докторска дисертација · историја српског књижевног језика, лингвостилистика, књижевност за децу
Језик и стил поезије за децу предзмајевског периода
др Владимир М. Вукомановић Растегорац — у време одбране асистент на Учитељском факултету Универзитета у Београду (према биографији у раду)
Универзитет у Београду, Филолошки факултет; 2016 (комисија за преглед и оцену образована 16. марта 2016, реферат од 25. марта 2016; у НаРДуС-у рад носи датум 6. јун 2016); 13 предстрана + 377 страна, основни текст на странама 1–346, извори и литература од стране 347, прилози од стране 363; ментор проф. др Александар Милановић; комисија: А. Милановић, Ј. Јовановић Симић, З. Опачић
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Језик и стил поезије за децу предзмајевског периода““, 22. септембар 2026., 19 страна, с пописом литературе.
Дисертација први пут систематски описује језик и стил српске поезије за децу од Орфелинове Мелодије к пролећу (1765) до покретања Змајевог Невена (1880), на корпусу од 337 песама, ниво по ниво, с фреквенцијским речником и обимном стилистичком грађом. Осврт налази солидан и самостално изведен рад, чија фактографска основа држи где год се могла сравнити с изворним издањима, с високим степеном методолошке самосвести и стварним појмовним помаком у оцени дидактичности. Слабости су четвороструке и ниједна не руши носеће резултате: четири фактора-хипотезе постављени су тако да их потврђују и присуство и одсуство исте црте, па „потврђеност“ остаје описно мапирање; фреквенцијски суд о различитом фонду поезије и претпостављеног читаоца изведен је поређењем листа битно различите величине и епохе без мере значајности; без пописа песама по изворима и целог лематизованог речника носеће бројке се не могу независно реконструисати; научни апарат има недостајући кључ носећег стилистичког извора и десетак неусаглашених година.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Четири фактора-хипотезе које и присуство и одсуство црте потврђују | „имамо разлога да очекујемо и присуство и одсуство лексема страног порекла“ (стр. 117); за специјалне и елиптичне конструкције „то се с једнаком вероватношћу може претпоставити и њихово одсуство у нашем корпусу“ (стр. 160). | Тешко је замислити налаз који би неки од фактора оборио, а у Закључку се иста црта приписује већем броју фактора без мерила за разграничење; „потврђеност“ фактора нема строгу доказну снагу. | 117, 160, 331–332 | Booth, Colomb, Williams 2008 |
| 2 | Најава мере из апстракта и посредно преузет појам имплицитног читаоца | Апстракт најављује да ће се показати „у којој су мери“ фактори утицали, а Закључак меру даје само квалитативно; појам имплицитног читаоца преузет је преко теорије књижевности за децу, не из изворне теорије рецепције; доња граница периода утврђена је „полазећи од принципа целовитости књижевног дела, а додајући том критеријуму и критеријум уметничке вредности“ (стр. 5). | Најава и изведени поступак нису усклађени; носећи појам функционише као радна категорија; у језичкоисторијско омеђење улази вредносни елемент. | 5 | Iser 1974; Chambers 1985; Hunt 1991 |
| 3 | Неуједначен корпус без нормализације по аутору | Статистичко бележење елемената различитих језичких система није примарно примењено: „премда се нисмо примарно њоме водили у обради грађе, већ одликама самог корпуса“ (стр. 40); фреквенције и дистрибуције нису нормализоване по аутору, па их обликују најобимнији опуси. | Закључци се понегде изричу о поезији за децу предзмајевског периода у целини, а почивају на неколико обимних збирки; судови о учесталости остају квалитативни. | 40 | Biber 1993 |
| 4 | Лектура и терминологија нижих нивоа | Реч „морфонолошкој“ стоји уместо „фонолошкој“ (стр. 34); графема <џ> јавља се у пет, не „у само четири рукописа“; именице на -а воде се под ознаком „III врста“, а на једном месту се приписују трећој Стевановићевој врсти; облик зубма наведен у два синкретична падежа. | Појединачне омашке погађају проверљивост потврда и терминолошку доследност, не и анализу. | 33, 34, 91 | унутрашња сагласност рада |
| 5 | Лексика: преклапајуће категорије и ситне нумеричке неусаглашености | Исте потврде јављају се и међу славенизмима и међу дијалектизмима, па збирови нису адитивни; међу првих 103 лексеме број именица треба да гласи 28 (не 29); фреквенција поимениченог добро је 25 (не 21); проценат одсутних из дечјег речника 28,2% (не 28,4%); у истој реченици проценти преклапања рачунати су на различитим основицама (стр. 143). | Отежана провера збирних бројки, иако ниједна неусаглашеност не мења закључак. | 124, 127, 130, 143 | унутрашња сагласност рада |
| 6 | Фреквенцијско поређење листа различите величине без мере значајности | Из поређења с Његошевим спевовима и дечјим речницима 20. века изведен је суд да „писци предзмајевске поезије имају у не малој мери различит фонд најфреквентнијих речи од лексичког фонда претпостављеног реципијента“ (стр. 137), иако је раније изречена ограда да „не постоји дечји фреквенцијски речник за период“ (стр. 132). | „The chi-squared value becomes unreliable when the expected frequency is less than 5 and possibly overestimates with high frequency words and when comparing a relatively small corpus to a much larger one“; речи у тексту нису случајан узорак. | 132, 137 | Rayson и Garside 2000; Kilgarriff 2001 |
| 7 | Синтакса: проценти без основице и интерпункција 19. века као јединица бројања | „бележимо приближно 2200 примера оваквих синтагми“, уз „приближан однос у процентима: 63 : 37“ (стр. 165); удели врста реченица „приближно 61% … 5,5% … а 27%“ (стр. 181) не дају сто посто; реченица је одређена по завршној интерпункцији издања 19. века. | Целобројни проценти из приближних збирова без основице стварају привид прецизности; неустаљена интерпункција уплиће се у број реченица и уделе узвичних и упитних. | 165, 181 | Gries 2013; Oakes 1998 |
| 8 | Кључ „Ковачевић 2002“ без јединице у попису | Одређења већине фигура ослоњена су на кључ „Ковачевић 2002“, наведен око четрнаест пута с тачним странама, а те јединице нема у попису (који садржи Ковачевић 1995, 2008, 2012а, 2012б); година 2002 не одговара ниједном издању Стилистике и граматике стилских фигура (1991, 1995, 2000). | Носећи појмовни апарат најобимнијег поглавља остаје без разрешивог библиографског ослонца. | 267 | ISO 690:2010, т. 4.4 |
| 9 | Версолошки просеци и рачунске непрецизности | Просечан број строфа по песми износи 3,8 (1266/337), а не 3,9, а просечна дужина 21,3 стиха (7177/337), а не 21,9, како стоји на стр. 296; одступање се преноси у поређење са Змајем („дужина песме је просечно 22 стиха“, стр. 329). | Одступање није заокруживање. | 296, 329 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Верност навода из литературе и извора | У наводу из Суботић (2008) реч „лексички“ пренесена је као „језички“; скраћенице „Д и Л јед. именица 2. деклинације“ ћутке су развијене унутар наводника; навод „Дечице моја“ треба ускладити с изворником; у имену испуштено слово („Марціла“), у наслову Вучове збирке такође („Пет пелића“). | Интервенције у наводу морају у угласте заграде: „Data that are taken from a source other than the item itself should be recorded in brackets“. | 20, 21 | ISO 690:2010, т. 4.1.1 |
| 11 | Научни апарат: неусаглашене године и ознаке издања | Десет позивања носи годину које нема ниједна јединица тог аутора (Илић 1963, Кашић 1964, Куна 1980, Толстој 2006, Унбегаун 2005, Живковић 2001, Симић 2001, Марјановић 2001, Пијановић 2015, Данојлић 1973); код аутора с двема јединицама исте године изостају ознаке а/б; седам јединица не јавља се у телу рада. | „All author/editor first names should be spelled out“ и „Name repetitions are good“; попис тражи доследан систем кроз цео рад. | 20, 21 | Unified Style Sheet for Linguistics 2007; ISO 690:2010, т. 4.4 |
| 12 | Документованост грађе: без пописа песама и целог речника | Рад не доноси попис песама по изворима, Прилог 1 доноси само врхове фреквенцијских листа, а троделна класификација корпуса на стр. 10 изричито је илустративна. | Број „337 песама“ и тачан састав корпуса не могу се независно реконструисати из грађе коју рад пружа; ни проценти у синтакси и стилу. | 10 | Biber 1993 |
| 13 | Године Змајевих књига и оцена реферата о статистици | Чика Јова српској деци није из 1890. него из 1899, а Међневенче није из 1891–1894. него из 1899–1901; реферат наводи да су закључци о синтакси „углавном … пропраћени статистичким подацима“. | Подаци о годинама су изван корпуса и не дирају анализу; статистички подаци у раду су проценти с приближним основицама без мере значајности, дакле квантификован опис, не статистичка анализа. | 5, 6 | каталог Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“; аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Прва систематска обрада језика и стила српске поезије за децу 1765–1880: доследан опис по нивоима (графија, морфологија, творба, лексика, синтакса, стил) с исцрпним потврдама уз извор и страну.
- Самостално израђен ручно лематизован фреквенцијски речник целог корпуса (Прилог 1.1–1.5) с поређењем с речницима Његошевих спевова и дечјим фреквенцијским речницима.
- Продубљена стилистичка тумачења: деминутивни оксиморон, епски вокатив као веза с усменом традицијом, реконструкција елидираног предиката.
- Појмовни помак у оцени дидактичности: „није реч о присуству / одсуству дидактичности у предзмајевској / змајевској / савременој итд. поезији за децу, већ више о начину тога присуства“ (стр. 344), уз одмерен, самокритичан однос према Змају (стр. 345).
- Висок степен методолошке самосвести: аутор унапред и отворено бележи ограничења свог поступка (стр. 9, 10, 132, 341), а потврде из Орфелинових издања и наводи из литературе провером се показују верним.
Образложење примедби
- Четири фактора-хипотезе које и присуство и одсуство црте потврђујуПрва хипотеза, о превирањима у књижевном језику, описно је проверљива и корпус је потврђује, а аутор статус целог оквира изричито ограничава као описно-хеуристички; реч је о ограничењу доказне снаге, не о фактографској грешци.
- Најава мере из апстракта и посредно преузет појам имплицитног читаоцаЗа описне циљеве рада посредно преузимање је прихватљиво, а горња граница (1880, Невен) књижевноисторијски је утемељена; осврт ту не види погрешан корпус него меку тачку образложења.
- Неуједначен корпус без нормализације по ауторуМетод описа легитиман је за жанр монографија о језику писаца на које се рад ослања, а зависност од обимних опуса аутор изричито и вишекратно признаје.
- Лектура и терминологија нижих нивоаСам морфолошки податак остаје тачан, а омашке се разрешавају из самог рада.
- Лексика: преклапајуће категорије и ситне нумеричке неусаглашеностиИзбор синхроне референце (Вуков Рјечник 1852) образложен је чисто: „лексему означимо као дијалектизам зато што је она то данас, а што можда у 19. веку није била“ (стр. 127), што је узорна временска дисциплина.
- Фреквенцијско поређење листа различите величине без мере значајностиОграда о непостојању речника епохе изречена је; треба је само доследно држати и суд на стр. 137 читати условно.
- Синтакса: проценти без основице и интерпункција 19. века као јединица бројањаЈединица бројања је изричито операционализована и доследно примењена, бројеви су означени као приближни, а суд о емотивности потврђује и функционална типологија екскламатива.
- Кључ „Ковачевић 2002“ без јединице у пописуДело је стручном читаоцу препознатљиво, дефиниције су стандардне и садржински верно пренете, а анализа корпуса њиме није угрожена.
- Версолошки просеци и рачунске непрецизностиНосећи закључак остаје, јер заокружено „22 стиха“ важи и за тачних 21,3; сви укрштени реченички просеци на стр. 302 тачно су изведени, па су одступања изолована.
- Верност навода из литературе и извораНаводи из Ивића, Грицкат и Ристића пренети су реч по реч и с тачном страном, а корпусне потврде из Орфелинових издања верне су изворнику до лигатуре.
- Научни апарат: неусаглашене године и ознаке издањаСистем позивања спроведен је кроз цео рад, хомоними се разликују иницијалима, 43 извора грађе имају кључ и скраћеницу, а литература је актуелна (36 јединица из 2011–2015).
- Документованост грађе: без пописа песама и целог речникаПравила лематизације исцрпно су изложена и транспарентна; приложен попис грађе отклонио би празнину најједноставније.
- Године Змајевих књига и оцена реферата о статистициРеферат верно преноси садржај Закључка и преузима ауторову ограду да прилагођавање није докраја изведено, не приказујући резултат повољнијим него што јесте.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (март 2016).