докторска дисертација · економија, финансије, тржиште капитала
Светска финансијска криза и перспектива развоја тржишта капитала
др Драган Г. Стојковић — у време одбране запослен на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, раније асистент на предметима из берзанског пословања (према реферату комисије)
Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет; 2019 (дисертација приспела Универзитету 8. априла 2019, реферат комисије од 27. маја 2019); xi + 228 страна, основни текст на странама 1–207, 308 библиографских јединица, 87 слика и 73 табеле; рад је писан ћирилицом; менторка проф. др Милена Јакшић; комисија за оцену: С. Маринковић, В. Тодоровић, Н. Јанковић
Пун текст рада и реферат комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Светска финансијска криза и перспектива развоја тржишта капитала““, 21. септембар 2026., 17 страна, с пописом литературе.
Дисертација обрађује узроке светске финансијске кризе из 2008. и њен утицај на националне тржишта капитала, с тежиштем на Београдској берзи: од појмовног оквира и историје криза, преко поређења слома 1929. и кризе 2008. и прегледа регионалних тржишта, до три властита истраживања српског случаја. Осврт налази да је реч о солидном и обимном раду с фактографски поузданим прегледом светских тржишта и ретком методолошком самосвешћу. Слабости су три: хипотезе нису усклађене с техникама којима се проверавају, завршни искази на неколико места иду даље него грађа, најизразитије у тврдњи о паду ликвидности берзи „у свим регионима“ 2008, коју сопствени подаци рада оповргавају, а властитим истраживањима недостају методолошки кораци и документованост. Ниједна не руши носеће тезе.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Хипотеза о корелацији проверена тестом узрочности | Прва хипотеза гласи: „Развој тржишта капитала је у позитивној корелацији са економским растом“, а проверава се Грејнџеровим тестом: „У истраживању узрочног односа између развоја берзе и економског раста користиће се Granger-Causality Test“. | Грејнџеров тест мери смер предиктивне претходности међу серијама, а не постојање ни предзнак корелације; знак везе рад изричито не рачуна, па позитивна корелација из теста не следи. | 3, 5, 57 | Granger 1969 и 1980; Hoover 2001 |
| 2 | Пад ликвидности „у свим регионима“ који сопствени подаци оповргавају | Закључак тврди да „је 2008. године дошло до значајног пада вредности индикатора величине и ликвидности берзи у свим регионима света, чиме се потврђује Хипотеза 3“, док рад раније показује да се „уочава се знатно виша вредност индикатора ликвидности берзи акција на крају 2008. године у односу на претходни период“. | Показатељ ликвидности те године није свуда пао, него је у више региона порастао, као механичка последица пада капитализације у имениоцу уз повећан промет; тврдњу о паду ликвидности у свим регионима треба преформулисати. | 137, 142, 204 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Друга и трећа хипотеза без узрочног односно статистичког теста | Друга хипотеза, да либерализација и дерегулација узрокују кризе, потврђује се прегледом литературе, а трећа дескриптивним поређењем показатеља пре и после 2008: „Анализом вредности овог индикатора у периоду пре и након настанка глобалне финансијске кризе може се извући закључак о њеном утицају на ова тржишта“. | Узрочни закључак из истовремености дерегулације и кризе не следи без контрачињеничног поређења, а описно поређење без основице тренда и без теста треба изричито тако и означити. | 5, 91, 136 | Blaug 1992; Forbes, Rigobon 2002; Bekaert и др. 2014 |
| 4 | Економетрија: без теста коинтеграције и структурног лома | Модел VAR(2) оцењен је на кварталним подацима од трећег квартала 2003. до првог квартала 2018; серије су интегрисане реда један, а посматрано раздобље обухвата кризу 2008. | Требало је испитати коинтеграцију или применити поступак ваљан уз интегрисане серије, тестирати структурни лом и образложити ред модела; није наведено ни да ли је серија БДП-а реална и десезонирана. | 57 | Engle, Granger 1987; Johansen 1988 и 1991; Toda, Yamamoto 1995; Perron 1989; Enders 2014; Младеновић, Нојковић 2015 |
| 5 | Анкета без оквира узорка, стопе одзива и упитника | За анкету о мотивима за одлазак на берзу не наводе се оквир избора предузећа, број послатих и враћених упитника, стопа одговора ни време спровођења; упитник није приложен, а корелационе табеле почивају на око 28 опажања. | Без тих података анкета није поновљива нити се може оценити пристрасност узорка; тест значајности примењен је на велик број парова без ограде о вишеструким поређењима. | 186, прилози | Groves и др. 2009; Dillman, Smyth, Christian 2014; AAPOR 2016; Pagano, Panetta, Zingales 1998; Jamieson 2004 |
| 6 | Прогноза индекса сезонским методом и оцена тачности унутар узорка | Индекси Београдске берзе прогнозирани су Винтерсовим сезонским методом, који програм означава као примерен серији с трендом и сезоном: „This model is appropriate for series with a linear trend and a seasonal effect that does not depend on the level of the series“; избор модела заснован је на кориговању унутар узорка. | Месечни берзански индекс близак случајном ходу нема дванаестомесечни сезонски образац, а строга оцена тачности тражи издвојени део серије и поређење с наивном прогнозом; интервали неизвесности су веома широки, па допуштају и промене које закључак одбацује. | 193–197 | IBM SPSS Forecasting 20, 2011; Fama 1970; Tashman 2000; Hyndman, Koehler 2006; Gardner 2006 |
| 7 | Закључци категоричнији од налаза у телу рада | У телу стоји ограда: „утврђена веза није обострана и није довољно јака да би се говорило о берзи као значајном фактору развоја српске привреде“, а у закључку: „Спроведеним емпиријским истраживањем потврђује се Хипотеза 1“. Ограничења су издвојена само уз прогнозу, а не пренета у закључак и апстракт. | Категоричан тон потврде нема пуно покриће у опрезнијем налазу поглавља; оно што треба поправити већ је у раду тачно написано, само на погрешном месту или без ограде. | 57, 197, 202 | аргумент из грађе самог рада |
| 8 | Застарели прикази институција и ситне чињеничне омашке | Британско регулаторно тело FSA, укинуто 2013, описано је као највише; за оснивање комисије за хартије од вредности наведен је и Glass-Steagall акт; банка чији је пад 1930. изазвао панику названа је Bank of America уместо Bank of United States; лимит осигурања депозита дат је као „100.000 USD“ иако је до предаје подигнут на 250.000. | Прикази су преузети из старијих извора и не одражавају стање на дан предаје; ниједна омашка не мења ток аргументације. | 10, 31, 47, 75, 77, 91–93 | изворни подаци и прописи важећи на дан предаје |
| 9 | Медијски извори за носеће бројеве и омашке у јединицама | За јавни дуг и дефицит САД и пад аустралијског тржишта наведени су медијско-порталски извори тамо где су постојали примарни; заглавље једне табеле гласи „у млрд. USD“ иако су вредности у милионима, а актива кинеских банака дата је у милијардама уместо у билионима. | Реч је о навођењу и о јединицама, не о нетачности: сравњивање показује да су сами износи тачни. | 31, 148, табеле трећег дела | Booth и др. 2016; FORCE11 2014; Demirgüç-Kunt, Levine 1996 |
| 10 | Научни апарат: позивања без јединице и аутори по личним именима | Известан број позивања у тексту нема јединицу у списку литературе, страни аутори често се цитирају по личним именима уместо по презименима, а домаћи прописи наводе се без измена и без броја службеног гласила; најрелевантнији сопствени рад о берзи и расту из 2013. нигде у тексту није цитиран. | Читалац те изворе не може да нађе, а веза навода с јединицом се губи. | попис литературе | ISO 690:2010; Јединствена методолошка правила за израду прописа 2010; Правопис српскога језика 2010 |
Шта рад доноси
- Обиман и фактографски поуздан преглед светског тржишта капитала: састав највећих банака, имовина инвестиционих и пензијских фондова, капитализација и промет по регионима, глобални дуг, све сравњено с примарним изворима.
- Синтетичко поређење слома 1929. и кризе 2008. по узроцима, размерама пада индекса и регулаторним одговорима.
- Доследна употреба два показатеља развоја берзе, величине и ликвидности, као међусобне контроле, уз изричито упозорење на ограничење првог.
- Три властита истраживања српског случаја: Грејнџеров тест везе берзе и раста, анкета о мотивима за одлазак предузећа на берзу с поређењем по стратумима и прогноза индекса с интервалима неизвесности.
- Методолошка уздржаност: рад сам ограничава домашај своје економетрије и отворено признаје да прогнозирањем није могуће прецизно утврђивати будућа кретања.
Образложење примедби
- Хипотеза о корелацији проверена тестом узрочностиПостојање и смер везе рад поткрепљује и прегледом емпиријске литературе, у коме поштено наводи и налазе супротне очекиваном.
- Пад ликвидности „у свим регионима“ који сопствени подаци оповргавајуПад показатеља величине берзи јесте синхрон и изразит и заиста носи трећу хипотезу.
- Друга и трећа хипотеза без узрочног односно статистичког тестаНа месту извођења друге хипотезе рад бира опрезан глагол: поређење „може указивати на то да процеси дерегулације временом доводе до озбиљних привредних поремећаја“.
- Економетрија: без теста коинтеграције и структурног ломаПоступак је уредно спроведен и опрезно протумачен: рад сам закључује да веза „није обострана и није довољно јака да би се говорило о берзи као значајном фактору развоја српске привреде“.
- Анкета без оквира узорка, стопе одзива и упитникаПоређење укупног узорка са стратумима предузећа промишљена је провера робусности, а стандард за анкете не обавезује дисертацију.
- Прогноза индекса сезонским методом и оцена тачности унутар узоркаСерија је свесно скраћена да се уклони шок из 2008, а прогнозе су дате с интервалима неизвесности и уз отворено признање могућности грешке.
- Закључци категоричнији од налаза у телу радаРад одмах затим и сам прецизира да се бруто домаћи производ у свом кретању прилагођава путањи везе с тржишном капитализацијом, што је уздржанији исказ од хипотезе.
- Застарели прикази институција и ситне чињеничне омашкеРад на другом месту тачно разликује два Glass-Steagall акта и тачно повезује законе из 1933. и 1934. с оснивањем комисије.
- Медијски извори за носеће бројеве и омашке у јединицамаПоказатељи развоја берзе преузети су прецизно из методологије Светске банке, а вредности су сравњене и с примарним изворима.
- Научни апарат: позивања без јединице и аутори по личним именимаБиблиографија је доследно нумерисана на 308 јединица, образац позивања је доследан, а од 132 интернет извора 130 носи датум приступа.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (април 2019).