докторска дисертација · теорија уметности и медија
Образовни обрт: Ка савременим теоријама образовања у уметности и култури
др Ана Сарвановић — у време одбране асистент Учитељског факултета Универзитета у Београду, ужа научна област Методика наставе ликовне културе (према биографији у дисертацији)
Универзитет уметности у Београду, Интердисциплинарне студије, студијски програм Теорија уметности и медија; 2016 (извештај комисије усвојен 28. септембра 2016); 231 страна, 537 фуснота, 206 библиографских и 139 вебографских јединица; ментор др Невена Хаџи Јованчић, коментор др Мишко Шуваковић; комисија: Н. Хаџи Јованчић, М. Шуваковић, Б. Шкорц, Ј. Чубрило, Н. Дедић
Пун текст рада и извештај комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Образовни обрт: Ка савременим теоријама образовања у уметности и култури““, 20. септембар 2026., 14 страна, с пописом литературе.
Дисертација теоретизује „образовни обрт“, окретање савремене уметности ка образовању и производњи знања: одређује му појмовно језгро, изводи генеалогију од Шилера до прогресивних уметничких школа двадесетог века и показује данашње праксе, укључујући наставу уметности у општем образовању. Осврт налази да је рад амбициозан и добро изведен, да му је чињенична и цитатна основа у највећем делу тачна и да показује ретку критичку самосвест. Слабости су у артикулацији метода и хипотеза, у односу приказа и сопствене анализе у прегледним поглављима, у посредном путу до дела примарне грађе и у лектурском слоју. Ниједна од њих не руши носеће тезе рада.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Метод и хипотезе нису изричито именовани у раду | Увод описује поступке, али изричите, нумерисане формулације седам хипотеза и именована „методолошка мрежа“ налазе се тек у реферату комисије. | Читалац не може непосредно да упореди закључке с полазним претпоставкама, а у закључку нема изричитог осврта на сваку од седам хипотеза. | 5–9, 191–194 | Booth, Colomb, Williams, The Craft of Research, 3. изд., 2008 |
| 2 | Избор студија случаја није образложен као стратегија | Критеријум избора историјских школа и аутора изнет је описно, преко значаја и еманципаторске линије. У самој трећој целини израз „образовни обрт“ се не појављује. | Веза школа као претеча с тезом рада успоставља се тек у уводу, четвртој целини и закључку, уместо да буде изричита већ у историјском приказу. | 85–127 | Flyvbjerg, Five Misunderstandings About Case-Study Research, 2006; Yin, Case Study Research, 5. изд., 2014; Gerring, Case Study Research, 2007 |
| 3 | Опис нагиње над анализом у прегледним поглављима | У уводном мапирању кустоског дискурса, у прегледном делу четврте целине и у реконструкцији Еткинсонове теорије претежно се излажу туђи ставови. | Сопствени аналитички глас концентрисан је на ограничен број места, а критичка дистанца према синтетичком оквиру преузетом од коментора могла би бити израженија. | в. осврт, одељци III и VI | аргумент из саме грађе рада; писано правило о сразмери приказа и анализе не постоји |
| 4 | Посредан пут до дела носеће примарне грађе | Рансијеров Disagreement преузет је преко Бингама и Биесте, темељни извори о Баухаусу и Уновису преко секундарне литературе, а поједини наводи преко веб-скенова. | За најосетљивије појмове ослонац је на посредном путу уместо на изворнику, а исто Рансијерово место на једном је месту цитирано самостално, на другима посредно. | в. осврт, одељак VIII | The Chicago Manual of Style, 16. изд., 2010, одредба 14.273; ISO 690:2010, т. 4.1.1 |
| 5 | Пета и седма хипотеза шире су од онога што рад показује | Тврдња да институције професионалног образовања не прате промене у свету уметности поткрепљена је одабраним примерима, а најамбициознија хипотеза износи се у закључку у модалитету наде: „пружају наду да ће се то и остварити“. | Пета хипотеза остаје отворена приговору селективности примера, а опрез у закључку спушта завршну снагу аргумента. | 191, 194 | аргумент из саме грађе рада |
| 6 | Чињеничне прецизности у прве две целине | Уместо Лисабонске стратегије из 2000. године наведен је „Лисабонски споразум (Lisbon Treaty)“; Дејвид Ф. Нобл означен је као канадски историчар технологије; за поједине ауторе тврди се да су „први“ употребили термин. | Знање као економију уоквирује Лисабонска стратегија, а не уговор из 2007; Нобл је амерички историчар; тачније је рећи да су ти аутори међу првима увели термин. | 29, 31 | сравњено с изворним документима (в. осврт, одељак IV) |
| 7 | Чињеничне прецизности у приказу прогресивних школа | Програм Радног савета за уметност из 1918. приписан је Гропијусу у сарадњи с Таутом; почетак наставе у Улму 1953. везан је за зграду Макса Била; Инге Шол означена је као припадница Беле руже. | Програм је написао Бруно Таут, а Гропијус је био потписник; настава је 1953. почела у привременим просторијама, а Билова зграда отворена је 1955; Инге Шол била је сестра погубљених чланова и хроничар групе. | 86, 116, 117 | сравњено с институционалним изворима (в. осврт, одељак V) |
| 8 | Транскрипција и графија страних имена | Акроним московске школе писан је „ВКхУТЕМАС“; исти аутори јављају се у две графије, Kazimir и Kasimir, Rogof и Rogoff, Paulo и Paolo; у латиничним облицима има словних омашки, на пример „Michael Foucault“ и „Radical Thouhght“. | Устаљени српски облик је ВХУТЕМАС, а норма тражи постојаност прилагођеног облика имена и један доследан облик као прву одредницу у библиографији. | 22, 26, 27, 197, 202, 220 | Правопис српскога језика, Матица српска, 2010, т. 195 и 197; ISO 690:2010, т. 5.2.2 |
| 9 | Терминолошке непрецизности у преводу | Персов трећи члан тријаде преведен је као „интерпретатор“, реч „result“ као „сврха“, а наслови појединих дела нису донети потпуно. | Тачнији термин је „интерпретант“, дакле знак који знак производи, а не особа; наслове ваља донети потпуно и тачно. | в. осврт, одељак VII | The Chicago Manual of Style, 16. изд., 2010, поглавље 13 |
| 10 | Табела и текст о „новој парадигми“ нису усклађени | Табела трећу тријаду означава као „Нова парадигма“, док у тексту стоји Де Дувова ограда: „То је иста парадигма, којој је одузета вера и додата сумња.“ | Ознака у табели сугерише нову парадигму, супротно изворном ставу који рад иначе тачно преноси. | 143, 149 | аргумент из саме грађе рада |
| 11 | Научни апарат: ситни недостаци | У једној библиографској јединици година је одштампана као „207“, две вебографске јединице су истоветне, а неколико јединица сврстано је по имену уместо по презимену. | Те омашке нарушавају азбучни поредак и уредност пописа. | 197, 202, 204, 206, 217 | ISO 690:2010 |
Шта рад доноси
- Кохерентан појмовни оквир образовног обрта и његова генеалогија, која повезује раније неповезане теорије у нову целину на српском језику.
- Уземљење међународне теорије у домаћи и регионални контекст, на пример довођење Улмерове постпедагогије у везу с радионицама у Студентском културном центру у Београду.
- Синтеза пет прогресивних уметничких школа, с изведеним заједничким одликама и уоченим кадровским континуитетом међу њима.
- Пренос еманципаторске логике образовног обрта на наставу уметности у општем образовању, преко теорије Дениса Еткинсона, што и реферат комисије издваја као посебну иновацију.
- Критичка самосвест: рад држи отвореном напетост властитог аргумента, уочава противречност пракси које заступа и изричито признаје границе сваког метода.
Образложење примедби
- Метод и хипотезе нису изричито именовани у радуМетоде су доследно примењене кроз структуру рада, па је реч о недостатку методске експликације, а не метода. У теоријском раду тезе се легитимно аргументују синтезом, а не мере.
- Избор студија случаја није образложен као стратегијаИзбор парадигматских школа је легитиман, чак и бољи од случајног узорка. Иста литература тражи само да се стратегија избора свесно образложи. Одељак о заједничким одликама школа ту везу припрема.
- Опис нагиње над анализом у прегледним поглављимаТамо где рад тврди аналитички закључак, он га претежно и изведе. Примарни извори су при том читани и цитирани непосредно, а ауторкин допринос долази до изражаја у укрштањима с Арнхајмом и с образовним обртом.
- Посредан пут до дела носеће примарне грађеФорма посредног навођења је исправна и доследно означена обрасцем „Цитирано у:“, а сви секундарни извори су у попису и меродавни.
- Пета и седма хипотеза шире су од онога што рад показујеОпрез је доследан томе што је сама хипотеза постављена као могућност и представља отворено признавање граница метода, а не пропуст.
- Чињеничне прецизности у прве две целинеНиједна ставка не погађа носећу тезу. Исправка о Лисабонској стратегији, штавише, учвршћује тврдњу рада о комодификацији знања у високом образовању.
- Чињеничне прецизности у приказу прогресивних школаНиједна ставка није садржинска грешка приказа. У свакој рад располаже тачном сликом на носећем месту, а исправка је ствар лектуре и уједначавања.
- Транскрипција и графија страних именаИдентитет ниједног дела ни аутора није доведен у питање. Реч је о уједначавању при коначној лектури.
- Терминолошке непрецизности у преводуТамо где преводи наводе, рад је у највећем делу веран изворнику. Ниједна ставка не мења идентитет извора ни смисао преузетог става.
- Табела и текст о „новој парадигми“ нису усклађениРеч је о неусклађености табеле и текста, а не о погрешном приказу изворног става. Рад ту ограду дословно преноси, што говори у његову корист.
- Научни апарат: ситни недостациАпарат је иначе брижљив: фусноте су непрекидно нумерисане од 1 до 537, збир јединица тачно одговара наводу реферата, а свих 139 вебографских јединица има датум приступа.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (септембар 2016).