-геолошке карактеристике миоценских седимената на простору северног Баната; 146 страна основног текста, литература стр. 147–160, пет прилога формата A3, биографија на стр. 167; 66 слика и једна табела
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata““, 23. септембар 2026., 15 страна, с пописом литературе.
Дисертација даје регионално-геолошку, стратиграфско-тектонску и палеогеографску синтезу миоценских седимената северног Баната, у југоисточном делу Панонског басена, на основу индустријске базе нафтне компаније: преко 700 2D сеизмичких профила, 300 km² 3D сеизмике, каротажних мерења и око 800 бушотина. Применом сеизмостратиграфије, тектоностратиграфије и рифтне секвенционе стратиграфије израђује структурне карте и карте дебљина по бадену, сармату и панону, корелише домаће јединице с мађарским формацијама, изводи проградациони модел делтног система и геодинамички модел басена, и пореди нафтно-геолошко развиће депресија Српске Црње и Банатског Аранђелова.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Следивост: конверзија време–дубина описана само уопштено | „Za konverziju vreme–dubina, korišćene su prosečne intervalne brzine (na osnovu VSP merenja) izračunate u reprezentativnim bušotinama šireg istražnog područja.“ (стр. 107) | Без брзинског модела, пописа коришћених бушотина и исказане грешке конверзије, а пошто су сирови сеизмички и бушотински подаци власништво нафтне компаније и не прилажу се, независна поновљивост носивих квантитативних резултата (дубине, дебљине) остаје ограничена. | 107 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Самосталност: ауторов удео унутар коауторских резултата није издвојен | Носиви резултати сеизмостратиграфског дела и геодинамичка синтеза део су међународних коауторских радова (Pigott & Radivojević 2010; Radivojević et al. 2013; Matenco & Radivojević 2012; Magyar et al. 2013), уредно наведених у натписима слика. | Ни рад ни реферат не разграничавају изричито ауторов удео унутар тимских резултата, што за оцену самосталности докторске тезе остаје вредна замерка; атрибуција је транспарентна, а интерпретације профила северног Баната су ауторове. | прилог 3, слике 8.8–8.10 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Тврдње „први пут“ без ограде | „U doktoratu je prvi put prikazana rekonstrukcija progradacije duž celog Panonskog basena“ (стр. 3); геодинамички модел „u koji je prvi put uključen i njegov ključni“ југоисточни део (стр. 4); у историјату: „Prve radove o srednjomiocenskim naslagama na širem prostoru Banata objavio je Betger (Boettger, 1896, 1902, 1906)“ (стр. 10). | Проградацију ивице шелфа палео-Дунава дуж басена већ доноси ауторов коауторски рад Magyar et al. (2013); стварна новина је прва обједињена реконструкција за српски део басена и укључивање палео-Тисе; тврдње о приоритету у историјату треба изнети с оградом (бар једна је хронолошки непрецизна). | 3, 4, 10 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Бројчана процена ресурса без приказаног дијаграма | Закључак наводи „gde se može očekivati otkriće još nekoliko ležišta (3–4) ugljovodonika rezervi 500.000–1.000.000 t“ (стр. 146), док су криминг крива и дијаграм дистрибуције величине поља уведени само методолошки, а ниједан такав дијаграм за депресије северног Баната није приложен. | Процена се не може пратити од приказаног податка до резултата; почива на власничкој историји открића коју рад не прилаже, па би је требало изричито представити као оквирно очекивање. | 146 | аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Унутрашње несагласности бројева у закључку | Закључак наводи „Normalno rasedanje migrira u vremenu i prostoru i zauzima široki vremenski raspon unutar miocena (20–5,5 miliona godina).“ (стр. 145), поглавље 9.2 „apsolutno vreme ekstenzije (8–5,5 miliona godina) nije precizno određeno“ (стр. 127); дебљина панона дата је као 200–400 m по карти дебљина и као преко 400 m у закључку; правци доноса заокружени су на север и исток, док поглавље 8 наводи северозапад и североисток. | Бројеви описују различите ствари (укупни распон миграције раседања, несигурно апсолутно време завршетка, општи почетак рифтогенезе) и рад их на својим местима разграничава, али у закључку та разлика није изречена, па читалац може стећи утисак неусаглашености. | 127, 145 | аргумент из грађе самог рада |
| 6 | Терминолошке и формулацијске непрецизности у сеизмостратиграфском делу | „Ranomiocenske operativne sekvence dobro se korelišu sa litostratigrafskim, vremenski transgresivnim jedinicama.“ (стр. 65); ознака P# носи двоструко значење — секвенце вишег реда и клинотеме нижег реда, „smena progradacionih (P1–P7) i agradacionih klinoformi (A1–A7).“ (стр. 83); величина 67 km/mil. god. означена је као „priliv“ (стр. 104). | Придев у кључном пасусу о корелацији не слаже се с приписивањем истих јединица горњомиоценским формацијама (мисли се на најстарије пострифтне секвенце); двострука употреба симбола може завести читаоца; јединица km/Ma открива брзину напредовања падине, а не запремински прилив. | 65, 83, 104 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Словна омашка у одређењу панона и ситне непрецизности у прегледном делу | „Izuzetak predstavlja depresija Srpska Crnja, gde je sinriftna faza nešto mlađa i odgovara poslednjoj fazi srednjeg miocena (panonu)“ (стр. 34), што иста страна демантује: „Gornjomiocenski (panon, pont) sedimenti najšire su rasprostranjeni i horizontalno i vertikalno.“ (стр. 34); типско село егенбуршког ката записано као „Loipersdorf“ уместо Loibersdorf (стр. 36). | Омашке које саме себе демантују или не мењају идентитет извора; носиви налаз о млађем синрифтном стадијуму у Српској Црњи остаје тачан. | 34, 36 | Steininger & Seneš 1971; Piller, Harzhauser & Mandic 2007 |
| 8 | Научни апарат: недостајуће и нецитиране јединице, листови ОГК ван пописа | Три дела цитирана у тексту немају јединицу у попису (Petković et al. 1977; Pamić et al. 1995; Roksandić 2001), пет јединица пописа не цитира се нигде (Davidović 2003, Haq et al. 1988, три Таријева рада); „Istražno područje je obuhvaćeno listovima Osnovne geološke karte: Subotica, Segedin, Bačka Topola, Kikinda i Žombolj, razmere 1 : 100.000.“ (стр. 5), а од листова ОГК уврштен је само Novi Sad, који је изван северног Баната. | Правило о литератури тражи да попис обухвати сва цитирана дела, а да не садржи она која се не цитирају; уз то стоје неслагања година (Placer 1999/1998), непотпуни записи и недоследни дијакритици мађарских имена. | 5, 147–160 | Универзитет у Београду 2011 (Упутства за обликовање докторске дисертације) |
| 9 | Реферат: погрешна јединица и приоритет без ограде | Реферат податак о 3D сеизмици преноси као „300 км3“, док рад доследно наводи 300 km²; оцена да су поједине методе примењене „по први пут јасно дефинисане и примењене у геолошкој пракси на нашим просторима“ ослања се на исте тврдње о приоритету које и сам рад износи. | Омашка у јединици је у реферату, не у раду; оцену о приоритету требало би ограничити на прву обједињену реконструкцију за српски део басена. | 1, реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Прва регионална синтеза богате, дотад неинтегрисане индустријске базе српског дела Панонског басена, описане транспарентно и квантификовано: „korišćeno je više od 700 2D seizmičkih profila ukupne dužine 6.000 km, 300 km2 3D seizmike“ (стр. 1), уз каротажна мерења и податке с око 800 бушотина.
- Проверљив негативан налаз од регионалног значаја — у пострифтним седиментима северног Баната нема регионалне ерозионе дискорданције везане за месинску кризу: „nije konstatovano prisustvo regionalne erozione diskordancije u postriftnim sedimentima. Ova činjenica predstavlja glavnu razliku između južnih i severnih delova Panonskog basena“ (стр. 88).
- Сеизмостратиграфска корелација домаћих панонско-понтских јединица с мађарским литостратиграфским формацијама: „U severnom Banatu, panon se može korelisati sa sedimentima Endred i Solnok formacija, dok pont odgovara sedimentima Alđe i Ujfalu formacija.“ (стр. 65).
- Квантификовани самостални резултати: брзина проградације ивице шелфа палео-Дунава „nivoom progradacije od 400 km za šest miliona godina“ (стр. 105), две датоване клиноформе за северни Банат (5,3 и 4,6 милиона година, стр. 105) и спајање делти код Зрењанина пре око четири милиона година (стр. 145).
- Интелектуално поштење у исказивању домета метода: „Seizmička rezolucija sekcija omogućava izdvajanje sekvenci trećeg reda.“ (стр. 64), „Klinoforme ivice šelfa odabrane su proizvoljno i ne predstavljaju sekvencione granice.“ (стр. 103) и отворено признање ограничења инфраструктуре: „Nažalost, u vreme izrade nije postojao jedinstveni 3D projekat koji bi omogućio potpunu kontrolu i primenu svih softverskih aplikacija.“ (стр. 2).
Образложење примедби
- Следивост: конверзија време–дубина описана само уопштеноРеч је о синтези на власничкој индустријској бази коју је немогуће приложити, што рад сам поштено наводи; вредело би назначити бар оквир брзинског модела и несигурности.
- Самосталност: ауторов удео унутар коауторских резултата није издвојенСпекулативни делови интерпретације у раду су већ изричито означени, што кредибилитет остатка модела појачава.
- Тврдње „први пут“ без оградеПошто су наведени радови ауторови, приоритет доприноса није спорно преузет.
- Бројчана процена ресурса без приказаног дијаграмаПоређење нафтно-геолошког развића двеју суседних депресија остаје практично употребљив резултат.
- Унутрашње несагласности бројева у закључкуНесагласности су разрешиве усклађивањем формулације, не поновном анализом.
- Терминолошке и формулацијске непрецизности у сеизмостратиграфском делуНосива корелација панона и понта с мађарским формацијама остаје тачна.
- Словна омашка у одређењу панона и ситне непрецизности у прегледном делуЛекторске ситнице (Gredstein, Harzahauser, Steiniger) не ометају идентификацију извора.
- Научни апарат: недостајуће и нецитиране јединице, листови ОГК ван пописаПопис је богат и савремен за ужу област; самоцитирање и цитирање радова ментора тематски су оправдани и умерени.
- Реферат: погрешна јединица и приоритет без оградеРеферат доследно не говори о потврђеним хипотезама, у складу с тим што рад не поставља формалне хипотезе него циљ и списак урађеног.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (октобар 2014).