докторска дисертација · економија, предузетништво, женско предузетништво, мала и средња предузећа, родни геп у перформансама и расту, статистичка обрада анкете, пословно управљање
Раст и развој малих и средњих предузећа у власништву предузетница
др Данијела Стошић Панић — данас редовна професорка на Економском факултету Универзитета у Нишу (према јавној страници факултета)
Универзитет у Нишу, Економски факултет; 2015 (комисија за оцену и одбрану именована 19. јуна 2015, извештај комисије 24. јуна 2015); ауторка је рад потписала као Данијела Стошић; 364 стране (основни текст стр. 1–341, литература стр. 342–364) и 45 страна прилога; научна област економија, ужа област пословно управљање
Пун текст рада и извештај комисије у Националном репозиторијуму дисертација у Србији (НаРДуС). Осврт: „Стручни критички осврт на дисертацију „Раст и развој малих и средњих предузећа у власништву предузетница““, 23. септембар 2026., 18 страна, с пописом литературе.
Дисертација истражује стање и динамику предузетничке активности жена у Србији и родни геп у перформансама и расту предузећа у власништву жена наспрам оних у власништву мушкараца, заједно с детерминантама тог гепа. Спаја секундарне податке званичне статистике и међународних извештаја (Републички завод за статистику, Агенција за привредне регистре, GEM, Eurostat, Светска банка) с примарном онлајн анкетом власника микро, малих и средњих предузећа и предузетника у Нишу и Новом Саду, коју обрађује дескриптивном статистиком, тестовима разлика, регресијом и анализом главних компоненти; пет хипотеза тиче се обима активности, гепа у перформансама и расту и његових фактора.
Основне примедбе
| # | Примедба | Шта рад каже или ради | У чему је проблем | Стране | Мерило |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Каузална лексика хипотеза изведених из пресечног анкетног нацрта | Рад Х3 и Х5 изричито уврштава међу „хипотезе којима се претпостављају одређени узрочно-последични односи“ (стр. 204), а Х3 формулише глаголом „утичу“ и Х5 глаголом „објаснити“; централни закључак гласи да родни геп „резултат је чињенице да је вредност већине фактора који на перформансе и раст утичу негативно већа у групи предузетница“ (стр. 318). | Из једнократне анкете с регресијом на пресечним подацима не сме се закључивати о узрочној условљености; закључак почива на пребројавању смерова разлика (укључујући статистички незначајне) и на нестандардној метрици интензитета, па реч „узрокован“ треба читати као повезаност. | 204, 306, 318 | Wilkinson & Task Force on Statistical Inference 1999 (одељци Causation и Sample) |
| 2 | Домашај примарног узорка: два града, закључци о Републици Србији | Оквир узорка чине привредни субјекти Ниша и Новог Сада, а одабир се образлаже податком да у два региона „живи 3.586.947 становника што представља половину становништва Републике Србије“ (стр. 220); хипотезе Х2–Х5 говоре о Републици Србији. | Аргумент преноси покривеност с два града на два читава региона и прецењује репрезентативност; закључке из примарног узорка треба читати уз изричито ограничење, а уопштавање на Републику као условно. | 220 | аргумент из грађе самог рада |
| 3 | Репрезентативност проверена на извученом, а не на реализованом узорку | Провере репрезентативности изведене су на извученом узорку од 327 јединица, док све анализе почивају на реализованом: „Реализација узорка износи 30,89%, односно 101 узорачка јединица“ (стр. 225); рад признаје да „Мала стопа одговора извор је тзв. грешке неодговора“ (стр. 227). | Репрезентативност реализованог узорка није засебно потврђена нити је анализиран смер могуће пристрасности неодговора (нпр. поређењем раних и касних одговора), што погађа спољашњу ваљаност закључака Х2–Х5. | 225, 227 | Armstrong & Overton 1977 |
| 4 | Мали подузорци и надувани коефицијенти детерминације | Подузорци за перформансе (86) и раст (83) мали су и родно неуравнотежени; крајњи случај је модел по коме сектор пословања „статистички значајно објашњава чак 93,3% варијације стопе раста запослености“ (стр. 259), изведен на осам јединица с три предиктора. | Регресије с више предиктора на малим подскуповима носе ризик ниске снаге и преприлагођавања; такве налазе треба давати уз број опсервација и кориговани коефицијент детерминације, као илустративне и без емфазе. | 259 | Hair, Black, Babin & Anderson 2010; Tabachnick & Fidell 2013 |
| 5 | Извештавање о значајности и снази | Модел с коефицијентом детерминације 0,147 описан је као онај који „има добру експланаторну моћ будући да независне варијабле статистички значајно“ утичу на зависну (стр. 240); резултат изнад прага описује се као граничан — „Овај резултат је на граници статистичке значајности“ (стр. 315) — и користи у објашњењу гепа; на једном месту приказана је једнострана p-вредност („на граници прихватљивости“, стр. 252). | Значајност модела и удео објашњене варијације различити су појмови; велики број тестова изведен је без контроле грешке типа I, а величине ефекта и интервали поверења по правилу нису приказани, па гранично значајне налазе треба читати као експлораторне. | 240, 252, 306, 315 | Wilkinson & Task Force on Statistical Inference 1999; Cohen 1988 |
| 6 | Инструмент без пилотирања и без приложеног упитника | Инструмент од 47 питања није пилотиран пре примене, садржајна ваљаност није унапред документована, а целовит упитник (формулације, редослед, кодирање) није приложен ни у једном од шест прилога. | Поступак мерења не може се у потпуности поновити; ослонац на Dillman-ов оквир за онлајн упитнике и на валидирана туђа мерила ублажава ризик, али претходна валидација остаје изостала. | прилози | Dillman, Smyth & Christian 2009 |
| 7 | Нето добитак као апсолутно мерило перформанси | Рад преноси Watson-ов приговор да су многе студије „методолошки постављене тако да упоређују само перформансе аутпута не доводећи их у везу са инпутима уложеним за њихову реализацију“ (стр. 126), а за носеће мерило перформанси ипак бира нето добитак. | Апсолутно аутпут-мерило може прецењивати родни геп, док релативна мерила (ROA, ROE) често не показују значајну разлику; ограду да утврђени геп може делом бити последица избора мерила требало је унети у одељак о ограничењима. | 126 | Robb & Watson 2012; Murphy, Trailer & Hill 1996 |
| 8 | „Развој“ из наслова операционализован једном димензијом | „овај аспект пословања биће оцењен кроз призму имплементиране стратегије раста и развоја одређене димензијама производа и тржишта“ (стр. 212) | Једна димензија (стратегија производ/тржиште по Ансофу) несразмерно је танка у односу на разрађена мерила перформанси и раста, па наслов и предмет обећавају више него што је емпиријски покривено. | 212 | аргумент из грађе самог рада |
| 9 | Терминолошка омашка: „једнострана ANOVA“ | Доследно се користи израз „једнострана ANOVA“ (у енглеском резимеу „one-sided ANOVA“) за једнофакторску анализу варијансе. | „Једнострана“ означава број репова теста, не број фактора; термин је нетачан, али је сам поступак (Levene, Tukey односно Games-Howell) описан и примењен коректно. | резиме | Field 2013 |
| 10 | Рачунске и словне неусаглашености у резултатима и табелама | Удео предузетника који користе алтернативне изворе финансирања наведен је као 15,4% уместо 25,4% из Табеле 4.41; величине ефекта уз незначајне t-тестове (d=0,78 и d=0,57) не одговарају приказаним средњим вредностима и девијацијама (следи d≈0,18 и ≈0,14); у Табели 4.7 χ² треба да гласи 1,28, а не 10,28; коефицијент детерминације 0,147 није сагласан с F(3,96)=3,945. | Неусаглашености не мењају закључке, али их треба ускладити између текста и табела; уз то стоје техничке омашке у слогу табела и недоследне ознаке прилошких табела. | табеле 4.7 и 4.41 | аргумент из грађе самог рада |
| 11 | Научни апарат: словне омашке, удвојене и неупотребљене јединице | Попис броји 402 јединице; две су удвојене (Loscocco & Robinson 1991; Díaz-García & Jiménez-Moreno 2010), три презимена изопачена су у самом попису, шест јединица нема позивање у тексту, а дело Miller (1983), цитирано на стр. 36–37, недостаје у попису; низ презимена у тексту одступа од облика у литератури (Blanchflower, Schnabel, Powell, Haltiwanger, Loscocco, Shepherd, Ansoff). | Формалне замерке које не мењају идентитет извора нити аргумент, али их треба ујединити; нормативни приручник допушта изворно писање страних имена уз доследност и без мешања писама у истој речи. | 36, 37, 342–364 | Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010; APA 2010; ISO 690:2010 |
| 12 | Извештај комисије шири од онога што текст носи | Реферат наводи да је „по питању готово свих коришћених мерила родни геп у перформансама у корист мушкараца“, док рад налази значајну разлику само по нето добитку и стопи раста запослености: „Статистички се значајно предузећа у власништву жена и она у власништву мушкараца разликују само по питању просечне величине нето добитка“ (стр. 236); реферат не помиње да други део Х1 није достигао статистичку значајност (стр. 304). | Формулација реферата о готово свим мерилима шира је од онога што рад потврђује, а делимичност прве хипотезе је прећутана; напетост погађа сажетак реферата, не текст дисертације, који је на тим местима прецизан. | 236, 304, реферат | аргумент из грађе самог рада |
Шта рад доноси
- Добро постављен теоријски слој који не остаје на препричавању: упоредни приказ класичних теорија предузетништва у Табели 1.1 (стр. 22) с изворима у самим ћелијама и излагање Lucas-овог модела избора занимања (стр. 29–31), што показује владање формалном економском теоријом изнад нивоа пуког навођења.
- Методолошка свест о томе шта се мери: рад упозорава да се упоређивањем различитих база често „не могу извести јединствени закључци“ о заступљености предузетничке активности и ту свест доводи до краја у закључку — „Дешава се чак да се на основу података из различитих база података могу извести дијаметрални закључци.“ (стр. 328).
- Триангулисан налаз о родном гепу у обиму активности — он је „по питању обима предузетничке активности у корист мушкараца временски и просторно конзистентна појава“ (стр. 74) — уз појмовно раздвајање пола и рода: потреба да се „пређе од пола као нечега што је дато, ка роду као нечему што је изграђено“ (стр. 114).
- Емпиријски слој с разрађеним и поновљивим правилима одлучивања: „Параметарски статистички t-тест је коришћен у ситуацијама када постоји нормалан распоред података и када међу њима нема нетипичних и екстремних вредности“ (стр. 230), уз проверу нормалности, непараметарске алтернативе и проверу поузданости скала Cronbach α (стр. 229).
- Поштење према сопственим границама: рад раздваја ниво узорка од нивоа популације и отворено извештава о непотврђеном делу прве хипотезе — „Оваквим резултатима се не потврђује претпоставка о односу динамике предузетничке активности жена и мушкараца која је дефинисана другим делом прве хипотезе.“ (стр. 304).
Образложење примедби
- Каузална лексика хипотеза изведених из пресечног анкетног нацртаРад налазе доследно ограђује изразом „на нивоу узорка“, па каузална лексика има статус радне интерпретације усмерене теоријским оквиром, а не доказа.
- Домашај примарног узорка: два града, закључци о Републици СрбијиХ1, једина хипотеза о целој Србији, верификована је националним секундарним подацима и на тај приговор не наилази.
- Репрезентативност проверена на извученом, а не на реализованом узоркуПризнање ризика неодговора у самом раду је вредност; изостао је само корак процене пристрасности.
- Мали подузорци и надувани коефицијенти детерминацијеПретпоставке регресије (Durbin–Watson, толеранција и VIF, левериџ, Cook) набројане су и примењиване, што је методолошка дисциплина рада.
- Извештавање о значајности и сназиИсти стандард признаје легитимност експлораторне анализе малих узорака ако се тако назначи, што рад чини оградом „на нивоу узорка“.
- Инструмент без пилотирања и без приложеног упитникаПоузданост скала проверена је накнадно, с исправним поступањем кад је α испод прага.
- Нето добитак као апсолутно мерило перформансиИзбор је бранљив доступношћу регистарских података АПР-а, а раст је операционализован релативном стопом, чиме се напетост делом ублажава.
- „Развој“ из наслова операционализован једном димензијомТо је у складу с тежиштем хипотеза Х2–Х5.
- Терминолошка омашка: „једнострана ANOVA“Лака, терминолошка замерка.
- Рачунске и словне неусаглашености у резултатима и табеламаРеч „потврђен“ лабава је за налаз без статистичке значајности; дескриптивни образац на узорку прецизније је означити као „уочен“.
- Научни апарат: словне омашке, удвојене и неупотребљене јединицеГотово ниједно дело цитирано у тексту није изостало из литературе, темељни теоретичари цитирани су из изворних издања, а интернет извори готово увек носе датум приступа (48 од 49).
- Извештај комисије шири од онога што текст носиФормални подаци реферата (364+45 страна, четири поглавља, 23 слике, 79 табела, шест прилога, десет ранијих радова ауторке) поклапају се с радом.
Осврт не доводи у питање оригиналност рада и не тврди повреду академске честитости. Реч је о стручној критици тачности, метода и закључивања, с дословним наводима и странама дисертације. Као мерило су коришћени само литература, стандарди и прописи који су постојали пре предаје рукописа комисији (јун 2015).