докторска дисертација · екологија и хидробиологија: заједница макрозообентоса реке Нишаве на дванаест локалитета у паровима изнад и испод загађивача, једногодишње месечно узорковање с физичко-хемијским анализама, функционалне групе по исхрани и индекс трофичке потпуности (ITC), индекси диверзитета, кластер анализа и CCA, регресиони модели за хлорофил а и перифитон, нова метода сличности локалитета по трофичким гилдама
Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave
др Ана В. Савић — данас редовна професорка на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу, Департман за биологију и екологију (према списку ментора на страници Факултета)
Универзитет у Београду, Биолошки факултет; 2012 (сагласност Универзитета на предлог теме 30. јуна 2011, Комисија за преглед и оцену образована 7. октобра 2011, извештај Комисије 6. јула 2012, прихваћен 14. септембра 2012, сагласност Већа научних области природних наука 27. септембра 2012; рад је рађен на Природно-математичком факултету у Нишу, где је ауторка тада била асистент)
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС); извештај Комисије и одлука Већа у материјалима 20. седнице Већа научних области природних наука Универзитета у Београду (септембар 2012).. Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave““, 24. септембар 2026., 30 страна, с пописом литературе.
Дисертација на грађи с дванаест локалитета Нишаве и Јужне Мораве, узоркованих месечно од маја 2006. до априла 2007, даје први систематски преглед макрозообентоса целог српског тока Нишаве (132 таксона), примењује функционалне групе по исхрани и индекс трофичке потпуности, индексе диверзитета и CCA, и предлаже нову методу сличности локалитета по трофичким гилдама. Осврт налази да је рад поузданији у прикупљању и приказу грађе него у њеној обради и закључивању: пролећна табела физичко-хемијских чинилаца копија је зимске, натписи двеју табела су замењени, неколико вредности Shannon-овог индекса математички је немогуће, брзине из закључка о оптималној брзини струје у табели не постоје, мерни уређаји придружени су погрешним параметрима, а корелације од око 0,2 и описни CCA дијаграми у закључцима постају „Visok stepen korelacije“ (стр. 146) и доказ да је заједница „određena i uslovljena“ (стр. 151). Извештај Комисије не наводи ниједну замерку и у неколико тачака преноси оно што у раду не стоји.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Пролећна табела чинилаца средине копија је зимске | „Tabela 8. Prosek vrednosti faktora spoljašnje sredine u prolećnom periodu.“ (стр. 45) у свим редовима и колонама бројчано је истоветна табели „Tabela 7. Prosek vrednosti faktora spoljašnje sredine u zimskom periodu.“ (стр. 44). | Пролећни физичко-хемијски подаци у раду нису приказани, а тврдње које се позивају на табелу 8 ослањају се на зимске вредности; из рада се не види да ли је иста матрица ушла и у пролећну CCA анализу, па пролећно тумачење диверзитета и правило о односу TP/TN у закључку 14 почивају на табели која није пролећна. | 44, 45, 133, 134 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Замењени натписи табела филтратора и гребача | Под „Tabela 9. Broj jedinki filtratora po lokalitetima.“ (стр. 51) наведене су врсте рода Baetis, фамилије Heptageniidae и рода Melampophylax, а под „Tabela 10. Broj jedinki grebača po lokalitetima.“ (стр. 51) Hydropsychidae и Brachycentrus, које су по функционалној класификацији коју рад користи филтратори. | Текст табелу 9 узима као предиктор бројности филтратора у моделу за хлорофил а, а табелу 10 као бројност гребача у моделу за перифитон, па налаз „Ne postoji značajna povezanost sa brojnošću filtratornih organizama, što govori da njihov pritisak“ (стр. 52) нема поуздану подлогу; у табели 9 налази се и Baetis bioculatus, кога нема у фаунистичком прегледу. | 51, 52, 53 | аргумент из грађе самог рада; Merritt & Cummins 2007 (функционалне групе) |
| 3 | Математички немогуће вредности Shannon-овог индекса и закључак о диверзитету | У табели 44 Shannon-ов индекс за локалитет 6 лети износи 5,78 уз 26 врста (највише ln 26 ≈ 3,26), на чему почива тврдња да тај локалитет лети има највећи диверзитет јер се „karakteriše visokom koncentracijom kiseonika u ovom periodu i niskom koncentracijom nutrijenata“ (стр. 137); закључак 14 ипак тврди да „diverzitet u svim periodima zavisi u najvećoj meri od toga kolike su koncentracije nutrijenata“ (стр. 151). | Из обрасца са стр. 40 следи да H′ не може бити већи од ln S, а немогуће вредности јављају се и у табелама за Ephemeroptera и Gastropoda; без њих највећи летњи диверзитет има локалитет с највише нутријената, па за лето закључак 14 не стоји, а правило о кисеонику нема ослонца ни у тесту ни у видљивој вези. | 40, 76, 100, 137, 143, 151 | аргумент из грађе самог рада (образац индекса на стр. 40) |
| 4 | Оптимална брзина струје из закључка у табели не постоји | Закључак 3 каже: „Optimalna brzina vodene struje za razvoj fitoplanktonske zajednice u rečnom sistemu Nišave jeste 0,85 m/sec.“ (стр. 146), позивајући се на реченицу да је хлорофил а највећи на локалитетима 10, 7 и 3, „gde je brzina rečne struje približno ista (0,85 m/sec, 0,88 m/sec i 0,83 m/sec) (tabela 4)“ (стр. 49). | Тих вредности у табели 4 нема: локалитети 10, 7 и 3 имају 0,80, 1,03 и 0,66 m/s, а 0,85 m/s има локалитет 9, с нижим хлорофилом; нелинеарна веза брзине и хлорофила није ни испитана. | 49, 146 | аргумент из грађе самог рада (табела 4) |
| 5 | Мерни уређаји придружени погрешним параметрима, поступци неописани | За укупни азот и фосфор стоји: „Koncentracija totalnog azota (TN) i koncentracija totalnog fosfora (TP) određivane su pomoću uređaja WTW multi 340i probe.“ (стр. 33) — теренском мерачу с електродама, који те величине не одређује; температура, кондуктивитет, кисеоник и pH приписани су фотометру. | Дигестија, аналитичка метода и граница детекције за TN и TP нису описани иако су постојали међународни стандарди; за хлорофил а нису наведене једначине ни корекција за феопигменте; за BPK5 ни издање приручника ни метода; није речено како су протицаји с водомерних станица пренети на локалитете. | 33, 34, 40 | ISO 11905-1:1997; ISO 6878:2004; ISO 10260:1992 |
| 6 | Регресиони модел за хлорофил а прецењен као алат за предвиђање | Модел је приказан речима: „Ovaj regresioni model objašnjava 21% (R2=0,210) promene (varijanse) zavisne promenljive (koncentracije hlorofila a). Model pokazuje značajnu predikcionu moć (sig=0,003).“ (стр. 52), а закључак 4 додаје да се на основу тих података „može preračunati koncentracija hlorofila a“ (стр. 146). | Модел објашњава петину варијансе, није проверен на независним подацима, нису дати број случајева ни значајност појединих коефицијената, а коефицијент уз TP негативан је иако рад налази значајну позитивну корелацију хлорофила а с TP, што упућује на колинеарност предиктора. | 52, 146 | аргумент из грађе самог рада |
| 7 | Индекс трофичке потпуности с одступањем од изворног поступка | Индикаторска вредност гилде рачуна се из удела врста гилде у заједници сваког локалитета, а не као стална тежина из базе програма, како је индекс дефинисан; рад закључује: „Može se zaključiti da vrednosti Ctot prate promene vrednosti nutrijenata.“ (стр. 119). | Класе квалитета свих дванаест локалитета остају исте и по изворном поступку, али се поткласе мењају на четири локалитета; граница IV класе у табели 3 преклапа се с III класом; веза Ctot и нутријената кроз свих дванаест локалитета на граници је значајности и није статистички проверена, а закључак 12 изоставља изузетак пара 1–2 наведен у резултатима. | 38, 116, 118, 119 | bij de Vaate & Pavluk 2004: 50, 52 и табела 3; Pavluk et al. 2000 |
| 8 | Нова метода сличности без једнозначне дефиниције и без поређења с постојећим мерама | Мера различитости одређена је као „zbir rastojanja između svake gilde koja nedostaje samo jednom lokalitetu od svake gilde koja je prisutna na oba lokaliteta“ (стр. 38), а вредности у табели 37 тачно су двоструко веће од тако описаног збира; предност методе показана је само замишљеним примером: „U komparaciji zamišljenih“ (стр. 150) локалитета. | Ћелија за пар 1–4 по описаном правилу треба да гласи 90, а не 40, па реченица „Sledeći po meri sličnosti jesu lokalitet 4 i 1, pa 4 i 10.“ (стр. 121) не стоји; кружни распоред гилди узима суседне гилде као функционално најсличније без образложења за све парове, а метода није упоређена с утврђеним мерама сличности на истим подацима. | 38, 121, 150 | Legendre & Legendre 1998 |
Шта рад доноси
- Грађа које за Нишаву пре овог рада није било, с јасно одређеном празнином: „Sistematično istraživanje celog toka Nišave na mesečnom nivou, koje uključuje fizičke i hemijske analize vode, BPK5, koncentraciju hlorofila a, masu perifotona i povezanost ovih faktora sa makrozoobentosnom zajednicom do sada nije sprovedeno.“ (стр. 9); дванаест локалитета, дванаест месеци, двадесетак параметара.
- Промишљена одлука о истовременом узорковању: „Na svim lokalitetima uzorkovanje je obavljano u toku istog dana zbog potrebe komparacije lokaliteta u pogledu manje stabilnih parametara, kakvi su hemijski parametri, koji se brže menjaju od biotičkih parametara.“ (стр. 32), чиме је из поређења локалитета уклоњена дневна променљивост хемијских чинилаца.
- Нацрт с паровима локалитета изнад и испод загађивача отворено је ограничен: „Problem je delimično rešen načinom izbora lokaliteta.“ (стр. 7) и „Problem referentnih lokaliteta i dalje ipak ostaje otvoren“ (стр. 7); такав нацрт има писано упориште у протоколима за брзу биопроцену и даје најјасније налазе рада о поремећености локалитета испод Пирота.
- Рад објављује грађу тако да се рачун може поновити и отворено исказује оно што му не иде у прилог: „Prema tome, dobijeni model predikcije mase perifitona na osnovu uslova sredine nema dobru moć predviđanja.“ (стр. 147); за више група отворено каже да самостално нису погодне за биоиндикацију, на пример за Odonata: „Samostalno korišćenje ove grupe (na osnovu navedenog) trebalo bi izbegavati u bioindikatorske svrhe.“ (стр. 96).
- Опрез у тумачењу појединачних налаза: „Ne sme se ipak tvrditi da je uzrok njenog izostajanja sa drugih lokaliteta slaba tolerantnost na zagađenje“ (стр. 105), а где грађе нема довољно, рад одустаје од анализе: „Zbog toga te analize ovde nije bilo moguće sprovesti.“ (стр. 108); замисао нове методе сличности по трофичким гилдама самостална је и рачун јој се може поновити из објављених табела.
Образложење примедби
- Пролећна табела чинилаца средине копија је зимскеГодишњи просеци у табели 4 у највећем делу слажу се са сезонским табелама, а образац мањег броја врста на локалитетима с више нутријената у јесен и зими потврђује се и на табелама рада.
- Замењени натписи табела филтратора и гребачаКорелације с физичко-хемијским чиниоцима тиме нису погођене, а изостављање Plecoptera из те анализе изричито је и тачно образложено.
- Математички немогуће вредности Shannon-овог индекса и закључак о диверзитетуРад сам на стр. 143 бележи летњи изузетак, али га у закључак не преноси; поредак најсиромашнијих локалитета за Ephemeroptera остаје.
- Оптимална брзина струје из закључка у табели не постојиТај део закључка 3 треба изоставити или изрећи као хипотезу; остали делови закључка о примарним продуцентима ослањају се на постојеће корелације.
- Мерни уређаји придружени погрешним параметрима, поступци неописаниИзбор мокре масе перифитона уместо суве масе без пепела рад изричито образлаже и ограду наводи са извором (стр. 34), што је пример добро документоване одлуке.
- Регресиони модел за хлорофил а прецењен као алат за предвиђањеМодел се може прихватити као истраживачки; изостанак значајне корелације с временом задржавања воде сагласан је с налазом Basu & Pick (1996).
- Индекс трофичке потпуности с одступањем од изворног поступкаITC је приказан са свим међувредностима, па се класе могу у целости проверити; пар на Јужној Морави даје најјаснији појединачни налаз ITC анализе.
- Нова метода сличности без једнозначне дефиниције и без поређења с постојећим мерамаГлавни исходи методе — најсличнији локалитети 2 и 7, најразличитији 1 и 6 на Нишави — доследно следе из објављених табела, па је замисао самостална и вредна даљег развоја.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (почетком октобра 2011).