докторска дисертација · англистика, когнитивна семантика, контрастивна лингвистика, глаголи кретања, прототипичност, сликовне схеме, превођење
Глаголи људског кретања у енглеском и српском језику у светлу когнитивне семантике
др Душан М. Стаменковић — данас редовни професор англистике на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (према јавној страници факултета)
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет; 2013 (комисија за оцену именована 15. марта 2013, извештај комисије од 23. марта 2013); 16 предстрана без броја + 324 стране, сажеци на стр. 1–4, основни текст на странама 5–284, библиографија с пописима речника, корпуса и извора на стр. 285–310, прилози на стр. 311–323 (индекс имена на стр. 319–323), стр. 324 празна страна за напомене
Пун текст рада и извештај комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Глаголи људског кретања у енглеском и српском језику у светлу когнитивне семантике““, 22. септембар 2026., 17 страна, с пописом литературе.
Дисертација подвргава глаголе природног људског кретања контрастивној когнитивносемантичкој анализи у енглеском и српском језику: троструко мери могућу прототипичност глагола (оцењивање изворних говорника, тест слободних асоцијација, корпусна учесталост), даје систематичан речнички опис двадесет глагола из сваког језика с уједначеним сликовним схемама и на паралелном преводном корпусу двају романа Пола Остера проверава везу прототипичности с константношћу и разноврсношћу преводних решења. Осврт налази да је средишња претпоставка постављена оповргљиво и потврђена измереним корелацијама, да су графички апарат и паралелни корпус самостални доприноси и да су речнички наводи и атрибуције поуздани, а као слабости издваја конструктну ваљаност лествице прототипичности, статистички слој (несамерљиве скале, Кронбахова алфа ван претпоставки, Пирсонов коефицијент на ранговима, непотпуно извештавање), кодирање без другог кодера и домет уопштавања с уског корпуса, те рачунске и апаратске омашке. Оцена: солидан и самостално изведен рад, уз препоруку четири групе измена за евентуално монографско издање.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Терминологија закључивања: корелациона провера уоквирена као „доказивање“ | Корелациона провера претпоставке уоквирена је речју доказивање (стр. 6), а експеримент је означен као „први од два корака ка доказивању“ (стр. 206). | За корелациони нацрт, који хипотезу може да поткрепи или обори, али не да докаже у дедуктивном смислу, реч је прејака; прецизније је говорити о провери или поткрепљивању хипотезе. | 6, 206 | аргумент из грађе самог рада |
| 2 | Помак субјекта у закључној реченици и прејако „само“ | Претпоставка и мерена величина тичу се енглеских глагола и њихове удаљености од центра, а закључак на стр. 281 чврсте преводне везе приписује српским глаголима ближим центру; на стр. 279 стоји да корелације „постоје само између резултата првог и трећег експеримента“ (стр. 279), док рад на стр. 130 за пар првог и другог огледа даје статистички значајне вредности и каже да оне „нису занемарљиве“ (стр. 130). | Субјект закључне реченице требало би да гласе енглески глаголи (или централни парови), иначе се привидно замењују улоге променљивих; тачније је рећи да су корелације првог и трећег огледа најизраженије. | 130, 279, 281 | унутрашња сагласност рада |
| 3 | Конструктна ваљаност лествице прототипичности | Прва мера тражи оцену релевантности, не прототипичности: „Молимо Вас да оцените наведене глаголе природног људског кретања на основу тога колико су они релевантни за ваше свакодневно искуство“ (стр. 115); трећа мера је корпусна учесталост; изједначавање тих мера с прототипичношћу није изричито валидирано. | Процедура којом се прототипичност мери тражи да испитаник оцени колико је члан добар пример категорије, а не колико је релевантан за његово свакодневно искуство. | 115, 123 | Rosch and Mervis 1975; Rosch 1975 |
| 4 | Обједињавање несамерљивих мера без нормализације | Три мере различитих скала (релевантност 1–7; асоцијације сведене на 1–7; учесталост сведена на нелинеарне и по језицима различите разреде) сабирају се у јединствен збир, без назначене нормализације; седмостепена скала даје ординалне податке. | Пошто скале нису изједначене, збирни поредак носи имплицитне тежине појединачних мера, а аритметичке средине и збирови на ординалним подацима имају ограничену пуноважност. | 123, 136 | Jamieson 2004; аргумент из грађе самог рада |
| 5 | Статистички показатељи: Кронбахова алфа, Пирсонов коефицијент на ранговима, непотпуно извештавање | Кронбахова алфа употребљена је као потврда поузданости скале, а рачуната је на елементима који нису паралелни показатељи једне латентне особине; Пирсонов коефицијент примењен је на рангове; значајност се даје само ознаком нивоа, без тачне p-вредности, величине узорка, интервала поверења и величине ефекта. Исте слабости понављају се у четвртом огледу (алфа 0,769 на три хетерогено скалиране и међузависне величине). | Висока алфа сама по себи не сведочи о интерној доследности; за рангове је примеренији Спирманов коефицијент; стандард извештавања налаже да се уз сваку меру дају величина ефекта и интервал поверења. | 130, 207 | Tavakol and Dennick 2011; Cortina 1993; Siegel and Castellan 1988; Wilkinson и Task Force on Statistical Inference 1999; APA Publication Manual 2010 |
| 6 | Структурно неуједначени узорци и корпуси различите величине без нормализације | Српски узорак претежно чине студенти (око 80% студената англистике), енглески знатно мање (око 40%), уз старије испитанике и делом електронско попуњавање; учесталост се мери на корпусима битно различите величине и обраде (Корпус савременог српског језика, око 113 милиона речи, неетикетиран; COCA, око 425 милиона, етикетиран), без описане нормализације; префиксирани деривати рачунају се с основним глаголом. | Могући системски конфаунд за директно међујезичко поређење; поређење учесталости преко корпуса различите величине без нормализације на милион речи тражи опрез, а одлука о дериватима није потпуно симетрична међу језицима. | 115, 136 | Dörnyei and Taguchi 2010; McEnery, Xiao and Tono 2006 |
| 7 | Тест слободних асоцијација с унапред уписаним глаголима | У тесту слободних асоцијација унапред су уписани неки глаголи (у српском три: ходати, трчати, ићи; у енглеском два: walk, run), при чему је ићи дато намерно да подстакне деривате, а претварање редоследа асоцијација у оцену изведено је произвољно, мада транспарентно. | Унапред понуђене ознаке усмеравају одговор; еталонске норме асоцијативних тестова траже да се испитанику да само стимулус, без понуђених одговора. | 115 | Rosch 1975; Nelson, McEvoy and Schreiber 2004 |
| 8 | Рачунске омашке у бројчаној грађи трећег поглавља | У Табели 17 пет глагола чија учесталост припада разреду 10.001–20.000 (rush, escape, swim, advance, wander) добило је оцене у распону 1–2 уместо прописаног, при чему сам рад прописује да су „Глаголи са 10.001 – 20.000 инстанци употребе делили су распон оцене од 2 до 3“ (стр. 136); у Табели 15 збир прве две мере за три енглеска глагола узет је за тачно 2,00 већи, а вредност за zigzag стоји 5,50 уместо 5,00. | Најозбиљнија омашка нарушава монотоност оцењивања учесталости и може благо померити границу избора двадесет глагола; графикони 7 и 8 нису позвани у тексту нити имају легенду с границама прстенова. | 136 | унутрашња сагласност рада |
| 9 | Преносно-рачунске омашке у кључној Табели 21 четвртог огледа | Глаголу leap као прво преводно решење штампано је „пливати“ (решење за swim из реда изнад); у закључку се leap смешта на тринаесто место са шест решења, док табела даје ранг 18 и осам решења; за charge збир константности (11,67%) и одступања (89,33%) износи 101%; негативна корелација наведена је као 0,883 без знака минус; на стр. 207 стоји „35 од 60 глагола“ (стр. 207), где у истом пасусу укупан број износи 65. | Омашке нарушавају поверење у бројчану грађу, али не мењају корелације на којима почива закључак; свака је лако исправива и локална. | 207, 211, 213 | унутрашња сагласност рада |
| 10 | Кодирање дословне и метафоричке употребе без другог кодера | Носеће проценте дословне, метафоричке и прелазне употребе (Табела 23, 64,94% : 35,06%) кодирао је сам аутор, без другог кодера и без изричите мере међукодерског слагања, при чему је категорија прелазних случајева дефинисана меко. | Методологија идентификације метафоре тражи изричит, поновљив поступак и, у строжој верзији, проверу слагања међу кодерима; репродуцибилност је везана за више аналитичара. | 230 | Pragglejaz Group 2007; Steen и др. 2010; Krippendorff 2004 |
| 11 | Домет најширих закључака с корпуса од два романа једног писца | Паралелни корпус чине два романа једног писца у преводу претежно једне преводитељке, број примера по глаголу изразито је неуједначен (од 320 за to go до 13 за to cross), па је појединачно анализирано дванаест од двадесет глагола; закључак о „системским сличностима између два језика“ (стр. 282) почива на уској емпиријској основи; најфреквентније решење названо је најтипичнијим. | Идиолекат преводиоца може да утиче на избор решења, па је реч о корпусно поткрепљеној индицији, а не о доказу на нивоу језичких система; израз типичан треба разликовати од прототипичности. | 272, 282 | Olohan 2004; Williams and Chesterman 2002 |
| 12 | Речнички наводи, транскрипција и датовања | У неколико дословних речничких навода изостало је оно што стоји у одредници (реч „идући“ у дефиницији глагола проћи; тачка-запета у дефиницији глагола to leave); дефиниције из Речника Матице српске наводе се без тома и стране; име Yoshihiko Ikegami јавља се као „Јошихико“ и као „Joшико“/„Јошика“, презиме коауторке као Rappaport Havav наспрам исправног облика у апарату, презиме Cronbach као „Кромбах“; позив Fauconnier 1995 у библиографији стоји под 1985, Сидова књига наводи се и као 2002 и као 2003, Кестлеров наслов у телу рада гласи The Act of Creation, а у библиографији The Art of Creation. | Транскрипцију треба ускладити према важећој норми, а том, издање и страна код дословних речничких навода побољшали би проверљивост носеће грађе. | 18, 34, 42 | Правопис српскога језика 2010; Прћић 2008 |
| 13 | Научни апарат: недостајуће и нецитиране јединице, неслагања година | „Marchand 1960“ (стр. 18) не налази се ни у библиографији ни у индексу имена; „Berlin, Breedlove and Raven 1974“ (стр. 61) нема јединицу; „Радовановић 2007а, б, в“ (стр. 74) нема покриће; „Прћић 2005: 170–171“ (стр. 18) наводи се двапут, а библиографија има само Прћић 2008; позив „Palmer 1974“ и јединица Palmer 1967 не слажу се у години; десет јединица нигде се не цитира; индекс имена меша тело текста и попис. | Библиографија би требало да садржи само дела на која се рад позива, а сваки позив јединицу; статус истог необјављеног рада бележи се двојако, а један интернет извор нема датум приступа. | 18, 61, 69, 74 | LSA Unified Style Sheet 2007; ISO 690:2010; The Chicago Manual of Style, 16. изд. |
| 14 | Реферат: три нијансе између оцене и текста | Реферат закључује да „Предата дисертација не садржи недостатке који би утицали на резултате истраживања“ (реферат) и наводи да је прототипичност глагола утврђена, док је сам рад опрезнији (стр. 123); за шесто поглавље реферат наводи да је проучено двадесет глагола, док је појединачна анализа спроведена за дванаест, што рад сам образлаже (стр. 272). | Оцена да рад не садржи недостатке који би утицали на резултате оптимистична је с обзиром на стварне рачунске омашке у Табели 21 и на ограничења која аутор сам наводи; тачнија је ауторова уздржанија формулација. | реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Оповргљива средишња претпоставка и њена стварна провера: „Блискост центру категорије глагола кретања позитивно је корелирала са константношћу у избору решења, а негативно са разноврсношћу решења, што је била и почетна претпоставка овог истраживања“ (стр. 281), поткрепљено измереним корелацијама (ранг–број решења 0,877; ранг–константност −0,773).
- Троструко мерена лествица могуће прототипичности (директно оцењивање, слободне асоцијације, корпусна учесталост), уз испитивање слагања мера, што закључак о распореду глагола од центра ка периферији чини отпорнијим од било које појединачне процедуре.
- Самосвојан графички апарат: уједначена сликовна схема за свих четрдесетак глагола (слике 9–52), с доследном нотацијом путање, времена, брзине и медија, и сопствени идеализовани когнитивни модел кретања као заједничка окосница описа.
- Систематски изграђен паралелни преводни корпус (1082 пара реченица из два романа Пола Остера и њихових српских превода) и на њему детаљан квалитативни опис превођења у контексту.
- Доследна опрезност према домету сопствених мера: „не може се са сигурношћу тврдити да се ради о табелама које засигурно приказују ниво прототипичности“ (стр. 123); „Проблем непостојања једнаког броја примера за сваки од анализираних глагола онемогућава нам да их бројчано упоредимо“ (стр. 272); сопствени оглед изричито разграничен од узора: „Пулманова методологија биће измењена како би се избегли проблеми са којима се он сам сусрео“ (стр. 111).
- Поуздана фактографска основа: речничке дефиниције, атрибуције туђих класификација и бројчани односи по глаголима у паралелном корпусу, тамо где су се могли сравнити с изворима, у највећем делу држе.
Образложење примедби
- Терминологија закључивања: корелациона провера уоквирена као „доказивање“Реч је о стилу закључивања, не о самом налазу: претпоставка је постављена тако да је могла да не прође, а измерене корелације је потврђују.
- Помак субјекта у закључној реченици и прејако „само“Из примера у раду јасно је да се мисли на централне енглеске изворе и њихове стабилне српске кореспонденте, а рад на другом месту сам прецизније описује допунску улогу асоцијативног огледа.
- Конструктна ваљаност лествице прототипичностиРеч „прототипичност“ намерно је изостављена из упитника, операционализација је теоријски образложена, налаз се доследно означава као могући ниво прототипичности, а три независне мере узајамно се проверавају.
- Обједињавање несамерљивих мера без нормализацијеПоредак најпрототипичнијих, генеричких глагола стабилан је кроз све три мере, а рад закључак износи као квалитативан тренд, не као строго бројчану величину.
- Статистички показатељи: Кронбахова алфа, Пирсонов коефицијент на ранговима, непотпуно извештавањеПримедба се поставља по аналогији, као стандард психолошког извештавања примењен на филолошки рад; смер и ред величине корелација робусни су, а носећи налаз почива на самим корелацијама (0,877; −0,773), не на алфи.
- Структурно неуједначени узорци и корпуси различите величине без нормализацијеРазлику узорака рад изричито наводи и образлаже, поређење води на ранговима унутар сваког језика, а одлука о дериватима је свесна, образложена и ограђена изричитом напоменом.
- Тест слободних асоцијација с унапред уписаним глаголимаДопринос тог огледа обједињеној лествици ограничен је, јер он, како и сам рад показује, мери допунски сегмент значења и слабо корелира с прве две мере.
- Рачунске омашке у бројчаној грађи трећег поглављаОмашке не улазе у коначни поредак: не дирају редослед најфреквентнијих глагола ни закључак о опадању од центра ка периферији, а коначна Табела 19 их не понавља.
- Преносно-рачунске омашке у кључној Табели 21 четвртог огледаНосећи налаз четвртог огледа статистички је поткрепљен и „потврђује почетну претпоставку да ће број различитих преводних решења расти од центра ка периферији, као и да ће константност избора преводног решења опадати“ (стр. 211).
- Кодирање дословне и метафоричке употребе без другог кодераЗа квалитативну анализу, чији изричито квалитативни карактер рад наглашава, поступак је прихватљив; мера слагања макар на узорку појачала би поузданост процената.
- Домет најширих закључака с корпуса од два романа једног писцаТврдња је изнета опрезно и делом ограничена синтагмом на нивоу овог корпуса, коју рад на више места употребљава; њена ужа верзија потпуно стоји.
- Речнички наводи, транскрипција и датовањаДословни наводи из речника, који носе највећи део описног дела, при сравњивању с изворним издањима показали су се поузданим; идентификација дела и лица остаје недвосмислена.
- Научни апарат: недостајуће и нецитиране јединице, неслагања годинаНаучни апарат у целини је уредан и доследан: систем аутор–година спроведен је кроз цео рад, нумерација јединица је потпуна, посредно навођење доследно означено, а сви самоцитати стварно се користе.
- Реферат: три нијансе између оцене и текстаРеферат оцењује рад као добро осмишљено и успешно изведено истраживање, што у делу који се тиче концепта, обима прегледа литературе и убедљивости средишњих корелационих налаза одговара стању у тексту; ниједна од омашки не обара носеће корелације.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (март 2013).