докторска дисертација · друштвена географија, аграрна географија, рурални развој, Регион Београда, типологија пољопривреде, шифт-шер анализа
Структурне промене и просторна диференцијација пољопривреде у сеоским насељима Региона Београда
др Микица З. Сибиновић — данас редовни професор на Географском факултету Универзитета у Београду (према јавној страници факултета)
Универзитет у Београду, Географски факултет; 2014 (комисија за оцену и одбрану образована 20. новембра 2014, реферат од 27. новембра 2014, прихваћен на Наставно-научном већу 25. децембра 2014); 5 предстрана без броја + 349 страна, основни текст на странама 1–290, литература на стр. 291–298, прилози на стр. 299–344 (подаци по свих 138 насеља, дендрограм, MatLab кôд на стр. 343–344), биографија на стр. 345, подаци о менторству на стр. 346, изјаве на стр. 347–349
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Структурне промене и просторна диференцијација пољопривреде у сеоским насељима Региона Београда““, 22. септембар 2026., 19 страна, с пописом литературе.
Дисертација мери структурне промене и просторни размештај пољопривреде у 138 сеоских насеља Региона Београда кроз два транзициона циклуса (1991–2002. и делимично 2002–2011), на пописној грађи Републичког завода за статистику, применом аграрних густина, условних јединица, метода сукцесивних делитеља, шифт-шер анализе, показатеља продуктивности и аграрног потенцијала и типологије насеља факторском анализом и кластеризацијом. Осврт налази да је носећи налаз, да највеће промене и највећи пад производње нису концентрисани по ободу урбане зоне него су просторно раширени, методолошки чврсто изведен свесном комбинацијом двеју метода, да је типологија документована транспарентно и обезбеђена за поновљивост приложеним подацима и кодом, и да аутор кроз цео рад показује изразиту методолошку самосвест. Слабости су четвороструке: каузална атрибуција узрока дуготрајној економској кризи изведена по искључењу, непотпуна поновљивост условних јединица и завршног корака типологије, локализоване бројчане несагласности и научни апарат (карте без исписаног извора, попис неусаглашен с позивима, транскрипционе омашке). Оцена: солидан и самостално изведен рад, уз препоруку пет измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Циљ најављен шире него што га аналитичка поглавља испуњавају | Стоји да је „крајњи циљ ове студије усмерен је на параметризацију и оптимизацију аграрног система Региона Београда у процесу структурних и просторних трансформација“ (стр. 1), а међу задацима је и провера могућности „научног предвиђања будућих тенденција пољопривреде“ (стр. 2); формалан оптимизациони модел ни поступак прогнозе не спроводе се. | Формалан раскорак најављеног и оствареног домета: оптимизација у аграрно-географском регистру легитимно значи научну основу за управљање, што рад параметризацијом и типологијом доставља, али би прецизнија формулација циља уклонила привидну неусаглашеност с изведбом. | 1, 2 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Основна хипотеза описна и неоповргљива, радне хипотезе разасуте | „Основна хипотеза ове студије заснива се на претпоставци да је пољопривреда у сеоским насељима Региона Београда функционисала као релативно стабилан систем док се развијала у оквиру бивше СФРЈ“ (стр. 2); серије почињу 1986, а суштинска анализа је 1991→2002, па стабилно стање у СФРЈ није измерено. | Тврдња нема мерила стабилности ни базне серије којом би се измерила; носеће, проверљиве радне хипотезе постоје, али су разасуте по поглављима и у уводу нису изричито постављене као оповргљиве. | 2 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Позитивна каузална атрибуција изведена по искључењу | Негативни налаз, да промене нису ободно концентрисане, методолошки је чврсто изведен, али приписивање узрока дуготрајној економској кризи и санкцијама (стр. 62, 90) почива на временском поклапању и просторној раширености, а није изоловано од истовремених чинилаца (депопулација, деаграризација, губитак тржишта, престанак пословања великог комбината). | Шифт-шер и метод сукцесивних делитеља утврђују просторно-структурни образац, али сами по себи не идентификују конкретан узрок; атрибуцију ваља исказати као најуверљивије објашњење обрасца, а не као доказан једини узрок. | 62, 90, 288 | аргумент из грађе самог рада |
| 4 | Бихевиористички приступ најављен, а не изведен; ризик еколошке грешке | Најављено је да је „уведен је и бихевиористички приступ у аналитички поступак“ (стр. 16), али у изведби нема ни упитника, ни интервјуа, ни теренске грађе; нацрт је агрегатан (јединица посматрања је насеље), а местимично се изводе тврдње о одлукама индивидуалних произвођача и о саморегулацији производње (стр. 289). | Бихевиористичка парадигма у аграрној географији канонски је везана за перцепцију и одлучивање произвођача, а закључивање о појединцу из груписаних података носи ризик еколошке грешке; такве исказе ваља доследно означавати као интерпретацију. | 16, 289 | Ilbery 1985; Kitchin и Tate 2000 |
| 5 | Коефицијенти пондерисања условних јединица нису дати у самом раду | Житна јединица, условно грло, редукована површина и условни пољопривредник носе сваки прорачун, али коефицијенти пондерисања нису дати ни табеларно ни формулом: „Пондерисање је извршено према упутству Комисије за пољопривреду Међународне географске уније“ (стр. 15). | Изричито навођење коефицијената у самом раду олакшало би независну поновљивост; приговор није да су коефицијенти погрешни него да нису објављени. | 15 | Kostrowicki и Szyrmer 1991; Тодоровић 2002 |
| 6 | Сеоска насеља издвојена само административним критеријумом | Увод најављује дефинисање сеоских насеља „на основу административних, функционалних и структуралних критеријума“ (стр. 1), али је за издвајање 138 насеља операционализован искључиво административно-правни принцип (стр. 17), чиме у сеоска улазе и функционално приградско-урбана насеља попут Калуђерице. | То може ослабити тумачење рурално-урбаног конфликта баш на ободу зоне, предмету носеће хипотезе; алтернативни OECD-ов праг густине рад набраја, али не расправља. | 1, 17 | OECD 1994; OECD 2006 |
| 7 | Хетерогеност извора и завршна тачка серија | Стање 2011. ослања се на непубликовану процену Републичког геодетског завода (фн 11), различите методологије од пописних година, па је серија асиметрична (производња мерена 1991/2002, коришћење земљишта до 2011); аграрна компонента пописа становништва доследно се назива пописом пољопривреде. | Хетерогеност извора и ослањање на непубликовану грађу за завршну тачку требало је изричито образложити као ограничење методологије, а не тек као успутну ограду; ефекат дефиниционих разлика између пописа није квантификован. | 15 | Dunn 1960; Holden, Nairn и Swales 1989; Knudsen 2000; методолошка објашњења РЗС |
| 8 | Регионални просек рачунат на 166 уместо на 138 насеља | „забележена је пољопривредна производња у просечном износу од 30.890 жј“ (стр. 235) — рачунато дељењем укупне производње са свих 166 насеља Региона, а не са 138 сеоских насеља на којима се води анализа (5.127.754/166 = 30.890); исти именилац погађа и просечну сточну производњу (стр. 227) и основу за пројекцију. | Именилац је недоследан с остатком рада, па су релативна поређења с регионалним просеком систематски потцењена за око 17%; референцу поређења требало је ускладити с бројем сеоских насеља. | 227, 235 | унутрашња сагласност рада |
| 9 | Унутрашња противречност о паду пољопривредног становништва | Рад наводи 44.465 пољопривредника за 1991. и 28.704 за 2002. (стр. 30), што је пад од 35,4%, а истовремено тврди да је број пољопривредног становништва „остао је на приближно истом нивоу (смањио се за 0,9%)“ (стр. 31). | Те две тврдње се искључују; ниједна величина у раду не даје −0,9%; бројку и тврдњу о непромењеном нивоу треба исправити. | 30, 31 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Несагласни прикази апсолутних промена и удела земљишта | Шифт-шер набрајање на стр. 67 (воћњаци −7.486, виногради −227, ливаде −2.430 ha) не слаже се с Графиком 3 и стр. 75 (воћњаци −14.844, виногради −5.078, ливаде +4.293 ha), код ливада чак и по предзнаку; удели структуре обрадивог за 1991. — „најзаступљеније су ораничне површине (78,2%),“ (стр. 74) — не реконструишу се из апсолутних површина; збир насеља по правцима за 1991. даје 140 уместо 138; смањење сетвених површина наведено је као „сетвених површина од 26.270 ha (28,7%)“ (стр. 84) и као „износи -26.278 ha, што је укупно смањење засађених површина“ (стр. 85). | Локализоване несагласности које треба ускладити; меродаван је приказ с Графика 3, на коме почивају закључци. | 67, 74, 75, 84, 85 | унутрашња сагласност рада |
| 11 | Две демонстративно погрешне бројке у биљној производњи | Проценат пада укупне биљне производње наведен је као 54,2% („износио је 1.282.391 жј, односно 54,2%“, стр. 132), док апсолутни износ даје пад од 45,76%, како рад и сам наводи на стр. 143 и 148; просечна регионална развојна компонента наведена је као −7.725 жј (стр. 141), док по ауторовој формули и наведеном просечном паду по насељу (9.293 жј, стр. 132) треба да износи −9.293 жј; праг типова промене исказан је час у жј, час у процентима (стр. 146, 148). | Обе бројке су погрешне, али изоловане; 54,2% је заправо задржани удео производње 2002. у односу на 1991; ознаку јединице прага треба исправити. | 132, 141, 143, 146, 148 | унутрашња сагласност рада |
| 12 | Погрешно заведен методолошки извор шифт-шер анализе и реторичка појачавања | У тексту и попису стоји „(видети рад: Darryl et. al. 2009)“ (стр. 66), при чему су лична имена аутора узета као презимена и наведена погрешна година; реч је о раду Holden, Nairn и Swales (1989). Термин „што указује на неконтролисани процес деаграризације“ (стр. 106) везан је за ситне апсолутне губитке сунцокрета; нормативне вредности о профитабилности повртарства (стр. 108) наведене су без извора. | Библиографску јединицу треба исправити; реторичка појачавања и оквирне коефицијенте требало је поткрепити изворима или ублажити. | 66, 106, 108 | Holden, Nairn и Swales 1989 |
| 13 | Типологија: показатељи адекватности само за једну годину, изведени показатељи међу улазима, завршни корак неописан | Факторска анализа спроведена је засебно за 1991. и 2002, али је наведен само један КМО (0,793) и један Бартлетов тест; међу 32 улазне варијабле укључени су изведени показатељи (аграрни потенцијал с комуналитетом 0,978/0,986); однос случајева и променљивих (138 : 32) нижи је од препоруке; ниво пресека дендрограма и правило придруживања кластера ка шест типова нису експлицирани; критеријум задржавања фактора назван је јединичним кореном. | Показатеље адекватности треба известити за обе анализе, Фактор 1 тумачити с оградом због засићености димензијом обима, а завршни корак типологије описати тако да се може поновити. | 267, 270 | Kaiser 1974; Fabrigar и др. 1999; Costello и Osborne 2005; Hair и др. 2010; Field 2009; Everitt и др. 2011 |
| 14 | Карте и графикони без исписаног извора, нејединствен запис | Рад је картографски обиман и дисциплинован (64 тематске карте), али карте и графикони немају исписан ред извора испод илустрације, на неким картама изостаје ознака севера; децимални раздвојник је на једном месту недоследан („64.8%“ и „62.1%“, стр. 109); за исти показатељ користе се термини посебна и специфична аграрна густина; две словне омашке у презименима („Ševalić“ стр. 297, „Сибивновић“ стр. 344). | Упутство Универзитета изричито тражи да се извор наведе непосредно испод илустрације, а ознака севера је обавезан елемент тематске карте; реч је о доследној формалној мани апарата, не о неверодостојности приказа. | 109, 297, 344 | Упутство УБ 2011, Прилог 4; Slocum и др. 2009; APA 2010; Мастило 2005 |
| 15 | Попис литературе неусаглашен с позивима у оба смера | Извори цитирани у тексту без јединице у попису: Chomitz и Gray (1996) и Irwin и Geoghegan (2001) (стр. 55), Фези и Бајтман (2009) (стр. 56), Синклер (1967) (стр. 6), позиви с погрешном годином („Antrop, 2002b“ стр. 139; „Спасовски, 1988“ стр. 258); пет јединица у попису не цитира се у тексту; Григово друго издање заведено је с погрешном годином и издавачем, назив часописа за Антропа и презиме Højring погрешно; „Tarant“ уместо „Tarrant“. | Обавезујуће правило Универзитета тражи да у попису буду сви радови на које се упућује и само они; непотпуне јединице треба допунити, транскрипцију ускладити с Правописом. | 6, 55, 56, 139, 258, 296 | Упутство УБ 2011, Прилог 4; ISO 690:2010; Правопис 2010 |
| 16 | Реферат: оцена „потврђених хипотеза“ важи у формалном смислу | Реферат наводи да су полазне хипотезе потврђене; рад на више места наводи да су хипотезе потврђене, али је то претежно опис резултата истом мером којом је хипотеза исказана; основна хипотеза (стабилност у СФРЈ) уопште се не тестира, а каузална хипотеза „потврђена“ је по искључењу урбанизацијског обрасца, а не изолованим доказом узрока. | Оцена важи у формалном, а не у смислу оповргљиве провере узрока; рад је пропустио да разлику између доказаног обрасца и најуверљивијег објашњења изричито именује. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Нетривијалан и методолошки чврсто изведен налаз: аутор изричито упозорава да би ослањање на једну методу завело, јер би „дошли би смо до погрешног закључка да су динамичне промене карактеристичне само за простор око урбане зоне Београда“ (стр. 288), па закључује да је „утврђено је да динамичне промене нису садржане у реструктурирању производње око урбане зоне, већ су резултат ефекта дуготрајне економске кризе и просторно су размештене на ширем подручју Региона“ (стр. 288).
- Прецизни квантитативни налази о промени структуре земљишта и производње по свих 138 насеља: „смањењем ораничних површина за 25.825 ha (27,7%), воћњака за 14.844 ha (75,3%)“ (стр. 75), одакле следи централни емпиријски налаз да се највише смањивало оно што се највише производило.
- Самосталан методолошки корак: типологија пољопривреде на нивоу насеља факторском анализом, ослобођена унапред задатог шаблона — „Оваквим методолошким приступом омогућена је типологија пољопривреде независна од шаблона постојећих 12 основних типова светске пољопривреде“ (стр. 267) — уз транспарентно документовање („Резултати третираног узорка показују да матрица коеф. корелације није сингуларна: КМО = 0,793; p = 0,00“, стр. 270).
- Поновљивост аналитичког језгра: приложени подаци по свих 138 насеља (табеле 30–41), дендрограм кластеризације и сопствени MatLab кôд за метод сукцесивних делитеља (стр. 343–344), уз именован софтвер.
- Изразита методолошка самосвест према сопственим показатељима: аутор сам означава статистички артефакт минијатурног имениоца („на читавој територији Ковилова налази свега два хектара пољопривредне површине“, стр. 42), границу аграрног потенцијала („Недостатак коришћеног метода је што приказује искључиво обим производње“, стр. 262) и ограничење грађе („Резултати пописа пољопривреде 2012. године, на нивоу насеља, у току израде ове студије нису били доступни“, стр. 285).
Образложење примедби
- Циљ најављен шире него што га аналитичка поглавља испуњавајуТермин предвиђање сам је аутор ублажио на проверу могућности предвиђања, а рад је по природи дескриптивно-аналитички и типолошки.
- Основна хипотеза описна и неоповргљива, радне хипотезе разасутеТекст ту тврдњу изричито назива претпоставком, серија од 1986. даје базну тачку непосредно пред 1991, а реч је о мани артикулације, не резултата.
- Позитивна каузална атрибуција изведена по искључењуНа завршним странама рад атрибуцију исказује опрезније него на неким појединачним местима.
- Бихевиористички приступ најављен, а не изведен; ризик еколошке грешкеПриступ функционише као интерпретативни оквир над пописним подацима, а рад такве исказе највећим делом и означава као интерпретацију.
- Коефицијенти пондерисања условних јединица нису дати у самом радуИзбор домаћег сета условних јединица легитиман је и обезбеђује упоредивост са старијим домаћим серијама, а извор је наведен.
- Сеоска насеља издвојена само административним критеријумомИзбор је методолошки оправдан јер обезбеђује упоредивост кроз пописне серије, а рад алтернативне приступе прегледа опширно и класификацију изричито означава као сложен проблем.
- Хетерогеност извора и завршна тачка серијаАутор извор поштено означава као процену, дефиниције даје у фуснотама, а анализу води на константном скупу од 138 насеља; недоступност Пописа пољопривреде 2012. на нивоу насеља иде у прилог раду, јер су ти резултати објављени тек 2015.
- Регионални просек рачунат на 166 уместо на 138 насељаТотали и стопа пада тиме нису доведени у питање.
- Унутрашња противречност о паду пољопривредног становништваГрешка иде у прилог тези о деаграризацији (тачан пад је већи), а суседна величина, пад активних пољопривредника за 34%, исказана је тачно, па закључак поглавља не пада.
- Несагласни прикази апсолутних промена и удела земљиштаВредност за оранице (−25.825 ha) слаже се свуда, а носећи закључци (доминација и пад ораница, пораст удела ливада и крмног биља) не зависе од ових ставки.
- Две демонстративно погрешне бројке у биљној производњиНосећи налази поглавља су чврсти: базни индекс пада највећи је код житарица, а сточарство од 2002. постаје доминантно.
- Погрешно заведен методолошки извор шифт-шер анализе и реторичка појачавањаСам методолошки извор садржински носи критику осетљивости шифт-шер анализе на избор базне године, управо оно што је за овај рад релевантно.
- Типологија: показатељи адекватности само за једну годину, изведени показатељи међу улазима, завршни корак неописанТипологија је спроведена доследно, компаративно (исти прагови за обе године) и с потпуним обухватом, а дендрограм и подаци по насељима су приложени.
- Карте и графикони без исписаног извора, нејединствен записКарте су ауторов картографски производ из пописне грађе РЗС наведене у тексту и табелама, па је порекло следиво; табеле доследно носе ред извора.
- Попис литературе неусаглашен с позивима у оба смераНаучни апарат је, узет у целини, уреднији него што збир замерки сугерише: фусноте, табеле и карте нумерисане су без прескока, сви интернет извори имају датум приступа, посредно преузимање је транспарентно означено, а изостанак сопственог рада који је био у штампи (Sibinović, Winkler и Grčić, 2014) не узима се за ману.
- Реферат: оцена „потврђених хипотеза“ важи у формалном смислуРеферат тачно описује обим и склоп рада (41 табела, 19 графикона, 64 карте) и главне налазе, а негативни налаз о неободном паду јесте самосталан и методски чврст допринос.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (новембар 2014).