Pristup projektovanju organizacije zasnovan na merenju usklađenosti elemenata organizacije
др Милош Јевтић — данас наставник на Факултету организационих наука Универзитета у Београду (према страници факултета)
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука; 2012 (Комисија образована 11. јула 2012, извештај Комисије 19. октобра 2012, одбрана 10. јануара 2013); рад је писан латиницом; 252 стране с прилозима; попис од 121 јединице; два упитника приложена у целини
Пун текст рада у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС); извештај Комисије у материјалима седница већа научних области Универзитета у Београду. Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Pristup projektovanju organizacije zasnovan na merenju usklađenosti elemenata organizacije““, 23. септембар 2026., 15 страна, с пописом литературе.
Дисертација предлаже да се три елемента организације — структура, систем мерења перформанси и култура — измере седмостепеним ординалним скалама, да се њихова усклађеност дефинише на основу измерених вредности и да се та усклађеност повеже с ефикасношћу највећих предузећа у Србији. Осврт налази тачно уочену празнину код носећег извора, помак у начину мерења елемената, самосталну синтезу модела пројектовања, употребљив поступак перцентилних рангова и методолошку самосвест у признавању ограничења. Слабости су скале примењене без показатеља поузданости и без међусобне калибрације, мешање три операционализације усклађености, хипотезе о могућности проглашене „доказаним“, закључци о унапређењу пројектовања и репрезентативности шири од пресечног корелационог нацрта, те терминолошке и апаратске омашке.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Скале без показатеља поузданости и без калибрације | Три новоконструисане седмостепене скале примењене су без пилотирања, коефицијента поузданости и провере ваљаности; аутор то признаје и предлаже начин провере — „Uslov pouzdanosti skale se u ovom slučaju može ispitati tako što će merenje raspona zaduženja biti izvršeno od strane više različitih subjekata koji vrše merenje“ (стр. 114) — а дефиниција усклађености претпоставља да су нивои трију скала међусобно еквивалентни, што није утврђено. | Провера поузданости први је корак у развоју сваке мере; без ње бројчане налазе треба узети као истраживачке, а не као коначно потврђене, а мерна грешка на којој почивају корелације остаје неутврђена. | 114, 165, 252 | Churchill, 1979; Nunnally и Bernstein, 1994; Hinkin, 1998; DeVellis, 2003 |
| 2 | Три операционализације усклађености у истој анализи | Рад користи једнакост нумерала (подударање), апсолутну разлику вредности и стандардну девијацију као да су иста ствар, иако на стр. 168 сам утврђује да се „razlike između vrednosti varijabli se ne mogu oduzimati“, а на стр. 221 признаје да „oduzimanje ovih vrednosti nije potpuno metodološki ispravno“. | Различите перспективе усклађености носе различита теоријска значења и не смеју се мешати; средине и стандардне девијације на ординалној скали погрешне су у мери у којој су размаци међу вредностима неједнаки. | 168, 221, 245 | Venkatraman, 1989; Drazin и Van de Ven, 1985; Stevens, 1946 |
| 3 | Хипотезе о могућности проглашене „доказаним“ | Хипотезе H1–H3 постављене су као тврдње „Moguće je…“ и потврђују се самим чином извођења, а закључак гласи да је општа хипотеза „dokazana potvrđivanjem četiri posebne hipoteze“ (стр. 251); једина емпиријски оборива и проверена хипотеза је H4. | Закључак меша конструкциону демонстрацију изводљивости с емпиријском потврдом; прецизније је H1–H3 означити као доказ изводљивости, а реч „доказано“ задржати за H4. | 9, 251 | Saunders, Lewis и Thornhill, 2009; Bryman и Bell, 2011 |
| 4 | Закључци шири од пресечног корелационог нацрта | Из пресечне корелације у затеченим предузећима рад изводи да је „dokazano da se definisanjem usklađivanja elemenata organizacije unapređuje proces projektovanja organizacije“ (стр. 251), а узорак назива „nacionalno reprezentativan, slučajan nestratifikovan“ (стр. 183) иако је реч о намерно бираном оквиру највећих предузећа и пригодно реализованом узорку. | Ниједан поступак пројектовања није спроведен нити мерен пре и после интервенције, па унапређење остаје импликација, не доказан ефекат; репрезентативност важи највише за популацију највећих предузећа. | 180, 183, 251 | Wilkinson и Радна група за статистичко закључивање, 1999; Saunders, Lewis и Thornhill, 2009 |
| 5 | Именовање мере супротно садржају и језик утицаја | Варијабла названа усклађеност свих елемената операционализована је стандардном девијацијом, која расте с неусклађеношћу, па су сви коефицијенти негативни иако H4 тражи позитивну корелацију; на једном месту разлике „govori u prilog uticaju nezavisne promenljive“ (стр. 244). | Дословна форма хипотезе стоји уз негативне коефицијенте, а на пресечним подацима језик утицаја треба свести на језик повезаности. | 244, 246, 247 | аргумент из грађе самог рада; Wilkinson и Радна група, 1999 |
| 6 | Терминолошке и статистичке непрецизности | Једнофакторска анализа варијансе доследно се назива факторском анализом, што је прешло и у извештај Комисије; post hoc тест транскрибован је као „Thaman-ov“; анализа варијансе спроводи се уз нарушену нормалност и хомогеност варијанси без Welch-ове корекције; број критеријума ефикасности неусаглашен је (30 наспрам 42). | Факторска анализа је други поступак, па назив треба ускладити пре него што пређе у резиме; претпоставке анализе треба проверити и о томе известити. | 203, 206, 214, 221, 233 | Field, 2009; Hair и др., 2010; Pallant, 2010; Wilkinson и Радна група, 1999 |
| 7 | Научни апарат и лектура | Рад Joan Woodward (1965) цитиран је без јединице у попису; двоструки кључеви аутор–година нису разликовани ознакама a/b; интернет извори немају датум приступа; извори емпиријске грађе нису у попису; носећи термини стоје као „kontigentni“ и „ordinarna“, а презиме једног аутора као „Todorivić“. | Потпуност и доследност јединица нарушене су, а упорне омашке у носећим терминима нарушавају уредност рукописа. | 14, 114, 146, попис литературе | ISO 690:2010; APA, 2010; Правопис српскога језика, 2010 |
Шта рад доноси
- Тачно уочена празнина код носећег извора претворена у задатак: „U citiranoj knjizi Robert Simons-a se uopšte ne govori o postupcima utvrđivanja vrednosti navedenih varijabli (raspona)“ (стр. 63).
- Помак у начину мерења елемената организације, који рад сам именује: „Predložene skale merenja predstavljaju ordinalne skale, što predstavlja iskorak u odnosu na dosadašnje načine merenja elemenata organizacije, koji su uglavnom mereni nominalnim skalama“ (стр. 4).
- Самостална синтеза водећих модела пројектовања у јединствен оквир: „U tabeli 3, dat je pregled osnovnih elemenata projektovanja organizacije, kako su ih videli najpoznatiji autori iz ove oblasti“ (стр. 58), с операционализацијом распона одговорности (стр. 131) и правилом сумирања по хијерархији (стр. 146).
- Употребљив поступак превођења финансијских показатеља у перцентилне рангове: „svim vrednostima indikatora mogu se dodeliti percentili. Tako se vrednosti sa racio skale svode na ordinalnu skalu, čime je određen redosled vrednosti po rangu“ (стр. 217).
- Методолошка самосвест: „Zaključak o uticaju usklađenosti elemenata organizacije na izabranu zavisnu varijablu (efikasnost) zavisiće od mogućnosti isključenja spoljnih varijabli, koje u istraživanju nisu uzete u obzir“ (стр. 214) и избор непараметарске статистике после провере нормалности (стр. 206).
Образложење примедби
- Скале без показатеља поузданости и без калибрацијеКомисија у даљим правцима рада тражи управо унапређење поузданости и валидности дефинисаних скала.
- Три операционализације усклађености у истој анализиНосећа, категоријска мера усклађености не почива на одузимању, па главни налаз не зависи само од спорне помоћне варијабле.
- Хипотезе о могућности проглашене „доказаним“Конструкциони циљеви признати су као засебна, легитимна врста истраживачког циља.
- Закључци шири од пресечног корелационог нацртаРад ту границу на носећем месту сам поштује (стр. 180).
- Именовање мере супротно садржају и језик утицајаАутор смер везе тачно тумачи (стр. 246), па пажљив читалац није доведен у заблуду.
- Терминолошке и статистичке непрецизностиНа носећим местима наведен је тачан назив поступка, а корелације су рађене непараметарски после провере нормалности.
- Научни апарат и лектураОбразац навођења аутор–година доследан је, а готово свака јединица пописа има позивање у тексту.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (почетком јула 2012).